Veliki Dim
Narod jakih vratova
Ili za�to Srbi ne mogu da pobede Engleze
Na imaginarnom spisku najve�ih srpskih neprijatelja � onih od kojih strah ne dolazi kao posledica odre�enih relativno razumnih opredeljenja, istorijskih nepravdi, osuje�enih velikoteritorijskih ambicija ili ideolo�kih razlika, ve� kao posledica duboko usa�enih iracionalnih strahova koji nemaju ama ba� nikakve veze sa realno��u � ne nalaze se ni Amerika, ni Engleska, ni Nema�ka, niti kolektivno vojno otelotvorenje ve�ine razvijenog sveta � NATO. Na tom uvra�anom spisku, posledici svih sa�uvanih paganskih instinkata Srba, �vrsto drugo mesto dr�i biljni �aj, oduvek simbol za bolest i ne�to �ega je bolje kloniti se i nemati ba� mnogo prilike da ti u �ivotu zatreba. Prvo mesto, bez pogovora, van konkurencije, izvan svake sumnje i potpuno definitivno pripada � promaji. Ako postoji stvar koje se i najokoreliji arkanovac boji potpuno spontano, u afektu, autenti�nim strahom proiza�lim iz ube�enja da je u pitanju sila protiv koje ni Bog ni �ovek ne mogu ni�ta, onda je to promaja.
Svima je dobro poznato kako to izgleda u tipi�noj situaciji: leto, sunce u�arilo na nekih 40-ak stepeni, putuje se autobusom iz Beograda (recimo) u Smederevo ili mo�da Zrenjanin. Krajnja destinacija i nije bitna, svuda je isto. Princip va�i �ak i u beogradskom gradskom saobra�aju. U�arila se limena kutija, putnici pootvarali svoje mokre ko�ulje, dah�u i kukaju, ali sebi u bradu, da ne �uje �majstor� jer mo�e da se naljuti pa �e sva�ta da bude� Vazduh unutra vru� da mora da se duva u njega pre nego se udahne, smrde sedi�ta i zavese na pra�inu iz pro�log veka, fosilizovani jogurt, lak za kosu �Luksor�, gume, benzin i birtijski duvan. I onda se desi: ustane neka mla�a osoba, ode do sredine vozila i podigne onaj �etvrtasti poklopac na krovu, jedan od retkih ventila koji su u stanju da mikrotalasni srpski letnji autobus pretvore iz hermeti�ke komore u jedva podno�ljivo vozilo za me�ugradski saobra�aj; ali, avaj, istog trenutka se napredni omladinac suo�i s odijumom prisutne javnosti, s najcrnjim zapevanjima na temu strahota koje �e se ispode�avati nevinom narodu sou�enim s naglim talasom vazduha koji obliva sve koji su sre�ni/nesre�ni da sede ju�no od krovnog poklopca, bez obzira na �injenicu da je taj vazduh samo koji stepen hladniji od pustinje okolo i da mu je radna temperatura znatno ve�a od normalne ljudske telesne. Sama mitologija promaje, sadr�ana u strahu od bilo kog vazduha koji struji od ta�ke A ka ta�ki B, dovoljna je da mobili�e bira�ko telo. Koje i dalje ne shvata da su svi prozori na autobusu i dalje ili zatvoreni ili od�krinuti tek koliko da pro�e palac. Da ne bije pravo u glavu�
Cela ova bo�ovska kompozicija potpuno je suprotna, na primer, prose�nom engleskom prigradskom vozu ili autobusu u kome se otvoreni prozori, �ak i usred zime, smatraju prvim uslovom higijene i osnovnim gra�anskim pravom slobodnog pojedinca koji deli zajedni�ku civilizacijsku tekovinu zvanu sve� vazduh. I mlado i staro, i obrazovano i neobrazovano, i mu�ko i �ensko � svi dele istu opu�tenost u�ivanja u promaji, nekako perverzno i po danu koji je daleko od leta i kada struja vazduha koja ule�e u kupe mo�e da rashladi fla�u piva za deset minuta. I za divno �udo, nema uko�enih vratova, paralize facijalis, migrena, upaljenih jajnika (koji u britanskim lekarskim ordinacijama ne postoje kao bolest) ili naduvenih krajnika. Ako i ima, sigurno je u pitanju stranac. Ta fascinantna otpornost Brita na hladno�u najvidljivija je tokom zime, kada su londonske ulice i dalje prepune devojaka koje uve�e izlaze u grad bosih nogu, u papu�ama i u majicama na bretele! Stisnu ruke oko sebe, malo se skupe, ali i dalje samo �trikaju �tiklama! Prizor od �ijeg se samog posmatranja prose�nom Srbinu i njegovoj supruzi/devojci upale sinusi.
Gornja paralela skoro spontano navodi na zaklju�ak da je mo�da, nekako, sve u glavi. Da strah od promaje na Balkanu mo�da ima isti iracionalni koren kao i drugi strahovi, nama podjednako neprobojni. Da problem nije u tome da �e nam utrnuti vrat, ve� da nam je utrnuo mozak.
Lazar D�ami�
