Vreme broj 508, 28. septembar 2000.

Izbori 2000

Pobeda

Komplikujući stvari oko priznanja vlastitog poraza, Slobodan Milošević izaziva opoziciju da nastavi pobednički juriš. Skandalozan rad Savezne izborne komisije

Po čemu je poznata Srbija? Po tome što u njenoj prestonici postoji bioskop "Odeon", piše se "Ode On". Nije otišao, vadi se na statističke zamke. Mladež, naravno pravi viceve kao ogledalo narodne želje, ali, više od toga, izbori od 24. septembra biće zapamćeni po pobedi Vojislava Koštunice, tihog čoveka s Dorćola, pobedi Demokratske opozicije, porazu vladajuće nomenklature, po ruiniranju harizme vožda koji je 1989, pre 11 godina, dobio 4,5 miliona glasova, a sada grčevito traži još jednu šansu ne bi li se narod koji mu je okrenuo leđa nekako predomislio. Ti izbori su takođe zanimljivi i po desetkovanju srpskih radikala, po spektakularnom istiskivanju levice iz gotovo svih većih gradova u Srbiji i po teškom izbornom porazu SPO-a, partije koja je do sada imala najbolji izborni rezultat na opozicionoj strani. Po onome što se oko tog rezultata golim okom vidi, to je pokazivanje jednog novog lica Srbije, u kojoj ton, atmosferu i ritam diktira generacija mladih birača stasalih u deceniji teških političkih borbi u Srbiji.

DOBAR NAGOVEŠTAJ: U zoru 25. septembra postalo je jasno da je Demokratska opozicija Srbije ostvarila veliku, jasnu i dalekosežno važnu pobedu posle deset godina teških borbi, petnaest izbornih ciklusa i najmanje šest talasa antirežimskih demonstracija. Neke prethodne izborne noći su u sedištima opozicionih partija tradicionalno počinjale euforičnim objavljivanjem najboljih opozicionih rezultata, tišinom u ponoć i teškom depresijom u zoru i sutradan. Ovog puta bilo je drugačije. Prvih tridesetak sati posle izbora pokazivalo je na ubedljiv način da se procena rezultata u pijanstvu izborne noći ne menja bitno i da se poklapa s rezultatima koje je DOS kasnije prikupljao. Prva ozbiljnija procena govorila je da kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica sigurno vodi u odnosu na kandidata SPS-JUL Slobodana Miloševića sa 57 odsto glasova izašlih birača naspram 33 odsto. Inače, prvi rezultat koji je vaš reporter video nije ni dolazio iz kruga dvojke nego, sticajem okolnosti, iz jednog malog sela u blizini Kruševca, selu od 39 domaćinstava, u kome je glasanje završeno još u rano popodne. Srđan Bogosavljević, statističar, Vladimir Goati, politikolog i Darko Broćić, sociolog, u pulu Beogradskog medija centra u početku su kočili euforiju koja se širila sa prvim rezultatima, upozoravajući da treba čekati da dođe bar desetak odsto rezultata iz različitih mesta. Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Šami je u ponedeljak potvrdio ovu dijagnozu, kazavši da je ova partija na osnovu 54,66 odsto biračkog tela praktično utvrdila da Koštunica ima 53,96 odsto glasova, a kandidat levice Slobodan Milošević 33,56 odsto. "Odgovorno tvrdim da je Koštunica pobedio u prvom krugu", rekao je Šami, inače matematičar poznat i po tome što tačno zaključuje o izbornom rezultatu već na osnovu tri odsto prebrojanih glasova, ako oni odražavaju biračko telo. U tim okvirima nalazila se i informacija, neformalna, iz posmatračkih izvora, plasirana preko DOS-a, da u statistici na 67 odsto obrađenih listića Koštunica vodi sa 52,25, a da Slobodan Milošević ima 36,39 odsto glasova. U ponedeljak se čula i prognoza da će Vojislav Koštunica verovatno imati oko 2,9 miliona glasova, a da će Slobodan Milošević imati 1,9 miliona glasova.

U utorak u podne Čeda Jovanović u ime DOS-a saopštava da na 97,5 odsto (5.093.038) izbrojanih listića iz Srbije Vojislav Koštunica, izraženo u procentima, vodi sa 54,66 prema 35,1 ili, mereno brojem listića, da ima 2.783.870 glasova, a da Slobodan Milošević ima 1.783.073. On je Saveznu izbornu komisiju optužio za pasivnost, pošto punih četrdeset sati ne saopštava nikakav rezultat i nagovestio da će DOS u sredu 27. septembra u 20 časova javnosti prezentovati podatke i zapisnike o izbornom rezultatu. U DOS-u najavljuju da će fotokopirati svaki zapisnik koji poseduju i poslati ga svima kome to bude potrebno. Voljni su da odmah uporede podatke. Na vanrednoj konferenciji DOS-a u utorak uveče Zoran Đinđić zadržava lucidnost i kaže kako ima jedna dobra i jedna loša vest. Dobra vest je da se Savezna izborna komisija napokon oglasila da je živa, a neprijatna stvar je to što se radi o neverovatnim podacima. Nema, naime, odgovora gde je Koštunici nestalo 400.000 glasova, kao i to odakle Slobodanu Miloševiću misterioznih 200.000 glasova. Advokat Đorđe Mamula, koji je posmatrač u ime predsedničkog kandidata, kaže da su u DSS-u lako izračunali da je Koštunici "skinuto" četiri odsto glasova, Vojislavu Mihailoviću 0,4, Tomislavu Nikolići 0,7, i petom kandidatu Vidojkoviću 0,4 odsto.

Zoran Đinđić je uočio da se rezultati DOS-a i SIK-a (Savezne izborne komisije) za parlamentarne izbore ne razlikuju, a da je razlika vidljiva samo na predsedničkim izborima! Kako to?! Đinđić upoređuje Slobodana Miloševića s neželjenim ljubavnikom koji siluje narodnu volju, sa čičkom koji neće da se odlepi od Srbije.

Đinđić konstatuje da je ukupno deset odsto glasova odjednom postalo sporno, što je čak i za Srbiju mnogo. Po njemu, Koštuničin rezultat ne može pasti ispod 52-53 odsto izašlih na izbore. Đinđić smatra da je saopštenje izdato u ime Savezne izborne komisije zapravo neka vrsta probnog balona i kaže da je to neka julovska igranka, na koju DOS neće pristati. DOS će insistirati da će da pregleda svaki zapisnik kako bi se utvrdio tačan rezultat.

Advokat Siniša Nikolić, član Savezne izborne komisije, ispričao je nešto što, ako je tačno, otvara veliki skandal. On je, naime, ispričao da su članovi komisije bili pozvani u izbornu komisiju kao na neku konferenciju za štampu i da je tom prilikom predsednik komisije saopštio podatke bez ikakvog obrazloženja, posle čega su članovi komisije mogli da idu kući. Neki od DOS-ovih aktivista pominju da su možda učinjena krivična dela kažnjiva i do tri godine zatvora. Na zlokobno pitanje da li je to početak "dana D" koji je ranije pominjan, neko je primetio da je to "dan D" za izbornu komisiju.

PRIZNANJE: U utorak 26. septembra u večernjem dnevniku Savezna izborna komisija saopštava prvi privremeni izveštaj po kome je na birališta izašlo 5.036.748 glasača, te da je Vojislav Koštunica osvojio 2.428.714, ili 48,22 odsto, Slobodan Milošević 2.026.000 odnosno 40,23 odsto, da Vojislav Mihailović ima 130.000 glasova ili 2,59 odsto i da Tomislav Nikolić ima 550.876 glasova ili 5,1 odsto. Kad se uporede podaci, ispada da Savezna komisija skraćuje Koštunicu za nekih 350.000 glasova u odnosu na ono što je navodno već prebrojao njegov izborni štab, a da Slobodanu Miloševiću daje 240.000 glasova više nego što to utvrđuju štabovi DOS-a. Stvar liči na drugi krug predsedničkih izbora od 5. oktobra 1997, kada je procenat izlaska na biralište spušten na 48,97 – to je bilo onda kada je Šešelj imao 49,1 odsto glasova u odnosu na Lilićevih 47,9.

Upućeni kažu da je Savezni zavod za statistiku imao tehničke mogućnosti da sukcesivno saopšti preliminarne rezulate, ali nisu zato što je SPS tvrdio da njegov kandidat vodi sa 44:40. U DOS-u tvrde da ni članovi komisije iz opozicije nisu mogli da dođu do kompjutera, odnosno da su u "statističku" prostoriju u Skupštini Jugoslavije mogli da uđu samo jednom, pre izbora, da bi videli kako tamo postoje neki kompjuteri. Kažu, takođe, da se ta komisija nije sastajala još otkako je prekinuto glasanje vojske i policije.

JAVNO GLASANJE: Na opozicionoj strani relativno rano su videli da njihov kandidat ima veliku i teško nadoknadivu prednost. Bilo je četiri sata i trideset minuta ujutro 25. septembra kada su u prepun beogradski Medija centar ušli Zoran Đinđić, Goran Svilanović, Dušan Mihajlović, Milan St. Protić i Momčilo Perišić, da bi Zoran Đinđić izjavio da su se ljudi na referendumu opredelili protiv čoveka koji ih je uništavao 12 godina. Ime nije morao da pominje pošto je to ime u podrugljivoj pesmici bezbroj puta pominjano na obližnjem Trgu republike, gde se čitavo veče odvijala predstava nalik na pad berlinskog zida. Ljudi koji su najbolje znali kako su glasali atmosferom na gradskim ulicama pre su pokazivali kakav je izborni rezultat nego što su uspevali politikolozi i izborni štabovi. Ljudi su zapravo te večeri treći put javno glasali. Prvo "javno glasanje" videlo se već oko podneva po gužvi na biračkim mestima i po izveštajima CeSID-a i izbornih štabova da su birači masovno izašli na birališta.

Ranije analize su ukazivale na to da će masovan izlazak biti prva indikacija izborne pobede opozicije. Drugo "javno glasanje" predstavljalo je to što je Savezna izborna komisija veče pred početak izbora dala uputstvo članovima biračkih odbora da opipaju i protresu predsednički glasački listić zbog sumnje da postoji višak glasačkih listića koje bi neko mogao da ubaci. Neki su pretpostavljali da bi ta činjenica mogla da uplaši izvestan broj glasača, da će oni koji zavise od vlasti ili direktora odlučiti da zaokruže vladajućeg predsednika u znak pokorne lojalnosti. Nije bilo mnogo incidenata pri toj kontroli, a reporteri javljaju o slučajevima da su birači tu i tamo namerno otvarali listić da onaj ko kontroliše vidi za koga su glasali. Treće javno glasanje bilo je kad se narod izlio na ulice.

KISELI OSMEH: Vlast je 24. septembra na početku prebrojavanja glasova imala u rukama povoljne početne rezultate s Kosova, i to je bila osnova za Nikolu Šainovića da uz širok osmeh nagovesti pobedu i kasnije da, na osnovu milion prebrojanih glasova sa 2476 izbornih mesta, utvrdi i održi tu tvrdnju da na predsedničkim izborima Slobodan Milošević vodi sa 44 odsto, a da Koštunica ima 41 odsto. Dugo su se držali te priče, a onda su ipak priznali Koštuničinu prednost od 8,22 odsto izašlih na izbore, odnosno za oko 400.000 glasova. Namera je bila da se stvori pobednička atmosfera na režimskoj strani, ali to naprosto nije uspevalo pošto alhemija nije toliko razvijena, a rezultat je bio takav da nije bilo moguće izvesti krađu od milion glasova. Ako ne dođe do novog i neočekivanog obrta u raspoloženju birača, ta gimnastika sa uskraćivanjem pobede u prvom krugu izgleda bezizgledno, pošto je režim priznao da njegov kandidat ima 400.000 glasova manje od svog izazivača i da je ta prednost vidljiva na svim nivoima. Igra se sastoji u računici da srpski radikali, oni što su ostali verni Tomislavu Nikoliću, odluče da glasaju za Slobodana Miloševića i da u drugom krugu, u tesnom sudaru, poprave političku sudbinu Slobodana Miloševića. Karala ga majka ne zato što se kockao, nego što se vadio. Koštuničine pristalice, osokoljene velikom pobedom, dobile su novu motivaciju, odgovor u drugom krugu mogao bi biti energičniji nego u prvom. Teško je zamisliti da će radikali tako zdušno preleteti Miloševiću, a teško je zamisliti i da grogirani socijalisti uliju pobednički elan svojoj degradiranoj partiji. Nije jasno kakvu će motivaciju imati pristalice SPO-a koje su glasale za Vojislava Mihailovića, ali se može pretpostaviti da će oni ponovo dokazivati svoj opozicioni imidž. Može se takođe pretpostaviti da će eho pobede u velikim gradovima stići i do malih varošica u provinciji u kojima je režim zadržao poslednje uporište i da one možda neće biti baš tako crvene. Uostalom, Lebane je bilo julovsko, pa radikalsko, pa levičarsko...

SMISAO ZA REALNOST: Biće, naravno, mnogo analiza političkog septembra 2000, posle koga Srbija više neće biti ista. Vašem hroničaru je prilično jasno zašto se konačno dogodio izborni debakl jedne moćne režimske mašine – katastrofalni rezultati po državu i narod, jedna nepatriotska vladavina zabašurena žestokom kvazipatriotskom retorikom, visok nivo korupcije, socijalno propadanje, raspad jedne države i propadanje i izolacija druge. Ivica Dačić pred odabranim novinarima priznaje, na primer, poraz u Beogradu uz objašnjenje da su socijalisti izgubili zbog izbornog zakona, priznajući da im niko nije kriv jer su ga sami doneli. U tome i jeste vic, vladajuća partija je izgubila smisao za realnost. Najdaljim od realnosti pokazali su se julovci sa svojom neostaljinističkom retorikom i koncipiranjem kampanje u razorenoj i osiromašenoj Srbiji kao borbom protiv novog svetskog poretka. Oni su u javnom životu i u ministarskoj praksi negovali rigidnost. Najdalja od tačne slike stvarnosti bila je grupa oko JUL-a. Patriotski savez, koji mora biti blizak JUL-u, u toku izborne ćutnje tužio je agencije koje su ispitivale javno mnjenje i nagoveštavale da će Vojislav Koštunica i DOS pobediti na izborima. Optužba je bila tipična – širenje lažnih vesti o stanju u zemlji. Izborni rezultati su, međutim, nagoveštavali da su procene istraživača javnog mnjenja bile tačne, u neku ruku čak i uzdržane. Poraz vladajućih partija ispao je veći nego što se očekivalo.

Još dok su izbori trajali, u centru Beograda i još nekoliko gradova montirane su bine za koncerte na kojima je trebalo da se u narodnom veselju proslavi još jedna pobeda Slobodana Miloševića. Sve se završilo velikim i tužnim fijaskom opisanim u tekstu "Kako je propao turbo folk". Organizatori tih manifestacija su, kako izgleda, vrlo brzo izgubili kontakt s realnošću, ili izvršioci naprosto nisu smeli da im jave kako stvari stoje, pa se desilo da je Ivan Marković, funkcioner JUL-a, izjavio kako će sa izbornim rezultatima biti veselo kao na koncertima koji se upravo održavaju. U tom trenutku u centru Beograda muzičari su pod salvom zvižduka žurno pakovali instrumente da bi neko od mladih iz mase glasno doviknuo: "Alo, muzika!", a drugi varirali da hoće još muzičkih svečanosti.

U izbornim štabovima JUL-a i SPS-a atmosfera se veoma brzo menjala od veselosti, preko nervoze do vidljive depresije i karakterističnog odsustva informacija. Dok su s biračkih mesta stizali podaci o spektakularno velikoj pobedi DOS-a, Đindić je, pominjući kako ima informaciju da leva koalicija pokušava da svog predsedničkog kandidata progura u drugi krug, rekao kako on, da je na Miloševićevom mestu, ne bi iskušavao narod.

Pobedu Koštunice nagovestili su još tokom predizborne večeri radikali i SPO. Radikali su vođstvo Koštunice najpre locirali na 42 odsto, ali su tokom daljih javljanja nagovestili da će ovaj kandidat verovatno osvojiti više od 50 odsto glasova. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković čestitao je u ponedeljak Vojislavu Koštunici pobedu na izborima. "Nadam se da će Slobodan Milošević priznati volju naroda i mirno i civilizovano svoju funkciju predati novom predsedniku", rekao je Drašković agenciji Beta. Povodom izbornih rezultata SPO-a, Drašković je rekao da su "ti rezultati daleko ispod onoga što je ta partija očekivala". "Ti rezultati su posledica pogrešne odluke vrha stranke, uključujući i mene, da na izbore idemo samostalno", rekao je Drašković, koji je, kako je objavljeno u ponedeljak, ponudio ostavku. On je, međutim, istakao da je "svaki glas za SPO bio glas za demokratiju i protiv režima": "Pogrešili smo jer nismo ostali unutar DOS-a u čijem smo formiranju vodili glavnu reč i što smo izbornim uslovima i stranačkim programima davali prednost." On je rekao da je na izborni rezultat uticala i činjenica da kao lider partije nije bio u mogućnosti da je vodi i u izbornoj kampanji. Drašković je izrazio nadu da će "sve biti razrešeno mirno i da će biti poštovana volja naroda". Bilo je to džentlmensko držanje lidera partije koja je po dosadašnjim rezultatima bila najjača na opozicionoj strani, a koja je doživela veliki poraz.

ŠPEKULACIJE: U opozicionim krugovima se pomalo špekuliše da bi SPO u narednom periodu možda mogao da popravi očajan položaj ako bi se s radikalima dogovorio u republičkoj skupštini. U tom slučaju bi pala vlada Mirka Marjanovića i republički izbori bi mogli zbog toga biti brzo raspisani. Nema jasnih nagoveštaja koji bi osnažili ovu špekulaciju ni sa jedne strane, mada mogu biti indikativne inicijative niškog opštinskog odbora SPO-a, koji traži od vrha svoje stranke da stupe u kontakt s radikalima. Tu je i nagoveštaj Zorana Đinđića, menadžera kampanje DOS-a, da je "u tom smislu" bilo izvesnih kontakata. S kakvim rezultatima, ostaje da se nagađa. Među radikalima takođe vlada izborno nezadovoljstvo, Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić su ponudili ostavke Otadžbinskoj upravi i ne daju izjave. SPS, JUL i Bulatovićev SNP imaju šanse da na saveznom nivou formiraju vladu, uprkos tome što DOS u Srbiji na parlamentarnim izborima u Veću građana vodi protiv JUL-a i SPS-a sa 59 poslaničkih mandata prema 44, koliko ima levica. Zahvaljujući poklonu Mila Đukanovića, koji nije izašao na crnogorske izbore, Bulatović donosi u Veće građana 28 poslanika, i tako "dvojac gubitnika" Slobodan Milošević i Momir Bulatović mogu opet da formiraju saveznu vladu koja će imati široka ovlašćenja, komotnu poziciju u parlamentu i veoma slab legitimitet. Levičarski izborni štab u nokdaunu, frustriran i verovatno podeljen, nije uočavao šansu za častan izlaz iz ove situacije. Gorica Gajević je doduše pominjala na zajedničkoj konferenciji za štampu SPS-JUL-SNP da levica može da vrši zakonodavnu i izvršnu vlast, ali oni nisu na to koncentrisali svoju retoriku, nego su vrludali oko toga da njihov predsednički kandidat i dalje vodi, da će možda biti drugog kruga. Koliko su mogli oni su odlagali, razvlačili, nadali se božjoj mani s neba. Ljubiša Ristić je optužio radikale da su izdali sopstvenu stranku. Tako je levi štab, očito bez hrabrosti da svom šefu saopšti da je izgubio i da se prebaci na drugi teren, da prizna poraz i promeni ploču, zapravo radio za opoziciju pokazujući da opet nešto petlja. Opozicija je, naravno, povećala cenu, osokoljena rezultatom od koga zastaje dah. Na lokalnom nivou to je bio debakl SPS-a i JUL-a i nestajanje SPO-a sa scene. U trenutku kada nastaje ovaj tekst izvesno je da je opozicija osvojila vlast u 89 većih gradova, sa šansom da osvoji i svih sto najvećih gradova. RTS, koji od nedelje uveče ne izveštava, ponavlja samo vest da je levica ostvarila najbolji rezultat u Lebanu, Bojniku, Medvedji, Vlasotincu i Crnoj Travi...

Kako su rezultati pristizali, pobeda je bila sve vidljivija, a samouverenost sve veća, što je potpuno različito od najvećeg broja dosadašnjih izbornih ciklusa. Na izborima za Skupštinu Beograda, koja ima 110 poslanika, rezultat DOS-a se povećao sa 102 na 105. U Čukarici, koju su socijalisti nazivali "crvenom" i preko Žike Muštikle pripremali spektakularni povratak u nju, DOS je pobedio rezultatom 52:1, u Starom Gradu rezultat je bio 53:0 ; na Vračaru, gde se Bane Ivković trudio preko svake mere, dogodio se pravi fijasko levice, rezultat za DOS je 56:0, na Zvezdari je rezultat 53:0... (vidi tabelu).

S takvim rezultatima, koji su očito proizveli konfuziju u vladajućoj strukturi, uz zaključak opozicije da, sudeći po izbornim rezultatima, ima veliki broj pristalica i u vojsci i u policiji, opozicija je počela da traži i brzo raspisivanje republičkih izbora kako bi se zaokružio i narodnoj volji prilagodio sistem vlasti.

Patrijah Pavle je u utorak primio Vojislav Koštunicu i pozvao je vojsku i policiju da brane državu i narod, a ne pojedinca. Sam Koštunica je pokazivao odgovornu uzdržanost, jednog trenutka je kazao da je "Milošević sam dao odgovor preko svojih izbornih štabova, kada su ih onako brzo zatvorili" u izbornoj noći.

Na špekulacije da na režimskoj strani postoji čvrsta odluka da svog kandidata progura u drugi krug, te da se u tom smislu šalju poruke s ponudama za nagodbu, menadžer kampanje DOS-a Zoran Đinđić je odgovorio da jedini sporazum može biti postignut uz priznanje izbornih rezultata o mirnoj predaji vlasti. Moguće je da je režimska strana htela da ispita i kakve lične garancije može dobiti od pobednika. Bilo je glasova o tome da su neki državni funkcioneri kao u šali "ispitivali teren".

DOS i Koštunica su posle 24. septembra u velikoj prednosti. Imaju dobar rezultat. Na drugoj strani je izborna komisija koja četrdeset sati odbija da saopšti rezultat što širi sumnju među stanovništvom u izbornu nameštaljku. Kad su počeli da stižu prvi rezultati, kažu da je vlasnik jedne privatne televizije na pitanje šta da se radi rekao: "Forsirajte pobednika." Objavljivanje "preliminarnih rezultata" je neverovatno brzo povećalo nervozu u javnosti, tako da je neko ko to prati odjednom učinio nešto da Radio Indeks, jedna od retkih nerežimskih stanica koje se uopšte mogu čuti u Beogradu, prestao da se čuje u centru Beograda. Nastavak ove manipulacije sigurno će homogenizovati opozicione pristalice i možda vodi brzom slomu režima, samo što je sada rizik od konflikata i haosa nešto veći. Najjednostavniji potez za gubitnika ovih izbora Slobodana Miloševića bio je da se odluči da prizna pobedu Vojislava Koštunice i da pobegne s terena na kome gubi, a na kome igrom brojeva zadržava još dosta vlasti u federalnom parlamentu, koju mu je nepromišljeno poklonio njegov najinteresantniji protivnik – crnogorski predsednik Milo Đukanović. Na hijerarhiji vrednosti ovog političara lična vlast i samoljublje su iznad opštih interesa a, sudeći po prva tri dana, počeo je da radi i protiv vlastitih interesa. Ili ga deo bezobzirnog okruženja u to gura. On je dolazeći na biračko mesto, kažu reporteri, rekao svojoj supruzi kako je zaboravio naočare. Trebalo bi da ih nađe, mada se i bez naočara može jasno videti kako stvari stoje. Režim je mogao opstati, istina, vidljivo oštećen, ali ga je opet Slobodan Milošević gurnuo u bitku za sve ili ništa. Za opoziciju u ovakvom stanju to je izazov koji ona može da prihvati pošto je boginja pobede na opozicionoj strani. Milošević je morao da prizna da njegov protivnik ipak ima veliku prednost uprkos tome što je Koštunica ušao u borbu nalik borbi Davida s Golijatom, kad je reč o moći i upotrebi državnih resursa. JUL je na putu da Slobodana Miloševića definitvno upropasti.

Milan Milošević i ekipa izveštača "Vremena"

Vojislav Koštunica:

Nema drugog kruga

Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije za predsednika SR Jugoslavije, odlučno je odbacio mogućnost drugog kruga predsedničkih izbora, a saopštenje Savezne izborne komisije o drugom krugu Koštunica je u pisanoj izjavi ocenio kao "političku prevaru" i "očiglednu krađu glasova", i ocenio da je to ponuda koja se ne sme prihvatiti.

"Socijalisti pokušavaju da iscenjkaju drugi izborni krug za Slobodana Miloševića. To je, naravno, ponuda koja se može i mora odbiti, tim pre što je uvredljiva za sve građane ove zemlje koji su izašli na izbore, posebno za više od 2,5 miliona birača koji su meni i političkom konceptu koji zastupamo DOS i ja ukazali poverenje."

Vojislav Koštunica je ocenio da Milošević nastoji da "dobije u vremenu, ne bi li za to vreme izazvao pometnju među građanima i razmirice u redovima demokratske opozicije". "I građani i mi bismo prozreli pokušaj čak i da je bio manje providan. Ne postoji ni jedan jedini razlog, ni moralni, ni politički, zbog koga bismo pristali na takvo gaženje izborne volje građana."

Predsednički kandidat DOS-a istakao je da DOS neće povući nijedan nesmotren potez, koji bi mogao da pojača napetost u društvu. "Istina je očigledna i branićemo je svim NENASILNIM sredstvima. Narod je izrekao političku presudu Miloševićevoj politici. Naša je dužnost da tu presudu sprovedemo", poručio je Koštunica.

Beogradski odgovor

DOS je osvojio Skupštinu Beograda i vlast u 15 od 16 beogradskih opština.
Opština	DOS	SPS-JUL	SPO	SRS	GG	Ponovo	ukupno
Čukarica	52	1					53
Stari grad	53	0				3	56
Savski venac	35	1					37
Rakovica	48	1				1	50
Palilula	52	3					55
Novi Beograd	65	1				1	67
Zvezdara	53	0					53
Vračar	56	0				4	60
Voždovac	52	3				1	56
Zemun	65	4			1		70
Obrenovac	38	14	1		1		55
Lazarevac	31	26	2				61
Grocka	19	13	1	1			38
Mladenovac	36	18				1	55
Barajevo	17	14	1				33
Sopot	8	20	5				33
Beograd	105	4			1		110

Komšije i Milošević

Čak ni prve komšije sa Dedinja nemaju poverenja u Slobodana Miloševića, vidi se iz zapisnika sa biračkog mesta broj 29 u mesnoj zajednici "4. juli". Na ovim izborima Koštunica je porazio Miloševića i na njegovom terenu. Dosadašnji predsednik Jugoslavije Milošević je od svojih komšija dobio upola manje glasova nego kandidat za predsednika Vojislav Koštunica.

Ovakvim rezultatom Milošević teško da može da bude zadovoljan jer je u svojoj mesnoj zajednici dobio isto onoliko glasova koliko i Zoran Lilić, a manje nego Milan Milutinović.

Milošević je na ovim izborima uspeo da postigne rezultat koji je jednak rezultatu koji je na izborima 1997. godine postigao Zoran Lilić, tadašnji kandidat za predsednika Republike Srbije, a sada jedan od otpadnika iz SPS jata. Lilić je tada u ovoj mesnoj zajednici dobio 246 glasa. Pred svojim partijskim drugovima Milošević neće moći da se pohvali poverenjem koje u njega imaju ljudi iz komšiluka. Ako je izjednačio sa Lilićem, Milošević čak nije uspeo da prestigne Milana Milutinovića. Naime, sadašnji predsednik Srbije je na izborima 1997. godine dobio 257 glasova na ovom biračkom mestu, što je za 11 glasova više nego što je sada dobio Milošević.

Izborna jedinica Palilula, biračko mesto 29 Dedinje MZ "4. juli"

Rivali na glasačkom mestu

Dva svakako najinteresantnija predsednička kandidata Slobodan Milošević i dr Vojislav Koštunica pojavili su se na biralištu u nedelju 24. septembra u različito vreme što je mnogima, pre svega stranim novinarima, omogućilo da pokriju oba događaja i, naravno, naprave neka poređenja. Milošević i njegova supruga dr Mirjana Marković glasali su tačno u deset časova u Mesnoj zajednici "4. jul" na Dedinju. Dolazeći na biralište kroz tamna stakla automobila mogli su da primete red za glasanje samo nešto manji od onih za ulje i šećer, što ih verovatno nije previše obradovalo, s obzirom na procene da masovan odziv birača više ide na ruku onima koji su za promene.

Sve naokolo i na samom glasačkom mestu izgledalo je onako "dedinjski" – čisto, umiveno i sigurno. Oko Mesne zajednice "4. juli" bilo je raspoređeno bar petnaestak policajaca u civilu, unutra su za predsednikom mogli samo probrani novinari i kamermani, a izjavu je dobila jedino ekipa RTS-a. Koleginica koja radi za jednu stranu agenciju uspela je na samom biralištu da čuje da se Slobodan Milošević požalio svojoj supruzi kako je zaboravio da ponese naočare. Prisutni novinari su odmah među sobom krenuli da nagađaju da li je Milošević, onako bez naočara, možda pogrešio i umesto svog, zaokružio ime Vojislava Koštunice. Primećeno je, takođe, da (u tom trenutku još aktuelni predsednik SRJ) nije zamoljen da izbornoj komisiji posebno pokaže glasački listić za predsedničke izbore, iako je nova procedura tako nešto nalagala.

Vojislav Koštunica je glasao na drugom kraju grada, na Dorćolu, na biralištu u Gospodar Jevremovoj ulici. Sa suprugom dr Zoricom Radović do birališta je stigao peške iz obližnjeg komšiluka gde stanuje. Na čuđenje mnogih stranih kolega Koštunica je do svog izbornog mesta došao bez ikakvog obezbeđenja. (Nekoliko policajaca u civilu bilo je tu uglavnom zbog registrovanja prisutnih.)

Tačno preko puta biračkog mesta stajala su inače dva kontejnera. Iz jednog, pretrpanog đubretom, kese su se prelivale i padale po trotoaru. Tik uz kontejnere, u ovoj ulici, ne baš mnogo zgodnoj za parkiranje, bio je tog jutra parkiran i jedan kamion. Tridesetak metara dalje, na nekoj građevini na kojoj se zidalo i te nedelje, intenzivno je radila mešalica za beton i iritirala kamermane i tonce koji su se spremali da uhvate neku izjavu Vojislava Koštunice (neko je, onako usput, u šali primetio kako je tako bučnu mešalicu sigurno poslao lično Mrka). Sve u svemu, ništa nalik onoj dedinjskoj atmosferi. Pogotovo kada se svemu doda i to da su okolnih zgrada pojedini Dorćolci predsedničkom kandidatu usput dovikivali "Bravo, komšija" i "Ne daj se", na šta je Koštunica, kome inače zameraju da ne zna da se osmehuje kao "pravi političar", odgovorio širokim osmehom i mahanjem rukama.

Uz ogromnu novinarsku pratnju, ali i bez pratnje onih koji u sličnim prilikama krče put važnim političarima, Koštunica je zatim ušao u manju prostoriju na biračkom mestu i od silnih kamermana, reflektora i mikrofona jedva uspeo nekako da glasa. Pre ubacivanja listića u kutije, nekoliko puta je protresao onaj listić za predsedničke kandidate kako bi se videlo da glasa po propisu. Izjavu novinarima (svima bez izuzetka) dao je nešto kasnije na ulici. Prethodno je neka penzionerka koja se tu zatekla protestovala što se bezobzirni novinari i kamermani naslanjaju na parkirani auto na ulici, dodajući ponešto i na račun samog kandidata. Oni s balkona i prozora nastavili su da bodre svog komšiju koji se odmah po davanju izjava sa suprugom uputio natrag peške niz Gospodar Jevremovu.

Po svoj prilici, ona mešalica na gradilištu nije bila Mrkina, jer je u trenutku kada je Vojislav Koštunica počeo da govori novinarima, iznenada zaćutala. Što se kamiona tiče, ne zna se kome je pripadao, ali je zato poslužio našem fotoreporteru Drašku Gagoviću da sa njega napravi fotografiju koja ilustruje ovaj tekst.

N.LJ.S.