Kako da vas ne pokradu
Vodič kroz izbore
|
BIRAČKO PRAVO
1. Kakvo je moje biračko pravo?
Tvoje biračko pravo je:
a) slobodno: biračko (izborno) pravo je samo tvoje. Odluka o tome kako ćeš ga iskoristiti (odnosno kome ćeš dati svoj glas) i da li ćeš ga uopšte iskoristiti je samo tvoja. Samim tim:
- niko nema pravo da te natera da glasaš ukoliko odlučiš da ne izađeš na izbore, niti iko ima pravo da od tebe traži da mu kažeš zbog čega nisi izašao na izbore;
- niko nema pravo da te spreči u tvojoj nameri da izađeš na izbore i po-kloniš svoj glas jednom od kandidata, odnosno jednoj od stranaka;
- niko nema pravo da utiče na tvoju volju pri odlučivanju o tome kojem kandidatu, odnosno kojoj stranci ćeš dati svoj glas;
b) opšte: biračko
(izborno) pravo pripada svim građanima koji ispunjavaju uslove predviđene Ustavom i
Zakonom bez obzira na pol, rasu, veru, nacionalnu pripadnost ili kakvu drugu različitost;
c) jednako: prema načelu jedan čovek-jedan glas, svim građanima koji ispunjavaju uslove predviđene Ustavom i Zakonom pripada biračko (izborno) pravo jednakog kvaliteta (sadržaja);
d) neposredno: svaki građanin glasa sam i niko nema pravo da glasa umesto njega;
e) tajno: glasanje je tajno. Prema tome, niko nema pravo da od tebe zahteva da mu kažeš za koga si glasao, niti iko ima pravo da te poziva na odgovornost zbog toga kako si glasao.
2. Ali i ovakva pravila mogu da budu prekršena, zar ne?
Tačno. Međutim, prekršaj bilo kojeg od nabrojanih pravila predstavlja bitnu povredu izbornog postupka. Moguća posledica ovakve povrede izbornog postupka jeste i poništavanje izbora.
3. Koje uslove moram da ispunim da bih stekao biračko pravo?
Da bi stekao biračko pravo ti moraš da ispuniš sledeće uslove:
a) moraš biti državljanin Republike Srbije (za savezne izbore - jugoslo-venski državljanin),
b) moraš imati navršenih 18 godina života,
c) moraš biti poslovno sposoban,
Moraš takođe imati u vidu da možeš glasati jedino na onoj izbornoj jedinici na kojoj se nalazi tvoje prebivalište.
4. Da li postoji način da zaštitim svoje biračko pravo?
Naravno! Može ti se dogoditi da prilikom boravka na biračkom mestu uočiš neku nepravilnost ili da prilikom glasanja neko od tvojih prava garantovanih Zakonom ili Ustavom bude povređeno usled nepravilnosti bilo u radu biračkog odbora ili u organizaciji biračkog mesta.
U tom slučaju nikako nemoj “ispravljati krive Drine” pokušavajući da silom isteraš pravdu na licu mesta, već, ukoliko zaista želiš da postigneš efekat, prati proceduru koju predviđa zakon.
Ti kao birač imaš zakonsko pravo da uložiš zvaničan prigovor, a potom i da podneseš žalbu protiv uočene nepravilnosti:
- u organizaciji biračkog mesta (npr: nije obezbeđena tajnost glasanja; propagandni materijal se nalazi unutar kruga od 50m oko biračkog mesta ili ne daj bože na samom biračkom mestu itd.)
- u radu biračkog odbora (npr: dopušteno je glasanje za više osoba i glasanje bez predhodne provere identiteta birača; članovi biračkog odbora konzumiraju alkohol ili koriste mobilne telefone na biračkom mestu itd.).
Načini zaštite biračkog prava razlikuju se u zavisnosti od toga koji se izbori sprovode. Na moguće puteve zaštite vratićemo se kasnije, u delu u kojem ćemo objasniti svake od izbora posebno.
Birački
spisak
1. Šta je to birački spisak?
Birački spisak jeste spisak svih glasača, odnosno spisak svih građana sa biračkim (izbornim) pravom. Svaka opština vodi birački spisak za glasače koji imaju prebivalište na teritoriji te opštine.
2. U koji birački spisak je upisano moje ime?
Tvoje ime i podaci moraju biti upisani u birački spisak koji se vodi na opštini na kojoj se nalazi tvoje prebivalište.
Ukoliko boraviš u inostranstvu (na školovanju, na privremenom radu i sl.), a još uvek si jugoslovenski državljanin, tvoji podaci će biti upisani u birački spisak koji se vodi na opštini na kojoj se nalazilo tvoje poslednje prebivalište pre odlaska u inostranstvo.
Ukoliko se nalaziš na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, u pritvoru ili na odsluženju kazne zatvora, to ne znači da gubiš pravo glasa. Tvoji podaci će ostati upisani u biračkom spisku na opštini prema tvom poslednjem prebivalištu.
Međutim, ukoliko si izgubio poslovnu sposobnost (pravosnažnom sudskom odlukom), tvoji podaci neće moći da budu upisani u birački spisak. Takođe, ukoliko se tvoji podaci već nalaze u biračkom spisku, biće isključeni sve do momenta dok ti poslovna sposobnost, novom pravosnažnom sudskom odlukom, ne bude vraćena.
3. Da li ja mogu da proverim da li je moje ime upisano u birački spisak?
Svakako! Birački spisak je javna isprava. Ti, kao građanin (glasač), imaš pravo da proveriš da li je tvoje ime upisano u birački spisak.
U roku od tri dana od dana raspisivanja izbora, opštinski organ koji vodi birački spisak ima obavezu da birački spisak iznese na uvid svim zainteresovanim građanima.
Preko sredstava javnog informisanja (televizije, radija, dnevnih novi-na...), ti moraš biti obavešten o mestu gde je birački spisak izložen. To mogu biti: prostorija u zgradi skupštine opštine, prostorija tvoje mesne zajednice i sl.
Birački spisak se zaključuje najkasnije 15 dana pre dana pre izbornog dana. Ukoliko propustiš ovaj rok, ti više nećeš imati pravo provere birač-kog spiska!
4. Da li ja smem da tražim promenu u biračkom spisku?
Naravno! Ukoliko si prilikom uvida u birački spisak uočio neku grešku ili nedostatak, ti imaš pravo da tražiš promenu, i to:
- upis u birački spisak (ukoliko uočiš da je tvoje, ili neko drugo ime izostavljeno iz biračkog spiska)
- brisanje iz biračkog spiska (npr. u slučaju da u spisku uočiš ime lica koje je preminulo ili se odselilo)
- izmenu (ukoliko je došlo do promene u nekom od podataka koji su od značaja za birački spisak, kao što su ime, prezime itd.)
- dopunu (ukoliko uočiš da neki od podataka od značaja za birački spisak nedostaju, ili pak, da postoje nedostaci u nekom od podataka)
- ispravku (ukoliko uočiš grešku u nekom od podataka u biračkom spisku)
5. Kako mogu da tražim promenu u biračkom spisku?
Promenu u biračkom spisku možeš da tražiš putem zahteva.
Zahtev za promenu u biračkom spisku podnosiš opštinskom organu koji vodi birački spisak. Međutim, uz zahtev moraš podneti i odgovarajući dokaz. Kao dokaz mogu poslužiti, na primer, izvod iz matične knjige umrlih ili potvrda o odjavi prebivališta (ukoliko zahtevaš brisanje iz biračkog spiska), zatim potvrda o prijavi prebivališta (ukoliko zahtevaš upis u birački spisak) i druga dokumenta izdata od strane nadležnih organa.
Zahtev moraš podneti najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora. PAŽNJA! Ukoliko propustiš ovaj rok, ti više nećeš imati pravo da tražiš promenu u biračkom spisku.
Organ koji vodi birački spisak mora doneti rešenje o tvom zahtevu u ro-ku od 48 časova. Rešenje ti mora biti dostavljeno u najkraćem mogućem roku.
6. Šta mogu da uradim ukoliko moj zahtev za promenu u biračkom spisku bude odbijen?
Ukoliko tvoj zahtev bude odbijen, ti imaš pravo da, u roku od 48 časova, podneseš tužbu okružnom sudu (prema tvom mestu prebivališta). Tužbu moraš podneti preko opštinskog organa koji vodi birački spisak.
Nadležni sud mora doneti odluku o tvojoj tužbi u roku od 24 časa. Odluka o tužbi ti mora biti dostavljena u najkraćem mogućem roku.
7. Da li su moguće ikakve promene posle zaključenja biračkog spiska?
Kao što već znaš, birački spisak se zaključuje 15 dana pre izbornog dana. Međutim, čak i posle zaključenja, mada samo izuzetno, možeš da tražiš promenu u biračkom spisku.
Promene u biračkom spisku posle zaključenja (naknadne promene) mogu biti učinjene jedino na osnovu odgovarajuće odluke nadležnog opštinskog suda.
Opštinski sud može ovakvu odluku doneti ukoliko, na primer, podneseš dokaz da si, po isteku zakonskog roka (15 dana pre izbornog dana), ispunio uslove za sticanje biračkog prava (ukoliko si napunio 18 godina, ukoliko si dobio jugoslovensko državljanstvo...).
Naknadnu promenu možeš da tražiš najkasnije 48 časova pre dana održavanja izbora. Po isteku ovog roka, zabranjeno je vršiti bilo kakve promene u biračkom spisku.
PAŽNJA! Strogo je zabranjeno vršiti bilo kakve promene u biračkim spiskovima na sam izborni dan. Ukoliko se na biračkom mestu ustanovi da tvoje ime nije upisano u birački spisak, birački odbor neće smeti da ti dozvoli da glasaš.
Glasanje
1. Koje je “radno vreme” biračkog mesta?
Biračko mesto se otvara u 7:00, a zatvara u 20:00 časova istog dana (izbornog dana).
U toku tog vremena, biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno. Samo izuzetno, u slučaju kada je na biračkom mestu narušen red (ukoliko je izbio veći incident, tuča ili sl.), birački odbor može prekinuti glasanje dok se red ponovo ne uspostavi. Ukoliko je prekid trajao duže od jednog sata, glasanje će se produžiti za onoliko vremena koliko je prekid trajao.
U slučaju da se na biračkom mestu zatekneš u momentu zatvaranja (sa namerom da glasaš, naravno), birački odbor ti mora izaći u susret, uprkos tome što je vreme predviđeno za glasanje isteklo.
2. Ko (ne)sme da bude prisutan na biračkom mestu?
Za vreme trajanja glasanja, svi članovi biračkog odbora (ili njihovi zamenici) moraju biti prisutni na biračkom mestu.
Veoma je važno sprečiti gužvu na biračkom mestu. Upravo zato, u prostoriji u kojoj se obavlja glasanje ne sme biti više birača nego što je mesta predviđenih za glasanje. Takođe, na biračkom mestu se ne mogu zadržavati birači koji su već glasali, kao ni građani koji se na biračkom mestu očigledno nalaze bez namere da glasaju (radoznali prolaznici, rodbina u poseti članovima biračkog odbora itd.). Policajci na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo uz dozvolu predsednika biračkog odbora i to ukoliko je na biračkom mestu došlo do narušenja reda i mira.
Na biračkom mestu mogu biti prisutni i strani posmatrači. Dopadalo im se to ili ne, birački odbor je dužan da im obezbedi mesto u prostoriji sa kojeg će neometano moći da prate rad odbora i tok glasanja.
3. Sećam se da su na prošlim izborima ljudi iz jedne stranke delili svoje letke ispred samog ulaza u biračko mesto. Da li je to dozvo-ljeno?
Ne, to nije dozvoljeno! Na biračkom mestu, ispred biračkog mesta, kao i na udaljenosti od najmanje 50 metara od biračkog mesta, zabranjeno je bilo kakvo reklamiranje (telalenje, lepljenje nalepnica i plakata, deljenje propagandnog materijala-letaka, kalendara i sl.) političkih stranaka i kandidata koji učestvuju na izborima.
4. Da li postoje još neka pravila na koja bi trebalo da obratim paž-nju dok sam na biračkom mestu?
Postoje. Naime, na biračkom mestu je zabranjeno nošenje oružja (i opasnog oruđa), trošenje alkohola i korišćenje sredstava komunikacije (mobilnih telefona, pejdžera i sl.).
5. Prošli put sam dobio nekakav poziv za glasanje. Šta da radim ukoliko ga sledeći put ne dobijem? Da li taj poziv moram obavezno poneti sa sobom na glasanje?
Najkasnije pet dana pre dana održavanja izbora ti moraš dobiti pismeni poziv za glasanje u kojem ćeš biti obavešten o danu i vremenu održavanja izbora, kao i o adresi biračkog mesta na kojem ćeš glasati.
Budi bez brige čak i ukoliko ovakav poziv ne primiš, jer to ni na koji način ne može uticati na tvoje biračko pravo. Ukoliko tvoje ime postoji u biračkom spisku na biračkom mestu, niko te ne može sprečiti da glasaš zato što nisi primio poziv za glasanje ili ga nisi poneo sa sobom.
6. Ukoliko dobijem dva poziva za glasanje, da li to znači da smem dva puta da glasam?
Ne, nikako! Ti možeš glasati samo jedanput i samo na jednom biračkom mestu.
7. Da li smem da glasam umesto moje bake koja je u banji na lečenju?
Nažalost ne! Ti možeš glasati samo za sebe. Ni pod kojim uslovima ne možeš glasati za drugog ma koliko ti bio blizak (baka, drugi članovi porodice, bliži komšiluk itd.). Takođe, ma koliko te iskreno mrzelo da iz-bornog dana izađeš iz kuće i odšetaš do biračkog mesta, ti nikome ne možeš poveriti da glasa umesto tebe.
8. Ako svako glasa samo za sebe, kako će onda da glasa moj deda koji je nepismen, ili moja majka koja ne vidi dobro?
Postoji jedan izuzetak od, inače veoma čvrstog, pravila po kojem svaki
glasač sme da glasa samo za sebe. Naime, lice koje nije u mogućnosti da na biračkom mestu glasa samo (na primer invalid, slepo ili nepismeno lice) ima pravo da sa sobom povede drugo lice koje će umesto njega, ali po njegovom uputstvu, popuniti glasački listić.
Tvoja majka će, dakle, moći da povede na glasanje tebe ili nekog drugog u koga ima poverenja, da umesto nje popuni glasački listić. Ali pazi! Ne smeš izneveriti majčino poverenje! Ti zaista moraš glasati onako kako ti ona kaže.
9. Šta će da se desi ukoliko poranim i dođem na biračko mesto kao prvi glasač?
Birački odbor, tada, mora u tvom prisustvu da proveri glasačku kutiju, kako bi se uverio da je ona prazna. Pre zatvaranja, u glasačku kutiju mora biti ubačen kontrolni listić na kojem, pored potpisa članova biračkog od-bora, mora da stoji i tvoj potpis. Glasačka kutija se, potom, zatvara i u tvom prisustvu pečati. OPREZ!! Kontrolni listić mora biti jedini listić u glasačkoj kutiji pre zatvaranja i pečaćenja. U praksi se dešavalo da gla-sanje na biračkom mestu počne sa već unapred popunjenim glasačkim kutijama. Upravo zato, ti moraš insistirati da ti (kao prvom glasaču na biračkom mestu) birački odbor dozvoli da proveriš glasačku kutiju. Pri proveri glasačke kutije, nemoj štedeti svoje oči! Pre početka glasanja, ona mora biti potpuno prazna (ne računajući, naravno, kontrolni listić).
10. Pre glasanja birački odbor mora da utvrdi moj identitet, zar ne? Da li to znači da moram sa sobom na glasanje da ponesem nekakav dokument?
Upravo tako! Odmah po ulasku na biračko mesto, saopštićeš biračkom odboru tvoje ime i prezime. Obavezno ponesi sa sobom ispravu kojom ćeš biračkom odboru dokazati svoj identitet.
Pogrešno je shvatanje da jedino lična karta može da posluži toj svrsi. Naime, svaki dokument izdat od strane državnog organa, koji sadrži tvoje ime i prezime, fotografiju i matični broj (JMBG) pogodan je za potvrdu tvog identiteta (najčešće su to lična karta, pasoš i vozačka dozvola). Toj funkciji nikako ne mogu poslužiti isprave kao što su članska karta udru-ženja penzionera, povlastica za gradski prevoz, članska karta biblioteke, zdravstvena knjižica itd.
Nemoj se ljutiti na birački odbor ukoliko ti ne dozvoli da glasaš zbog toga što nemaš pri sebi odgovarajući dokument. Krivica je, ipak, samo tvoja. Takođe, nemoj se ljutiti na tvog komšiju, prijatelja ili rođaka, člana biračkog odbora, ukoliko od tebe (čak iako se poznajete od ranog detinj-stva) zatraži da mu pokažeš neku od pomenutih isprava. Negova je obave-za da, makar i samo formalno, proveri tvoj identitet. Postupajući suprotno svojoj obavezi, učinio bi ozbiljan prekršaj i rizikovao da zbog toga odgovara pred zakonom.
11. Da li moje ime mora biti upisano u birački spisak na biračkom mestu? Kako se to proverava? Šta da radim ukoliko birački odbor utvrdi da mog imena nema u biračkom spisku?
Pošto si uspešno prebrodio fazu provere identiteta, predsednik ili jedan od članova biračkog odbora mora da pronađe i zaokruži tvoje ime u biračkom spisku i da ti potom preda glasački listić.
Može se dogoditi da se na biračkom mestu ustanovi da tvoje ime nije upisano u birački spisak. Kao što već znaš, ispravljanje biračkog spiska na sam dan održavanja izbora nije dozvoljeno, što znači da birački odbor u takvoj situaciji ne sme da ti dozvoli da glasaš.
12. Kome mogu da se obratim ako nisam siguran kako se tačno glasa?
Predsednik ili neki drugi član biračkog odbora koji ti preda glasački listić, ima obavezu da ti, pre nego što pristupiš glasanju, objasni način glasanja. Ukoliko ne učini to samoinicijativno, ili odbije da to učini (pravdajući se na primer velikom gužvom pred biračkim mestom), slobodno podseti predsednika (ili člana) biračkog odbora da je to njegova zakonska obaveza.
Nemoj zloupotrebljavati ovo svoje pravo i koristiti ga samo iz inata (na pri-mer zbog netrpeljivosti prema članovima biračkog odbora), već se na njega pozovi isključivo kada zaista uočiš neke nejasnoće u vezi sa glasanjem.
13. Koja pravila moram da poštujem prilikom glasanja?
Kada pristupiš glasanju, ti moraš poštovati sledeća pravila:
a) glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata ili imena stranke, odnosno izborne liste;
b) možeš glasati samo za jednog kandidata, odnosno stranku (izbornu listu);
c) zaokruživanje se vrši isključivo hemijskom, nikako običnom (grafitnom) olovkom;
d) nemoj ništa dopisivati i crtati po glasačkom listiću.
PAŽNJA! Ukoliko
postupiš suprotno bilo kojem od pomenutih pravila, tvoj glasački listić smatraće se
nevažećim!
14. Da li postoje neka posebna pravila glasanja ako se istovremeno sprovode, recimo, savezni i lokalni izbori?
I kada se istovremeno sprovode različiti izbori (na primer savezni i lokalni izbori), glasanje se obavezno vrši na jednom (istom) biračkom mestu. Tada će na svakom biračkom mestu postojati dva biračka spiska, dve vrste glasačkih listića (najverovatnije će biti različite boje) i dve odgovarajuće obeležene glasačke kutije.
Ti, međutim, ne moraš obavezno glasati i na jednim i na drugim izborima. Tvoje biračko pravo je slobodno i niko te ne može primorati da glasaš ukoliko ti to ne želiš. Ako rešiš da glasaš samo na jednim izborima, potrebno je, jedino, da svoju odluku saopštiš biračkom odboru. Tada ćeš dobiti samo jedan glasački listić i tvoje ime će biti zaokruženo u samo jednom biračkom spisku.
15. Glasanje mora biti tajno, zar ne?
Tačno! članovi biračkog odbora su dužni da na biračkom mestu obezbede punu tajnost glasanja. Tajnost se, kod nas, najčešće osigurava postavljanjem paravana, ali može biti obezbeđena i određivanjem posebne prostorije za glasanje ili na neki drugi način. U svakom slučaju, prilikom popunjavanja glasačkog listića, ti moraš biti zaštićen od radozna-lih pogleda bilo članova biračkog odbora, bilo drugih glasača prisutnih na biračkom mestu.
članovi biračkog odbora ni na koji način ne smeju da utiču na tvoju odluku. Odluka o tome kojem kandidatu, odnosno kojoj izbornoj listi ćeš dati svoj glas jeste i mora ostati samo tvoja.
Takođe, članovi biračkog odbora su dužni da paze te niko ne ometa dok popunjavaš glasački listić.
Obaveza je biračkog odbora da se strogo pridržava ovih odredbi. Moguća posledica prekršaja jeste i raspuštanje biračkog odbora i ponavljanje izbora na tom biračkom mestu.
16. Šta treba da radim kada popunim glasački listić?
Onog momenta kada popuniš glasački listić, presavij ga na pola (da niko ne bi video kako si glasao), ubaci ga u glasačku kutiju i bez zadržavanja napusti biračko mesto.
17. Ukoliko se razbolim i ne mogu da dođem na biračko mesto, da li imam pravo da glasam kod kuće?
Naravno! Može ti se (ne daj bože) dogoditi da zbog bolesti ili kakvog drugog razloga budeš sprečen da izbornog dana izađeš iz kuće i odeš na glasanje. Da bi ipak ostvario svoje biračko pravo, sve što moraš da uradiš, jeste da preko rođaka, komšije ili koga drugog, obavestiš birački odbor o tome da želiš da glasaš. Bilo mu to po volji ili ne, birački odbor će imati obavezu da po prijemu takvog obaveštenja, na tvoju adresu uputi najma-nje dva svoja člana, koji sa sobom moraju poneti službeni koverat u kojem se moraju naći:
- overeni glasački listić,
- zbirna izborna lista ili izborna lista sa imenima svih kandidata,
- poseban koverat za popunjeni glasački listić i
- potvrda o tvom biračkom pravu, koju izdaje birački odbor.
Pošto popuniš glasački listić, ti ćeš ga lično zatvoriti u poseban kove-rat. članovi biračkog odbora imaju obavezu da taj koverat pred tobom voskom zapečate i da ga, zajedno sa potvrdom o tvom biračkom pravu, zapakuju u službeni koverat koji će, takođe, pred tobom zapečatiti.
Nemoj zadržavati članove biračkog odbora na kafi, domaćim vanilicama ili rakiji, pa čak ni iz zahvalnosti prema njihovom trudu. Oni to možda ne bi odbili, ali ti moraš imati u vidu da ih na biračkom mestu čeka pregršt obaveza, te da je i za njih a i za tebe najpametnije da se oni što pre vrate svom poslu.
18. Moj brat je u vojsci. Da li on ima pravo da glasa?
Svakako! Lica koja se nalaze na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne gube pravo glasa. Njima će biti omogućeno da glasaju u okviru svojih jedinica. U svakoj vojnoj jedinici mora biti formiran organ za sprovođenje izbora.
Pošto popuni glasački listić, vojnik će ga sam zatvoriti u poseban koverat, koji će pred njim biti voskom zapečaćen. Ovako zatvoren koverat se potom smešta u službeni koverat koji će, takođe, u prisustvu vojnika biti zapečaćen.
19. Moji roditelji rade u inostranstvu, a i moja sestra tamo studira. Da li oni imaju pravo da glasaju van zemlje?
Nažalost ne! Domaći državljani koji se privremeno nalaze van zemlje (građani na školovanju, “gastarbajteri” i sl.) zadržavaju svoje pravo gla-sa, ali ga, nažalost, ne mogu ostvariti u inostranstvu. Da bi ostvarili ovo svoje pravo, oni se moraju vratiti u zemlju i glasati u mestu svog poslednjeg prebivališta u domovini.
20. Da li zatvorenici imaju pravo glasa?
Građani koji se nalaze u pritvoru, ili na izdržavanju kazne zatvora, takođe mogu glasati i to putem pisma.
Izborna komisija ima obavezu da formira posebne izvode iz biračkog spiska i da ih zajedno sa potrebnim brojem glasačkih listića, izbornih lista, posebnih koverata i potvrda o izbornom pravu, uputi na adresu ustanova u kojima se ovi birači nalaze u pritvoru, odnosno u kojima izdržavaju kaznu zatvora.
Pošto popuni glasački listić, birač će ga lično zatvoriti u poseban kove-rat. članovi biračkog odbora imaju obavezu da taj koverat pred njim voskom zapečate i da ga, zajedno sa potvrdom o njegovom biračkom pravu, zapakuju u službeni koverat koji će, takođe, pred njim zapečatiti.
Sve službene koverte sa glasovima zatvorenika, odnosno pritvorenika, birački odbor će bez odlaganja dostaviti izbornoj komisiji.
SAVEZNI IZBORI
1. Na koji način mogu da zaštitim svoje biračko pravo na savez-nim izborima?
a) Postupak pred izbornom komisijom izborne jedinice
Pre svega, na raspolaganju ti stoji mogućnost da, kao glasač, podneseš prigovor zbog povrede tvog biračkog prava.
Ukoliko tvoje biračko pravo bude povređeno postupkom ili propustom biračkog odbora, prigovor moraš podneti izbornoj komisiji izborne jedinice.
Rok za podnošenje prigovora je 24 časa, a računa se od momenta kada je nepravilnost učinjena, odnosno od momenta kada je tvoje biračko pravo povređeno. Ovaj rok se, dakle, ne računa od momenta kada si ti saznao za povredu svog biračkog prava, već od momenta kada je ta povreda nastupila.
Izborna komisija mora da donese rešenje o tvom prigovoru u roku od 48 časova od momenta kada je prigovor podnet.
Tvoj prigovor može biti usvojen, ali takođe može biti i odbijen (ukoliko izborna komisija proceni da nije došlo do povrede tvog biračkog prava) ili odbačen (ukoliko si, na primer, propustio da prigovor podneseš u zakonskom roku).
Ukoliko izborna komisija izborne jedinice odbije ili odbaci tvoj prigo-vor, tada ti na raspolaganju stoji pravo podnošenja prigovora Saveznoj izbornoj komisiji.
b) Postupak pred Saveznom izbornom komisijom
Prigovor Saveznoj izbornoj komisiji moraš podneti preko izborne komisije izborne jedinice, u roku od 48 časova od momenta kada si primio rešenje kojim je izborna komisija izborne jedinice odbila ili odbacila tvoj prigovor.
Ukoliko Savezna izborna komisija svojim rešenjem odbije ili odbaci tvoj prigovor i tako propusti da zaštiti tvoje biračko pravo, pred tobom je mogućnost podnošenja žalbe Saveznom ustavnom sudu.
c) Postupak pred Saveznim ustavnim sudom
Žalbu Saveznom ustavnom sudu moraš podneti preko Savezne izborne komisije, najkasnije 48 časova od momenta kada si primio rešenje kojim je ova komisija odbila ili odbacila tvoj prigovor.
Odluka Saveznog ustavnog suda je konačna.
PAŽNJA! Tokom čitavog postupka za zaštitu tvog biračkog prava moraš sam voditi računa o zakonskim rokovima! U suprotnom će, tvoj prigovor ili žalba, biti odbačeni zbog neblagovremenosti.
REPUBLIČKI IZBORI
1. Na koji način mogu da zaštitim svoje biračko pravo na republičkim izborima?
a) Postupak pred izbornom komisijom izborne jedinice
Prigovor zbog povrede tvog biračkog prava možeš podneti izbornoj komisiji i to izbornoj komisiji izborne jedinice (ukoliko je tvoje pravo povređeno prilikom glasanja, postupkom ili propustom biračkog odbora) ili Republičkoj izbornoj komisiji (ukoliko je do povrede tvog biračkog prava došlo u postupku pred izbornom komisijom izborne jedinice).
Rok za podnošenje prigovora je 24 časa, a računa se od momenta kada je nepravilnost učinjena, odnosno od momenta kada je neko tvoje pravo povređeno. Rok za podnošenje prigovora, znači, ne počinje da teče od momenta kada si ti saznao za povredu, već od momenta kada je ta povreda nastala.
Izborna komisija mora doneti rešenje o tvom prigovoru u roku od 48 časova od prijema prigovora. Ovo rešenje mora biti dostavljeno tebi, kao podnosiocu prigovora. Ukoliko komisija propusti da u navedenom roku donese odluku, smatraće se da je prigovor usvojen. Međutim, nemoj uzimati ovo pravilo zdravo za gotovo. Svakako će biti bolje da odeš do izborne komisije i sam se raspitaš o tome da li je odluka doneta ili ne.
b) Postupak pred Vrhovnim sudom Srbije
U slučaju da te ne zadovolji odluka izborne komisije i tu ima leka. Naime, u ovom stepenu, na raspolaganju ti stoji mogućnost da izjaviš žalbu Vrhovnom sudu Srbije. Iako se izjavljuje Vrhovnom sudu, žalba se podnosi preko izborne komisije koja je donela sporno rešenje i to u roku od 48 časova od prijema tog rešenja. Vrhovni sud je dužan da odluku o žalbi donese u roku od 48 časova od prijema žalbe.
PAŽNJA! U tvom je interesu da tokom postupka za zaštitu tvog birač-kog prava (i pred izbornim komisijama i pred sudom) vodiš računa o zakonskim rokovima. U suprotnom, tvoj prigovor, odnosno žalba, će, bez obzira da li su osnovani ili ne, biti odbačeni zbog neblagovremenosti.
PREDSEDNIčKI IZBORI
1. Na koji način mogu da zaštitim svoje biračko pravo na predsedničkim izborima?
Pravila postupka za zaštitu tvog biračkog prava na izborima za predsednika Republike ista su kao pravila postupka za zaštitu biračkog prava na izborima za narodne poslanike.
LOKALNI IZBORI
1. Na koji način mogu da zaštitim svoje biračko pravo na lokalnim izborima?
a) Postupak pred opštinskom (ili gradskom) izbornom komisijom
Na prvom mestu ti na raspolaganju stoji mogućnost podnošenja prigovora gradskoj, odnosno opštinskoj izbornoj komisiji i to u roku od 24 časa od momenta kada je nepravilnost učinjena, odnosno od momenta kada je neko tvoje pravo povređeno (nikako od momenta kada si ti saznao za povredu). Izborna komisija mora, u roku od 48 časova, doneti rešenje o tvom prigovoru. Ukoliko komisija propusti da u navedenom roku donese odluku, smatraće se da je prigovor usvojen. Međutim kako razlozi za zastoj mogu biti različite prirode, nemoj se unapred previše radovati. Bolje će biti za tebe, ponavljamo, da se sam u izbornoj komisiji obavestiš o sudbini tvog prigovora.
b) Postupak pred opštinskim sudom
Izborna komisija svakako može doneti rešenje kojim će odbiti ili odba-citi tvoj prigovor. U tom slučaju, ukoliko još uvek stojiš pri svojim tvrdnjama iz prigovora, Zakon ti pruža mogućnost da podneseš žalbu nadlež-nom opštinskom sudu. Rok za podnošenje žalbe je 24 časa od momenta kada si primio sporno rešenje opštinske izborne komisije. Odluka o tvojoj žalbi mora biti doneta u roku od 48 časova.
Ovakva odluka suda je konačna i nju više nikakav prigovor niti žalba ne mogu promeniti.
PAŽNJA! Dobro obrati pažnju na ro-kove predviđene za podnošenje prigovora, odnosno žalbe. U su-protnom rizikuješ da tvoj prigovor, odnos-no žalba budu odbače-ni zbog neblagovremenosti podnošenja.
POKRAJINSKI IZBORI
1. Na koji način mogu da zaštitim svoje biračko pravo na pokrajinskim izborima?
a) Postupak pred izbornom komisijom izborne jedinice
Na uočenu nepravilnost najpre možeš reagovati prigovorom.
Prigovor protiv nepravilnosti uočene na biračkom mestu kojom je povređeno tvoje biračko pravo, podnosi se izbornoj komisiji izborne jedinice.
Rok za podnošenje prigovora jeste 24 časa od momenta kada je nepravilnost učinjena. OPREZ! Pogrešno je računati ovaj rok od momenta kada si ti saznao za povredu.
Izborna komisija izborne jedinice mora doneti rešenje o tvom prigovoru najkasnije 48 časova od momenta kada je tvoj prigovor primila.
Izborna komisija može tvoj prigovor svojim rešenjem:
a) usvojiti (ukoliko usvoji navode iz prigovora),
b) odbiti (ukoliko smatra da prigovor nije osnovan) ili
c) odbaciti (ukoliko si, na primer, propustio da prigovor podneseš u obaveznom roku od 24 časa)
Rešenje o prigovoru ti mora biti dostavljeno bez zadržavanja.
Ukoliko izborna komisija propusti da u roku od 48 časova donese odluku o tvom prigovoru, smatraće se da je prigovor usvojen.
b) Postupak pred Vrhovnim sudom Srbije
Izborna komisija može, kako smo već videli, tvoj prigovor odbiti, odnosno odbaciti. Protiv rešenja izborne komisije kojim je tvoj prigovor odbijen, odnosno odbačen, ti možeš izjaviti žalbu Vrhovnom sudu Srbije.
Žalba se podnosi preko izborne komisije (koja je donela rešenje koje osporavaš), najkasnije 48 časova od momenta kada si rešenje primio.
Vrhovni sud ima obavezu da u roku od 48 časova donese odluku o tvojoj žalbi.
Odluka Vrhovnog suda u postupku po žalbi je konačna.
