Hit leta: �ensko pisanje
�itanje i �utanje
Da li se ta popularnost zanemaruje zato �to je re� o delima koja ne�e trajati ni do jeseni, ili mogu ostati popularna jo� koju godinu dok im autor produ�ava �ivot novim delima i publicitetom, da bi posle toga zauvek nestala iz �itala�kog vidokruga
U dugim, �arkim letnjim
danima, dok se kod nas sprema politi�ka bura, bilo da je u �a�i vode ili usijanim
glavama, ljudi �ive i umiru, teroristi bacaju bombe, a nuklearne podmornice tonu. Svet
licemerno brine o udavljenim ruskim vojnicima, kao kada javlja o prevrnutom feribotu u
Indiji ili Indoneziji, daleko od nekada�njeg straha da bi �itava planeta mogla da se
pretvori u nuklernu pustinju. Uop�te, na prvi pogled sve je u redu i svet je onakav kakav
uvek jeste, a mi u njemu �vrsto stojimo uz Mjanmar, Libiju i Irak. Nedostaju nam samo
predsednici-ljudo�deri, recimo Bokasa ili Idi Amin, i pravi tre�i svetski rat u kojem
�e podli Zapad biti sravnjen sa zemljom, kada ve� nije postao zemlja proleterska.
U kulturi je, me�utim, sezona festivala na jezerima, u banjama ili na obali mora za koju bi, kad bi se smelo verovati najezdi nekakvih novih Ilira i Dukljana, bilo sve te�e tvrditi da je na�a. Kako se na kulturu u dnevnim medijima gleda kao na doga�aj a ne kao na vrednost, ovih nedelja ose�a se manjak vesti. To je uvek prilika za istra�ivanje �ta se najvi�e �ita u dane odmora i, eto, ovoga leta, obave�tavaju nas novine, dominiraju �enska imena � Mirjana Bobi�-Mojsilovi�, Vesna Radusinovi� i Mira Stupica, Arundati Roj, Helen Filding i Teri Rouling. Ako se lista pro�iri na knjige i autore koji su obele�ili i prethodne sezone, eto i Gordane Kui� ili Ljiljane Habjanovi�-�urovi�, ili Danijele Stil i Amande Kvik. Uprkos �itanosti, uprkos ovakvim vestima, uprkos ogromnom trudu medija koji je vrlo �esto posve�en vi�e autorkama nego delima, o knjigama o kojima je re� retko se pi�e. Njih knji�evna kritika kojoj je ozbiljnost pristupa i izraza prva pretpostavka zaobilazi u velikim krugovima. Ta kritika posle Isidore Sekuli� i Desanke Maksimovi� obra�a pa�nju na Svetlanu Velmar Jankovi� i Vidu Ognjenovi�, Milicu Mi�i�-Dimovsku i Juditu �algo, ali retko na brojne savremene pesnikinje i pripoveda�ice, nekmoli popularne spisateljice.
SVA�ALICE I PRZNICE: Da li je nehajan odnos prema manje poznatim �enama piscima i prema autorkama popularnih bestselera iste vrste, ili su razlozi za njihovo zaboravljanje razli�ite prirode? Da li se ta popularnost zanemaruje zato �to je re� o delima koja ne�e trajati ni do jeseni, ili mogu ostati popularna jo� koju godinu dok im autor produ�ava �ivot novim delima i publicitetom, da bi posle toga zauvek nestala iz �itala�kog vidokruga? Ili je to zato �to nekada podrazumevaju te�ak, bespotreban i besmislen politi�ki ulog, kao da nije ni re� o knji�evnosti nego o parapoliti�koj manipulaciji? Ili zato jer je ozbiljnom �oveku mrsko i da pomisli kako ima sva�alica i prznica o�ajni�ki �eljnih publiciteta koje samo �ekaju da ih neko pomene pa da to iskoriste da izliju bujicu prostih i niskih uvreda? Ili je re� o tome da je te�ko i dosadno �itati ono �to pru�a malo knji�evno zadovoljstvo? Ili je ipak re� o previdu zbog kojeg savremena srpska knji�evnost ne�to gubi, pa bi i ova dela trebalo izlo�iti sudu kritike na isti na�in kao �to se to �ini sa svim novim ostvarenjima?
Pitanja se lako i brzo
mno�e, dok je odgovoriti na njih te�ko i delikatno. �tavi�e, na neka od njih ne vredi
odgovarati i bolje je to ne �initi jer od toga knji�evnost i kritika nikakve koristi ne
mogu imati. Ipak, pitanje statusa i polo�aja �enskog pisanja danas jedno je od
najzanimljivijih i najva�nijih u savremenoj kriti�koj misli. �ta bi nam, gledano iz
ovoga ugla, zna�ilo da danas �itamo remek-dela svetske literature �iji su autori
Homerova �erka i �ekspirova sestra? Da li bi istorije knji�evnosti tada bitno doprinele
jednoj druga�ijoj istoriji duha u kojoj bi nepoznate stvarala�ke heroine zamenile
predstave o Salomi i Suzani, �ijim se �enskim podvizima uspostavlja jedan vi�i moral i
odnos prema nebu, Mesalini i Teodori, carskim bludnicama, ili "krvavoj" Meri
Stjuart i trova�ici Katarini Medi�i u kojima se mo� vlasti pokazuje kao zlo, da ne
govorimo o ljubavnicama i muzama. Junakinje �enskog stvarala�kog sveta, dakle, trebalo
bi da zamene dosadne mu�ke stereotipe i nametnute dru�tvene uloge.
Na anti�kom nebu boginje i bogovi ravnopravno su u�estvovali u sporovima koje su filozofi poput Ksenofona, Heraklita ili Platona videli kao blasfemiju i preslikavanje �ovekovog �ivota na nebeske sfere, ali kakva je to ravnopravnost kada se na �enskom bogu mo�e ispoljiti fizi�ka nadmo�, a uvek se zna ko je vrhovni bog i gazda na Olimpu. Veliki trud mi�ljenja i tuma�enja ulo�en je u pitanja kojeg su pola an�eli, imaju li �ene du�u i sl. Da li je posle �enskog saveza sa �avolom i pre�iste �ene bogorodice kraj dvadesetog veka povla��eni trenutak kada bi civilizacija, koja je sa skromnim uspehom �itav vek utro�ila na pitanje mo�e li se bez boga, trebalo da poku�a da svedr�itelja tvorca neba i zemlje, onoga u kome se sve ra�a i od koga sve poti�e, vidi kao Boginju?
HOLIVUDSKE GLUPOSTI: Sva je prilika da nas do ovog dramati�nog preokreta, osim u holivudskim glupostima, �eka jo� jedan period u istoriji duha, ali je nesumnjivo da je vreme u kojem �ivimo, pa i �itav vek koji je za nama, obele�en nastojanjem zapadne civilizacije da se uspostavi ve�a ravnopravnost polova i da se saznanje o neophodnosti nove, druga�ije uloge i polo�aja �ene pro�iri u savremenom svetu. Svedoci smo ponekad komi�nog nastojanja da se ravnopravnost predstavi mehani�ki kao potpuna istovetnost polova u svim stvarima � pa nas te�ko mo�e zabaviti �to su sve mu�ke gluposti odmah predate na upotrebu �enama, i obratno � ili tragi�ne potrebe da se polna razlika tako i toliko preuveli�a kao da je jedino ona bitna i da je ljudski karakter, gore nego u frojdisti�koj ideji seksualnosti, samo njome odre�en � zbog �ega se kopa nepremostivi jaz izme�u bi�a kojima je data privilegija da budu sjedinjena u bliskosti i najdubljoj intimi.
Uostalom, pitanje �ta
je �ena ili �ta je mu�karac, kao i pitanje o tzv. ljudskoj prirodi, nije biohemijska i
fiziolo�ka zagonetka nego pitanje koje spada u krug metafizi�kih ideja. Upravo to jako
odudara od onoga �to se u savremenom svetu istra�ivanjem polova, njihove dru�tvene
uloge i istorijske sudbine, stvarala�ke mo�i i razlike ho�e posti�i. Ako bi polne
prirode bile tako odredljive, razdvojene i te�ko promenljive, onda bi se dru�tvena
praksa i segregacija ili mehani�ko poistove�ivanje moglo lako opravdati. Sa druge
strane, mo�da je jo� opasnije ako se umesto opreznog razmi�ljanja na koje navodi
upozorenje o opasnostima preteranog isticanja polne odre�enosti ljudskog bi�a kao
su�tine pori�e zna�aj te razlike. Da li su odnosi izme�u polova zauvek zadati ili se
stalno menjaju � to bi trebalo da nas, pragmati�no, navede na pomisao kako polne
karakteristike nemaju metafizi�ki zna�aj, ve� da postoji samo istorija ideje ljudskih
bi�a, polova i njihovih odnosa, da nema su�tine pola nego da ima njegovih
"tragova", razli�itih izraza i istorije odnosa izme�u njih.
KAMEN SPOTICANJA: Ta istorija, ne samo praksa u savremenom svetu, kamen je spoticanja. Kako promeniti, nadoknaditi i iskupiti �injenicu da za istoriju knji�evnosti, ali jo� vi�e za savremenog �itaoca, nema ni Homerove k�eri ni �ekspirove sestre, da nema �enskih filozofa i kompozitora, a i u likovnoj umetnosti je �enska uloga skromna? Da li je to plod istorije, ili razlika u stvarala�koj prirodi mu�kog i �enskog ljudskog bi�a? Ako je plod istorije, za�to se odnosi u ovim granama nisu tokom ovog veka, ispunjenog tolikom borbom za ravnopravnost, bitnije promenili, ili jesu ali svet u kojem dominiraju mu�karci odbija da to vidi? Ili je i samo pitanje pogre�no jer prisiljava �ene da se ogledaju u "mu�kim" disciplinama, a ne po�tuje i ne vidi kao ravnopravne one oblasti ispoljavanja kreativnog duha kojima su one posve�ene?
Uz mnoga te�a i
dramati�nija pitanja od ovih lakih sa�etaka poznatih dilema savremene misli, eto nas
ipak tu gde se pitanje �enskog stvarala�tva u knji�evnosti pojavljuje kao odsudni test
odnosa me�u polovima. Jer, ne samo da je to privilegovano polje stvarala�tva u kojem
zna�ajne �enske figure igraju ogromnu ulogu, ravnopravno sa mu�kim autorima, ve� eto i
onog polja stvarala�tva u kojem je dvadeseti vek imao najvi�e uspeha u predstavljaju
ravnopravnosti duhovnih i kreativnih mo�i polova, pa �ak i nagla�avanju razlika izme�u
njih. Odista, dok nam nedostaju stvarateljke poput zami�ljene �erke epskog peva�a i
sestre renesansnog dramati�ara i pesnika, eto figure Sapfo u samom korenu jonske lirike,
ili Margarete od Navare u samom za�etku novovekovnog pripovedanja. Uz opate francuske
knji�evnosti, eto i francuskih gospo�a od madam De Lafajet i madam De Sevinje do madam
De Stal. Ve� je i to dovoljno, uz poznavanje dru�tvene prakse i polo�aja �ene, da
poka�e kako su uz podrazumevani udeo neravnopravnosti polova tokom istorije ovakva
dostignu�a jasan znak stvarala�ke ravnopravnosti.
ULOGA �ITATELJKE: Istorija knji�evnosti XIX i XX veka, a kako se prou�avanja �ire to zahvata i prethodne vekove, sve vi�e se okre�e likovima poznatih i zapostavljenih spisateljica. Ako je �itanje potcenjenih i zaboravljenih autora mo�da probni kamen tolerancije i razvoja knji�evnog ukusa, neosporne su knji�evnice poput Meri �eli, D�ord� Eliot i �or� Sand, sestara Bronte, D�ejn Osten i Ketrin Mensfild, ili Vird�inije Vulf, Selme Lagrlef i Singrid Unset, Gertrude Stajn, Anais Nin i Marine Cvetajeve, ili Kriste Volf, Margaret Jursenar i Doris Lesing, Ajris Mardok, Natali Sarot i Margaret Diras, ili Nadin Gordiner, Arundati Roj, Suzane Tamaro, Izabele Aljende... I to je samo mali krug najpoznatijih imena, uz koje idu imena pesnikinja od Emili Dikinson do Vislave �imborske, ili pisaca grani�nih oblika literature, izme�u uspomena i eseja, od Simon de Bovoar i Nade�de Mandelj�tajm do Suzan Zontag i Erike Jong � gde se ve� i pitanje popularnih i trivijalnih �anrova knji�evnosti, od Kolet do Sagan, od Agate Kristi do Doroti Sejers, i najzad dana�njih autorki bestselera, ne mo�e zaobi�i.
Istorija knji�evnosti odavno i rado priznaje istinu da su pri�e i pripovedanje u �enama imale povla��enu publiku i od antike do osamnaestog veka, no jo� spremnije isti�e ulogu �itateljke u oblikovanju savremene knji�evnosti posle baroka. Ne�to je te�e, uprkos mnogim studijama i �itavim pravcima kriti�ke misli koje su vezane za feminizam, �ensko pismo i studije roda, prona�i pravu meru odnosa polova u istoriji knji�evne produkcije. Tako je u istorijama srpske knji�evnosti �ensko ime prava retkost, a uloga i zna�aj �ak i onih koje se pominju, poput Jefimije i Vukove �ivane, Mine Karad�i� i Milice Stojadinovi� Srpkinje, Jelene Dimitrijevi� i Milice Jankovi�, sasvim skroman. �ak ni Isidora Sekuli� nije u svakom pogledu ravnopravna sa klasicima srpske literature. Sve su to razlozi da se knji�evnom stvarala�tvu �ena u srpskoj literaturi posveti ve�a pa�nja i da se sa istom strogo��u, ali i otvoreno��u za druga�ije vrste i oblike pisanja, senzibiletet i knji�evni interes, preispita savremena knji�evna scena. To je zadatak koji, naravno, prema�uje mogu�nosti jedne male serije kratkih tekstova koju je nedeljnik "Vreme" za naredne brojeve postavio kao izazov pred pisca ovih redova, ali jeste prilika da se ne�to od popularnih dela i zapostavljene savremene produkcije kriti�ki pro�ita.
Aleksandar Jerkov
