IZJAVA NEDELJE
I kuću
su mu srušili tokom agresije...
BORISLAV PELEVIĆ, lider Stranke srpskog jedinstva, kad je govorio o predsedniku Slobodanu Miloševiću, predsedniku i kandidatu za predsednika. [G. Pelević se predsednikovanja a i same kandidature odrekao u korist patriotskih kandidata, i tom prilikom podsetio zaboravne birače na nemio događaj kad je predsednički kandidat levice ostao bez krova nad glavom.]
OLGA ŠOTI,
građanka i članica (bolje da ne kažemo čega): "Šta mi radimo u Otporu? Pa,
nerviramo vlast. Dajemo na znanje da ima onih koji se ne mire sa ovim i ne sede skrštenih
ruku. To me podseća na moju mladost 1941, kad sam sa dvadeset godina prišla ondašnjem
otporu." ("Vojvodina")
KATA
LAZOVIĆ,
ministarka prosvete u Vladi Srbije: "Zalažem se da se otključaju škole u selima
koje su zatvorene zbog malo đaka, jer gde god su đaci, neka bude i škola. Iako ih je
malo, ali to je i za decu i za selo dobro." ("Politika)
MOMIR VOJVODIĆ,
pesnik, nosilac liste Srpske radikalne stranke za izbor poslanika u Veće građana savezne
skupštine i protivnik tzv. švaleracije jezikom, pojave koja je zahvatila Crnu Goru:
"Kad god dušmanin krene na našu otadžbinu, udara prvo u jezik [kao i alkohol; up.
ur.]. Još 1969. godine, kada su počele te švaleracije hrvatsko-srpskog jezika, znao sam
da je to udar u temelje otadžbine i uvod u rušenje one Jugoslavije.
Sada se to dešava u Crnoj Gori.
Vode je jezuiti, klerofašisti, frankovci, purgerska zavera, Vatikan, večita bečka
ujdurma. Udaraju u jezik, pa sada po Crnoj Gori čujemo kako klikuju neki klikuni,
jezikoslovci vajni i govore da je Njegoš pisao nekim crnogorskim jezikom. Uzalud je s
njima ozbiljno razgovarati. To je neozbiljna država. [...] Kob je nekakva na tom
čovečanstvu i tom malom ljudstvu na lovćenskom podnebesju. Stigla nas je nekakva božja
kazna, i sad iskušenje.
No, ko iz ovoga iznese zdrav mozak i čist obraz, to će tek biti – Srbin."
(novosadski "Nedeljni dnevnik")
DRAGOLJUB JANKOVIĆ,
ministar pravedni: "U proteklih deset godina mnoge od upisanih stranaka bile su
toliko neaktivne i u javnosti odsutne da je moguće da su čak i njihovi osnivači
zaboravili na svoje stranke". ("Politika)
NADEŽDA ĆETKOVIĆ,
koautorka "Dunavske Švabice": "Ako ova knjiga ičemu služi, onda je to da
pokaže besmislenost i nepravednost kolektivne krivice koju je nosio nemački narod, a
mutadis mutandis to se odnosi i na nas. Te žene nisu krive. I njima je Drugi svetski rat
odneo najmilije, nije im doneo ništa dobro. Ova knjiga je inače prva u trilogiji koju
ćemo da napravimo Dobrila Sinđelić-Ibrajter i ja. Ona govori o klasičnoj ženskoj
strategiji preživljavanja – o udaji za 'neprijatelja'. Druga knjiga bi se bavila
iskustvima žena koje su, posle rata, bile u logorima za Nemce, ali su ostale da žive
ovde, a treća bi govorila o Nemicama koje su bile u partizanima. [...] Žene imaju
vrednost koja daje dimenzije budućnosti, bolju perspektivu od one koju nosi bela,
zapadna, muška, osvajačka civilizacija čije su premise nadmetanje, rat. Čitava
demokratija koja se rađa u Srbiji je u znaku muškog. Mi se moramo izboriti za naša
prava, muškarci neće moći više međusobno da dele vlast." ("Glas")
DANICA MITKOVIĆ,
građanka, odbornica u Skupštini opštine Zvezdara, presavila je tabak, tj. barem dva
tabaka i poslala ih jedan u "Glas", drugi u "Danas": "Po meni je
bilo potpuno normalno da tzv. opozicija (SZP), ako pošto-poto želi da se dočepa vlasti,
da kandidate za poslanike na saveznom nivou, a kandidata za predsednika druga stranka.
Od januara meseca, od potpisivanja famoznog sporazuma do dana današnjeg, u svim mogućim
medijima i svim mogućim novinama više je SZP blatio SPO [dete ujelo prase! ko je blatio
a ko je blaćen? pit. ur.] nego što su to činili komunisti i radikali zajedno.
Sve ovo sam napisala ne bih li kroz sredstva javnog informisanja postavila jedno pitanje
svim opozicionarima Srbije: zašto Voja Koštunica, a zašto ne Voja Mihailović? Jer, od
svega izgleda da je SZP i njegovim liderčićima jedino stalo da Milošević pobedi.
U ime Boga, sprski narode, razmislite gde nas ko vodi i kako nas vodi."
JOCA ŠURBATOVIĆ,
portparol delija: "Ako je razlog ulaska [policije] na tribinu verbalni delikt, onda
to govori sve o našoj policiji i o ljudima koji njom upravljaju. Pesme protiv režima
niti možemo niti želimo da sprečimo. To su poruke naroda.
[...] S naše strane provokacija neće biti. Sve naše želje su usredsređene na teren.
Niko ne razmišlja o nekoj eventualnoj osveti. Ako neko krene na nas, to će biti
tragedija, i ne želimo da o takvim stvarima razmišljamo. Ukoliko neko krene da nas
maltretira, mi navijače ne možemo da sprečimo da uzvrate." (Glas")
MILIĆ OD MAČVE,
slikar: "Još pre dvanaest godina sam u svojoj 'Povjesnici' naveo listu dobre ishrane
kojom se čak i najopasnija bolest čovečanstva – kancer – može izlečiti. Nisam u
tom trenutku imao pojma da sam u stvari obznanio jelovnik za grupu A [krvna grupa samog
slikara]. Ja sam mislio da se taj jelovnik odnosi na sve ljude i da bi svi trebalo tako da
se hrane. [...] Ono što bih posebno istakao jeste da ni za jednu krvnu grupu nije dobro
sušeno meso, kobasice i slanina. Praseće može, ali ako je hranjeno sojom, kao što to
radi moj brat Radojica, jer je soja mnogo jeftinija od koncentrata.
Takvo meso je pravi melem.
Što se tiče oštrog alkohola, on je takođe zabranjen za sve krvne grupe, osim kuvane
rakije (šumadijski čaj), koja je sjajna jer iz nje ispari metil-alkohol koji inače
razara mentalne ćelije. Upravo zbog metil-alkohola deca pijanaca su pomalo
retardirana." ("Tina")
SANDRA FURAČ,
plesačica iz Hrvatske: "Nedavno me je na festivalu bajkera jedan opalio po
stražnjici tako jako da sam se zamalo onesvijestila. Zato i tražim
tjelohranitelja." ("Tina")
ŽELJKO SAMARDŽIĆ,
pevač: "Ne postoji žena na svetu zbog koje bih ostavio svoju ženu i decu. Ne znam
šta sve u životu može da se desi, ali sada, zaista, tako mislim i osećam. U odnosu
dvoje ljudi najvažnije je poštovanje, a ja svoju ženu i volim i poštujem. To, naravno,
ne znači da ne volim sve živo i lepo što se kreće ovom zemaljskom kuglom. Čini mi se
da sam, donekle, bio jasan." ("Tina")
LJUBIŠA SAMARDŽIĆ,
filmski radnik, na pitanje Sonje Drobac iz EKSTRA MAGAZINA je li ministar prosvete g.
Željko Simić tražio da sa špice Samardžićevog filma "Nebeska udica" briše
znak Ministarstva (isti onaj znak koji sa dikom stoji na omotu CD-a građanke Brunclik):
"Nemam šta da komentarišem. Smatram da je vaša informacija više rekla-kazala. Svi
ministri imaju svoj koncept, imaju simpatije i antipatije prema nekim delatnostima vezanim
za umetnost. Bio bih srećan kad bi svaki ministar vodio računa o ravnoteži između
segmenata kulture u sredini koju predstavlja." [Čini mi se da sam, donekle, bio
jasan. Ž. Samardžić]
MOMO KAPOR,
slikar, pisac, ratni izveštač sa lica mesta: "Prijavio sam se u dobrovoljce i bio
mobilisan tokom čitavog rata kao ratni reporter iz svog grada u listu 'Vojska', što mi
je bio dodatni motiv da napišem knjigu.
[...] I još nešto. Sve moje knjige obilno pišem pisaćom mašinom, sa dva prsta, a ovu
sam napisao olovkom, vraćajući se tom prastarom sredstvu, jer se uz sveću nije moglo
kucati na mašini. Kako olovka ima srce, nadam se da će se to osetiti i u romanu."
("Penzioneske novine")
NEPOZNATI AUTOR,
u "Penzionerskim novinama" pozabavio se dvema Hitlerovim strastima: "Kao
dete Hitler je obožavao Karla Maja i Vinetua. Kad bi ga otac tukao mislio je na Vinetua i
sam bi glasno brojao udarce koje bi mu otac zadavao, što je oca znalo preplašiti –
mislio bi da je Adolf poludio."
Ali, kao što znamo, Adolf nije šenuo pameću, premda je, što će se odmah videti,
izrastao u lepog pedofila: "Prva Hitlerova ljubav datira iz 1925, a reč je o
šesnaestogodišnjoj Mariji Raider koja je zbog Hitlera pokušala samoubistvo. Sledeća
Hitlerova ljubav bila je sedamnaestogodišnja Geli, ćerka Hitlerove polusestre. Geli je
zbog Hitlera izvršila samoubistvo. Nakon Geli, nova ljubav je sedamnaestogodišnja,
plavokosa Eva Braun, koja se zbog Hitlera dva puta pokušavala da ubije, a treći put je
to učinila zajedno s njim 1945. godine. O maloletnim devojkama Hitler piše: Nema ničeg
lepšeg nego odgojiti nešto mlado.
Devojka od 18, 20 godina podatna je poput voska." [Najnovija istraživanja ukazuju na
to da je A. H. bio zaljubljen u Vinetua, i to dok je potonji bio maloletan: zato je
budući vođa Rajha sa tolikim sladostrašćem podnosio batine koje je svako malo dobijao
od svog takođe ne baš uravnoteženog oca, zato se navrzao na devojčice Vinetuovog
uzrasta.]
