Olimpijada
Biznis, politika i (pomalo) sport
Nikada u istoriji olimpijskih igara, dugoj 104
godine, jedan organizator nije zaradio toliko para � 1,5 milijardi
dolara � kao sada Sidnej. Ako se zna da je koliko 1976. Montreal izgubio
oko milijardu dolara, jasno je u kom pravcu je olimpijski pokret evoluirao
u poslednje dve decenije
Tri
vesti, pristigle proteklih dana uo�i otvaranja Olimpijskih igara u
Sidneju, privukle su pa�nju svetske javnosti. Odlaze�i predsednik Me�unarodnog
olimpijskog komiteta (povla�i se posle vi�e od 20 godina na �elu MOK-a
za manje od godinu dana) Huan Antonio Samaran postigao je (jo�) jednu
pobedu uspev�i da za sve�ani defile na ceremoniji otvaranja Igara u
Sidneju "ujedini" dve Koreje. Strah Pjongjanga da �e se njihova
delegacija od samo 60-ak sportista izgubiti u masi od preko 400 "ju�njaka"
re�en je kompromisom � iz obe zemlje u�estvova�e po 90 �lanova,
sportista i rukovodilaca. Defilova�e iza jedinstvene zastave, �to je
dodatni motiv za ocenu da se radi o "istorijskom sporazumu" koji
otvara vrata za nove dogovore, pre svega oko Svetskog prvenstva u fudbalu
2002. u Japanu i (zasad samo) Ju�noj Koreji, dve zemlje podeljene posle
gra�anskog rata izme�u 1950. i 1953. Sporazum je rezultat Samaranove li�ne
inicijative i on je, razumljivo, veoma zadovoljan.
PRVI REKORDI VE� PALI: Druga vest bila je neuporedivo manje prijatna za prvog �oveka MOK-a jer australijska vlada nije pokazala nikakvo razumevanje za njegovo protestno pismo povodom uskra�ivanja ulazne vize dvojici funkcionera me�unarodnih federacija, Gafuru Rahimovu (Uzbekistan) i Karlu �ingu (Kina). Prvi je �lan Izvr�nog komiteta Me�unarodne bokserske federacije i visoki funkcioner NOK-a Uzbekistana, dok je drugi potpredsednik Me�unarodne ko�arka�ke federacije.
Australijski premijer D�on Hauard izjavio je da prisustvo dvojice imenovanih "mo�e da ugrozi bezbednost zemlje" jer su Rahimov i �ing, po oceni australijskih "nadle�nih slu�bi", povezani sa "mafijom" i "organizovanim kriminalom". O�tar protest Samarana i izjava direktora MOK-a Fransoa Karara da je re� o "ni�im dokazanim optu�bama" nisu promenili ni�ta; australijska vlada je ostala pri svom stavu iako se svojevremeno obavezala da �e svim u�esnicima izdati vize.
Tre�a vest je stigla iz sedi�ta ameri�ke kompanije NBC, koja je objavila da je prodala sav reklamni prostor u vreme prenosa Olimpijade iz Sidneja za rekordnu sumu od 900 miliona dolara, �to je za 32 odsto vi�e nego pre �etiri godine kada su im igre bile kod ku�e, u Atlanti. NBC je za prava prenosa za teritoriju Severne Amerike platio rekordnih 705 miliona dolara, ali zarada ne�e biti �istih 200 miliona jer tro�kovi produkcije iznose nekih 130 miliona, tako da �e se dobit svesti "samo" na nekih 70-ak miliona dolara. Ista ku�a je za prava prenosa iz Atine 2004. ve� ugovorila izdatak od 793 miliona dolara, dok �e jo� uvek nepoznatom organizatoru za 2008. istim povodom platiti 894 miliona. Zarade �e biti srazmerne ulaganju; ve� u Atini za �etiri godine debelo �e se probiti barijera od milijarde.
Postoji i �etvrta vest � organizatori Olimpijade u Sidneju zaradi�e dosad rekordnih 1,5 milijardi dolara. Polovina te sume sti�e od prodaje TV prava, tre�ina od sponzora, ostatak od ulaznica, prodaje suvernira itd. Televizijska slika iz Sidneja sti�i �e u 220 zemalja, �est vi�e nego iz Atlante pre �etiri godine.
A SPORT?: Dakle, biznis i politika me�aju se sa sportom redosledom koji je nebitan, zavisi sa koje se ta�ke posmatraju stvari i �emu se daje prioritet. Ta�no 20.776 akreditovanih novinara, 30 odsto vi�e nego u Atlanti, prati�e Igre u Sidneju. Od tog impozantnog broja 11.900 su TV novinari, 5091 novinar �tampe, dok je 3785 sa radija. Toliki broj novinara dolazi da bi izve�tavao o najve�oj sportskoj smotri na planeti, ali vesti sa po�etka ovog teksta svedo�e o pravcu kojim se dve poslednje decenije, �to se poklapa sa dolaskom na njegovo �elo Huana Antonia Samarana, kre�e olimpijski pokret. Sport ostaje spiritus movens, sve je zbog sporta ili zarad sporta, ali biznis i politika toliko se prepli�u da olimpijski krugovi � simbol pet kontinenata � komotno mogu da dobiju drugo zna�enje, recimo: biznis, politika, propaganda, marketing, sport.
Od Olimpijade u Montrealu 1976, koja je organizatorima donela poslednji, i to nemali gubitak od oko milijardu dolara, pa sve do Atlante pre �etiri godine � nijedne igre nisu bile kompletne. Montreal je bojkotovao najve�i broj afri�kih zemalja zbog turneje ragbista Novog Zelanda po tada rasisti�koj Ju�noj Africi; Moskvu 1980. bojktovali su (sasvim) Amerikanci, a zemlje Zapada poslale su ekipe pod olimpijskom zastavom zbog upada sovjetskih trupa u Avganistan; 1984. u Los An�elesu usledio je revan� "isto�njaka" (izuzev Jugoslavije i Rumunije); u Seul 1988. nije do�la Kuba, u znak solidarnosti sa Severnom Korejom; u Barseloni 1992. nije bilo Jugoslavije zbog sankcija Saveta bezbednosti, a na�i sportisti nastupili su samo u individualnim disciplinama i pod imenom IOP (Nezavisni olimpijski u�esnik). Sidnej je, sto godina od prvih Igara modernog doba, ujedinio bar sportski svet, a senka politizacije ne preti ni Sidneju.
Odlaze�i predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran, nepunu godinu po preuzimanju mandata, na Kongresu u Baden Badenu otvorio je put maksimalnoj komercijalizaciji sporta na�av�i put da u olimpijsku porodicu u�u i profesionalci iz sportova kojima je dotad bilo zabranjeno u�e��e (biciklizam, tenis, ko�arka�i iz NBA...). Samaran je ukinuo granicu izme�u la�nog amaterizma i pravog profesionalizma, Amerikancima je 1984. dozvolio da "privatno" organizuju Olimpijske igre i poka�u put drugima.
Pro�le godine, kada je pukla afera sa podmi�ivanjem u vrhu MOK-a, Samaranova stolica se prili�no ljuljala, ali je uspeo da se izvu�e. Isklju�eno je �est �lanova MOK-a, troje je podnelo ostavku, Samaran je odgovarao pred Kongresom i FBI-jem, ali je pre�iveo, izmenio pravila o izboru organizatora (nema vi�e poseta i poklona), i sve je nekako leglo. Vreme je kao i uvek u�inilo svoje.
Poslednje olimpijske igre XX veka imaju sve �anse da budu veliki ekonomski, politi�ki i naravno sportski uspeh. Nijedan organizator nije bio toliko "pre vremena" spreman kao sada Sidnej. Uslovi koji su do�ekali sportiste ocenjeni su, jednodu�no, kao maksimalno dobri. Sada su na redu sportisti koji �e, kao i uvek, odgovoriti nizom rekorda i sjajnih ostvarenja. Dodu�e, mnogi od njih osta�e pod sumnjom zbog dopinga, modernog zla svetskog sporta protiv koga se svi navodno bore svim sredstvima, ali u toj ve�noj igri "lopova i �andara" izgleda da ipak �e��e pobe�uju "lopovi", tim pre �to nisu svi u istoj ko�i.
Nezvani�no se �uje da izme�u MOK-a i NBA-a postoji nepisani dogovor da �lanovi ameri�kih "drim timova" ne idu na doping kontrolu. Slu�ajno ili ne, u Barseloni '92. i Atlanti '96. niko od ameri�kih ko�arka�a nije i�ao na doping-test, a mnogi se klade da ne�e ni u Sidneju...
Vladimir Stankovi�
Na�a �ansa � ekipni sportovi
Izvesni Brajan Kazenev, novinar presti�nog "Sport ilustrejtida", morao je za potrebe svoje redakcije da napravi tradicionalnu prognozu osvaja�a medalja u svim disciplinama na Igrama u Sidneju. Dosad je u tim analizama bilo mnogo vi�e proma�aja nego pogodaka, ali se svejedno sa pa�njom prate.
Doti�ni "stru�njak" predvideo je Jugoslaviji dve medalje, srebro dvojcu Vi�acki-Stoji� (znati�eljnici koji imaju internet mogu da vide celu prognozu na www.cnnsi) i bronzu ko�arka�ima, iza Amerikanaca i Rusa. �uj, Rusa... Dobro, nije nemogu�e da Rusi zaista budu drugi, ali ako biste bilo kog stru�njaka za evropsku ko�arku pitali ko �e biti drugi, Rusi bi se u prognozama na�li iza Italijana, Jugoslovena, �panaca, Litvanaca...
Jugoslavija u Sidnej �alje najbrojniju ekipu od moskovske olimpijade (112 takmi�ara) sa nadom da �e se bar ponoviti Atlanta, u kojoj su osvojene �etiri medalje. Najve�e uzdanice su ekipni sportovi � odbojka, ko�arka, vaterpolo, rukomet, ali uvek je mogu�e i neko prijatno pojedina�no iznena�enje, pre svega u veslanju, manje u atletici (poslednja �ansa Topi�a, ve�ito �etvrtog na velikim takmi�enjima), strelja�tvu...
