Bliski istok
Pun mesec i plava linija
Mnogi detalji govore u prilog ovda�njim tvrdnjama da je Hezbolah dobio odre�ene ruke da diktira zahteve na jugu Libana kao priznanje za u�estvovanje u proterivanju Izraelaca koji su se u maju povukli u rekordnom vremenu
Posle vi�e godina
provedenih u inostranstvu, mnogi Libanci �e po povratku u svoju zemlju jo� na aerodromu
sesti u automobil i oti�i na jug da bi preko niza bodljikavih �ica i betonskih blokova
zavrlja�ili kamen na neku izraelsku osmatra�nicu utvr�enu �eli�nim oblogama i
neprobojnim staklom. Me�utim, naizgled bezopasna provokacija �esto se pretvara u
ozbiljnije incidente, kao �to se to dogodilo ovog meseca na odavno zatvorenom grani�nom
prelazu "Fatimina kapija" kod mesta Kfar Kila. Varni�enje je po�elo kad se
korpulentni Libanac popeo na betonski blok i iz pra�ke metalnim kuglicama veli�ine
manjeg oraha bezuspe�no poku�avao da pogodi izraelske vojnike u njihovoj osmatra�nici.
Njegova supruga i dvoje mu�ke dece dodavali su mu hice ushi�eni tatinom hrabro��u.
Ina�e, na pomenutom mestu svakodnevno se okupljaju radoznali Libanci da bi u bliskom
susretu, mnogi prvi put, videli mrske im osvaja�e i utvr�enu granicu. Tenzija je porasla
kad su grani�ari s one strane primetili nekog Libanca sa molotovljevim koktelom u ruci,
koji se o�evidno spremao da ga baci na osmatra�nicu udaljenu desetak metara. Blizu njega
bilo je tridesetak pripadnika Bo�je partije Hezbolaha, koji su pevali u �ast svoje
pobede nad Izraelcima. Tada je jedan izraelski grani�ar zapucao u njihovom pravcu i ranio
u noge izvesnog Hiseina Tareka i Ali Dija.
"Izraelski vojnik je prethodno skinuo pantalone pokazuju�i pun mesec (kako se u pristojnom arapskom svetu ka�e za nastavak le�a), dobacuju�i na arapskom uvrede na ra�un Sajet Hasan Nasralaha, generalnog sekretara Hezbolaha", ka�e Husein Tarek kome su lekari kasnije amputirali pogo�ena dva no�na prsta.
VAKUUM: Priliku da na pomenuti na�in iskazuju netrpeljivost prema Izraelcima ukazala se Libancima nakon povla�enja izraelskih snaga sa okupirane ju�ne teritorije Libana koju su zaposedali 22 godine uprkos odluci OUN-a. Ina�e, pored redovne libanske vojske, jedino pripadnici Bo�je partije imaju pravo da nose oru�je i me�aju se u dr�avne poslove. Mnogi detalji govore u prilog ovda�njim tvrdnjama da je Hezbolah dobio odre�ene ruke da diktira zahteve na jugu Libana kao priznanje za u�estvovanje u proterivanju Izraelaca koji su se u maju povukli u rekordnom vremenu od 24 �asa. Tako ispada da su hezbolaci, i sami iznena�eni povla�enjem Izraelaca, proterali neprijatelje, a da to nisu ni znali. Povla�enje Izraelaca stavilo je Libance u mat poziciju, jer ko �e sad da �uva granicu i preuzme odgovornost za, na primer, eventualno granatiranje ili raketiranje izraelskih teritorija, �to je godinama unazad bilo redovna pojava? Sad vi�e nema Izraelaca na jugu, izme�u Libana i Izraela postoji dr�avna granica, �to situaciju po Liban �ini jo� komplikovanijom i opasnijom. Libanska armija ne�e da zaposedne granicu i time reskira da snosi posledice ukoliko bi ratoborne partije Hezbolah, Amal ili bilo koja druga, a ima ih tu�ta i tma, izazvale neku ozbiljniju provokaciju koju bi Izraelci mogli da okvalifikuju kao oru�ani napad na njihovu dr�avu i potom objave rat agresoru. Libanu bi tako ne�to najmanje trebalo, budu�i da Izrael raspola�e najja�om vojnom silom u tom regionu.
Od snaga OUN-a u Libanu zasad nema mnogo vajde jer su borci Hezbolaha nakon povla�enja Izraelaca "zauzeli" granicu �esto ne dozvoljavaju�i plavim �lemovima da joj pri�u. Dva puta je tako pro�le nedelje jedinica OUN-a iz Gane poku�avala da stigne do juga Libana, odnosno do brda Abad preko koga prolazi takozvana plava linija. Pomenutu jedinicu OUN-a hezbolasi su onemogu�ili da stigne do cilja i proveri prijavu pristiglu s libanske strane da su izraelski vojnici povredili granicu na brdu, va�nom strate�kom mestu i glavnoj izraelskoj osmatra�nici. Na tom brdu, tvrde Izraelci, sahranjen je rabin A�i koji je �iveo u petom veku. Nije ta�no, odgovaraju Arapi, tu je pre 500 godina sahranjen njihov �eik Abad. Ovakva i sli�na prepucavanja, kao i prisustvo Hezbolaha du� granice, posmatra�i OUN-a ocenjuju kao upozorenje Izraelcima da je nagodba u regionu ju�nog Libana nemogu�a sve dok se Golanska visoravan nalazi pod izraelskom okupacijom.
ZABAVA U RU�ENJU:
Idu�i od Bejruta (za koji u libanskom turisti�kom prospektu pi�e da ga je bog na�inio
kao prototip sveta koga je kasnije stvorio) ka jugu, neupu�eni namernik bi pomislio da su
tu vo�ene te�ke oru�ane borbe, budu�i da su naseobine, uglavnom sela, pretrpele
�estoka ru�enja. Poput ratnih popri�ta na prostorima biv�e Jugoslavije � zapaljene
ili do temelja sru�ene ku�e. Me�utim, ku�e su u dva maha ru�ili niko drugi do sami
�itelji tih sela. Prvo su oni Libanci koji su ostali i pridru�ili se kao saradnici
Izraelaca novim gospodarima poru�ili ku�e onih kom�ija koji su pobegli na sever pred
osvaja�ima, da bi se pre tri meseca vratili i to isto u�inili susedima uteklim sa
Izraelcima. Zabavi u ru�enju nikad kraja; i danas se doga�a da neka napu�tena ku�a
izgra�ena tokom izraelske okupacije nestane u plamenu.
U mestu Kaunin, u kome se ina�e nalazi centar Hezbolaha, stoji neispravan izraelski tenk na kome se deca igraju. Pola stanovnika tog sela pobeglo je pre 22 godine, �to su u�inili i svi �itelji susednog sela Bejt Jahun. U istoriji Libana ostala je zabele�ena tragedija u selu Far Kfarmiliki nastala kao posledica politi�ke podeljenosti porodice Fabus. Glava porodice, kao seoski kmet, bio je funkcioner Amala, �iitske ekstremne partije koja se nadme�e sa Hezbolahom; njegova supruga odlu�ila je da sara�uje sa proizraelskom Ju�nolibanskom armijom; jedan sin pridru�io se ocu, odnosno Amalu, drugi Hezbolahu, tre�i Socijalisti�koj partiji, a �etvrti komunistima, koji nisu zanemarljiva snaga na siroma�nom jugu Libana. Poput uobi�ajenih borbi unutar mnogobrojnih libanskih frakcija, sukob je nastao i u porodici Fobus. U oru�anom sukobu mladi komunist je obogaljio brata pripadnika Amala i pobegao u Bejrut; otac se vratio iz neke borbe i ubio sina �lana Hezbolaha, a ljuta na supruga zbog ubistva sina majka je uzela od Izraelaca minu, stavila je pod krevet mu�u koji je spavao i digla u vazduh i njega i ku�u. Zatim je pobegla kod Izraelaca. Sin u�lanjen u Socijalisti�ku partiju odao se drogama, igrao ruski rulet, ispalio metak u glavu i iserao sebi oko ali ostao �iv. Najmla�i sin, komunista, danas je telohranitelj nekog predsednika zdru�enih prodavnica u Bejrutu.
Posle izraelskog povla�enja sa okupirane teritorije Libana prvi su na jug stigli komunisti kao pripadnici nacionalnog pokreta otpora, potom i hezbolasi i Amal.
ZASTAVE: Prvo �to su u�inili bilo je da oka�e svoje zastave gde god su mogli. Malo su se pozabavili i nekim preostalim kolaboracionistima kojima se potom zagubio svaki trag. Prema nezvani�nim podacima, oko 6000 proizraelskih Libanaca oti�lo u u Izrael zajedno s okupatorskim vojnicima, a libanski sudovi su po hitnom postupku, od maja do sredine avgusta ove godine, osudili nov�anim i kaznama zatvora 975 izraelskih saradnika koji su ostali u Libanu.
"Bili smo u zatvoru bez zatvora", ka�e Daud Hi�asi (83) iz sela Ajtarun, sme�tenom nedaleko od nekada�njeg grani�nog prelaza sa Izraelom nazvanom "deveti kilometar". Hi�asi pune 22 godine nije izlazio iz sela, kao i mnogi seljaci, nije hteo ni za trenutak da se rastaje od svoje nevelike imovine; crvenkaste njive du� same granice. Njegova majka poginula je od artiljerijske granate 14. jula 1978. godine prilikom izraelskog napada na Liban. "Nismo tada ni znali �ta se doga�a, ali smo po pucnjavi pretpostavljali da Izraelci dolaze. U�li su u selo u oklopnim vozilima vi�u�i nam da idemo prema severu i ubili nekoliko ljudi koji su im se na�li na putu. Mnogi izraelski vojnici te�no su govorili arapski jer su im preci, kako smo kasnije saznali, poticali iz Palestine. Ali, oni su promenili veru i postali Izraelci. Nisu nam davali da obra�ujemo zemlju, a mine koje su postavili u njivama jo� stoje. Zaveli su odmah policijski �as, te niko posle 17 �asova nije smeo da izlazi iz ku�e. Izraelci su oti�li ba� onako kako su i do�li � naglo i brzo", ka�e Daud Hi�asi. Daudovi sinovi i unuci, svi komunisti, istakli su prvog dana po odlasku okupatora crvenu zastavu na star�evoj ku�i. Me�utim, on je sa�ekao no�, i kad su svi zaspali uspentrao se na tavan i sa krova skinuo zastavu.
"�iveo sam kako je Alah hteo, i tako �u nastaviti", objasnio je Daud.
Spiridon Mileti�
