Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Povratak pesnika

Nepoznati Jovan Dučić

Ovih dana biće preneseni njegovi posmrtni ostaci iz Libertvila u rodno Trebinje. Istovremeno, na svetlo dana izlaze neobjavljena Dučićeva pisma Slobodanu Jovanoviću

Konačno su se smirili duhovi oko duše pesnikove...

Ovih dana biće preneseni njegovi posmrtni ostaci iz Libertvila u rodno Trebinje. Na grobnici će, po njegovoj želji, biti postavljen blok crnog granita sa natpisom: Jovan Dučić, pesnik. Rođen 1872. godine, prešao je dug put od učenika trgovačke i učiteljske škole, doprevši do ambasada i dvorova, od orijentalne ležernosti do evropske discipline, od paganstva do hrišćanstva, od narodne poezije do modernog pesništva.

Isidora Sekulić u komentaru njegovih sabranih dela kaže: "Pogledajte Dučićevu poeziju, pogledajte mu prozu, i uzmite da čitate gde god hoćete. Ništa razasuto, otkinuto, pušteno neodgovorno, slučajno – ni u sadržini ni u formi... Dučićevo delo je svedočanstvo disciplinovanog rada, disciplinovanog fantaziranja... Sabrano delo, i celo, i razmetnuto u detalje, svedočiće o velikom radniku, onom koji zna da malih omašaka i grešaka nema...

Ivo Andrić mu posvećuje sledeće reči: "Vaše delo je postalo svojina jednog naroda; Vašim imenom zaklinju se pokolenja. Ali kad bi nešto bilo mogućno da jednom bude zaboravljeno Vaše ime i izgubljeno Vaše delo, tvrdo verujem da bi mladići i devojke tih dalekih naraštaja, htijući da izraze ono najlepše u njima od bola i ljubavi, progovorili jezikom Vaše poezije, našli iste, Vaše, reči i usklike. To je sudbina velikih pesnika..."

Već nekoliko godina sakupljam građu i dokumenta koja će biti objavljena u knjizi pod nazivom: "Sto godina Srpskog književnog glasnika" (2001.godine).

Pre izvesnog vremena, u zaostavštini strica moje prijateljice pronašao sam u običnoj kutiji za cipele pisma koja su Slobodanu Jovanoviću slali Jovan Dučić, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Ivo Vojnović, Sibe Miličić...

Teško je opisati šok koji sam tada doživeo. Samo je razumevanje i poverenje koje mi je prijateljica ukazala spaslo ova dragocena dokumenta od zaborava. Ovom prilikom objavljujemo pismo koje nikada do sada nije publikovano. Ono je poslato na adresu Slobodana Jovanovića, koji je u to vreme, pored ostalih značajnih poslova, bio i urednik "Srpskog književnog glasnika". Te 1923. godine Jovan Dučić je bio otpravnik poslova u Poslanstvu u Atini. U tom pismu on obaveštava Slobodana Jovanovića o svom radu na novoj knjizi koja će biti objavljena pod naslovom "Blago cara Radovana"... Njegova pisana reč, koju je kao blago zaveštao narodu kome je i sâm pripadao sačuvala je svoju neprolaznu lepotu, uprkos iskušenjima kojima je bila izložena...

Dučićevo neobjavljeno pismo

Atina, 28/IX. 1923.

Mili Gospodine Jovanoviću,

Možete misliti koliko mi je Vaše poslednje pismo dalo ohrabrenja kad sam evo odmah požurio da Vam pošaljem novi rukopis, i sav postanem piscem.

Ovaj napis je članak iz jedne buduće knjige za koju imam već veći deo gotovih beležaka; zvaće se "Blago Cara Radovana"; prvi članak biće o tom večnom caru Radovanu i tom blagu silnijem od svakog drugog.

Taj članak kojim sam trebao početi poslaću prvom prilikom; to su bajagi filosofisanja o nespokojstvu s kojim čovek traži uvek svoju sreću skrivenu od drugih; o večnom kopanju; o večnom sijanju nečega što čeka; o sreći koja je samo u jednom slučaju i kapricu sudbine a ne ljudskoj mudrosti ni vrlini.

Taj vulgarizirani mit može biti predmet jednog članka o ljudskoj sudbini, i uzeću ga za natpis knjizi koju ću moći brzo da izradim jer ću pisati sve što mi padne na um, da imadne večiti izgled, da je pisana za sebe nego za druge.

Članci će biti redom ovi: O blagu cara Radovana, O pesniku, O ljubavi i ženi, O dosadi, O smrti, O umetnosti, O herojima, O vladarima, O prorocima.

Ja ću Vam slati kako šta budem dovršio.

Oprostite što preko Vas šaljem, i uzalud Vas uznemiravam. Nas nekoliko prijatelja pišemo jedan za drugog, i Vi ste prvi kojem ja želim da dadnem ono što napišem.

Ako mislite da ove misli (!) mogu izaći u Glasniku, molim Vas predajte ih uredništvu.

Vaš uvek vrlo srdačni

J. Dučić

Preksutra polazi Balugdžić iz Atine. Kakva beda za mene.

prethodni sadržaj naredni