Evropsko lice Srbije: Nevladin sektor
Glasam da talasam!
"Između opozicionih političkih partija i
nevladinih organizacija uspostavljen je nov odnos: partije ih više ne doživljavaju
kao konkurente, već kao saradnike na istom poslu", kaže za
"Vreme" izvršni direktor Građanske inicajative Miljenko Dereta
Svi
na biciklove, na izbore, pedala za predsednika! Gotov je! Ima nas više
– izlaz 2000! Vreme je... Izađi na crtu! Tvoj glas – glas razlike!
Izađi i budi aktivna! Priključi se, postani domaći posmatrač! Mrdni
dupetom: štetno je uzdržavati se! Glasam da talasam! Otpor do pobede!
Ovako su razne nevladine organizacije pozivale građane da izađu na izbore.
Malo je poznato da je u Srbiji registrovana 801 nevladina organizacija: naravno, najviše ih je u najvećim gradovima Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, ali ima ih i u Ćićevcu, Doljevcu, Glogovcu, Merošini, Osečini… Bave se zaštitom ljudskih prava, održavanjem pokidanih veza sa Evropom (i svetom), socijalnom i humanitarnom pomoći, obrazovnim, umetničkim i istraživačkim programima, građanskim inicijativama, razvojem neprofitnog sektora, preduzetništvom, ženskim pravima, zaštitom životne sredine…
Veruje se da su u Hrvatskoj i Slovačkoj nevladine organizacije značajno uticale na ishod izbora i radikalnu promenu političkog pejzaža. Da li se mogu povući neke paralele?
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanske inicijative, kaže u razgovoru za "Vreme" da su nevladine organizacije u Srbiji radile pod neuporedivo težim uslovima: pojačana je represija, ali bilo je i direktnog fizičkog ugrožavanja.
IZLAZ 2000: Dereta kaže da su Građanske inicijative počele da vode predizbornu kampanju mnogo ranije od političkih partija: još prošle jeseni svojim programima i konkretnim akcijama počeli su da promovišu ideju o neophodnosti promena i izlaska na izbore. Dereta je vodio i predizbornu kampanju "Izlaz 2000", koja je okupila više od sto nevladinih organizacija. U Koordinacionom odboru su se našli Evropski pokret u Srbiji, Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava, Free Serbia, Grupa 484, Otpor, Studentska unija Srbije, Timočki klub, G17 plus, ANEM, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za antiratnu akciju, Ženska politička mreža… Zahvaljujući pametnoj, pravovremenoj i agilnoj koordinaciji kampanja "Izlaz 2000" preplavila je Srbiju raznim akcijama, ali i materijalima: pozivali su, ohrabrivali i motivisali građane Srbije da glasaju za promene. Dr Jelica Minić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da su zapravo građani sopstvenim rukopisom napisali udarni predizborni slogan: "Za privredne reforme, za evropsku Srbiju!" Jer, naglašava ona, nigde u svetu nikada nije zabeleženo da je 90 odsto stanovništva jedne zemlje nezadovoljno ekonomskom situacijom, a samo četiri odsto zadovoljno!
Aktivisti kampanje "Izlaz 2000", koja je poručivala "Izađi, izaberi promene", "Ima nas više i izlaza ima", organizovala je najrazličitije akcije, ustanovila kalendar događaja i prokrstarila Srbijom uzduž i popreko.
DELIKATNA BILJKA: Dereta kaže da je bilo, posebno u unutrašnjosti, velikih pritisaka, šikaniranja, privođenja, krivičnih prijava i da je sve u svemu u unutrašnjosti represija bila neuporedivo veća nego u Beogradu.
Predstavnici nekih političkih partija otvoreno su priznali da su nevladine organizacije obavile ogroman deo posla pred ove izbore. Dereta kaže da je sada između opozicionih političkih partija i nevladinih organizacija uspostavljen novi odnos: partije ih više ne doživljavaju kao političke konkurente, već saradnike na istom poslu. Dr Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke i generalni menadžer kampanje DOS-a, ističe veliki doprinos Otpora i Grupe G17 plus: "Mi smo im jako zahvalni. Oni su stvorili ambijent i za naše političke poruke... U atmosferi velikog sumnjičenja u iskrenost političkih lidera, jako je bio važan kredibilitet nevladinih organizacija koje se ne bore za mandate. Time je stvoreno zdravo tkivo i za buduću političku scenu."
Ni Miljenko Dereta ne skriva da je veoma zadovoljan učinkom nevladinih organizacija:
"Verujem i znam da smo odigrali ogromnu ulogu pred ove izbore. Na osnovu podataka kojim raspolažemo tvrdimo da je opozicija pobedila gde god su postojali neki naši projekti. A nije bilo sela u Srbiji kroz koje nismo prošli, DOS-u smo prokrčili put. Teško je meriti procentima koliki je naš doprinos, to je ipak i rezultat višegodišnjeg rada, ali mislim da smo nekih desetak odsto građana Srbije mi motivisali i podstakli da glasaju za promene. Nevladine organizacije će nastaviti da budu korektori i kontrolori nove vlasti: konačno imamo zametke građanskog društva. Demokratija je delikatna biljčica i moramo je vrlo budno čuvati i negovati."
Slobodanka Ast
Represija
Pravna zaštita u nepravnoj
državi
U
Smederevu je policijac maltretirao maloletnog "otporaša", da bi
ga na kraju naterao da proguta (!) letak "Gotov je!". Otac
dečaka Mile Đorđević je sa radio-talasa poručio da će tužiti
Republiku Srbiju što mu predstavnici vlasti zlostavljaju dete. Sličnu
poruku imaju i roditelji mladića iz Vladičinog Hana, koje su policajci
zbog sličnih aktivnosti tukli po tabanima, a jednog čak i po testisima.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da je zadivljena kako su aktivisti nevladinih organizacija kod nas izdržali represiju režima. Protiv njih je vođena užasna medijska propaganda, ali i gola represija: od verbalne da su špijuni, NATO plaćenici, izdajnici i peta kolona, do korišćenja raznih paralegalnih sredstava (privođenja, kontrole, provere, informativni razgovori, otvaranja dosijea), ali i izricanja zatvorskih kazni. Mnoge nevladine organizacije su danima radile u "prisustvu vlasti", policija je pod lupu stavljala svaki papirić, svaku poslovnu knjigu. Protiv nekih su podnesene krivične prijave, mnogima su jednostavno pokupljeni kompjuteri ( CeSID-u, Forumu za etničke odnose, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Centru za antiratnu akciju, Ženama u crnom...).
Direktor CeSID-a Slobodanka Nedović je saslušavana četiri sata samo zato što je nadležnima priložila glasački listić na kome je, nekoliko dana pre izbora, već bilo zaokruženo ime predsedničkog kandidata Slobodana Miloševića. Listić je uredno, poštom, stigao na adresu CeSID-a.
Pred ove izbore Komitet pravnika za ljudska prava je organizovao nekoliko savetovanja na kojima je prosvećivao članove nevladinih organizacija kako da se ponašaju u ovakvim situacijama, kako da ostvare svoja zakonska prava.
"Ukazivali smo građanima da je njihovo zakonsko pravo da iskazuju svoja politička opredeljenja. Skretali smo građanima pažnju na zakonsku odredbu prema kojoj će se kaznom zatvora do jedne godine za krivično delo kazniti svako ko silom, pretnjom ili na drugi način prinudi ili utiče na birača da glasa za određenog kandidata ili listu. Ukoliko to čini neko ko obavlja bilo kakvu zvaničnu dužnost u vezi sa izborima, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Znači, svakodnevna represija, pretnje, zastrašivanja i optužbe za "izdaju" od strane aktuelne vlasti i državnih medija su krivično delo!
Komitet pravnika za ljudska prava je pored ove preventivne edukacije organizovao Mrežu kancelarija pravnika za ljudska prava; Mreža je odigrala veoma značajnu ulogu u predizbornoj kampanji. Biljana Kovačević-Vučo ocenjuje da je za mnoge privedene, najčešće "otporaše", velika moralna podrška bilo je saznanje da advokati Komiteta za ljudska prava brinu za njih. Ponekad su advokati provodili čitavu noć u policijskoj ustanovi, čekajući da čuju šta će biti sa privedenima. Odnos policije prema advokatima nikada nije bio lošiji, ocenjuju u Komitetu.
Cinici bi mogli da, posle svega, postave pitanje koliko ima smisla ova pravna zaštita u jednoj nepravnoj državi. Na ovakve komentare Biljana Kovačević-Vučo kratko odgovara:
"Bilo bi još gore!"
Izađi na crtu
Aktivnost nevladinih organizacija počela je zapravo jos prošle godine, dakle mnogo ranije nego što se opozicija konačno dogovorila. Krajem prošle godine ANEM i B2-92 organizovali su kampanju "Nije ljudski ćutati", uz koju je išla serija rok koncerata po Srbiji kao predigra za ovogodišnju turneju "Rokenrol za izbore – Izađi na crtu", koja je na generacijski primeren način pozivala mlade da preuzmu građansku odgovornost, da ih ohrabri da na izborima glasaju za svoju budućnost. Turneja "Izađi na crtu" obuhvatila je sve krajeve Srbije: od Čačka i Soko Banje, do Kikinde, Bečeja i na kraju Novog Sada i Beograda.
Prof. dr Srbijanka Turajlić
Logičan rasplet događaja
Kada je Beogradski univerzitet ćutao, kada je kao pod anestezijom podnosio sve udarce režima, od ukidanja autonomije do prebijanja studenata, jedan od retkih profesora koji su hrabro i glasno govorili je profesor dr Srbijanka Turajlić (u međuvremenu otpuštena sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu).
Na jednom od poslednjih velikih studentskih protestnih skupova (22. maja ove godine na Filozofskom) ona je studentima poručila: "Ja neću da vam kažem nemojte se suprotstavljati vlasti, ali vam savetujem, radite to na pametan način. Svakako se trudite da izbegnete sukob sa policijom. Čuvajte se, strahovito ste nam važni. Ne treba nam 1300 kaplara.
To je ovu zemlju već jednom upropastilo. Nama su potrebni pametni, zdravi i mudri mladi ljudi..."
O tim mladim ljudima profesorka Turajlić, inače član Otpora, govori i za "Vreme" posle izborne pobede opozicije:
"Ovo je logičan rasplet događaja, svako je odigrao svoju ulogu: opozicija je konačno počela da misli o narodu a ne o vlasti, mi, nevladine organizacije, pružali smo toj vlasti otpor, a vlast je "igrala" onako kako to radi već 13 godina... Javljaju mi se studenti, prijatelji sa svih strana sveta... Mnogi govore o povratku, takvo je raspoloženje... Srećna sam zbog toga, nadam se da još nije sve izgubljeno što se tiče mladih koji su napustili ovu zemlju..."
