Vreme broj 508, 28. septembar 2000.

Savezna izborna komisija

Ko kuca, neće mu se otvoriti

Moglo se pretpostaviti da se SIK neće osetiti ponukanim da objasni zašto su svi učesnici u izborima osim udružene levice i njih, kao zvaničnog organa, imali i saopštavali podatke praktično iz sata u sat. To je umesto njih učinio Borislav Milošević, brat predsednika SRJ i jugoslovenski ambasador u Moskvi, izjavivši da je za zakašnjenje kriv "nedostatak moderne kompjuterske tehnologije"

Računajući od trenutka kad su oko jedan po ponoći 25. septembra iz stalnog sastava SIK-a izbačena dvojica radikala dok je članovima proširenog sastava SIK-a iz DOS-a i SPO onemogućen bilo kakav uvid u prebrojavanje glasova – u narednih četrdesetak sati taj državni organ nije saopštio ništa, čak ni broj izašlih na izbore, a kamoli neki rezultat. (Stalni članovi SIK-a, koje niko nigde nije izbacio, između ostalog su savezni javni tužilac Vukašin Jovanović i čuveni predsednik Privrednog suda u Beogradu Milena Arežina.) Ukratko, ponašanje SIK-a nije davalo osnova za veru u blagovremeno saopštavanje verodostojnih izbornih rezultata.

SEDAM BRAVA: Činjenica da je SIK skoro dva dana bio u dubokoj ilegali naravno ne znači da ništa nisu radili. Kako saznajemo od predstavnika DOS-a, stručna služba se zaključala u jednu prostoriju savezne skupštine i nešto užurbano ukucavala u kompjutere. Ispred vrata je stražarila policija, a Siniša Nikolić, član proširenog sastava SIK-a iz DOS-a ni posle 25 sati provedenih u zgradi Skupštine nije uspeo ni da proviri kroz pomenuta vrata.

Kad bi se regularno radilo, SIK bi bio u stalnom zasedanju do saopštavanja rezultata. Predsednik Komisije može davati pauze, ali bi za to vreme zamenici članova trebalo da nadziru izborni materijal. Čak i u vreme lokalnih izbora 1996, Gradska izborna komisija Beograda bila je u stalnom zasedanju. Istina, SIK je u ponedeljak uveče dao jedan znak života – istina protokolarni, a ne radni. Pojavili su se na oproštajnom prijemu za strane posmatrače, pažljivo probrane od strane režima.

POLICAJCI I KRIMINALCI: Šta su radili, zabravljeni u Skupštini? Očigledno, ne bi se krili da su pošteno sumirali rezultate. S obzirom na to da je rad SIK-a prekinut u trenutku kad su pristigli rezultati sa biračkih mesta na kojima su glasali vojnici, policajci i zatvorenici, upućeni u ovu materiju pretpostavljaju da se krenulo od manipulacije njihovim glasovima.

Zašto baš njihovim? Prvo, zato što u kasarnama i zatvorima nema višestranačkih biračkih odbora, nego komandant garnizona ili upravnik zatvora odredi neki odbor. Policija bi po propisima trebalo da glasa kao i svi ostali građani – ali malo ko zna gde su i kako stvarno glasali. Postoje indicije da čak ni tako Milošević, odnosno SPS i JUL, nisu dobili broj glasova kojem su se nadali od vojnika, policajaca i kriminalaca. Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke zadužen za kampanju DOS-a, izjavio je Radiju B2-92 da su – kad je takav rezultat postao poznat – "pljuštale ostavke uniformisanih lica" koje Milošević nije hteo da prihvati, znajući da bi za njega bilo katastrofalno ukoliko bi ta priča stigla do javnosti.

GLAS PO GLAS: Saznajemo da su policajci prilazili poznatim pristalicama opozicije, diktirali brojeve znački i govorili da su uvek bili uz demokratsku opoziciju. Pripadnik milicije zadužen da čuva jednog generala MUP-a Srbije prišao je u ponedeljak opoziciono nastrojenom komšiji da ga pita zna li koje su najnovije vesti, ocenivši i da je vrlo važno što je Gorica Gajević priznala poraz na lokalnim izborima.

Bez obzira na sve to, način glasanja pomenutih struktura (daleko od mogućnosti bilo kakve kontrole) omogućavao je da se relativno lako (iza zabravljenih vrata SIK-a, na primer) zamene koverte i svi glasovi pripišu levici. Od početka je bilo jasno da, kad se sve sabere, ti glasovi ne bi bili dovoljni da promene Koštuničino vođstvo – ali da nisu ni beznačajni: više od sto hiljada vojnika, više od sto hiljada policajaca, ko zna koliko hiljada zatvorenika, uz dodatak praktično poklonjenih glasova iz Crne Gore (više od sto hiljada) i sa Kosova (više od četrdeset hiljada) daje zbir od možda 400 000 glasova koji pruža solidnu mogućnost za dalju manipulaciju.

MANIPULACIJE: Pored manipulacije glasovima, bilo je i očigledne manipulacije rokovima. Prema tumačenju uglednih beogradskih pravnika, dužnost Savezne izborne komisije bila je da 24 sata po prispeću materijala saopšti preliminarne rezultate, a u roku od 72 sata konačne. U utorak poslepodne je iz SIK-a, međutim, saopšteno da lokalne izborne komisije moraju da predaju zapisnike u roku od 72 sata, a oni sami da saopšte rezultat u roku od još 24 sata. Rekli su i da će rezultati biti saopšteni u četvrtak 28. septembra. Dva sata kasnije, međutim, saopštili su famoznu vest o drugom krugu.

Moglo se pretpostaviti da se SIK neće osetiti ponukanim da objasni zašto su svi učesnici u izborima osim udružene levice i njih, kao zvaničnog organa, imali i saopštavali podatke praktično iz sata u sat. To je umesto njih učinio Borislav Milošević, brat predsednika SRJ i jugoslovenski ambasador u Moskvi, izjavivši da je za zakašnjenje kriv "nedostatak moderne kompjuterske tehnologije".

ŠTA SPREMA: Već nekoliko sati posle zatvaranja biračkih mesta, ključno političko pitanje bilo je hoće li Milošević priznati Koštuničinu pobedu i kad.

Brzo je postalo jasno da bi bilo teško poništiti celokupne izbore pod firmom većih neregularnosti, jer su strani posmatrači praktično odmah po zatvaranju biračkih mesta saopštili da je izborna procedura bila fer i demokratska, a i "Politika" je to ocenila u udarnom naslovu na prvoj strani 25. septembra.

Ozbiljni ljudi su procenjivali da, uprkos katastrofalnom porazu koji su pretpreli, postoji mogućnost da Slobodan Milošević odluči da proglasi svoju pobedu u prvom krugu. Argument je bio da bi Milošević svakako mnogo gore prošao u drugom krugu, jer on – za razliku od DOS-a – nema rezervu glasača (crnogorska vlast i SPO su još pre 24. septembra saopštili da bi u drugom krugu podržali Koštunicu).

TRGOVINA: Već dan posle izbora, u DOS-u se ozbiljno raspravljalo o mogućnosti da vlast pokuša da izdejstvuje drugi krug predsedničkih izbora. Kako saznajemo, bilo je mišljenja da bi trebalo prihvatiti takvu indirektnu ponudu vlasti, kao i onih suprotnih – da se, prvo, mora poštovati izborna volja građana, a drugo da Milošević nije čovek s kojim bi se nešto moglo dogovoriti. Saznajemo, takođe, da je u ponedeljak prevladao ovaj drugi stav, s tim što nam je signalizirano i da su u politici svakakvi obrti mogući. Šargarepa koju je ponudila vlast je očita: priznali su, uprkos svim pomenutim pričama o vođstvu levice, da je Koštunica u vođstvu. Za uzvrat traže da zaborave na proglašenje pobede posle prvog kruga, da zaborave na 500.000 glasova i da poveruju režimu da će kampanja za drugi krug biti fer, odnosno da će tog drugog kruga uopšte biti.

NAGODBE: Milošević je, pre svega, čekao da vidi da li bi se mogao nagoditi sa Moskvom i Zapadom. (o svetskim reakcijama str.31).

Mediji su, pozivajući se na neimenovane izvore, izvestili da bi Zapad bio uzdržan ukoliko Moskva sa svoje strane pritisne Miloševića da prizna izborne rezultate. Međutim, šef ruskih posmatrača na jugoslovenskim izborima 24. septembra izjavio je BBC-ju po povratku u Moskvu da on ne bi mogao reći ko je pobedio na izborima – a da to ne bi trebalo da radi ni Zapad – dok ne stignu zvanični rezultati Savezne izborne komisije. Na pitanje voditelja emisije "News hour" da li veruje da je SIK objektivan organ, Rus je odgovorio da u njoj sede i predstavnici opozicije, te da imaju mogućnosti da utvrde stvarni rezultat. Međutim posmatraču koji je u noći između 24. i 25. septembra bio u Beogradu moralo bi biti poznato da su svi osim članova iz redova levice bili isključeni iz rada SIK-a.

Još jedna međunarodna inicijativa unela je prilične nedoumice u priču o mogućim nagodbama. Nekoliko sati pre nego što su SIK i RTS najavili drugi krug predsedničkih izbora, Karolas Papuljas, šef odbora grčkog parlamenta za spoljnu politiku i odbranu i šef posmatračke misije te zemlje na jugoslovenskim izborima, izjavio je atinskim medijima da je levica ubedljivo izgubila lokalne izbore, pobedila na izborima za saveznu skupštinu – a da očekuje da će se za predsedničke izbore ići u drugi krug.

Nije rekao zašto bi trebalo da bude drugog kruga.

Dodao je da su izbori bili apsolutno fer i regularni, ali da je šteta i da "nije smelo da se desi" da se toliko dugo ne oglasi Savezna izborna komisija.

Papuljas je demantovao da se viđa sa Miloševićem i rekao da, ako se vode tajni pregovori, on u njima ne učestvuje. Međutim, prema "Glasu javnosti", koji se poziva na svoje ruske izvore, Papuljas je pre desetak dana Miloševiću ponudio izvesne garancije Grčke i Rusije da mu neće biti suđeno u Hagu u slučaju da ode s vlasti. Dobro obavešteni izvor Borislav Milošević izjavio je u utorak da će Slobodan Milošević verovatno ostati u zemlji ako siđe sa političke scene. Takođe je rekao da će "ako dođe dotle da treba da ode sa dužnosti", Slobodan Milošević "to i učiniti".

"Ako dođe dotle da treba da ode"?

Roksanda Ninčić

Vojna ovlašćenja

Ovlašćenja predsednika SRJ ostala su relativno skromna i posle letošnjih ustavnih amandmana kojima je promenjen način njegovog izbora (umesto da ga bira Skupština, predsednik se bira na neposrednim izborima).

Ipak, ta funkcija nije sasvim ceremonijalna. Prvo, prema Ustavu, "vojskom u ratu i miru komanduje predsednik Republike u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane". Kao što je poznato, Vrhovni savet odbrane sastavljen je od predsednika Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i odlučuje većinom glasova. U praksi, predsednik Crne Gore Milo Đukanović kao politički neprijatelj Slobodana Miloševića nije pozivan – osim jednom – na sednice VSO-a otkad je početkom 1998. izabran na tu funkciju. Osim toga, Milošević se u krugovima vlasti i vojnog vrha uporno naziva "vrhovnim komandantom Vojske Jugoslavije" – iako se takva funkcija nigde u Ustavu ne pominje.

Takva bi se situacija promenila dolaskom Vojislava Koštunice na mesto predsednika SRJ. Legalista dr Koštunica bi svakako predsedavao VSO-om u skladu sa Ustavom i zakonom, i malo je verovatno da bi se vojni vrh više pojavljivao na skupovima JUL-a i istovremeno kleo u vernost svom predsedniku ukoliko bi on "odlučivao o upotrebi Vojske i odobravao plan upotrebe Vojske".

Razume se, malo je verovatno da bi se takav obrt naročito dopao načelniku Generalštaba Nebojši Pavkoviću i ministru odbrane Dragoljubu Ojdaniću. No do proglašenja Koštunice za predsednika SRJ Milošević i dalje komanduje Vojskom. Kao i dosad.

Drugo važno ovlašćenje predsednika je da određuje mandatara savezne vlade. Ustav SRJ propisuje kancelarski model vladavine, u kojoj je najmoćniji organ vlasti vlada (odlučuje o unutrašnjoj i spoljnoj politici), odnosno njen premijer.

Ustavnim amandmanima iz jula ove godine donekle su ograničena ovlašćenja premijera, u političku korist predsednika države. Dok je ranije premijer sam birao i smenjivao ministre, sad savezna skupština mora da odobri i program i sastav Vlade, kao i razrešenje pojedinih ministara. Prema tumačenju istaknutih ustavnih pravnika iz Beograda, Koštunica bi kao predsednik mogao dozvoljenim opstrukcijama da izazove krizu parlamenta. Dosad su i savezni parlament i vlada bili pod potpunom Miloševićevom kontrolom.