IZJAVA NEDELJE
I ku�u
su mu sru�ili tokom agresije...
BORISLAV PELEVI�, lider Stranke srpskog jedinstva, kad je govorio o predsedniku Slobodanu Milo�evi�u, predsedniku i kandidatu za predsednika. [G. Pelevi� se predsednikovanja a i same kandidature odrekao u korist patriotskih kandidata, i tom prilikom podsetio zaboravne bira�e na nemio doga�aj kad je predsedni�ki kandidat levice ostao bez krova nad glavom.]
OLGA �OTI,
gra�anka i �lanica (bolje da ne ka�emo �ega): "�ta mi radimo u Otporu? Pa,
nerviramo vlast. Dajemo na znanje da ima onih koji se ne mire sa ovim i ne sede skr�tenih
ruku. To me podse�a na moju mladost 1941, kad sam sa dvadeset godina pri�la onda�njem
otporu." ("Vojvodina")
KATA
LAZOVI�,
ministarka prosvete u Vladi Srbije: "Zala�em se da se otklju�aju �kole u selima
koje su zatvorene zbog malo �aka, jer gde god su �aci, neka bude i �kola. Iako ih je
malo, ali to je i za decu i za selo dobro." ("Politika)
MOMIR VOJVODI�,
pesnik, nosilac liste Srpske radikalne stranke za izbor poslanika u Ve�e gra�ana savezne
skup�tine i protivnik tzv. �valeracije jezikom, pojave koja je zahvatila Crnu Goru:
"Kad god du�manin krene na na�u otad�binu, udara prvo u jezik [kao i alkohol; up.
ur.]. Jo� 1969. godine, kada su po�ele te �valeracije hrvatsko-srpskog jezika, znao sam
da je to udar u temelje otad�bine i uvod u ru�enje one Jugoslavije.
Sada se to de�ava u Crnoj Gori.
Vode je jezuiti, klerofa�isti, frankovci, purgerska zavera, Vatikan, ve�ita be�ka
ujdurma. Udaraju u jezik, pa sada po Crnoj Gori �ujemo kako klikuju neki klikuni,
jezikoslovci vajni i govore da je Njego� pisao nekim crnogorskim jezikom. Uzalud je s
njima ozbiljno razgovarati. To je neozbiljna dr�ava. [...] Kob je nekakva na tom
�ove�anstvu i tom malom ljudstvu na lov�enskom podnebesju. Stigla nas je nekakva bo�ja
kazna, i sad isku�enje.
No, ko iz ovoga iznese zdrav mozak i �ist obraz, to �e tek biti � Srbin."
(novosadski "Nedeljni dnevnik")
DRAGOLJUB JANKOVI�,
ministar pravedni: "U proteklih deset godina mnoge od upisanih stranaka bile su
toliko neaktivne i u javnosti odsutne da je mogu�e da su �ak i njihovi osniva�i
zaboravili na svoje stranke". ("Politika)
NADE�DA �ETKOVI�,
koautorka "Dunavske �vabice": "Ako ova knjiga i�emu slu�i, onda je to da
poka�e besmislenost i nepravednost kolektivne krivice koju je nosio nema�ki narod, a
mutadis mutandis to se odnosi i na nas. Te �ene nisu krive. I njima je Drugi svetski rat
odneo najmilije, nije im doneo ni�ta dobro. Ova knjiga je ina�e prva u trilogiji koju
�emo da napravimo Dobrila Sin�eli�-Ibrajter i ja. Ona govori o klasi�noj �enskoj
strategiji pre�ivljavanja � o udaji za 'neprijatelja'. Druga knjiga bi se bavila
iskustvima �ena koje su, posle rata, bile u logorima za Nemce, ali su ostale da �ive
ovde, a tre�a bi govorila o Nemicama koje su bile u partizanima. [...] �ene imaju
vrednost koja daje dimenzije budu�nosti, bolju perspektivu od one koju nosi bela,
zapadna, mu�ka, osvaja�ka civilizacija �ije su premise nadmetanje, rat. �itava
demokratija koja se ra�a u Srbiji je u znaku mu�kog. Mi se moramo izboriti za na�a
prava, mu�karci ne�e mo�i vi�e me�usobno da dele vlast." ("Glas")
DANICA MITKOVI�,
gra�anka, odbornica u Skup�tini op�tine Zvezdara, presavila je tabak, tj. barem dva
tabaka i poslala ih jedan u "Glas", drugi u "Danas": "Po meni je
bilo potpuno normalno da tzv. opozicija (SZP), ako po�to-poto �eli da se do�epa vlasti,
da kandidate za poslanike na saveznom nivou, a kandidata za predsednika druga stranka.
Od januara meseca, od potpisivanja famoznog sporazuma do dana dana�njeg, u svim mogu�im
medijima i svim mogu�im novinama vi�e je SZP blatio SPO [dete ujelo prase! ko je blatio
a ko je bla�en? pit. ur.] nego �to su to �inili komunisti i radikali zajedno.
Sve ovo sam napisala ne bih li kroz sredstva javnog informisanja postavila jedno pitanje
svim opozicionarima Srbije: za�to Voja Ko�tunica, a za�to ne Voja Mihailovi�? Jer, od
svega izgleda da je SZP i njegovim lider�i�ima jedino stalo da Milo�evi� pobedi.
U ime Boga, sprski narode, razmislite gde nas ko vodi i kako nas vodi."
JOCA �URBATOVI�,
portparol delija: "Ako je razlog ulaska [policije] na tribinu verbalni delikt, onda
to govori sve o na�oj policiji i o ljudima koji njom upravljaju. Pesme protiv re�ima
niti mo�emo niti �elimo da spre�imo. To su poruke naroda.
[...] S na�e strane provokacija ne�e biti. Sve na�e �elje su usredsre�ene na teren.
Niko ne razmi�lja o nekoj eventualnoj osveti. Ako neko krene na nas, to �e biti
tragedija, i ne �elimo da o takvim stvarima razmi�ljamo. Ukoliko neko krene da nas
maltretira, mi navija�e ne mo�emo da spre�imo da uzvrate." (Glas")
MILI� OD MA�VE,
slikar: "Jo� pre dvanaest godina sam u svojoj 'Povjesnici' naveo listu dobre ishrane
kojom se �ak i najopasnija bolest �ove�anstva � kancer � mo�e izle�iti. Nisam u
tom trenutku imao pojma da sam u stvari obznanio jelovnik za grupu A [krvna grupa samog
slikara]. Ja sam mislio da se taj jelovnik odnosi na sve ljude i da bi svi trebalo tako da
se hrane. [...] Ono �to bih posebno istakao jeste da ni za jednu krvnu grupu nije dobro
su�eno meso, kobasice i slanina. Prase�e mo�e, ali ako je hranjeno sojom, kao �to to
radi moj brat Radojica, jer je soja mnogo jeftinija od koncentrata.
Takvo meso je pravi melem.
�to se ti�e o�trog alkohola, on je tako�e zabranjen za sve krvne grupe, osim kuvane
rakije (�umadijski �aj), koja je sjajna jer iz nje ispari metil-alkohol koji ina�e
razara mentalne �elije. Upravo zbog metil-alkohola deca pijanaca su pomalo
retardirana." ("Tina")
SANDRA FURA�,
plesa�ica iz Hrvatske: "Nedavno me je na festivalu bajkera jedan opalio po
stra�njici tako jako da sam se zamalo onesvijestila. Zato i tra�im
tjelohranitelja." ("Tina")
�ELJKO SAMARD�I�,
peva�: "Ne postoji �ena na svetu zbog koje bih ostavio svoju �enu i decu. Ne znam
�ta sve u �ivotu mo�e da se desi, ali sada, zaista, tako mislim i ose�am. U odnosu
dvoje ljudi najva�nije je po�tovanje, a ja svoju �enu i volim i po�tujem. To, naravno,
ne zna�i da ne volim sve �ivo i lepo �to se kre�e ovom zemaljskom kuglom. �ini mi se
da sam, donekle, bio jasan." ("Tina")
LJUBI�A SAMARD�I�,
filmski radnik, na pitanje Sonje Drobac iz EKSTRA MAGAZINA je li ministar prosvete g.
�eljko Simi� tra�io da sa �pice Samard�i�evog filma "Nebeska udica" bri�e
znak Ministarstva (isti onaj znak koji sa dikom stoji na omotu CD-a gra�anke Brunclik):
"Nemam �ta da komentari�em. Smatram da je va�a informacija vi�e rekla-kazala. Svi
ministri imaju svoj koncept, imaju simpatije i antipatije prema nekim delatnostima vezanim
za umetnost. Bio bih sre�an kad bi svaki ministar vodio ra�una o ravnote�i izme�u
segmenata kulture u sredini koju predstavlja." [�ini mi se da sam, donekle, bio
jasan. �. Samard�i�]
MOMO KAPOR,
slikar, pisac, ratni izve�ta� sa lica mesta: "Prijavio sam se u dobrovoljce i bio
mobilisan tokom �itavog rata kao ratni reporter iz svog grada u listu 'Vojska', �to mi
je bio dodatni motiv da napi�em knjigu.
[...] I jo� ne�to. Sve moje knjige obilno pi�em pisa�om ma�inom, sa dva prsta, a ovu
sam napisao olovkom, vra�aju�i se tom prastarom sredstvu, jer se uz sve�u nije moglo
kucati na ma�ini. Kako olovka ima srce, nadam se da �e se to osetiti i u romanu."
("Penzioneske novine")
NEPOZNATI AUTOR,
u "Penzionerskim novinama" pozabavio se dvema Hitlerovim strastima: "Kao
dete Hitler je obo�avao Karla Maja i Vinetua. Kad bi ga otac tukao mislio je na Vinetua i
sam bi glasno brojao udarce koje bi mu otac zadavao, �to je oca znalo prepla�iti �
mislio bi da je Adolf poludio."
Ali, kao �to znamo, Adolf nije �enuo pame�u, premda je, �to �e se odmah videti,
izrastao u lepog pedofila: "Prva Hitlerova ljubav datira iz 1925, a re� je o
�esnaestogodi�njoj Mariji Raider koja je zbog Hitlera poku�ala samoubistvo. Slede�a
Hitlerova ljubav bila je sedamnaestogodi�nja Geli, �erka Hitlerove polusestre. Geli je
zbog Hitlera izvr�ila samoubistvo. Nakon Geli, nova ljubav je sedamnaestogodi�nja,
plavokosa Eva Braun, koja se zbog Hitlera dva puta poku�avala da ubije, a tre�i put je
to u�inila zajedno s njim 1945. godine. O maloletnim devojkama Hitler pi�e: Nema ni�eg
lep�eg nego odgojiti ne�to mlado.
Devojka od 18, 20 godina podatna je poput voska." [Najnovija istra�ivanja ukazuju na
to da je A. H. bio zaljubljen u Vinetua, i to dok je potonji bio maloletan: zato je
budu�i vo�a Rajha sa tolikim sladostra��em podnosio batine koje je svako malo dobijao
od svog tako�e ne ba� uravnote�enog oca, zato se navrzao na devoj�ice Vinetuovog
uzrasta.]
