Meridijani

Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Varšava

Presuda

Leh Valensa, vođa poljskog pokreta Solidarnost koji je omogućio smenu komunističke vladavine, oslobođen je na sudu optužbe da je radio za poljsku tajnu policiju. Sud je doneo presudu u kojoj je rečeno da je Valensa, dobitnik Nobelove nagrade za mir i predsednik Poljske od 1990–1995, govorio istinu kada je tvrdio da nikada nije radio kao agent zloglasne tajne policije. Ovakva presuda omogućava Valensi da se kandiduje za predsedničke izbore u oktobru.

Suđenje Valensi u skladu je sa novim poljskim zakonom koji nalaže bivšim visokim funkcionerima, uključujući i predsedničke kandidate, da iznesu činjenice o svojim vezama sa tajnom policijom u vreme komunizma. Onima za koje se otkrije da su lagali sud izriče zabranu kandidovanja ili učešća u javnom životu od deset godina.

La Union

Taoci iz džungle

Nakon dvodnevnih pregovora, Narodna oslobodilačka vojska (ELN), komunistička gerilska grupa, oslobodila je 26 talaca – 25 kolumbijskih stručnjaka za ekologiju i jednog američkog profesora. Maskirani predstavnici NLA-a predali su taoce koje su kidnapovali u džungli na severozapadu Kolumbije predstavnicima Crvenog krsta i nekoliko nevladinih organizacija u blizini grada La Union u oblasti Antiokia. Niko od talaca, među kojima je najviše bilo studenata, nije povređen, mada su bili iscrpljeni. Ova oblast je inače pod kontrolom prokubanske gerilske grupacije ELN, koja broji oko 5000 boraca. Gerilci su oteli prirodnjake, među kojima se nalazio i Džon Daglas Linč, američki stručnjak za reptile, kada su pokušali da se ulogoruju u džungli. Nekoliko sati pre nego što su taoci oslobođeni, Nikolas Rodrigez, komandant ELN-a, izjavio je da je otmica bila preventivna i da neće tražiti otkup. Profesor Linč je izjavio da su ih gerilci tretirali korektno. "Najteže nam je palo što smo morali da hodamo cele noći kroz džunglu dovde."

Kolumbijska vojska se najpre povukla iz oblasti kako bi omogućila mirno oslobađanje talaca. Jedan od komandanata ELN-a, koji se predstavio kao Havier, izjavio je da su se prirodnjaci našli u području sukoba i da su bili primorani da ih zarobe dok ne utvrde njihov identitet. ELN ratuje protiv države od sredine 60-ih. Prošlog maja su oteli 160 hodočasnika tokom katoličke mise u Kaliju na jugozapadu zemlje, koji su oslobođeni uz visoku otkupninu.

Šangaj

Potera

Kineske vlasti su pojačale policijske mere predostrožnosti širom zemlje pred pripremu proslave državnog praznika 1. oktobra. Iako svakog leta zbog obeležavanja praznika policija pravi racije po diskotekama i popularnim kafićima i privodi političke neistomišljenike, ovogodišnje racije su naročito učestale i brutalne jer će se istovremeno održati kongres Komunističke partije u letovalištu Beidaiu na severu Kine. U toj oblasti je narodno nezadovoljstvo naročito izraženo. Zbog ekonomskih i privrednih reformi u vezi sa prijemom Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju raste nezadovoljstvo, naročito u oblastima sa masivnom industrijom, ali se širi i na ruralne oblasti.

Tokom kampanje zastrašivanja uhapšen je kineski novinar zbog toga što je bio u kontaktu s američkim novinarom koji je želeo da istraži nezadovoljstvo i proteste zemljoradnika u centralnoj Kini koji su želeli da tuže državu za odštetu.

Organizacijama za zaštitu ljudskih prava svakodnevno se prijavljuju incidenti o hapšenju i premlaćivanju buntovnih zemljoradnika.

U Pekingu je uhapšen pesnik i urednik časopisa "Tendencije" zato što je objavio sliku Vang Dana, kineskog disidenta koji se nalazi u egzilu. Šangajska policija zatvorila je više diskoteka i barova pod izgovorom da remete javni red i mir i da loše utiču na mlade. Zabrana rada izrečena im je do 1. oktobra.

Moskva

Podmornica

Ruska nuklearna podmornica "Kursk", sa sto članova posade, ne može da izroni iz Barencovog mora zbog kvara. Podmornica je u Barencovom moru bila na jednoj od najobimnijih vojnih vežbi koje je ruska mornarica organizovala u poslednjih sedam godina. Podmornica "Kursk" izgrađena je 1994. godine i jedno je od najnovijih plovila u sastavu ruske mornarice. Moskovski list "Izvestija" objavio je nedavno da je u poslednjih deset godina stradalo 507 članova posada podmornica zbog nesreća ili kvarova.

Priredila D. Anastasijević

prethodni sadržaj naredni

vrh