Zona sumraka |
Vreme broj 502, 19. avgust 2000. |
San i java Sanjam kako je država vratila Srpskom pokretu Studio B (u znak zahvalnosti što SPO ima vlastitog kandidata za predsednika valjda, možda i zbog nečeg drugog, u snu te stvari nisu baš jasne, ali nisu ni važne, važno je da opozicija opet ima svoje glasilo i pravo da emituje dva sata programa dnevno). VODITELJ: Osobo A, predstavite se publici u studiju, takmičarima i televizijskom auditorijumu! OSOBA A: Pomoz Bog, junaci. Ja sam Vojislav Mihailović, antikomunista od svoje druge godine, gradonačelnik varoši beogradske i kandidat za predsednika Jugoslavije. VODITELJ: Osoba B?... OSOBA B: Pomoz Bog, braćo i sestre. Ja sam Vojislav Mihailović, unuče najvećeg srpskog rodoljuba i mučenika, član sam Srpskog pokreta obnove koji me je voljom Božijom i uz blagoslov matere naše svete Crkve izabrao za gradonačelnika, a sada hoće da me postavi na čelo svih zemalja u kojima se srpski zbori i srpski glasa, prekrstimo se svi u ovome časnom studiju... VODITELJ: Hvala, dovoljno je, imamo i osobu C... OSOBA C: Srpkinje i Srbi, Srpčadi draga, ja sam Vojislav Mihailović, dvadeset četiri sata nad Beogradom, već duže vreme, iako mnogi od vas to ne znaju, gradonačelnik sam u glavnom gradu, da, ja, a ne Zoran Đinđić ili Paja Krunić, kako mnogi pogrešno misle. Kao predsednički kandidat naše najveće i najopozicionije partije potući ću komunistu, tog titovca i partizana Miloševića... VODITELJ: Hvala, hvala, ovo je kviz, ne predizborna kampanja, dragi gledaoci, kao što znate, naš kanal ima čast, ali i zadatak, da ustanovi ima li mesta glasinama da tobože niko ne zna ko je Vojislav Mihailović. Ukoliko bar jedan od trojice naših takmičara posle ispitivanja pogodi koja je od tri osobe zaista Vojislav Mihailović, svako ko bude javno izrekao da je gospodin Mihailović bezlična, nepoznata i neprepoznatljiva persona biće po ličnoj tužbi gospodina Vuka Draškovića predat sudiji za prekršaje u Budvi... Nego da mi pređemo na takmičenje. Takmičar broj jedan, gospodin Gazikalović, prvi je pronašao i pritisnuo tajni taster, takmičari su svi poskidali šubare, u studiju je baš sparno, i naš tehničar je taster smestio u samu kokardu, gospodin Gazikalović je to u rekordnom roku napipao, čestitamo i izvolite! GAZIKALOVIĆ: Osobo B, kog datuma je četnički piknik na Ravnoj gori, i sa koje ste strane Vi došli na taj skup? OSOBA B: Kako ne bih znao kad je Sabor na Ravnoj gori, kakav bih ja unuk bio kad ne bih znao kad je rođen moj đed, đeneral i stradalnik... VODITELJ: Osobo B, nemojte plakati, nije ni nama svejedno iako nismo ni unučad ni bratučedi, pa opet ne plačemo, ovo ide i preko satelita, biste li vi, gospodine Gazikaloviću, malko rešetali ovu neuplakanu dvojicu dok osoba B ne izduva nos i ne obriše suze? GAZIKALOVIĆ: Osobo A, zašto ste se kandidovali za predsednika SR Jugoslavije? OSOBA A: Pa nisam se ja kandidovao, Vuk je odlučio, zapravo, gospodin Drašković je došao na ideju da ja kao unuče đenerala Mihailovića predstavljam istovremeno i mog dedu i samog gospodina Draškovića koji nije rad da lično obori tiraniju, nego bi voleo da partizanima za vrat stane neko u njegovo ime... VODITELJ: Vreme za prvog kandidata je isteklo, taster je pronašao i pritisnuo drugi kandidat, gospodin Krstin, gospodine Krstin, vi ste iz preka... KRSTIN: Jeste, ja sam iz Banata, ali moji su svi bili u četnicima, dve moje tetke bile su majori u Dražinom štabu, niko od Krstinih nije hteo preko Dunava u partizane, svi su otišli na jug, da kažu ne najpre komunizmu a potom kad dođe vreme i Hitleru... VODITELJ: Impresivno, nema šta, ali pređimo na igru, vreme vam ističe... KRSTIN: Osobo C, ako tvrdite da ste Vojislav Mihailović, recite imena dvojice humanista koji su odmah posle zemljotresa u Mionici zajedno sa kamermanom otišli da obiđu postradale... OSOBA C: Vuk Draškovič i Spasoje Paja Pavle Krunić! Neću to nikad zaboraviti, mrkla noć, vozač džipa pita kud da vozi, a Vuk i Paja uglas komanduju: "U epicentar!" I zaista su otišli. Naša javnost je preko Studija B mogla da vidi da su u mioničkim kućama jedino slike moga đeda i gospodina Draškovića ostale neoštećene, čak nisu popadale sa ispucalih zidova [počinje da peva]: "Čiča Dražo, čiča Dražo, da te nije bilo, čiča Dražo, deda Dražo, da te nije bilo, srpsko bi se, srpsko bi se ime izgubiloooo..." VODITELJ: Izvinjavam se što vas prekidam, ali naš treći takmičar pritisnuo je taster baš kad ste započeli drugi takt, izvolite gospodine Kosaniću. KOSANIĆ: Osobo A, da li se osećate sposobnim da povratite Kosovo? OSOBA A: Ja ću se za Kosovo boriti i kao vojnik, ako ovi izbori budu lažirani, odnosno ako ja ne pobedim. Mada bih više voleo da ga oslobodim kao šef države! Ako NATO izvede još koji desant na Trepču, neka zna da ću ja biti unutra, makar me upoređivali sa Titom u Drvaru! Amerikanci će prvo morati da ubiju mene kao predsednika, pa tek onda da krenu sa eksploatacijom srpskog olova... KOSANIĆ: Osobo C, kako mislite da tučete predsednika Miloševića, i šta mislite o podloj politici radikala i opozicije da vam kao konkurenciju podmetnu svoje kandidate? Ma koliko šanse gospodina Nikolića i kandidata takozvane opozicije bile ništavne, ipak će i za njih glasati poneki član partije, poneki rođak, ne svaki, i prijatelj... Vaš trijumf nad aktuelnim predsednikom time bi mogao biti okrnjen... OSOBA C: Gospodin Drašković je pokušao najpre da od kandidature najpre odgovori gospodu Miloševića i Koštunicu, ali su se obojica oglušila o časne savete gospodina Draškovića. Ja na njih i ne mislim, u svoju pobedu ne sumnjam, da sumnjam ne bih se ni kandidovao... Sat i po kasnije. VODITELJ: Eto, dragi gledaoci, sva trojica takmičara glasala su različito, telefonom su kao što znate glasali i gledaoci, 334.000 za osobu A, 335.000 za osobu C, istovetan broj glasova dobila je i osoba B! Mi u režiji znamo koja je osoba zaista gospodin Mihailović, to jest znali smo pre kviza, sad smo i mi pomalo pokolebani, ali nas je maločas sa mobilnog zvao gospodin Drašković i rekao da će SPO kandidovati sve tri osobe, i to onako kako su bile obeležene u našem kvizu, dakle, kandidati Srpskog pokreta obnove su osobe A, B i C! Sva trojica kandidata zaslužuju da iza njih stane SPO, ima Srpski pokret obnove dovoljno glasača i za svu trojicu, predizborni slogan neće biti menjan, naprotiv, utrostručiće se onaj koji je već smišljen: "Osoba A, naš čovek!", "Osoba B, naš čovek!"... Ljubomir Živkov
|