�ah iz
novina
Pre
pet-�est godina sa jedne terase na Pali�u primetim (danas ve� pokojnog)
Branka �olanovi�a, nekada�njeg uspe�nog guvernera NBJ, kako na jednom
kiosku kupuje nekoliko dr�avnih novina i kako ih posle brzog
prelistavanja odmah baca u kantu za sme�e. Kad je pri�ao, po�ali nam se
kako ni danas ni u jednim novinama nema nijedne �ah partije. "Ni�ta
drugo me vi�e i ne zanima", re�e nam ovaj poznati monetarni stru�njak.
Ja sam �olanovi�a u tom
dru�tvu najbolje razumeo. I po mom mi�ljenju, �ah iz novina pru�a vam
veliko zadovoljstvo, mogao bih re�i �ak i ve�e nego �ahovska partija
sa nekim kom�ijom ili prijateljem, na klupi u parku, za kafanskim stolom
ili u redakciji, sa kibicerima iznad glave koji ve�ito ne�to dobacuju.
Jer, �ah iz novina ima sve elemente jednog idealnog simulakruma borbe,
rata, strategije, kreacije, destrukcije, romana sa sre�nim krajem � pa
i politike i izbora, ako ho�ete da budem aktuelan, mada to nije ono G 8
� G 17 plus. Sedite kod ku�e, gledate kako su razme�tene izborne
figure i �ekate da celu stvar odigrate po novinama, kada se sve okon�a.
Neki ka�u da je su�tina
�aha apsolutno druga�ija, da je ona u direktnoj borbi dve li�nosti i
dve drvene armije nad tablom sa 64 polja, te da se bez publike nikad ne mo�e
osetiti prava dra� pobede u ovoj drevnoj igri. Oni koji zastupaju to
stanovi�te isti�u da �ah bez konkretnog �ivog protivnika, koga mo�ete
merkati, kome mo�ete pretiti, sa kojim mo�ete voditi raznovrsne psiholo�ke
dvoboje, koga mo�ete mrzeti dok stoji bolje ili mu se podsmevati dok mu
rasturate poziciju � nije ono pravo. To jest, oni zapravo ka�u da
takozvani kafanski �ah, koga mi svi zapravo igramo, predstavlja samu
njegovu "socijalnu su�tinu", a koja, kao i kod svake igre, ima
funkciju pre�ivljavanja bez rizika.
Ja ne delim to stanovi�te,
jer �ah smatram suvi�e krvolo�nom disciplinom u kojoj se posle svakog
poraza suvi�e jasno suo�avate sa svojim manama. Uzmimo pojednostavljeno
sled u�asa koji vas mo�e sna�i ako sebi postavite pitanje za�to niste
svetski prvak u �ahu. Prvo, ne mo�ete se �aliti da su pravila �aha
komplikovana � jer ona se u osnovi mogu ispisati u dvadesetak redova.
Drugo, nikako ne mo�ete re�i da niste mogli uspeti zato �to vam tata i
mama nisu podarili brze noge, jake ruke, visinu ili te�inu, ili bilo
kakvu fizi�ku predispoziciju na koju sami niste mogli da uti�ete � a
koja vas "objektivno" spre�ava da se razvijete u svetskog �ahistu.
Tre�e, ne mo�ete na�i ni ekonomsko opravdanje �to vam �ahovska
karijera nije blistava, jer �ahovske figure se mogu napraviti i od starog
hleba, a u krajnjoj liniji nikakav fizi�ki instrumentarijum vam za �ah i
nije potreban (on se mo�e igrati i na slepo). �etvrto, ne poma�e vam ni
izgovor da ste iz "malog nacionalnog grmena" i da ne znate
svetske jezike pa niste mogli da se doka�ete na svetskoj razini. Jezik �aha
je svetski i dosta je jednostavan. Peto, nikako se ne mo�ete izgovoriti
da niste mogli krenuti u �ah, jer on ne donosi novac za �ivot, a vi ste
odgovorni za ishranu porodice. Naprotiv, svetski �ah donosi dobar novac,
pa je, na primer, svetski prvak za bekstvo iz gra�anskog rata u Jermeniji
ladno iznajmio avion, za sebe i �iru familiju. Da skratim, nema nikakvog
izgovora za �injenicu da niste na rang listi prvih 100 miliona na svetu u
�ahu ili da niste svetski �ampion, sem onog jednostavnog � da od vas
ima mnogo pametnijih, ili bar jedan pametniji. U tom smislu je �ah
deprimiraju�i � date sve od sebe, a vidite da je to tako malo, gotovo
ni�ta, naspram onog drugog.
Zato je �ah iz novina
pravo zadovoljstvo. �im ostanete sami u sobi i ugasite radio i televiziju
� sa kojih se kao iz neke srednjovekovne ludnice stalno �uju podivljali
krici vode�ih politi�ara i uma��enih poslani�kih pretendenata, koji
urli�u o nekakvim pobedama, prosperitetu, odbrani dr�ave i nacije, ku�e
i porodice, dok je sve u ovoj dr�avi u potpunom rasulu, neredu i smradu,
kao u nekom d�inovskom azijskom klozetu � ako na�ete neku �ah partiju
u novinama, mo�ete se uklju�iti u bar jedan svetski doga�aj vrhunskog
nivoa. Odmah znate i da �ete pobediti, da �e igra biti na visokom nivou,
i da ne�ete razo�arati publiku. Naravno, ako su novine ta�no prenele
pregled partije.
Na�alost, ve�ina
urednika novina, a tu ni "Vreme" nije bolje, mrzi �ahovske
rubrike, a voli pisma �italaca, u kojima vam �asom prona�u da ste u dve
klju�ne re�i nekog teksta napravili samo dve te�ke oma�ke pravopisne i
fakti�ke naravi � kao �to se dogodilo meni sa "Danubijusom
1889", �to je trebalo napisati "Danubius 1885".
Dimitrije
Boarov
