�ensko pisanje (2): Gordana Kui�
Cvat knjige na Balkanu
Postoje mnogi razlozi da se knji�evnom stvarala�tvu �ena u srpskoj literaturi posveti ve�a pa�nja. To je zadatak koji je nedeljnik Vreme postavio kao izazov pred Aleksandra Jerkova
Nedopustiva knji�evna
la�, ka�e D�onatan Gardner, po�iva na iluziji kako za svaku �enu postoji idealan
mu�karac i da joj je, kao u romanima D�ejn Osten, uprkos svim preprekama, su�en susret
sa njim. Sentimentalizam ove vrste knji�evnosti �ini da se usred istorijskih tragedija i
svakovrsnih propasti odigravaju upravo takvi susreti i da je to ono o �emu vredi govoriti
� o muci opstanka i velikoj ljubavi. Prva dva romana Gordane Kui� Miris ki�e na
Balkanu (1986) i Cvat lipe na Balkanu (1992) brojnim izdanjima obele�ila su
popularnu srpsku prozu na razme�i ne samo dve decenije nego, �to je mnogo va�nije, dve
epohe. Da li je ova knji�evna la� osnovni razlog �to su toliko �itani?
Gordana Kui� prati u
svojim romanima istoriju porodice Salom u kojoj se zbog velike ljubavi kr�e tabui
jevrejske zajednice. To je izrazito �enska pri�a u kojoj su �ak i sinovi iste porodice
prognani na marginu doga�aja. Ljubavi koje izdr�avaju izazove nerazumevanja i
istorijskih neprilika obuhvataju period kojim dominiraju dva svetska rata, fa�isti�ki
genocid i veliki ideolo�ki preokret u novoj, socijalisti�koj Jugoslaviji, ali
sentimentalizam prikriva pravu tragediju. Jedino �to se sa njom mo�e porediti jeste lik
mo�nog mu�karca spremnog da se izbori sa svakim izazovom i za�titi svoju izabranicu,
ili lik otresite i slobodne �ene sposobne i voljne da pogleda u o�i sudbini i da se sa
njom bori, bez odustajanja.
Romani su bri�ljivo
povezani nitima fabule, kompozicijom i detaljma, �ak i simboli�nim naslovima. Smiraj
dana na Balkanu (1995) skrivenog pripoveda�a prethodna dva romana dovodi u prvi plan.
Posledice su mnoge, poput promene ta�ke gledi�ta od hronike do introspekcije, od
etnografskog materijala, sefardskih izreka i pesama do svetske knji�evnosti; jevrejska
tradicija, koja je bila pozadina svih doga�anja, ustupa mesto �iroj slici savremene
kulture. Dok se raspada Jugoslavija, balkanski primitivizam i sku�enost suprotstavljeni
su savremenoj kulturi, individualizmu i odgovornosti. U takvom ambijentu heroizam ljubavi
iz prethodna dva toma zavr�ava kao zabluda �ene na kraju srednjih godina. Kada prave
ljubavi nema, onda je smrt mogu�a, i glavna junakinja gine, vrlo neubedljivo, od bombe
ba�ene u uli�nom obra�unu usred Beograda.
Ali, ni to nije kraj.
Knji�evne ambicije su narasle, knji�evna la� napu�tena u korist istine o zanosu i
zabludi sredove�ne �ene. Da li poku�aj napu�tanja popularnog �anra omogu�ava pravu
knji�evnu metafiziku? Preko misti�nog lika Huana uspostavljena je veza sa svetom duhova,
pa u �etvrtom romanu Duhovi nad Balkanom (1997) junakinja iz tog sveta posmatra i
komentari�e obi�an, realni svet. Sjajno je zami�ljeno da ovo bude "Epilog za
Balkansku tragediju" u obliku "satirske igre", �ime bi ciklus romana dobio
strukturu anti�ke drame (tri tragedije i satirske igre), ali je roman ostao samo suvi�ni
post skriptum. Anti�ku dramsku tetralogiju hteo je, na primer, da ostvari Borislav
Mihajlovi� Mihiz u svojim dramama, ali je napisao samo tragedije o Banovi� Strahinji i
Marku Kraljevi�u. Sa druge strane, "satiri�nom poemom" Danilo Ki� nazvao je
svoju Mansardu koja upravo kao satirska igra, ili menipejska satira, bri�e prostor
tragedije i holokausta (iz romana Psalam 44). Zamisao je, dakle, dobra, ali ovde
gde su umetni�ke pretenzije najve�e Gordana Kui� najvi�e propu�ta. Ve� je Smiraj
dana na Balkanu pisan sa vi�e knji�evnih ambicija i mnogo slo�enijim postupkom od
prthodna dva dela "Balkanske tragedije". U njemu se istovremeno vide sve
te�ko�e i osuje�enost poku�aja da se pobegne od trivijalnih obrazaca sentimentalne,
popularne knji�evnosti. Za razliku od njega, Duhovi nad Balkanom su potpuni
neuspeh.
"Balkanska
tragedija" dobra je popularna proza i prigovori izre�eni iz jedne druga�ije
perspektive nipo�to ne spre�avaju zaklju�ak da je to literatura koja svojim
etnografskim, istorijskim i romanti�nim potencijalom, i nekom vrstom ideje pravde, istine
i po�tenja, predstavlja �tivo koje se s razlogom na�lo u rukama �italaca koje
zadovoljava takav knji�evni �anr. Proza Gordane Kui� knji�evnom simbolizacijom i
gra�enjem likova uspeva i da prekora�i granice �anra, ali je poku�aj da se izbegnu
njegova osnovna ograni�enja poguban. Vezanost za isti knji�evni svet vratila je, na
sre�u, Gordanu Kui� u novom romanu Legenda o Luni Levi (1999) na pri�u o
sefardskom izgnanstvu. U njemu pomo�nik velikog �panskog inkvizitora Huan prepoznaje
svoju pravu veru i prihvata sudbinu izgnanika Solomona, �to je uvod u
avanturisti�ko-ljubavni zaplet u kojem, kao �to to �anr zahteva, �ak i gusari imaju
svoju ulogu. Naposletku Orlu-pa�a, zapravo Marko Orlovi�, sa Solomonovom �erkom Lunom
be�i iz Carigrada u Dubrovnik. Roman slavi jevrejstvo, ali i potpunu versku toleranciju.
Uz lepu i popularnu istoriju sefardskih Jevreja, rekonkviste i inkvizicije, turskog
carstva i trgovine na Mediteranu, Gordana Kui� se vratila najboljim stranama svoje proze
i zadovoljavaju�i obrazac popularne ljubavne pri�e, napisala roman koji vrlinu
egzoti�nog i nepoznatog spaja sa prepoznatljivim i o�ekivanim. U njemu se, tako�e,
pronalazi mera �enske sudbine kao posve�enosti ljubavi i mu�karcu i odva�nog traganja
za sopstvenim karakterom i slobodom.
U savremenoj srpskoj knji�evnosti ima mesta za popularnu prozu kakva se rado �ita u svim savremenim kulturama, utoliko pre ako ona predstavlja i doprinos srpskoj jevrejskoj knji�evnosti u XX veku. Ovakva dela ne menjaju istoriju knji�evnosti, ali su most izme�u trivijalnih �anrova i savremene knji�evne produkcije. U knji�evnosti u kojoj ve�ina pisaca sebe smatra mogu�im nobelovcem, samo za sada nedovoljno uo�enim, dobrodo�le su popularne knjige ove vrste. One imaju i blagu pou�nu crtu i govore o ljudskim vrednostima koje se u vihoru �ivota i vremenima velikih stradanja, kao �to je ovo na�e, lako zaboravljaju. Zato, ako nemaju vi�ak ambicija koje ih kvare i iznutra onemogu�avaju, ovakva dela su dobrodo�lo popularno �tivo.
Aleksandar Jerkov
