Put droge
Sudbina libanskog ha�i�a
"Kada je u jednom trenutku onemo�ala vlada zapretila da �e poslati avione poljoprivredne avijacije da herbicidima zapra�e polja kanabisa i maka, neki vlasnici su otvoreno zapretili da �e ih do�ekati protivavionskim topovima", ka�e za "Vreme" Muhamed Jogi, vlasnik restorana "King" u Balbeku, gradu na severu Libana
"Ki�a pada trava raste,
mi je su�imo, pa je pu�imo"
(libanska narodna)
Bejrut
Ki�e ove godine nisu
dovoljno natopile crvenkastu plodnu zemlju doline Beka, ali su zato bile obilnije na
padinama planine Libana na kojima �ive i ilegalno gaje travu, odnosno proizvode ha�i�,
neka od mnogobrojnih �iitskih plemena, kako za velike familije i do 500 ro�aka ka�u
Libanci. Krajem prole�a ove godine libanska vojska, u nastojanju da suzbije gajenje
droge, imala je u planinama �estok obra�un sa velikim plemenom �ofa; bilo je pucnjave i
desetak ranjenih odgajiva�a. Ina�e odlazak u planine i poseta pomenutim familijama �
proizvo�a�ima ha�i�a � nije preporu�ljiva ni doma�im radoznalcima. Podozrivi
gor�taci gostima poglavito onima koji bi da vide �ta se sve gaji na sun�anim padinama
Libana.
KRATKA ISTORIJA: Ne zna se ta�no od kada se u ovim krajevima gaji indijska konoplja, odnosno kanabis. Stari Rimljani su dolinu Beka nazivali "�itna polja" i nisu ostavili nikakve tragove koji bi ukazivali da su sadili i kanabis.
"Prve zvani�ne podatke o gajenju droge u ovim krajevima objavio je 1911. godine libanski istori�ar Isa Maluf", ka�e za "Vreme" dr Ali Musavi, profesor Univerziteta u libanskom gradu Zahle. "Maluf pominje setvu i gajenje kanabisa na brdu pored Zahlea navode�i da su ga doneli turski vojnici i da su ga isklju�ivo samo oni koristili. Me�utim, ve�ina istori�ara tvrdi da je gajenje kanabisa u dolini Beka po�elo 1930. godine. Ve� 1935. drogu su masovno proizvodila planinska siroma�na plemena, zapu�tena i prepu�tena samom sebi. Vlasti navodno nisu smele ni da pri�u njihovim naseobinama. Postoji bezbroj dokumenata o vojnim, uglavnom neuspelim operacijama protiv naoru�anih i ratobornih proizvo�a�a ha�i�a. Me�utim, sve je to bilo politizovano, odnosno droga se gajila u dogovoru sa dr�avom. �ovek koji je trideset godina bio predsednik libanskog parlamenta dozvoljavao je svojim pristalicama da gaje kanabis, od koga je i on imao znatne koristi. U dr�avnom bud�etu bilo je blizu dve milijarde dolara bez pokri�a, �to �e re�i od trgovine drogama. U to vreme kanabis se gajio samo u severnom delu Libana, u kome je bilo ve� tada i privatnih aerodroma sa kojih su povremeno uzletali avioni natovareni marihuanom."
Gajenje kanabisa bilo je jedina privredna grana koja je tokom petnaestogodi�njeg gra�anskog rata u Libanu bila u usponu.
"Ovde u severnom delu doline Beka od 1975. proizvodnja trave postaje va�na ekonomska komponenta. To je zapravo bio generator razvoja; izme�u �est i sedam hiljada familija javno je gajilo kanabis", se�a se Muhamed Jogi, vlasnik restorana "King" u Balbeku, gradu na severu Libana.
Polja kanabisa �irila su
se sve vi�e prema jugu da bi na kraju rata dospela do sredine plodne ravnice, zapravo do
glavnog puta koji od Bejruta preko planinskih vrhova vodi u Damask. Budu�i da je tokom
rata vladao op�ti haos i da nije bilo nikakvih zabrana, proizvodnja droge je neprekidno
rasla. Sredinom 1980. proizvo�a�i ha�i�a oboga�uju repertoar: iz Turske je prenet
mak, osnovna sirovina za proizvodnju heroina. Nova biljka se lepo primila, pa su se polja
obojila crvenim cvetovima.
"Do sredine osamdesetih godina razne organizacije za proizvodnju droge pla�ale su ogromne svote dolara farmerima da oranice u dolini Beka koriste za sejanje kanabisa i maka. Istovremeno su ove organizacije po�ele da uvoze li��e koke iz Ju�ne Amerike kako bi proizvodile kokain. Ova privredna grana je tako dobila kompletan proizvodni ciklus od sirovine do �nalnog proizvoda namenjenog uglavnom izvozu, ostalo je zapisano u analima gra�anskog rata. Prema nezvani�nim procenama, Liban je u to vreme izvozio oko 14 tona marihuane, �etiri tone heroina i veliku koli�inu kokaina prera�ivanog u mnogobrojnim podzemnim laboratorijama. Kada je u jednom trenutku onemo�ala vlada zapretila da �e poslati avione poljoprivredne avijacije da herbicidima zapra�e polja kanabisa i maka, neki vlasnici su otvoreno zapretili da �e ih do�ekati protivavionskim topovima.
Milijarde dolara slivale su se u Liban zahva�en gra�anskim ratom. "Prihodi od trgovine drogama bili su glavni izvor �nansiranja rata", ka�e Muhamed Jogi. "Postojale su glavne luke u Bilbosu i �uni odakle se izvozila droga u sve krajeve sveta. Zna se, na primer, da je dana�nji predsednik parlamenta imao svoju privatnu luku iz koje su isplovljavali brodovi sa ha�i�em. U dolini Beka rat se nije mnogo ose�ao, a odgajiva�i droga postali su ravnopravni partneri trgovaca. Banke su ovde bile prepune, do�lo je do naglog prosperiteta, nicale su velelepne luksuzne vile, poslednji modeli d�ipova �partali su d�ombavim putevima po planinama."
NOVA PRAVILA: Svi su imali interesa od gajenja droge i trgovine njom, tako da sukoba u dolini Beka nije bilo. U to vreme u "Njujork tajmsu" neko je napisao da Libanci ratuju me�u sobom, ali drogu gaje zajedni�ki.
U gra�anskom ratu suparni�ke milicije su veoma �esto sara�ivale u trgovini drogom. Na dve strane barika da radilo se orta�ki. Iako su pucali jedni na druge, u vreme zati�ja pomagali su se me�usobno kad god su bile u pitanju isporuke ha�i�a ili heroina. Naravno, umesto novca usluge su bile pla�ane drogom. Prema dostupnim podacima, �ak su i pripadnici religioznog Hezbolaha bili uklju�eni u proizvodnju i �verc heroina namenjenog zapadnim zemljama. Prema podacima nekih obave�tajnih slu�bi, �iitska, muslimanska verska hijerarhija izdala je 1986. godine dekret kojim su proizvodnja i prodaja droge bili dozvoljeni sve dok su namenjeni samo nevernicima jer se smatralo da ta trgovina unapre�uje sveti rat protiv Zapada i time potkopava zapadnu civilizaciju.
"Me�utim, kad je svojevremeno izme�u SAD i Sirije bio potpisan sporazum u kome je glavna ta�ka bila suzbijanje gajenja droge, godine 1991. i 1992. Sirijci su krenuli s vojskom i oklopnim jedinicama na polja kanabisa i maka uni�tavaju�i bogatu letinu. Naravno, Sirijci su za taj posao dobili od Amerikanaca ogromne pare", ka�e dr Ali Musavi. "Ovo je potvrdilo da je postojao tajni dogovor izme�u libanskih vlasti i proizvo�a�a kanabisa i maka koji su sve do tada javno trgovali drogama. Zabrana gajenja narkotika znatno je uticala na dotada�nju homogenost plemena koja su postajala sve siroma�nija i slabija. Pojavile su se i razne partije, kao na primer Hizbolah, koje su svojim pripadnicima pla�ale da nose oru�je i rade u interesu aktuelnih politi�ara. Tako se doga�alo da nekada�nji bogata�i sad rasprodaju name�taj jer su ostali bez para. Prema programu UN-a, a na pritisak SAD, na�injen je program po kome je trebalo gajenje droga zameniti ne�im drugim, odnosno razvijati poljoprivredu. Za realizaciju tog programa bila je predvi�ena suma od 250 miliona dolara koju je trebalo da daju zemlje Evrope, SAD i arapski izvoznici nafte. Me�utim, to su bila prazna obe�anja jer je dobijeno samo ne�to vi�e od pet miliona za prvu fazu. Ispostavilo se da je re� o politi�kom problemu jer svi bi oni hteli da Liban po�e ameri�kim putem. Amerikanci �e �nansirati ovaj program, ali samo pod njihovim uslovima. Taj program nije ostvaren niti �e biti. Izgubio se u birokratiji."
U Libanu danas ne postoje podaci koliko se ha�i�a ili opijuma iz maka proizvodi i da li se uop�te ne�to od toga ilegalno izvozi. U ovoj zemlji je ina�e velika sramota ako se �uje da se neko u porodici drogira, tako da mnogi Libanci ne veruju da u Bejrutu uop�te ima narkomana. Dobri poznavaoci se samo sme�kaju na ovakve tvrdnje i u ka��u motaju d�oint.
Spiridon Mileti�
