Vreme broj 505, 9. septembar 2000.

Intervju: Dragoljub �uri�i�, bubnjar

Isti�e im rok trajanja

Sve �to se sada radi zapravo je mala opomena ljudima da shvate koliko je dr�ava u njihovim rukama � oni su ti koji odlu�uju i zbog toga moraju da prepoznaju bar ono �to ne�e, ako ve� ne znaju �ta ho�e

Petnaestak dana pred izbore de�nitivno se mo�e re�i da su ovogodi�nje predizborne aktivnosti u znaku pesme i optimizma. Za razliku od prethodnih izbora dugi govori i jo� du�i mitinzi vrlo su retki, dok su i re�imski i antire�imski blok svoje aktivnosti prilagodili interesovanjima apoliti�nog dela gra�anstva � verovatno smatraju�i da se na odluku onih koji su i do sada bili jasno politi�ki opredeljeni vi�e ne mo�e uticati. Nevladine organizacije u okviru kampanje ''R'n'r za izbore � iza�i na crtu'' nizom rok koncerata po Srbiji animiraju mlade da iza�u na izbore, dok Grupa 17 plus, predstavljaju�i svoj Program za demokratsku Srbiju (koji je prihvatila i Demokratska opozicija Srbija) gra�anima nudi bubnjare i pozori�ne predstave. Tek posle izbora zna�e se koliko je e�kasna ovakva predizborna strategija, ali za sada je sigurno da se po trgovima u unutra�njosti (zbog muzike ili politike) okuplja vi�e ljudi nego na bilo kom prose�nom beogradskom mitingu.

�lan Saveta G17 plus i aktivni u�esnik kampanje te grupe bubnjar Dragoljub �uri�i� ka�e u razgovoru za "Vreme" da je "sve to delotvorno samim tim �to se iz ve�eri u ve�e pospje�uje svjest gra�ana i �to se saop�tava da im je obaveza da na izborima odu�e dug prema dru�tvu": "Uostalom, rokenrol je i nastao kao postpubertetska pozitivna buntovni�ka energija, a te energije, dovoljne da dru�tvo do�ivi preobra�aj, nama je ponestalo. U svim demokratskim preobra�ajima u svjetu rokenrol je u�estvovao ne kao transparent na ulici, ve� kao �lozo�ja �ivota koja je natjerala narod da se mijenja. Osim toga, muzika podsti�e optimizam, to joj je i jedini zadatak."

�URI�I�: Postoje jako dobre generacije u fudbalskim klubovima koje nikad nisu postale evropski �ampioni, jer su imale nesre�u da je drugi klub ba� u tom periodu imao bolje pojedince. Ako je to tako i u politici u ovom trenutku, moramo �ekati jo� �etiri godine i sve dok se ne pobjedi. Ali, potezi na�e vlasti, posebno u poslednje vrijeme, takvi su da samo treba biti dovoljno pametan i pustiti ih da do�u na kraj stranputice kojom su krenuli. Jedino se pla�im mogu�nosti da ih oni koji navodno �ekaju promenu vlasti ne spre�e da na kraj te stranputice zaista i do�u.

Da li bi u tom slu�aju organizovanje koncerata i podsticanje optimizma ipak moglo da se poka�e kao tro�enje energije koja �e mo�da biti potrebna posle izbora?

Naprotiv. Kada ljudi vide u lavirintu zra�ak nade, onda po�inju da dobijaju jo� ve�i optimizam i energiju. To je kao kad dajete krv � �to je vi�e dajete, sve je vi�e imate. Nadam se ipak da neka znatnija energija ne�e biti ni potrebna � ne zato �to verujem u veliku pobjedu opozicije, ve� zato �to vlastima isti�e rok trajanja. Oni vi�e nemaju �ta da ponude, a �lanovi vladaju�ih stranaka toliko su razo�arani u svoje lidere da �e glasati za opoziciju. �ovjek uostalom mora da se mijenja i shvata savremenost � ako je hipi pokret odavno umro, ne mo�emo samo mi ostati hipici. Sve �to se sada radi zapravo je mala opomena ljudima da shvate koliko je dr�ava u njihovim rukama � oni su ti koji odlu�uju i zbog toga moraju da prepoznaju bar ono �to ne�e, ako ve� ne znaju �ta ho�e. U ovoj dr�avi sve je oti�lo do�avola i vi�e nema dalje. Niko vi�e nema prava da bude dobro ili lo�e raspolo�en � ja moram da budem raspolo�en samo da svom djetetu poku�am da ostavim dr�avu u kojoj �e ono samo da zara�uje i odlu�uje kako �e i u kom dru�tvenom ure�enju �ivjeti.

Na osnovu broja okupljenih na mitinzima odr�anim u poslednjih godinu dana moglo se zaklju�iti da je unutra�njost vi�e od Beograda zainteresovana za politi�ke promene. Da li ste i vi tokom predizbornih aktivnosti G17 plus stekli takav utisak?

Kolektivna apatija je u ovom trenutku zaista ne�to malo manja u unutra�njosti nego u Beogradu. Unutra�njost je vrlo sku�ena, ona u svojoj jami bezna�a ima samo jednu svetlu ta�ku, a to su izbori. Koliko god da je okupljenih na mitingu, ose�a se energija naroda koji ne zna kud �e i koji ho�e da se ne�to promjeni. S druge strane, Beograd je sto dana tra�io svoju istinu da bi se na kraju dogodilo to �to se dogodilo i da bi narod zaboravio i skoro oprostio to �to ga je neko lagao. Ipak, narod u Beogradu zna �ta mu valja �initi, njemu je sve jasno i ne treba ga opominjati.

Ovogodi�nje predizborne kampanje uglavnom su bazirane na animiranju mladih. Da li mislite da su mladi ti kojima nije ba� sve jasno i koje bi trebalo opominjati?

Nove generacije nisu ni gore ni bolje od prethodnih. Mladi ljudi �e sami, bez obzira na to �to su drogirani apatijom i bezna�em, shvatiti da je sve ovo �to radimo neki mali doprinos tome da oni ne odu u svet da bi prali su�e. Bez obzira za koga �e glasati, oni moraju shvatiti da je u njihovom interesu da ne dozvole da im 24. septembra bude previ�e obla�no ili hladno za izlazak na izbore. Ipak, ne bi trebalo slijepo i�i samo na animiranje mladih, �to svi rade u kampanjama. Neko mora ubediti penzionere da u slu�aju promjene vlasti oni ne�e tog mjeseca umrijeti od gladi. Jer penzioneri zaboravljaju da za godinu dana zbog raznih zaka�njenja izgube i po tri penzije, a pla�e se one jedne jedine koju bi mogli izgubiti ako se promjeni vlast. Trebalo bi ih uvjeriti da �e te penzije sigurno biti.

Prethodne predizborne kampanje svodile su se na prili�no agresivna uveravanja bira�kog tela. Ovogodi�nje kampanje, pa i kampanja G17 plus sve to rade smirenije i vedrije. Da li je taj na�in, sude�i prema primerima gradova koje ste obi�li, dovoljno ubedljiv?

Ja ne vjerujem u rije�i, ve� u manire. Bog je �ovjeku dao jezik da mo�e sebe da izvu�e iz neke situacije i da sla�e zbog ne�ega �to je uradio, dok manirima ne mo�e� da la�e�. A mi smo jedan poprili�no la�ljiv narod, ovdje je obi�aj da se jedno misli, drugo radi, a tre�e govori � kad je promjenjen Ustav, to sam do�ivio kao da me je neko �e�kao po le�ima Zakonom o terorizmu, a onda me maljem udario u glavu. Kampanja G17 plus po�ela je bez direktive da uti�e na narod, a po�to je Program za demokratsku Srbiju prihvatila Demokratska opozicija Srbije, ljude treba upoznati sa tim programom i re�i im �ta ih �eka ako ta politi�ka opcija pobjedi. A ako se narod nije opredijelio i prije ove kampanje, on se vi�e ne mo�e ni opredijeliti. Opozicija bi samo trebala da narodu daje do znanja da je prisutna i da �e iza�i na izbore. Svi potezi ljudi na vlasti pokazuju da su oni izgubili glavu, a kao �to su kontraplakati izdigli Otpor, tako �e i kontraproduktivne akcije vlasti izdi�i opoziciju.

U neka va�nija politi�ka de�avanja u poslednjih par godina Jugosloveni su u�li uz bubanj. Za�to je ba� bubanj imao tako bitnu ulogu?

Bubanj, odnosno ritam, pokreta�ka je snaga svega na svijetu. Bez bubnja nema ni vojne pje�adije, ni navija�ke dru�ine, ni orkestra. Svako pomalo nosi bubanj u sebi. Ta iskonska energija ritma je uvijek i svuda ista, iako ljudi reaguju shodno svom mentalitetu i temperamentu. Kad se prepozna energija koju bubanj osloba�a, ona nosi.

Na�in na koji su ljudi reagovali na bubnjeve za vreme protesta 1996-7 mnogi su kvali�kovali kao kolektivno osloba�anje od frustracija ili �elju da se ne razmi�lja preterano o onome �to �e do�i...

Sviraju�i na beogradskim protestima i ja sam se oslobodio nekih frustracija � cijelog �ivota imao sam ose�aj da dok vje�bam smetam nekome, a tada sam po prvi put mogao da sviram �ta ho�u a da to ljudi jednostavno prate...

Kre�u�i se ka nekom cilju, ljudi �esto sebe nepotrebno opterete razmi�ljanjem o preprekama. Od mora do moje ku�e u Herceg-Novom ima 760 stepenica � kad bih po najve�oj vru�ini krenuo ku�i razmi�ljaju�i o tolikim stepenicama, nikad ne bih stigao. Ovako, po�to pjevam neku pjesmu, zvi�du�em ili imam neki ritam u sebi, stignem a da to nisam ni primjetio.

Ukoliko se ovaj put do cilja ne stigne, da li biste promenili svoj dosada�nji stav da umetnici ne bi trebalo da za�ute?

�utanje ne dolazi u obzir, bez obzira na to �to u ovom dru�tvu otkad znam za sebe postepeno shvatam da mi je mozak ispran. Vi�e nemam bogzna kakvo mi�ljenje, ali zbog vaspitanja koje sam poneo imam osje�aj po�tenja i obaveze prema ljudima sa kojima komuniciram � odatle sav moj anga�man. Moram biti anga�ovan onoliko koliko je potrebno da ka�em ljudima ono �to vidim, a ne ono �to mislim. Iako je, na�alost, ono �to vidim u na�em dru�tvu stvarno grozno.

Tamara Skroza

Instant hit

"U muzici, ako ste napravili lo�u plo�u i ako nije bilo nijedne pjesme koja je mogla da je povu�e, pjeva�ica ili pjeva� morali su da naprave neki skandal da bi to skrenulo pa�nju, plo�a dobila dimenziju i da bi narod to po�eo da kupuje. Tako je bilo ranije. Sada se mora napraviti instant hit koji iza sebe ima dobru a ne lo�u plo�u, jer je narod toliko izvaran da vi�e ni�emu ne vjeruje. A ja narod molim da poku�a da shvati da mo�da ba� ovaj ne la�e � zato i postoji onaj slogan: 'Ko uvek sme da vas pogleda u o�i?'".