Vreme broj 503, 26. avgust 2000.

Kim Besindžer za "Vreme"

Hoću da budem samo žena

"Videla sam fotografije iz jednog filipinskog svetilišta gde se na oltaru nalaze i moje slike kao ikone. Utoliko je obaveza nas koji se bavimo filmom još i veća"

Rodila se u Atini, ali ne u Grčkoj nego u Džordžiji. Zaista, koliko biste joj dali godina? Ona ih ne krije jer činjenica da se uveliko približila pedesetoj daju neku auru njenom seksipilu. Južnjačka lepotica je odrasla u zabavljačkoj porodici, otac je bio muzičar u džez bendovima, a majka je plivala epizodne uloge u filmovima Ester Vilijams.

Životna prekretnica mlade Kim bio je ulazak na vrtešku izbora za mis, a mladi talenat prepoznaje modna agencija "Ford". Sa dvadeset godina već zarađuje 1000 dolara dnevno, što je više nego što bi plavuša sa juga mogla da očekuje. Sa modnih pista odlazi u pravcu Los Anđelesa i Holivuda, gde najpre gostuje u TV serijama, a globalna slava ne kuca na vrata iako igra i sa takvim zvezdama kao što je Robert Redford (The Natural, 1984).

Sreća joj se definitivno nasmešila kada je ulogu novinarke Viki Vejl u Betmenu odbila "androidna" heroina Blejdranera Šin Jang. Ubrzo je uplovila u burnu bračnu vezu sa Alekom Boldvinom, uz kojeg je i propevala u filmu Čovek za ženidbu (1991). U to vreme bio je aktuelan skandal oko njenih intimnih odnosa sa umetnikom ranije poznatim pod imenom Prins, ali je sve iznenadila kada je u uspešnoj karijeri napravila pauzu dajući prednost materinstvu. Trenutak sadašnji.

Na Kanski festival pozvana je povodom filma Sanjala sam Afriku, baziranom na ispovednoj prozi Kuki Galman, Italijanke, feministkinje i avanturistkinje iz pedesetih godina. Film je zamišljen kao romantična ekološka melodrama u prelepim pejsažima Afrike, rediteljska palica poverena je prekaljenom veteranu spektakla Hjuu Hadsonu (Vatrene kočije), a za partnera Kim Besindžer izabran je internacionalni seks simbol Francuz Vensan Perez. Ipak, u ovoj dobitnoj formuli nešto nije dobro funkcionisalo. Kada sam pristigao na dogovorenu seriju intervjua (redom Kuki Gulman, Vensan Perez, Hju Hadson, pa Kim Besindžer), video sam primetnu nervozu među kolegama i inače više nego ljubaznim ljudima iz "Kolumbije".

Najpre je gospođa Gulman izjavila kako baš nije presrećna zbog izbora lepe Kim za ulogu jer je htela da bude predstavljena kao žena sa stavom, a ne kao Barbika sa mozgom. Hju Hadson se vajkao da ne zna šta mu je uopšte u životu trebao ovakav film, dok je raspoloženje održavao jedino Vensan Perez, bar je tako bilo među pripadnicama lepšeg pola. Konačno, formirani u trojke, ušli smo u prostoriju za intervjue sa Kim Besindžer. Nasuprot našim stolicama stajali su veliki ekran i dve kamere, a onda se na ekranu pojavila Kim i rekla: "HI!" (u prevodu "Haj!"). Usledilo je zvanično objašnjenje da je zbog bolesti deteta sprečena da dođe u Kan, ali da će eto na taj način pokloniti svu pažnju povodom filma u kojem je imala honorar od pet miliona dolara.

KIM BESINDŽER: Zaista ne. Rad na ovome filmu bio mi je veliko zadovoljstvo i prilika da bliže upoznam čudesni svet Afrike. Kao što znate, neke moje aktivnosti vezane su i za zaštitu životinja, tako da mi je to bila dodatna motivacija.

Kako ste vi videli lik Kuki Gulman, i jeste li imali priliku da sarađujete sa njom?

Kuki je bila konsultant i prisustvovala je tokom čitavog snimanja. Ipak, ja sam njen lik doživela kompleksnije, a ovaj film ne samo kao biografiju. Jer Kuki je bila žena pedesetih, željna emancipacije, a ja sam htela da celu stvar približim devedesetim.

Da li ste se složili povodom toga...

Ne uvek. Što je i normalno za dve žene (smeh). Pravila sam i neka sopstvena istraživanja među domorocima koji su je poznavali. Neki su je zapamtili kao arogantnu, tipičnog kolonistu koji je od nedaća svog sveta pobegao u Afriku.

Dok je kolega sa švajcarske televizije došao na red, spremao sam set sledećih pitanja.

Koliko se vaša pozicija u filmskoj industriji promenila od Oskara koji ste dobili za ulogu u filmu Poverljivo iz LA.

Pa, između ostalog, pomrsila sam račune Titaniku da ima više nagrada akademije od Ben Hura. Bilo je to za mene ogromno priznanje, i svi moraju da shvate da je to kruna u ovoj profesiji, iako se priča o manipulacijama i kompenzacijama. To je priznanje koje dobijate od svojih kolega, i to onih najboljih.

Šta vam je prostrujalo kroz glavu kada ste čuli svoje ime?

Da je dobro što imam napisane kartice sa govorom. Noge su mi se odsekle. Znam da gledaocima to uzbuđenje izgleda pomalo namešteno, ali meni je srce pulsiralo u grlu. Imala sam osećaj da ću da se upiškim.

Bio sam na premijeri filma Poverljivo iz LA upravo ovde u Kanu, kada je bio prikazan bez špice i dodatnih vizuelnih trikova. Tada ste bili prisutni.

Izuzetno volim Kan, i ta projekcija je za mene bila vrhunsko uzbuđenje. Kao da smo pred oči javnosti izneli nebrušeni dijamant. Znala sam da je pred nama veliki film od trenutka kada sam pročitala scenario. Svoju ulogu videla sam kao neku vrstu romantičnije Veronike Lejk sa snagom Bet Dejvis.

Zatim je usledila pauza pred treću rundu.

Obećavam da više neću pitati zašto niste došli u Kan. Napravili ste pauzu od tri godine nakon Oskara. Da li to znači da sada pažljivije birate uloge?

OK. Zaista mi je žao što nisam u Kanu (smeh). Ne, napravila sam pauzu da bih se više posvetila porodici i poslovima. Poslovima koji nisu vezani za film. Nagradom se zaokružio jedan od mojih životnih tokova. Bila sam dobra ćerka, tinejdžerska lepotica, model, glumica... A sada malo hoću da budem žena. Svoja.

I kažete da Kuki Gulman nije uticala na vas kao feministkinja?

U Americi feminizam ima drugačije značenje nego u Evropi. Kod nas se žena oseća najslobodnije ako je finansijski nezavisna. Time možete da objasnite to što su neke od nas koje nemaju samo lepo lice dozvolile sebi da se slikaju u "Plejboju". Umesto da nama manipulišu, mi manipulišemo. Ako je potrebno – i seksipilom!

Kao Madona na primer...

Kao Madona, ili kao Kim... Ili kao mnoge pre nas. Nekada je Holivud mleo žene kao Džin Harlou ili Merilin Monro. Sada smo jače.

Budući planovi...

Upravo završavam film Bless The Child, koji će za mnoge biti iznenađenje. Preokupacija su mi i poslovi u mojoj rodnoj Džordžiji, gde sve činim da bi devojke, kao što sam ja bila, imale bolje šanse u životu.

I, naravno, ako taj film bude izabran za Kan sledeće godine, ja ću doći! (smeh)

Kako vidite budućnost filma u zamešateljstvu novih tehnologija i reciklaže tema...

Svi smo mi ptičice koje pevaju uvek istu pesmu. Ono što je pomalo zastrašujuće jeste moć savremenog filma. Videla sam fotografije iz jednog filipinskog svetilišta gde se na oltaru nalaze i moje slike kao ikone. Utoliko je obaveza nas koji se bavimo filmom još i veća.

Nakon pozdrava, sa ekrana je nestala treperava slika Kim Besindžer. Iz malog filmskog hrama izašao sam sa još dvojicom kolega, a naša mesta zauzeli su neki drugi. "Haj!" verovatno će opet reći Kim. Mene je čekao intervju sa Monikom Beluči, sasvim svežim evropskim seks simbolom upravo izvezenim u SAD. Od krvi i mesa, nadao sam se.

Dinko Tucaković

prethodni sadržaj naredni