Film: Patriota
Razmere opsesije
Re�ija: Roland Emmerich
Uloge: Mel Gibson, Joely Richardson, Heath Ledger
Da, kao �to bi se svaki
pravi Srbin rado slo�io, patriota je �ovek koji podu�ava svoju sitnu decu kako da
najbolje ubijaju ljude iz pu�ke, topi njihove olovne vojnike u metke i zastavom svoje
zemlje probada podlog neprijatelja. Prvo dvoje, mo�e se naslutiti, spadaju u rodoljubni
praktikum, dok je tre�e izliv nepatvorenog nacionalnog ponosa (ko je rekao
"patosa"?). Sve bi to bilo toliko o�ekivano da ne bi uop�te podlegalo
diskusiji kada bi Patriota bilo doma�e �edo, a stru�ni konsultant recimo Radovan
Karad�i�. Ali, ovaj ultimativni srpski film, gde se dodu�e mlatara ameri�kom
zastavom, radio je Roland Emerih, najuspe�niji �ak minhenske filmske akademije,
koji je u svojoj novoj domovini, po principu "ve�i katolik od pape", ve�
ostavio vi�e nego dubok autorsko-patriotski trag. Svojim filmovima Univerzalni vojnik (1992),
Zvezdana kapija (1994), Dan nezavisnosti (1996) i Godzila (1998)
stekao je renome stvaraoca koji funkcioni�e na vi�e nego rentabilnim osnovama: nasuprot
ostatku holivudskih reditelja � od kojih mnogi te�ka srca u svom filmu odvoje malo
mesta za pokoju stars-and-stripes pozadinu, kako bi uop�te dobili pare da snime
film, dok ih ostali svuda guraju jer im je svejedno, a nikad nije zgoreg � Emerih po
svemu sude�i snima film ba� upravo zato da bi mogao da se razma�e zastavom. Po
luda�kim razmerama ove svoje opsesije on se i izdvojio iz mutljaga holivudske mejnstrim
produkcije i postao okoreli autorski ekstrem kakvog samo Amerika danas i mo�e da da, ali
istovremeno i najpovla��eniji ljubimac establi�menta, �ije �e se gre�ke pla�ati sa
osmehom na licu (slu�aj Godzila), a svaki novi poduhvat bud�etirati duplo ja�e
od prethodnog. Naravou�enije: nema te zemlje koja sebi mo�e da dopusti luksuz da
materijalno ne podr�i iskreno rodoljublje.
I da li je bilo, za Emeriha, logi�nijeg koraka, posle ispucavanja najpopularnijih obrazaca haj-faj nau�ne fantastike, od spu�tanja na ameri�ku zemlju i vra�anja u klju�ne momente nacionalne istorije, ovoga puta pod nalepnicom "patriota".
Mel Gibson u glavnoj ulozi gradi zanimljivu naturalisti�ku repliku na luda�ki zabavan lik koji je ostvario u Naplati duga (1999); u oba slu�aja junak ceo film provodi u potrazi za osvetom. Krvolo�an je, mada nije hteo � neprijatelji su ga na to naterali. Idol je mladih i starih, jer takvi su svi krvoloci. Ina�e je jako dobar u du�i, �to �e i pokazati odmah �im pokolje sve neprijatelje, u ovom slu�aju podle Engleze. A da, i ne�an je otac, zbog �ega i jeste tako istrajan borac za "pravdu" i "cilj". Sve u svemu, �teta �to nije Srbin. Jasne su i paralele sa Hrabrim srcem (1995), koje navode na zaklju�ak da Gibson ima ne�to opasno protiv Engleza, jerbo mu je omiljeni hobi tamanjenje istih.
I pored veoma raspr�ene dramaturgije, koja ovaj film �esto vodi neznanim i ne previ�e kontrolisanim pravcima, nijedna politi�ki korektna poruka ni romanti�ni vrhunac ne propuste da prolete u pravom trenutku. Zbog toga je prva o�ekivana reakcija verovatno mr�nja koju kod svesnih pojedinaca obi�no ra�a ovako bezo�na manipulacija bez ikakve �elje da se makar malo zamaskira. Ipak, kod Emeriha je i ovo, kao i patriotska ose�anja, kao i krv i �ivotinjski poriv za osvetom, toliko hipertrofirano da postaje na izvestan bolestan na�in zanimljivo. To vi�e nije bezli�an spektakl, produkt konzumentske industrije na kreativnom umoru, ve� sve�a krv, jedna rudimentarna, neobra�ena sirovost, prigodno za�injena Gibsonovim istinski potresnim prisustvom, istinski upe�atljivim scenama borbi i istinski neograni�enom imigrantskom zahvalno��u za pru�eno poverenje. Nema�ki reditelji su stvarali Holivud i obele�ili njegovo zlatno doba, pa nije slu�ajno da je sada jedan od njih najve�i patriota koga Amerika trenutno ima. Pored svega toga, on je uspeo da se njegovi filmovi, uporedo sa �injenicom da su s patrio-lo�a�ke strane efektivni do izbezumljenja, u nekim krugovima �itaju i kao "subverzija" to jest kontra onome �to o�igledno jesu, �to mudrom autoru daje dvosmerni kredibilitet.
I sve u svemu, te�ko je otkriti �ta je u celoj stvari lo�e, osim �to se Emerih nije doselio u Srbiju da malo potpomogne doma�i patriotski marketing, koji se pone�to ofucao. Ipak, ni�ta nije izgubljeno: on bi, de�ko, sigurno rado do�ao na privremeni rad i ovamo, kad bi mu se samo izdvojila neka neophodna si�a za po�etak. A Srbija je, hvala Bogu, bogata zemlja, koja na rodoljublju nikad nije �tedela. Eto: neka nadle�ni razmisle o ovom predlogu korisnom za unapre�ivanje patriotizma u nas. Kao �to Lenjin re�e, film je za nas najva�nija umetnost, a ovi doma�i umetnici su se, brate, ve� dobrano isfuljali.
Maja Uzelac
