Evropsko jazz leto (2)
Luj kao inspiracija
Od austrijskog (Be�a) do francuskog Viena put me vodi preko Nema�ke. Udobna no�na vo�nja do Minhena, jutro u Manhajmu, pa Strazbur, koji se budi oko podneva okupan potocima vina u slavu pobede nacionalnog fudbalskog tima na Euro 2000
Podignut u dolini Rone
da bude prestonica galskog plemena Alobro� �etiri veka pre nove ere, Vien (kao ni
trideset kilometara severniji Lion) nije izmakao oku Rimskih osvaja�a � na pola puta od
Pariza do Rima, ovi gradovi su (stekav�i status rimskih kolonija) ipak u�ivali
povla��en polo�aj. Na 300 hektara sa obe strane Rone sa trideset hiljada stanovnika
kojima je trgovina i�la od ruke, Vien je postao jedan od najlep�ih gradova u staroj
Galiciji. Po odlasku Rimljana, koncentri�u�i se me�u visokim zidinama, grad je
zainteresovao i Dioklecijana, koji ga je proglasio za prestonicu Vienske provincije i
sagradio carsku rezidenciju. Potom i rezidencijalni grad burgundskih kraljeva, do VII veka
razvija se u veliki hri��anski centar, tzv. Sveti Vien, sa manastirima u kojima je
uto�i�te na�lo dvadeset odsto stanovni�tva, a Gaj Burgundski iz Viena izabran je za
papu Kalikstusa II, 1119. godine.
U doba renesanse Vien gubi dru�tveni primat nad Lionom, i zna�ajan je centar tekstilne industrije sve do kraja XIX veka, kada se njegovi stanovnici okre�u turizmu. Restauracija 130 metara visokog otvorenog pozori�ta iz doba Avgusta, 1938. godine, otvorila je mogu�nost organizovanja spektakularnih priredbi � ovaj teatar je danas popri�te najve�eg (preko 150.000 posetilaca) d�ez samita u Evropi.
Od austrijskog (Be�a) do francuskog Viena put me vodi preko Nema�ke. Udobna no�na vo�nja do Minhena, jutro u Manhajmu, pa Strazbur, koji se budi oko podneva okupan potocima vina u slavu pobede nacionalnog fudbalskog tima na Euro 2000. Lokalnim vozovima najpre u Lion, pa u Vien, na vreme da stignem na bluz ve�e u anti�kom (ili rimskom) teatru. U hotelskoj sobi �eka me poklon-paket predusretljivih organizatora: majica, razni suveniri, turisti�ki prospekti i promotivni festivalski materijal. Sa nekolicinom najuglednijih ameri�kih d�ez novinara, po dvojicom Engleza i Vel�ana, jednim Italijanom, Holandjaninom i �vajcarcem, u narednih deset dana oseti�u nesvakida�nje toplo i sadr�ajno gostoprimstvo: aktuelni umetni�ki direktor �an Pol Butelje (Jean-Paul Boutellier), njegov naslednik �ak Lonej (Jacques Launay) i ata�e za �tampu Pjer (Pierre) Budimir (�ija je familija po o�evoj strani poreklom iz Jugoslavije) u�ini�e sve da se u njihovoj sredini ose�amo kao kod ku�e. Jutarnja degustacija �uvenih vina (Cote-Rotie i Condrieu) i �etnja kroz vinograde uz Ronu, obilazak turisti�kih atrakcija i testiranje kulinarskih ve�tina, pa lokalni specijalitet � sladoled utopljen u �uvenoj viljamovci porodice Kolombje, koji nam u prostoriji za destilovanje slu�i �armantna doma�ica. Popodnevni program nabijen je susretima sa umetnicima koje organizuje g. Budimir, li�no: izve�ta� "Vremena" u�iva izvanredan tretman, �to podrazumeva pun pristup pisanoj i web dokumentaciji, besplatnu elektronsku i telefonsku komunikaciju i omogu�avanje ekskluzivnih intervjua sa zvezdama festivala.
Dvadeseti rodjendan festivala Jazz A Vienne obele�en je gala koncertom Stinga i �eb (Cheb) Mami, dve nedelje pred zvani�an po�etak manifestacije. Od 30. juna do 13. jula (sve�ano zatvaranje istovremeno je i lokalna proslava pada Bastilje, sa vatrometom i besplatnim doru�kom za sve posetioce) odr�ano je stotinak koncerata na kojima je u�estvovalo oko dve hiljade muzi�ara. Na stilski profilisanim ve�erima u Anti�kom teatru nastupali su najpoznatiji izvodja�i (to su i jedini koncerti za koje se napla�ivala ulaznica � 50 DEM po koncertu, ili �polukomplet� od 130 DEM, za sedam koncerata po izboru), u tzv. Pono�nom klubu svirali su d�ezeri �ijem izrazu vi�e odgovara intimnija atmosfera, a na programima ispred Gradske ku�e i medju rimskim ruinama (scena Sibel) doma�i izvodja�i, talentovani amateri i studentski orkestri.
Sa tri dana zaka�njenja, propustio sam fju�n na otvaranju, ve�eri soula i gospela (trijumf Francuza na Euro 2000 poklopio se sa nastupom Dr Bobija D�ounsa, koji je mali broj okupljenih pozvao da to proslave uz �Oh, Happy Day�), da prvi susret sa vatrenim ambijentom u teatru do�ivim uz zvuke �ika�kog bluza, grupe Magic Slim and The Teardrops. Nekada�nji MTV heroj Huey Lewis o�igledno je zalutao u ovakvo dru�tvo (i javno priznao da je toga svestan), a ve�e su obele�ili Michael Hill�s Blues Mob, fanki-bluz zabavom u Pono�nom klubu do ranih jutarnjih sati.
Ovogodi�nja dobitnica nagrade Gremi pijanistkinja Dajana Krol (Diana Krall) na nastup je do�la pravo sa aerodroma (avion je u polasku kasnio sedam sati!) i jedva iz sebe izvukla pedesetak minuta programa. Upadljivo nervozna (insistirala je da se sklone TV kamere i da se fotoreporteri povuku posle prve numere), uobli�ila je emotivno uzdr�an set, prvi put se osmehnuv�i tek pri izlasku na te�kom-mukom-iznudjen bis. Suprotno, vreme�ni evergrin heroj Toni Benet (Tony Bennett) vra�ao se na scenu sve dok duboko nije zagazio u tre�i sat nastupa, pobedjuju�i u provokativnoj utakmici sa �ivotnim neminovnostima.
Brazilsko ve�e bilo je lep�e za o�i nego za u�i. Anti�ki teatar je, po o�ekivanju, bio ispunjen do poslednjeg mesta, a publika na nogama pre nego �to je koncert po�eo. Ali, interesovanja vizuelno neodoljive Danijele Merkuri (Daniela Mercury) se�u jedva do Sanremo koncepcije, a �udna skupina komplikovanog imena (Pernambuco em Canto, Orchestra de Fevros and guests) brzo je rasterala Danijeline fanove etno-avangardom, pa onda i preostale zahtevnije posmatra�e naprasnim zaokretom u jeftinu samba-komercijalu.
Sto godina od rodjenja truba�a Luja (Louis) Armstronga obele�eno je razli�itim akcijama koje je vodio aktuelni lider svetskog d�eza Vinton (Wynton) Marsalis. Sa big bendom Lincoln Center Jazz Orchestra (LCJO), Marsalis je pripremio program �Sound of the Century� (dela Armstronga, Elingtona i originalna svita �Big Train� inspirisana migracijama ameri�kih crnaca na sever) i odr�ao javno predavanje na temu �Ko je Luj Armstrong?�. Na tzv. master klas susretima sa u�enicima lokalnih muzi�kih �kola �lanovi orkestra uve�bali su najve�i d�ez orkestar koji je Evropa ikad videla � 400 malih Francuza uz podr�ku LCJO zvu�no su ilustrovali predavanje izvodjenjem pogrebnih pesama �Flee, As A Bird� (tu�ni molski bluz koji je zaista izmamio suze va�em izve�ta�u) i �Didn�t It Rumble� (vesela tema koja se svira na ulicama Nju Orleansa po obavljenoj sahrani), pa, naravno, �When The Saints Go Marching In�. Nezaboravno. Za potrebe lepr�avog sving programa �For Dancers Only� (�Samo za plesa�e�) obezbedjen je profesionalni igra�ki ansambl koji je okura�io i posetioce da sko�e na podijum, a konceptom �Coltrane Serenade� � u slavu genija modernog saksofona � rukovodio je pijanista LJCO Farid Baron (Barron).
Jo� tri truba�a
ponudili su razli�ita vidjenja modernog d�eza. Iskusni Fredi Habard (Freddie Hubbard)
doveo je izvrstan bend mladjih kolega (New Jazz Composers Orchestra), blagosiljaju�i
njihovo autorsko i solisti�ko dokazivanje na bluz-fank-soul-hardbap osnovama. Terens
Blan�ar (Terence Blanchard) je u �ivotnoj formi, ali njegova muzika ne komunicira sa
d�ez po�etnicima. Roj Hargruv (Roy Hargrove) iznenadio je publiku jo� zimus, kada je
objavljen njegov �romanti�ni� album (sa guda�ima) �Moment To Moment�, koji je na
evropskoj turneji i promovisao u pratnji lokalnih orkestara. Lepo, ali primerenije ku�nom
slu�anju nego nastupu pod otvorenim nebom. Da nj.v. truba zaista obele�i ovogodi�nji Jazz
A Vienne potrudio se Dizijev nekada�nji �ti�enik D�on Fedis (Jon Faddis),
rukovode�i Samitom renomiranih truba�a, naravno na Armstrongovu muziku. Pored Hargruva i
Blan�ara, na bini su bili Lju Solof (Lew Solof), Rendi Breker (Randy Brecker), Terel
Staford (Terrell Stafford) i Francuz Irakli De Davri�evi (Davrichewy), a na programu same
poslastice, sve do virtuoznog �West End Blues�. Za kraj veli�anstvene ve�eri, Vinton
Marsalis je najavio projekciju retkih Armstrongovih dokumentaraca iz arhiva Francuske
kinoteke.
Do Pono�nog kluba u baroknom pozori�tu iz XVII veka put vodi kroz odli�an restoran u kome se uz �ampanjac sredjuju utisci iz anti�kog teatra. Akademska atmosfera nala�e ga�enje cigareta pred ulazom u klub i punu koncentraciju na scenske senzacije. Finski sastav The Poopoo i italijanski pijanista Danilo Rea pokazali su snagu nove generacije evropskih d�ezera, nastupom D�erija Hemingveja zadovoljeni su malobrojni po�tovaoci avangarde (mnogo vi�e ljubitelja ovog �anra okupio je legendarni saksofonista Entoni Brekston na glavnom programu), a izvanredan nastup gotovo nepoznatog kvarteta Abraham Burton and Eric McPherson�s Forbidden Fruit provocirao je polemiku koliko je odli�nih d�ezera sa nezavisne scene li�eno zaslu�ene afirmacije zbog nemogu�nosti �irokog plasmana svoje muzike. Najuzbudljiviji nastup priredila je �ika�ka pijanistkinja i peva�ica Patricia Barber. Ispod guste crne pu�tene kose i na bosim nogama koje su letele oko pedala i opisivale �iroke lukove oko klavirske stolice sakrila se cini�na 40-godi�njakinja hipnoti�kog pogleda, da prospe superiorni socijalno-politi�ki i jako erotizovani kabare u maniru Toma Vejtsa (Waits), uklapaju�i sopstveni rukopis u popularne teme sastava The Beatles (Blackbird) i The Doors (Light My Fire). �askaju�i posle koncerta, priredili smo jedno drugom velika iznenadjenja. Prvo je Barberova saznala da je u istom pozori�tu svoje predstave postavljao Molijer, pronalaze�i romanti�an razlog za intenzivno uzbudjenje koje je do�ivela. A onda je na moje stidljivo �Ja sam iz Beograda...�, skinula tamne nao�are, obgrlila me svom �estinom i uzviknula �I love Serbs!�. Na moje iznenadjenje (ili, bolje re�eno, nedoumicu), odgovorila je kako su njeni najbolji prijatelji u �ikagu Srbi, koje godinama nagovara da je spoje sa organizatorima d�ez festivala u Jugoslaviji! �Dakle, vidimo se u Beogradu�, dobacila je na odlasku...
Balkanska narodna muzika orila se ve� slede�eg popodneva sa scene Sibel, gde je pijanista Bojan Zulfikarpa�i� (nastanjen u Parizu, gde je stekao veliki ugled) nastupao sa grupom francuskih profesora klasi�ne muzike. Pre koncerta me je, naravno, upozorio: �U�im Francuze narodnjacima � ne o�ekuj nikakav d�ez!�, a onda se Vienom razlegla �Bitola�, bosanski sevdah i srpsko kolo. Par dana kasnije, na ru�ku u domu novinara Patrika Kurtoa (Patrick Curtaud), dok njegova supruga slu�i mladu jagnjetinu, msje Patrik me zavereni�ki lupka po ramenu i pu�ta poslednji Bojanov album �Koreni� (sa Vlatkom Stefanovskim, Pedjom Revi�inom i Vojinom Dra�kocijem), a ameri�ko-engleska novinarska elita prekida razgovor, hipnotisana �udnim ritmom i zavodljivim melodijama sa zvu�nika. Pre odlaska u Hag, put �e me odvesti u Amijen � gradi� na severu Francuske � na prijatan susret sa Bojanovim izdava�ima u produkciji �Label Bleu�.
Vojislav Panti�
