Antisektaška kampanja
Partijska inkvizicija
Izjednačavanjem bolesti zavisnosti sa verskim opredeljenjem Fondacija vračarskih mladih socijalista ubeđuje građanstvo da sve ono što je označeno kao sekta a priori podrazumeva nešto loše
"Puno
je onih koji seju mržnju koristeći trenutnu situaciju i potrebu ljudi da svoj
revolt usmere protiv nekoga", ovako starešina zajednice Jehovinih svedoka
Bratislav Radenković objašnjava višegodišnju kampanju usmerenu protiv manjih
verskih zajednica (široj javnosti poznatijih kao "sekte"). U
poslednjih nekoliko meseci "usmeravanje revolta" dobilo je novu formu,
a odlučujući korak u tom pravcu načinili su mladi socijalisti Vračara
formiranjem i upornim reklamiranjem Fondacije za borbu protiv narkomanije,
alkoholizma i sekti (FONAS). Prosečan gledalac televizija na kojima se FONAS
reklamira sasvim sigurno se neće udubljivati u problem pojmovne razlike između
društvenih problema s kojima se ova Fondacija hrabro suočava (bolesti
zavisnosti nisu isto što i versko opredeljenje), ali će vremenom postati ubeđen
da sve ono što je označeno kao sekta a
priori podrazumeva nešto loše. A tu se već otvara široko polje za
"sejanje mržnje". I sve to (gle slučajnosti) baš pred izbore...
Sociolog Dušan Davidović iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja kaže da je "apostrofiranje problema sekti legalno u izbornoj kampanji svake stranke", ali da problem ne može biti rešen prikupljanjem novca u okviru neke fondacije, već osmišljenim programom i predupređenjem razloga zbog kojih mladi pristupaju sektama. "Pošto, po svemu sudeći, toga u FONAS-u nema, može se pretpostaviti da će sekte biti korišćene u manipulativne svrhe, posebno kad se ima u vidu kampanja u vezi sa Zakonom o terorizmu", tvrdi Davidović.
Dodatnu sumnju u dobre namere novoformirane fondacije (bar kad su verske zajednice u pitanju) pruža i vrlo rastegljiva definicija sekte objavljena u publikaciji o problemima "koje donosi moderno doba". Tu se navodi da je sekta "grupa koja prema nekoj osobi, nekoj ideji ili nekom predmetu ispoljava veliko poštovanje ili im pridaje preterani značaj" , kao i grupa "koja smatra da svet ide u susret propasti i da samo ona zna kako da se spasemo". Navodi se takođe da je sekta "grupa koja u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti" i u kojoj je "najviši cilj da se radi samo za zajednicu". Uz malo slobodnije tumačenje, sektom bi na ovaj način mogla biti proglašena svaka politička stranka, svako udruženje ili čak društvo s kojim povremeno pijete kafu...
Etnolog Dragomir Antonić nudi konkretnije objašnjenje. On smatra da je aktuelna antisektaška kampanja naprosto "izborna igra". Mada je za sada nejasno na koji će se način voditi kampanja. Prema iskustvima manjih verskih zajednica i alternativnih učenja koja su već proglašena za sekte, postoje načini koji su isprobani.
"BORBA": Prema rečima Branka Bosanca iz Reformnog pokreta adventista sedmog dana, pritisak se u slučaju te verske zajednice sveo na razbijanje prozora, anonimne telefonske pretnje u večernjim satima i sporadičnu verbalnu agresivnost.
Bratislav Radenković, predstavnik Službe za informisanje javnosti Jehovinih svedoka, podseća na slučaj od pre dve godine kada je u Valjevu grupa mlađih ljudi izvršila samoubistvo, a za to bili optuženi Jehovini svedoci: "Posle toga kamenovana je kuća u kojoj je živela porodica naših članova. Milicija nije intervenisala, a ta porodica se odselila u Lazarevac, gde je opet naišla na slične probleme." On još kaže da su neki Jehovini svedoci dobili otkaze bez zvaničnog obrazloženja, da bi im u privatnom razgovoru bilo objašnjeno da je to "zbog toga što su članovi sekte". Problem u slučaju Jehovinih svedoka predstavlja i odbijanje primanja oružja. Iako postoji zakonska odredba na osnovu koje mladićima "iz razloga savesti" umesto redovnog vojnog roka može biti određena dvogodišnja civilna služba, često se dešava da Jehovini svedoci budu osuđeni na zatvorske kazne zbog odbijanja odlaska u vojsku.
Učitelj transcendentalne meditacije Predrag Kovačević tvrdi da je snažna kampanja protiv meditacije počela pre nekoliko godina i da najviše podseća na doba inkvizicije. Tako su na jednom predavanju u Nišu organizatori bili obavešteni da je u sali podmetnuta bomba, prisutni su se razbežali, a bomba nije pronađena. Kovačević ističe da je ipak mnogo izraženija medijska kampanja koja uzrokuje probleme u porodicama onih koji praktikuju meditaciju: "Šta osim problema može da se desi kad otac čiji sin meditira u jutarnjem programu čuje da je meditacija sektaška aktivnost?" On još kaže da su uz transcendentalnu meditaciju vezivane priče o obredima žrtvovanja i o radu za strane službe, kao i da se "često dešava da na predavanja budu podmetnuti ljudi koji su psihički oboleli, a koji se posle toga vode po Srbiji i prikazuju kao žrtve meditacije".
Ko i zbog čega radi sve ovo? Prema rečima naših sagovornika, inicijatori napada su ili "neki ljudi iz crkve" ili "oni koji su neobavešteni", a konkretni počinioci "izmanipulisani pojedinci". Branko Bosanac kaže da se crkva prema manjim verskim zajednicama ponaša kao "žena koju muž tuče, a ona onda tuče decu": "Ljudi iz crkve imaju razloga da budu nezadovoljni ponašanjem države prema njima, a pošto ne mogu da se suoče sa onima koji su na vlasti, suočavaju se s nama." Starešina zajednice Jehovinih svedoka tvrdi da ne zna da li je država inicirala nepoverenje prema verskim zajednicama, ali smatra da ga je tolerisala. On napominje i da crkva nije zvanično nastupila protiv Jehovinih svedoka, pa oni zbog toga "ne žele sukob sa njom".
Uz napomenu da "transcendentalna meditacija aktivira skrivene resurse mozga, što je i naučno potvrđeno", Predrag Kovačević navodi da je prirodno da se "ljudi okrenuti destrukciji protive tome da neko bude obrazovan i da koristi svoj potencijal". Prema njegovim rečima, to su "ljudi navodno zabrinuti za pravoslavlje" čiji su napadi nenaučni i mistični: "Pravoslavlje bi trebalo da šire crkveni velikodostojnici, a ne novinari koji pišu senzacionalističke knjige".
I pored svih napada, verske zajednice i alternativna učenja postoje i dalje, a koliko su agresivne metode borbe zaista efikasne, govori i istorijski primer na koji podseća etnolog Dragomir Antonić: "Rimljani su uhapsili i razapeli Hrista, pa je nastalo hrišćanstvo."
PODMLADAK: Sociolog Dušan Davidović napominje da se kritika aktuelne kampanje ne sme pretvoriti u apologiju sekti, jer "one zaista predstavljaju problem i protiv njih se treba boriti, ali na odgovarajući način". Naravno, pre toga bi nadležni organi prvo trebalo da odrede šta je u stvari sekta. Dragomir Antonić kaže da je problematično to što se sektama smatra "i ono što jeste i ono što nije sekta": "Verske zajednice su jedno, a sekte drugo. Rad verskih zajednica trebalo bi dozvoliti, i tu država ne sme da se meša. Borba protiv njih je zadatak crkve. Država može da reaguje samo ukoliko neko navodi na ubistvo ili samoubistvo, odnosno ukoliko se radi o krivičnom delu". Pored toga, nejasnim i rastegljivim definicijama verskih zajednica i sekti dovode se u pitanje i ustav i elementarna ljudska prava – ustavom je zagarantovano pravo na slobodu veroispovesti, a u većem delu sveta prihvaćeno je da čovek može da radi šta hoće sve dok ne ugrožava slobodu drugog čoveka. Naravno, u našoj priči ustav se menja vrlo lako, a o slobodi ne bi trebalo ni govoriti...
Priča
o sektama i borbi koju je protiv njih najavio FONAS možda će biti završena
nekom dosad nepoznatom formom legalizovane represije, a možda će jednostavno
biti zaboravljena krajem septembra. Kakav god bio kraj, ostaće činjenica da
sve više ljudi prilazi manjim verskim zajednicama, pohađa predavanja
alternativnih učenja ili postaje deo neke grupacije koja bi zaista mogla da se
nazove sektom. Razlozi za to već su dobro poznati – ekonomska kriza, pad
vrednosti, gubitak ličnog identiteta u traumama koje podrazumeva život u
Srbiji... Etnolog Dragomir Antonić podseća da je "uvek kada je dolazilo
do velikih promena i raspada država bilo potrebno stvaranje nove vere" i
da je stoga formiranje manjih verskih zajednica i sekti globalna pojava. Naša
specifičnost je što se (po običaju) drveće ne vidi od šume, odnosno problem
sekti od neizbežne sumnjičavosti prema svakome ko je drugačiji.
Iako je u ovoj zemlji inače problem ko šta treba da radi, kad su sekte (pa i narkomanija i alkoholizam) u pitanju sasvim je sigurno da glavni realizator borbe ne bi trebalo da bude podmladak bilo koje stranke. Osim, naravno, u slučaju da je tačna pretpostavka o povezanosti izbora i naglog interesovanja za socijalne probleme... Odgovor na pitanje zašto je angažovan baš podmladak podrazumevao bi sasvim sigurno i priču o popularnosti Otpora – računalo se verovatno na to da će palanačkom duhu prijemčivija biti borba mladih protiv nečega što je odavno okvalifikovano kao loše, nego crtanje pesnica po zidovima.
Tamara Skroza
Ilegala
Ukoliko je neko čuo za versku zajednicu ili sektu čije mu se učenje učinilo interesantnim, vrlo teško će doći do adrese ili broja telefona koji su mu potrebni, pa se postavlja pitanje kako uopšte postati član. Po svemu sudeći, kao i u mnogim drugim stvarima, potrebno je da "znate nekog ko zna nekog".
Medijski najeksponiranija Hare Krišna može se naći na internetu, ali sa nevažećim brojem telefona. U kući u kojoj su nekad bili smešteni njeni članovi sada se nalazi privatna firma. U firmi, naravno, niko ne zna gde se Hare Krišna trenutno nalazi – uz šeretski osmeh rečeno nam je da im se "nešto dogodilo pa ih više nema". Lokalni taksista tvrdio je da se nalaze u Višnjičkoj banji, a jedan komšija da su u Zemunu. Ima priča i o tome da su "negde u okolini Beograda".
U svetu vrlo poznati sajentolozi takođe se mogu naći na internetu, ali kao društvo vrlo čudnog naziva – bez telefona, samo uz poštanski fah negde na severu Bačke. O rozenkrojcerima nije nađeno ni toliko. A nije bilo nikog "ko zna nekog"...
