Korzika uzdrmala francusku vladu
Aja�io izaziva Pariz
Za svoju, verovatno najhrabriju inicijativu tokom tri godine na �elu vlade �ospen je dobio �iroku podr�ku na Korzici i krizu vlade kod ku�e. �ospenova strategija, hvaljena od mnogih kao "najbolja �ansa za mir u novijoj istoriji" izazvala je gnev kod drugih, uklju�uju�i nacionaliste iz degolisti�ke partije i ekstremno desni�arskog Nacionalnog fronta
Premijer Lionel
�ospen odbacio je u utorak optu�be da plan o davanju ve�e autonomije Korzici
"ugro�ava" Francusku, kako to tvrdi biv�i �lan njegove vlade �an Pijer
�evenman, koji je pro�le sedmice podneo ostavku na polo�aj ministra unutra�njih
poslova ogor�en prelogom vlade da se sredozemnom ostrvu daju ograni�ena zakonodavna
prava.
U govoru na letnjoj konvenciji Socijalisti�ke parije u La Ro�elu, �ospen je branio predlog kao na�in da se "razlike prevazi�u a ne da se uni�te". "Ne", rekao je on, "nacija kojoj smo tako duboko odani nije u opasnosti. Naprotiv, mi mislimo da je teku�i proces najbolji na�in da se obezbedi budu�nost Korzike u Francuskoj."
"Teku�i proces" je ubrzan u julu kada su korzikanski poslanici u Aja�iju odobrili predlog Pariza �iji je cilj popravljanje iskidanih veza ostrva sa maticom i okon�anje separatisti�kog nasilja.
Za svoju, verovatno najhrabriju inicijativu tokom tri godine na �elu vlade �ospen je dobio �iroku podr�ku na Korzici i krizu vlade kod ku�e. �ospenova strategija, hvaljena od mnogih kao "najbolja �ansa za mir u novijoj istoriji" izazvala je gnev kod drugih, uklju�uju�i nacionaliste iz degolisti�ke partije i ekstremno desni�arskog Nacionalnog fronta, gde ka�u da Pariz daje previ�e. Sa svoje strane, radikalni Korzikanci tra�e daleko vi�e od ponu�enog.
NEIZVESNOST: Na Korzici vlada nervozno i��ekivanje. Verske procesije pro�le nedelje bile su zvani�no posve�ene Svetom Jovanu Krstitelju, ali su molitve bile za mir. Dok ankete navode da ogromna ve�ina Korzikanaca podr�ava �ospenov plan, mnogi na ostrvu strahuju od novog i ja�eg talasa nasilja. Otkako je korzikanski parlament u julu odobrio plan, ekstremisti su ubili jednog umerenog korzikanskog politi�ara i pokrenuli novu bomba�ku spiralu.
Za korzikanske
ekstremiste, sve �to je manje od pune nezavisnosti jeste izdaja, dok za francuske
nacionaliste svaka koncesija Korzici zna�i postavljanje scene za raspar�avanje francuske
dr�ave.
Korzikanski nacionalisti tra�e da amnestija za sve politi�ke krivce, u zatvoru ili bekstvu, mora da bude uklju�ena u paket. Predstavnik teroristi�ke grupe u izjavi "Mondu" ka�e: "Posle onoga �to se desilo u Severnoj Irskoj, ne mo�e biti mirovnog procesa koji bi zaobi�ao pitanje amnestije."
Posle ostavke, �evenman govori da je �ospenov plan "opasnost za samu definiciju Francuske". "Kao slede�e, mo�emo da zamislimo baskijski ili bretanjski parlament. Zakon mora da va�i za sve."
�ospen je navodno poku�ao da �evenmana, svog biv�eg saveznika, zadr�i kraj sebe nude�i mu druge ministraske polo�aje. Njih dvojica su bili prijatelji du�e od 30 godina.
U Francuskoj, ljudi su sve nervozniji zbog talasa nasilja i zbog propalih poku�aja da se smiri ostrvo od nekih 300.000 stanovnika, gde na separatizmu ja�e samo tanka manjina.
Na neki na�in, poslednjih decenija Korzika je za Francusku bila ono �to je Baskija za �paniju i Severna Irska za Britaniju. Ali, dok su Britanci relativno slabo emotivno vezani za Severnu Irsku i dok su �panci ve� dali prili�nu autonomiju Baskiji, Korzika u Francuskoj istorijski daleko ja�e odjekuje.
Korzika nije Severna Irska, prime�uju komentatori. Aja�io je sun�aniji od Belfasta, vekovni kolonijalni tla�itelji u istoriji ostrva nisu bili Francuzi ve� �enovljani, istra�ivanja javnog mnjenja ka�u da �etvoro od petoro Korzikanaca �ele da ostanu francuski dr�avljani. Situacija se mo�e uporediti samo kada se u obzir uzme proces koji je u toku: vlade levog centra i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji pokazale su odva�nost i domi�ljatost u pokretanju dijaloga u potrazi za mirom.
KO JE SPREMAN NA KOMPROMIS: �ospen je je ovog leta postigao sporazum sa korzikanskom skup�tinom, koja je zvani�no lokalno telo, o davanju odre�ene upravne autonomije u zamenu za obe�anje da �e se Korzikanci okaniti revolvera i bombi.
Ali, �ospen je zbog toga izgubio svog uticajnog ministra i svoju sudbinu je stavio u ruke korzikanskih nacionalista, od kojih su mnogi, kako pokazuju poslednja ubistva, daleko od spremnosti na kompromis.
Mada je ostrvo postalo deo Francuske tek 1768. godine, najpoznatiji korzikanski sin, Napoleon, bio je taj koji je potkresao regionalne idenditete i centralizovao vlast u Parizu. Pojam Francuske kao nacije, mada njeni stanovnici nisu etni�ki homogeni, proisti�e iz koncepta ro�enog u to doba.
Ali, kako Francuska, dolaskom stotina hiljada stranaca, polako postaje multietni�ka dr�ava, mnogi francuski nacionalisti ka�u da �e korzikanski plan formalizovati ideju o razli�itoj vrsti francuskih dr�avljana.
Ostavka Pjera �evenmana dugo se o�ekivala � bar sedam nedelja.
�ospen je ve� izgubio trojicu "te�ka�a' iz svoje vlade u protekih devet meseci, i izgubi�e jo� jednog, Martina Obura, u oktobru.
�evenman, �ef male levi�arske grupe, Gra�anskog pokreta, oti�ao je "iz principa", uveren da je plan njegovog prijatelja izdaja francuske "republikanske" tradicije, jedne dr�ave i jednog naroda. To je tre�i put da �evenman odlazi s vlasti iz principijelnih razloga, koje je obrazlo�io neuspehom vlade da se dr�i njegovog ideala "republikanske Francuske" � sna�ne dr�ave kojom se upravlja iz centra i koja ima malo vremena bilo za Brisel bilo za Va�ington.
Kako su ostavke iz
principa retkost u svim zemljama, ovaj biv�i ministar industrije, odbrane i unutra�njih
poslova verovatno je na putu postavljanja rekorda. Neki francuski novinski komentatori
(ve�inom sa desnice) danas hvale njegove visoke ideale. Drugi listovi ismejavaju
�evenmanovu pompeznost i krutost.
MIR ILI NASILJE: Ali, ta ostavka je va�na, ka�u analiti�ari. Ona ubacuje nove klipove u to�kove riskantnog �ospenovog plana o korzikanskoj autonomiji.
Premijer se nadao da �e njegovi predlozi istog �asa doneti mir na ostrvu, ali su zapravo podstakli nasilje.
�evenman ka�e da popu�tanje pred separatistima pre nego �to se oni najpre odreknu nasilja zna�i pristajanje na ucenu, �to �e oslabiti teritorijalnu koheziju Francuske. Me�utim, ti pogledi su ve� bili doveli �evenmana u sukob sa koalicionim partnerima, posebno Zelenima, koji su pred ostavku objavili da ne�e "liti suze" ako ode i koji su kritikovali njegovu "skleroti�nu, suverenisti�ku" viziju Francuske.
U poslednje vreme vlade su nastojale da ukrote francuske nacionaliste, sa desnice i sa levice, tako �to su im davale ministarske polo�aje. Odlazak �evenmana ne bi trebalo da otupi odlu�nost �ospenove vlade, ka�u analiti�ari u Parizu.
�ospen ne bi trebalo da dozvoli da bude odvra�en od svoje zamisli.
Korzikanski plan nije samo verodostojni na�in da se uspostavi mir na ostrvu koje se nikada nije potpuno integrisalo u Francusku, ve� je i odraz �injenice da regionalne vlade i Evropska unija neprekidno ja�aju na ra�un nacionalnih vlada.
Miodrag Radovi� (Beta)
