Vojislav Mihailović – Od Topole pa do Ravne gore
"Vesela" kampanja
Postalo je zanimljivo kada je Mihailović, ne pomerajući gotovo nijedan mišić lica, rekao da će voditi kampanju "punu veselosti i raspoloženja". "Prekinimo da biramo ljude koji imaju ozbiljna lica a neozbiljne odluke", rekao je ozbiljno Mihailović
"Ja
sam član Srpskog pokreta obnove već ko zna koliko, i mislio sam sad ovde da iscepam
knjižicu i da je bacim", kaže za "Vreme" posetilac tribine u Rači
kragujevačkoj, održane na Preobraženje 19. avgusta, prvog dana predizborne kampanje
predsedničkog kandidata SPO-a Vojislava Mihailovića, unuka Draže Mihailovića i
gradonačelnika Beograda. "Ovde mnogo više šansi ima Koštunica", nastavlja
ogorčeno naš sagovornik, čovek u kasnim šezdesetim, kratkih gustih brkova, sa
kačketom na glavi. "Retko ko iz SPO-a će ovde da glasa za Mihailovića, ljudi su
samo došli da pogledaju."
Te subote u devet ujutro autobus sa desetak novinara i fotoreportera i jednom televizijskom ekipom krenuo je iz Beograda put Oplenca. Prvi događaj kampanje, paljenje sveće princu Tomislavu i poklonjenje senima Karađorđevića, bio je zakazan tek za pola dva popodne. Autobus je krenuo četiri sata pre događaja do samo sedamdesetak kilometara udaljene Topole zato što vreme polaska uopšte nije ugovarano za put na Oplenac, već na Ravnu goru. Prvobitno je SPO najavio da će kampanja Vojislava Mihailovića početi sa Ravne gore, do koje se znatno duže putuje, ali je u petak popodne raspored izmenjen.
ZASTAVA, ŠAJKAČA I ŠUBARA: Oko podneva, kada je autobus sa novinarima stigao na Oplenac posle dugih usputnih zadržavanja, na platou oko Crkve svetog Đorđa nije bilo nikakvih znakova da će se na tom mestu za samo sat i po održati bilo kakav javni događaj. Ulaz u crkvu uokviren je crnim platnom, a iznad ulaza je crn barjak, u znak žalosti za nedavno umrlim princom Tomislavom. Dan posle posete predsedničkog kandidata održan mu je četrdesetodnevni pomen. U subotu u podne svega je nekoliko porodica ulazilo u crkvu da vidi mozaike i sarkofage Karađorđa i kralja Petra I. Obučeni su dobro i dobro uhranjeni, neko reče: "Gastarbajteri." Ispred crkve su žene palile sveće, a mladi pop je upravo dovezao crkvenom kiosku nove količine robe. Sa ljudi lipti znoj, iako smo usred šume. Punačka gospođa na ulazu ne dozvoljava da u crkvu kroče muškarci u kratkim pantalonama. Očigledno je da joj to nije bilo jedino zaduženje, jer je posle pola sata nestala, što je odmah iskoristilo nekoliko pari golih dlakavih nogu da se probije u crkvu.
Oko jedan se pojavila prva i jedina zastava SPO-a, koju je nosio golobrad mladić. Ubrzo stiže i čiča sa šajkačom. Dolazi motokultivator na čijoj je prikolici nekakav praktikabl, u stvari više mali odlomak neke građevinske skele. Nekoliko radnika istovaruje konstrukciju desetak metara udesno od crkvenog stepeništa i na vrh stavljaju dasku. Nikom nije jasno čemu to služi. Je li to postolje za ozvučenje ili bina za govornika? Do kraja Mihailovićeve posete Oplencu ovu konstrukciju niko ni za šta nije upotrebio.
Počinju da se množe i TV kamere, jer je još nekoliko ekipa stiglo kolima. U vreme kada je trebalo da se pojavi Mihailović, ispred Crkve svetog Đorđa skupilo se oko pedeset ljudi. Među njima tridesetak novinara i snimatelja. Stigli su funkcioneri SPO-a Veroljub Stevanović, Gvozden Rosić, Radovan Kalabić. Pojavio se još jedan čiča, sa šubarom na kojoj je kokarda i oko nje zadenuta tri zlatna krstića.
Kandidat kasni. Na klupama oko crkve razvija se politička diskusija. Sredovečni čovek koji razgovara sa svetskim rekorderom u dužini nošenja četničke šubare na plus četrdeset kaže da svuda na Zapadu u školama postoji veronauka, samo je kod nas ukinuta. Nekoliko minuta kasnije isti čovek, govoreći o istoj toj Zapadnoj Evropi, izgovara rečenicu: "Oni nas hoće da porobe." Kao i obično, propustili smo trenutak u kojem je konverzacija tako dramatično promenila tok. Nekoliko ljudi stoji u redu ispred sanduka sa sladoledom. "Mnogo kasni, da nije odustao", kaže jedna žena. "Daj Bože", odgovara prodavac sladoleda.
Oko dva kandidat ipak stiže, u odelu, u pratnji supruge Mirjane i visokih dužnosnika stranke Milana Božića i Miladina Kovačevića, koji su takođe u odelima. Mihailović se pozdravlja sa Veroljubom Stevanovićem, gradonačelnikom Kragujevca, i Zoranom Radosavljevićem, predsednikom odbora SPO-a za Tirol, koji je Mihailoviću preneo pozdrave odbora SPO-a iz Austrije.
OSA ZA VRATOM: Potom je Mihailović ušao u oplenačku crkvu, celivao ikonu sv. Đorđa, poklonio se pred grobovima Karađorđa i Petra I, sišao u kriptu da se pokloni pred Aleksandrovim grobom i zapali sveću princu Tomislavu. U knjigu utisaka upisao je da su na Oplencu "temelji savremene srpske države". Zatim je obišao stalnu izložbu ikona iz zaostavštine kralja Petra I.
Nakon obilaska izložbe, Mihailović je u hladnjaku iza muzeja obrisao maramicom znoj sa čela i obratio se novinarima. "Počinjem kampanju sa Oplenca zato što su ovde temelji moderne jake srpske države, a danas nam je država razorena", rekao je na početku Mihailović. On je objasnio da "moramo raskrstiti sa onima koji su nas do toga doveli". Govorio je polako, sa velikim pauzama, o "novoj filozofiji" i obnovi kapitalizma. Postalo je zanimljivo kada je Mihailović, ne pomerajući gotovo nijedan mišić lica, rekao da će voditi kampanju "punu veselosti i raspoloženja". "Prekinimo da biramo ljude koji imaju ozbiljna lica a neozbiljne odluke", rekao je ozbiljno Mihailović. Objasnio je da u kampanji neće biti velikih skupova, već mnogo malih tribina i susreta sa građanima. Nije objasnio zbog čega ćemo da se veselimo.
Mihailović je objasnio i izbornu strategiju SPO-a. Rekao je da bi najbolje bilo da su opozicione partije zajedno bojkotovale izbore, zbog neravnopravnih uslova. "Razmišlja se da SPO izađe i na savezne parlamentarne izbore, da ne bi socijalisti dobili onoliko mandata koliko bi imali bez našeg učešća," rekao je Mihailović. Dodao je da je SPO "otvoren za zajedničke liste na lokalu" jer bi vlast u gradovima inače bila prepuštena socijalistima. "SPO tu nikakvu odgovornost neće snositi, ali će imati ogromnu štetu. Analize će pokazati da su oni koji su do toga doveli radili posao koji nije opozicioni", kaže Mihailović. Što se predsedničkih izbora tiče, Mihailović tvrdi da je čak bolje što opozicija u prvom krugu ima dva kandidata, jer se tako smanjuju šanse da Milošević već tada pobedi. "Kandidat opozicije koji uđe u drugi krug imaće podršku celokupne opozicione javnosti", obećao je Vojislav Mihailović.
Kasnije je Vojislav Mihailović, dajući izjave za razne televizijske kuće, ponovio ono što je malopre rekao svima, žaleći se još na hendikep što su ovo prvi izbori na kojima predsednik SPO-a neće moći da učestvuje u kampanji. Usred snimanja Mihailović je počeo da se brani od ose koja mu je uletala za vrat. Kad su se kamere ugasile poverio se ženi: "Nisam znao da li da se branim odmah ili posle."
ZAŠTO
SE NE DOGOVORITE: Sledeći događaj prvog dana Mihailovićeve predsedničke kampanje
bila je tribina u Rači. Kolona od nekoliko automobila, jednog autobusa sa novinarima i
drugog sa pristalicama SPO-a iz Kragujevca na čijem je zadnjem staklu zalepljen
Mihailovićev izborni plakat sa sloganom "Naš čovek" – žuri. Tribina je
zakazana za tri popodne, a kandidat kasni već u polasku. Usput stiže vest da je i odbor
SPO-a u Požegi zatražio od vrha stranke da povuče Mihailovićevu kandidaturu. Zbog
ovakvog zahteva vrh stranke je smenio Branimira Stevića, predsednika odbora. Dan ranije
je isti zahtev izneo svrljiški odbor SPO-a.
U Domu kulture u Rači sala dopola popunjena, došlo je oko 150 ljudi. Bina je okićena fotografijama Vuka Draškovića, Draže Mihailovića i princa Aleksandra. Dok Mihailović ulazi ljudi tapšu, on otpozdravlja sa tri prsta, obema rukama. Potom se začuje "Bože pravde", pa Mihailović prepriča još jednom ono što je rekao novinarima.
Onda su usledila pitanja iz publike. Najzanimljvije je bilo treće i poslednje pitanje koje je postavio naš sagovornik sa početka teksta. On je Mihailovića pitao: "Zašto se ne dogovorite da bude samo jedan kandidat? Protiv Miloševića sa dva kandidata – od toga nema ništa." Mihailović je rekao da je ionako mislio da razjasni tu nedoumicu koja kruži Srbijom. "SPO je kao najveća opoziciona partija smatrao da ima pravo da istakne svog kandidata", rekao je Mihailović, i potom ponovio stavove o predsedničkim i lokalnim izborima, napominjući da je SPO otvoren za dogovor na opštinskom nivou. "Povlačenje predsedničkog kandidata SPO-a bilo bi podleganje uceni minornih partija koje idu na ruku Miloševiću", rekao je Mihailović i to je bio kraj tribine.
Iz Rače je "predsednička" svita sporednim putevima otišla u Stragare, na otkrivanje spomenika Tanasku Rajiću, junaku iz oba srpska ustanka. Za male Stragare, Rajićevo rodno mesto, ovo je bio veliki događaj. Na malenom trgu velika gužva, od ljudi i parkiranih automobila. Otkrivanje spomenika je mnogo ranije zakazala opština Kragujevac, na čijoj se teritoriji Stragari nalaze. Dogovoreno je da spomenik osvešta sam vladika šumadijski Sava.
Tanasko Rajić, golem, brkat, mrk, sa kuburom u jednoj i jataganom u drugoj ruci. Delimično pokriven platnom. Iza spomenika pet momaka u sokolskim oker uniformama, sa crveno-crnim šajkačama sa zadenutim perom na glavama. Uz vladiku Savu sasluživalo je pet sveštenika i đakoni. Po završetku obreda vladika je govorio o potrebi da se srpski narod ponovo okupi da bi se odupro velikom neprijatelju. "Ako među nama i dalje bude deoba, tome će se radovati samo naši neprijatelji", rekao je vladika Sava. Ostalo je nejasno da li se vladika svesno i dobrovoljno uključio u predizbornu kampanju Srpskog pokreta obnove, ili je jednostavno stavljen pred svršen čin.
RAVNA GORA BEZ NOVINARA: Potom je spomenik otkrio Veroljub Stevanović, predsednik opštine Kragujevac. On je u govoru varirao teme "nekadašnje srpske države kojom smo se ponosili" i takođe nekadašnje "sposobnosti našeg naroda da izabere vođu". Pozvao je prisutne da se sete Karađorđa.
Posle Stevanovića je najavljen Marko Kojadinović, prva frula Balkana. Do mikrofona je došao dečačić od deset godina i zasvirao. Jedino se za njega može reći da je toga dana besprekorno obavio svoj posao. Oko frulaša se motalo nekoliko mlađih dečaka. Neko im kasnije daje u ruke primerke "Beogradskih novina" sa Mihailovićem na naslovnoj strani. Pošto su među gostima prepoznali predsedničkog kandidata, skupljaju se da i njega prouče izbliza. Gospođa Mihailović ih privlači sebi, troje-četvoro dece se postrojava ispred "predsedničkog" para, pa je sve spremno za fotografisanje.
Posle slova o Rajićevom životu i pogibiji, voditeljica najavljuje Mihailovića. On je govorio kratko, još jednom parafrazirajući sebe. Neko je iz gomile doviknuo: "Gde vam je Vuk?"
Bio je to kraj prvog dana kampanje. Sledećeg dana, u nedelju, Mihailović je ipak otišao na Ravnu goru. Usput je obišao i Lajkovac, Mionicu, Valjevo, selo Ba. Postavilo se pitanje znači li to da je kampanja već završena i zašto je Mihailović celokupnu nekadašnju sferu uticaja svoga dede ("Od Topole pa do Ravne gore") obišao tako na brzinu. Drugoga dana kampanje nijedna beogradska redakcija nije poslala novinara da prati Mihailovića, svi su se oslonili samo na saopštenje SPO-a.
Kampanja je ipak nastavljena i u ponedeljak, obilaskom Novog Sada. Mihailović je u Novom Sadu, govoreći o šansama da Milošević bude poražen, rekao da je "važno da se opozicija međusobno ne napada". Istoga dana njegova stranka je izdala saopštenje u kojem se kaže da Koštunica i Đinđić vode "sramnu i šibicarsku strategiju".
U međuvremenu je Svetlana Đak-Dmitrović, član Glavnog odbora SPO-a i potpredsednik odbora ove stranke za Belu Crkvu, podnela ostavku. U pismu Vuku Draškoviću kojim obrazlaže ovaj postupak ona kaže da je protiv odluka Glavnog odbora u vezi sa predstojećim izborima i da ne može da te odluke brani pred članstvom, simpatizerima i biračima, jer ni ona nije dobila obrazloženje. Ona još kaže da napuštanje pregovora sa ostalim opozicionim strankama zbog njihove odluke da izađu na izbore, te kasnija odluka SPO-a da i sam na izbore izađe "ne priliče jednoj ozbiljnoj stranci".
Početak Mihailovićeve kampanje odlikuju oslanjanje na tradiciju dinastije Karađorđevića, crkvu i pokret deda Draže, bez ubedljive antirežimske strategije, pri čemu članovi, pa čak i funkcioneri SPO-a otvoreno govore novinarima da neće glasati za predsedničkog kandidata sopstvene stranke. Kandidat SPO-a, čovek vrlo ozbiljnog lica, govori o veseloj kampanji, ne uspevajući pri tom ni da se nasmeši (da ne otvaramo pitanje šta je to danas u Srbiji smešno). Uporedno sa time, stranka svakodnevno napada nevladine medije i Demokratsku opoziciju Srbije, koja izgleda sve jedinstvenija u borbi za smenu režima. Nije ni potrebno razmatrati koliko ovakva kampanja ima izgleda na uspeh. Ako je nešto dobro u dosadašnjoj Mihailovićevoj kampanji, to je njegovo obećanje da će SPO u drugom krugu predsedničkih izbora podržati Vojislava Koštunicu. Izgleda da će mnoge pristalice Srpskog pokreta obnove to učiniti već 24. septembra. Za koga li će toga dana glasati Vojislav Mihailović?
Zoran B. Nikolić
