Koštunica na prkosima
Uzimanje mere
Predsednički kandidat Demokratske opozicije Vojislav Koštunica mogao bi u drugom krugu da pobedi Slobodana Miloševića čak sa 47:27. To je raspoloženje javnog mnjenja. To, međutim, još nije izborni rezultat
Kada je 4. avgusta 2000.
Demokratska opozicija odlučila da kandiduje Vojislava Koštunicu za predsedničke izbore,
bilo je odlučeno da se sa objavljivanjem te činjenice sačeka tri dana kako se ne bi
prejudicirale očekivane odluke Srpskog pokreta obnove i crnogorskih partija. Međutim,
kako su se uhvatili za kvaku, pojedini opozicioni lideri su se raspričali pred
novinarima. Nebojša Čović izašavši iz sale odmeri pogledom Dragana Veselinova
okruženog kasetofonima i dobaci: "Vidi se da nisu bio u SPS-u! Disciplina,
disciplina!" Opoziciona stvar – i dogovori i svađe – nekako su javna stvar, i tu
se tajne teško čuvaju a informacije lako cure, što je možda dobro, a može biti i
štetno.
Tako je i ovih dana procurelo da je Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka radio jedno "istraživanje za naručioca", o kome nije obaveštavao javnost. Po tom, avgustovskom, istraživanju za predsedničkog kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunicu glasalo bi 35 odsto birača, za Slobodana Miloševića 23 odsto, a za Vojislava Mihajlovića i Tomislava Nikolića po pet odsto. Vest je objavio B2-92, verovatno na osnovu opozicionog izvora. Po tom istraživanju ostali kandidati bi sakupili tri odsto glasova, a 29 odsto je zbir neodlučnih i onih koji ne bi izašli na izbore. Potom je procurelo još nekoliko detalja iz kojih proizilazi da bi, sudeći po trenutnom raspoloženju javnog mnjenja merenog na uzorku od 1700 građana na teritoriji Srbije bez Kosova, Koštunica u drugom krugu pobedio Slobodana Miloševića čak sa 47:27.
Neodlučni glasači i izborni apstinenti bi u tom slučaju činili zbir od 26 odsto. Ovo istraživanje je rađeno u avgustu, po objavljivanju imena ključnih predsedničkih kandidata...
Rezultati su zanimljivi utoliko što je ranije istraživanje CPIJM-a, obavljeno 11-15. jula 2000, pokazivalo da bi Vojislav Koštunica kao jedinstveni kandidat opozicije mogao da dobije 42 odsto biračkog tela, a za Slobodana Miloševića bi glasalo 28 odsto birača. To znači da je pojava više kandidata "oštetila" Koštunicu za sedam, a Miloševića za pet odsto glasova.
Iz nekih razloga produbljuje se javna podrška Koštunici (slogan njegovog DSS-a: "Prkos, lekovito bilje protiv tiranije"). Uspon Koštunice na rang ozbiljnog pretendenta trebalo bi tek da bude predmet objašnjenja. Jedan iskusan politikolog samo, ne bez uzbuđenja, konstatuje: "Dešava se nešto vrlo interesantno..." U prošlogodišnjim anketama je eks-guverner Dragoslav Avramović bio političar koji bi naišao na najmanji otpor – samo 21 odsto anketiranih izjašnjavalo se o njemu negativno, o Koštunici se samo 29 odsto građana izražavalo negativno, o Miloševiću 56, o Draškoviću 52, o Đinđiću 57, a o Šešelju 64 odsto.
Gotovo čitavu godinu dana različite istraživačke agencije beleže inače rast opozicionog raspoloženja. Interesantno je i to da se već nekoliko meseci istraživanja različitih agencija u osnovi slažu i kad je u pitanju rejting političara i izborna sklonost birača.
U prošli ponedeljak direktor agencije "Medijum" Srbobran Branković kao gost Pres kluba konstatovao je, na primer, da istraživanja javnog mnjenja nekoliko relevantnih agencija pokazuju da bi na izborima za predsednika SRJ za Vojislava Koštunicu glasalo 30 odsto birača, za Slobodana Miloševića 25, za Tomislava Nikolića 10 do 15, a za Vojislava Mihailovića od osam do deset odsto birača u Srbiji.
Ti procenti nisu identični onima koji se vezuju uz rezultate CPIJM-a ali u osnovi govore isto – o znatnoj prednosti Vojislava Koštunice.
LJUTNJA: Naravno, bilo je odmah "ljutnji na ogledalo". SPO je najglasnije vrisnuo zbog toga što se predsednički kandidat Vojislav Mihailović nisko kotira. Zoran Lutovac je recimo pre dve nedelje izneo podatak iz anketa CPIJM-a rađenih u januaru u kojima se vidi da Vojislav Mihailović, tada nenominovani kandidat SPO-a, ima podršku 12 odsto birača, od toga samo pet odsto čvrste podrške. Nova istraživanja, posle "puštanja predsedničke trke", pokazuju prilično veliko slaganje sa tim prethodnim sondažama – g. Mihailović je u trenutku kandidovanja dobio tačnu informaciju o svojoj startnoj poziciji.
Utoliko gore po sondaže! Portparol SPO-a Ivan Kovačević izjavljuje da je Mihailovićev protivnik u DOS-u određen po sistemu "rekla mi jedna baba", čak je i predsednik Gradskog odbora SPO-a statističar Miladin Kovačević optužio DOS da preko dnevne štampe plasira neistine o rejtingu predsedničkog kandidata Vojislava Mihailovića, da se radi o lažnim anketama jer, prema njegovim rečima, rezultati istraživanja koje sprovodi SPO govore o prednosti Mihailovića u odnosu na ostale predsedničke kandidate, te da u opštini Zemun i Stari grad predsednički kandidat SPO-a nadmoćno vodi u odnosu na ostale pretendente. Ni drugi politički akteri nisu ostali ravnodušni. Vojislav Šešelj je u jednom TV intervjuu tvrdio da nijedna agencija do sada nije pogodila izbore, što nije tačno – Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje, već pominjani CPIJM, pogodio je više puta izborni rezultat, rang pojedinih stranaka i predsedničkih kandidata. Doduše, nisu mogli da pogode tačan procenat radikalskih pristalica, ali su pogađali i njihov izborni rang. Ka istraživačima javnog mnjenja usledili su i diskvalifikatorski napadi u državnim medijima.
"RAZMIŠLJANJE O
POVLAČENJU": To mora biti znak da možda ima nečeg što nije samo političko
agitovanje u onome što je prošle nedelje saopštila Čovićeva Demokratska alternativa,
koja tvrdi da je iz izvora bliskih Jugoslovenskoj levici saznala da je Socijalistička
partija Srbije organizovala veliko istraživanje raspoloženja birača u Beogradu, prema
kojem je, od 3000 građana, 60 odsto odgovorilo da će glas dati Demokratskoj opoziciji
Srbije, a samo 25 odsto da će na izborima zaokružiti levicu. Demokratska alternativa
čak tvrdi da predsednik SRJ Slobodan Milošević "ozbiljno razmišlja da povuče
kandidaturu" za šefa države, ali da se s tim "ne slaže njegova supruga",
te da je prošlog petka, kada su analizirani rezultati istraživanja, zaključeno da je
jedina mogućnost da se izbegne totalni izborni fijasko razbijanje Demokratske opozicije
Srbije.
Srbobran Branković, međutim, naslućuje da bi se moglo očekivati da radikali u poslednjem trenutku povuku kandidaturu Tomislava Nikolića da bi koncentrisali glasove oko Slobodana Miloševića. Za sada je predsednik Predsedništva Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević saopštio da ne prihvata kandidaturu za predsednika SRJ, pristalice svoje stranke pozvao je da glasaju za kandidata SPS-a ili SRS-a.
Nervozi SPO-a možda doprinosi i pritisak koji se vrši na njihovog predsedničkog kandidata iz opozicionih redova i iz redova SPO-a da razmisli o povlačenju (vidi tekst "Vesela kampanja", str.10).
Raspoloženje javnog mnjenja još nije izborna odluka. Biće mnogo faktora u igri, spoljnih i unutrašnjih. Srbobran Branković procenjuje da bi se, kad bi ishod izbora zavisio samo od političkog raspoloženja, možda čak mogla očekivati pobeda opozicije u prvom krugu. Rezultati, međutim, neće zavisiti samo od toga, jer ukoliko crnogorske partije budu bojkotovale izbore, zna se da bi to vladajućim strankama donelo 30 poslaničkih mesta u Veću građana i 20 poslanika u Veću republika. Uz to, lokalni izbori sa dve opozicione liste mogu se smatrati izgubljenim, sa odrazom na ponašanje birača u drugom krugu predsedničkih izbora.
GEOMETRIJA: Matematičar Lav Ivanović, profesor univerziteta, saradnik CESID-a, u Pres klubu 21. avgusta upozorava na nešto o čemu izborne studije govore – kada vladajuće partije imaju preko 25 odsto birača koji glasaju za njih, to im daje mogućnost da izbornom geometrijom i podešavanjem izbornih uslova udese da dobiju većinu. Lav Ivanović konstatuje da vladajuće partije to rade stručno. Verovatno je da će vladajuće stranke profitirati na tome što su kosovske izborne jedinice priključene izbornim jedinicama Prokuplje i Vranje. Na tim izbornim jedinicama biće veoma teško kontrolisati glasanje. Tome doprinosi i dosad nepoznata odredba da glasač, ako dokaže da nije u mogućnosti da glasa na biračkom mestu na kome je upisan, može to učiniti na bilo kom mestu. Niko ne zna kako će se ti listići kontrolisati, jer su sadašnje odredbe nejasne. Sam broj od oko 250.000 "kosovskih glasova" ne mora da bude presudan u predsedničkim izborima, pa čak ni na izborima za Veće republika u kojima je jedna republika jedna izborna jedinica, ali na izborima za Veće građana biće važni.
Što se Crne Gore tiče, tu režim koristi jednostavnu, već uhodanu tehniku: gde postoji politički spor radi na tome da birači ne izađu na biralište, konstatuje Ivanović. U međuvremenu su došle vesti, odnosno izjava šefa kampanje DOS-a Zorana Đinđića da se ova grupacija udaljila od ideje o nestranačkoj poslaničkoj listi u Crnoj Gori zbog najava vlasti te Republike da će voditi "žestoku antiizbornu kampanju". Izborna tenzija polako raste uprkos tome što se komplikacije ne smanjuju. No, ovo je utakmica sa mnogo obrta. Do kraja nedelje očekuje se ulazak SPO-a u arenu saveznih parlamentarnih izbora.
To ne miriše na racionalnu odluku. Ipak, jedna činjenica okreće vetar u leđa opozicije – popularnost Koštunice kao predsedničkog kandidata vidljiva je u anketama, u kontaktima aktivista koji od vrata do vrata skupljaju potpise za predsedničku kandidaturu, pa i na gradskim trgovima. U Beogradu se u prošlu subotu na običan poziv građanstvu da dođe i uzme opozicionu programsku platformu okupilo oko 30.000 ljudi, a pred stolovima na kojima su davani potpisi za kandidaturu bila je neobično velika gužva.
Milan Milošević
