Odjek jugoslovenskih izbora u svetu
Čekajući
rasplet
Moskva: Preokret
Nemački
kancelar Gerhard Šreder i ruski predsednik Vladimir Putin su posle
razgovora u Kremlju dali zajedničku ocenu da su se gradjani SRJ na
izborima izjasnili za preokret u pravcu demokratije. Nemački kancelar je
izjavio da su Putin i on "zajednički ocenili da slobodni izbori
predstavljaju stabilizirajući faktor na Balkanu" i dodao da žele da
se podrži proces stabilizacije i u Crnoj Gori.
Vašington: Reintegracija u Evropu
I SAD su najavile ukidanje sankcija SRJ kada Milošević prihvati poraz
i vlast preda nasledniku. Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer
izjavio je: "Kada nastupe demokratske promene, pokrenućemo korake ka
ukidanju sankcija." Baučer je dodao i da su građani Srbije glasali
za demokratiju: "Jasno je da su se neke stvari u Beogradu promenile.
Jugoslovenski narod je dobio šansu da ustane i kaže šta hoće, što
predstavlja put ka demokratiji i reintegraciji u Evropu".
Atina: "Praznina u odnosima"
U
iščekivanju rezultata izbora, neki od grčkih analitičara ocenjuju da
će ishod biti važan ne samo za sudbinu Miloševića, odnosa između
Srbije i Crne Gore, sudbinu Kosova ili same SRJ, nego i za odnose Beograda
i Atine. "Dan posle" će u svakom slučaju biti problematičan
za Atinu, jer će morati u kratkom roku da prilagodi svoju politiku i
pohvata nove ili popravlja stare veze u Beogradu. Odnosi sa SPS-om i Miloševićem
smatraju se de†nitivno pokvarenim posle Papandreuove posete, a odnosi sa
opozicijom bili su "selektivni". Ukoliko Milošević dobije,
trebalo bi očekivati "neprijateljsku" klimu, a ako izgubi, kako
ocenjuje analitičar "Elefterotipije", njegova stranka neće
naprosto nestati sa političke scene.
S druge strane, jedna predizborna poseta teško može ispraviti
dugotrajno zanemarivanje Koštunice kao opozicionog faktora (u prilog Đinđića
i Draškovića). Uz sumnju da će opozicija ostati "verna" i ako
pobedi, pošto on ne raspolaže jakim stranačkim mehanizmom, list predviđa
period "praznine" u bilateralnim odnosima. Atina će nužno
ograničiti svoju ulogu na okvire EU-a, ma gde je oni vodili, i neće
imati nikakvu inicijativu. Situacija će postati još gora ukoliko se
stvari razviju "do ekstrema", jer će Grčka biti prinuđena da
prihvati i eventualno zaoštravanje politike međunarodne zajednice, i
njeni apeli na mirovna rešenja i stabilnost u regionu bili bi neuverljivi
i utoliko protivni njenim stvarnim interesima u regionu.
Zvanična Atina, u međuvremenu, jednim uvom osluškuje šta su videli
grčki posmatrači u Beogradu, a drugim u kom pravcu ide Brisel. Prvo
reagovanje u ponedeljak ujutro bilo je zasnovano na oceni
"doajena" među posmatračima u Beogradu, bivšeg šefa
diplomatije Karolosa Papuljasa, koji je preneo da su izbori održani u
mirnoj atmosferi, i uz sitnije probleme koji ne dovode u pitanje
regularnost izbora.
Koliko iste večeri, pošto je postajalo sve jasnije da SPS i JUL imaju
teškoća da se dogovore kako će reagovati i da li će priznati ono što,
prema postojećim podacima, izgleda kao nesumnjiva pobeda Koštunice, grčki
MIP je de facto priznao poraz
Miloševića i pridružio se upozorenjima Zapada. Atina je izrazila nadu
da će prebrojavanje glasova biti okončano "normalno i uz nužnu
transparentnost", i uverenost da "veliki odziv i način na koji
je protekao izborni proces potvrđuju zrelost i volju srpskog naroda za
demokratske promene u Jugoslaviji".
Sonja Seizova
Brisel: Vredna pobeda
U
Evropskoj uniji je opšti zaključak i stav da je referendum u koji su se
pretvorili nedeljni izbori u Srbiji i SRJ, pokazao je suštinsku stvar za
budućnost Srbije, Jugoslavije, regiona i Evrope: ogromna većina naroda u
Srbiji (i Crnoj Gori) hoće demokratsku promenu, oličenu u Demokratskoj
opoziciji Srbije i Vojislavu Koštunici, a velika većina građana ne želi
dalji ostanak vlasti koju oličavaju dosadašnji predsednik Slobodan Milošević
i njemu neke krajnje bliske ličnosti.
Vlade evropske petnaestorice su preko predsedavajućeg EU-a, Francuske
zato i pokrenule postupak za ukidanje sankcija Srbiji, da pokažu da se
ispoljena demokratska volja srpskog naroda i te kako poštuje i da će sve
mere, koje "nenamerno" pogađaju srpske građane, biti
ukinute... baš kao što je to Unija i obećala pre izbora. Uostalom, sami
šefovi diplomatija Evropske unije su na dva poslednja zasedanja posebno
želeli da naglase da se "ne sme zaboraviti da su Srbi
Evropljani"...
Evropska komisija i koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistočnu
Evropu Bodo Hombah su i pre i posle izbora ponovili rešenost da se daju
zamašna sredstva za obnovu, oporavak privrede i neposredno uključivanje
Srbije i SRJ u proces najtešnje saradnje s Unijom (kroz sporazum o
"stabilizaciji i asocijaciji") i projekte Pakta stabilnosti.
Ukupna svota koju bi Evropska unija, uključujući sredstva Pakta
stabilnosti, izdvojila za obnovu infrastrukture, oporavak srpske privrede
i jačanje demokratskih ustanova, premašila bi pet milijardi eura u idućih
nekoliko godina... I sve to može, ali pod uslovom da Milošević ne zadrži
konce vlasti makar i iz pozadine, a Koštunica ostane "usamljen na
svojoj funkciji, jer tad i ne bi bilo nikakve prave demokratizacije".
Ali nije li to račun bez krčmara. "Milošević više nije gazda
u krčni, njegovo vreme je nepovratno otkucalo", spremno uzvraćaju
analitičari u Savetu ministara i Evropskoj komisiji. Hombah kaže da
"nikad više ništa neće biti kao pre izbora" (a trebalo bi mu
verovati jer se dugo bavi čistim biznisom) i prognozira da će uskoro,
"čim bude uklonjena kočnica zvana Miloševićev režim", celo
područje Jugoistočne Evrope zahvatiti prava "zlatna groznica"
tamo će navaliti ulagači i poslovni ljudi iz celog sveta!
Dok je ovaj tekst išao u štampu mnoge nepoznanice, i to bitne, su još
pritiskale Beograd, Srbiju i Evropu... naročito ona šta će, posle
opasno tajanstvene "posleizborne ćutnje", reći Savezna izborna
komisija, odnosno šta je smislio da bi mogao uradio na izborima, po svim,
osim režimskih pokazatelja, ozbiljno poraženi "dosadašnji
predsednik", kako su ga već okvali†kovali neki evropski mediji.
Istovremeno dolaze pouzdani izveštaji da režim još nije
"puk'o", ali da je došlo do "pukotina u režimu jer neki u
partiji SPS-a misle da Milošević nije u stanju da proglasi svoju
pobedu". Čak se ta tvrdnja čula i u diplomatskim krugovima u
Briselu, uz opasku da "umereno krilo u SPS-u nudi nagodbu opoziciji,
pa i ulazak u koaliciju..."
Najverovatnije će Milošević pokušati da, pošto je i vlast priznala
pobedu opozicije na lokalnim izborima, iznudi drugi krug predsedničkih
izbora i nastoji da se domogne većine u saveznoj skupštini.
Na pitanje "šta će se desiti ako Milošević zaključi da nema
drugih izgleda da se proglasi pobednikom, osim prevare, a shvati da bi to
samo pogoršalo njegovu situaciju u zemlji i unutar režima",
evropski analitičari kažu da "autokratama i diktatorima uvek treba
vremena za spoznaju da više ne vladaju situacijom: "Njihov odlazak
može biti tragičan – kao odlazak Divalijea ili Čaušeskua. Ali može
biti i mnogo 'mekši' – kao što je to bio slučaj s vlastodršcima u
komunističkim zemljama Istočne Evrope. Društvo u Srbiji ipak nije
totalitarno. Tamo postoji prostor za određenu političku igru, a jasno da
Milošević sad više nije u stanju da kontroliše razvoj zbivanja."
Dragan Blagojević (Beta)
Sarajevo: Da 13 bude srećan broj
Izborima u Jugoslaviji u Sarajevu je posvećena relativno velika pažnja.
Međutim, dok su vijesti iz Srbije i Crne Gore u prvom planu informativnih
emisija ovdašnjih TV kuća, dnevni listovi jugoslovenske događaje
stavljaju iza domaćih zbivanja koja, realno gledajući, trenutno nemaju
veliki ekskluzivitet.
Državna televizija se u glavnom dnevniku 25. septembra uzdržala od ma
kakvog komentara i prognoze. Objavljen je neutralan izvještaj dopisnice
iz Beograda u kojem je bila kratka izjava Vojislava Koštunice da je
opozicija pobjedila, te nešto duže izjave Gorice Gajević iz SPS-a i
Ljubiše Ristića iz JUL-a koji su, pak, konstatirali pobjedu lijeve
koalicije. Nakon toga usljedio je izvještaj iz Crne Gore o zbunjenosti
partije Momira Bulatovića Miloševićevim porazom, te brojne izjave međunarodnih
zvaničnika koji su izražavali nadu da će opozicija uistinu preuzeti
vlast.
Novine su sklonije komentarisanju i kalkulacijama. "Oslobođenje"
od utorka piše, pozivajući se na Koraxovu karikaturu u beogradskom
"Danasu" u kojoj je predstavljen vladajući bračni par ispred
aviona na pisti, da je teško povjerovati da će čovjek kojem se u 13
godina vlast osladila prihvatiti varijantu abdikcije i bijega. Takođe
list smatra da Milošević neće ni predati vlast, jer "ljudi koji
nedemokratski dođu na vlast prijesto napuštaju samo usljed prirodne
smrti ili kada budu otjerani". "Dnevni Avaz" razmatrajući
iščekivanje zvaničnih rezultata piše: "Jedan je posao Miloševića
pobjediti, drugi, teži – to dokazati, a treći, i najteži – stvarno
preuzeti vlast". Komentar koji dalje, uglavnom, nabraja Miloševićeve
grijehe prema narodima bivše SFRJ, ali i samom srpskom narodu, završava
se zaključkom da je red da trinaesta Miloševićeva godina vladanja
"bude sretna za sve one koje je na ovaj ili onaj način držao pod
svojim jarmom". Do trenutka slanja teksta niko od državnih organa ni
političkih partija nije se oglasio povodom nagovještaja da je Milošević
izgubio vlast.
Radenko Udovičić
Skoplje: Bez komentara
Zaokupljeni lokalnim izborima u Makedoniji, političari u Skoplju do
sada nisu dali nikakve komentare u vezi sa izborima u SR Jugoslaviji.
Provladini mediji se takođe drže dalje od bilo kakvih komentara.
Opozicioni "Utrinski vesnik" u komentaru kaže da je
"lav ranjen a opasnost ostaje". Pobeda Koštunice, prema ovom
dnevnom listu, još je daleko, posebno ako dođe do drugog izbornog kruga
kada su mogućnosti za manipulaciju veći. Komentator ovog lista tvrdi i
da je katastrofalan rezultat JUL-a i SPS-a posledica nemogućnosti
propagandne mašinerije ovih partija da shvati da neko može da ne glasa
za "heroja rata i obnove", a da glasa za "NATO plaćenike i
izdajnike". Ovakva logika, piše "Utrinski vesnik", više
korespondira sa realnošću iz 1945, nego sa realnošću na početku trećeg
milenija.
Nezavisna "Makedonija denes" piše da je debakl na
jugoslovenskim izborima doživela i Draškovićeva politika ucenjivanja
udružene opozicije i da se sada to Draškoviću vraća kao bumerang.
Prema komentaru ovog lista, na izborima u SRJ nije bilo mesta za trećeg
kandidata jer se oni nisu vodili da bi pokazali rejting partija, već da
bi se pokazalo da je narodu Jugoslavije desetgodišnje vladanje bračne
dvojke Milošević-Marković došlo preko glave.
Televizija "Sitel", čiji je vlasnik sin predsednika
Socijalističke partije Makedonije Ljubisava Ivanova, koji održava dobre
odnose sa Miloševićem, i koja je poznata po komentarima uperenim protiv
srpske opozicije i crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, u komentaru
navodi da je najbolje da u drugom krugu pobedi Milošević, jer bi se na
taj način uspostavio balans vladanja neophodan za demokratiju u
balkanskim zemljama.
V.Z.
Banjaluka: Povratni uticaj
Većina političkih stranaka u Srpskoj pozdravila je prve nezvanične
rezultate u Jugoslaviji, po kojima su pobijedili demokratska opozicija i
Vojislav Koštunica. Dodikove socijaldemokrate pozdravile su opredjeljenje
većine građana Jugoslavije, smatrajući da će “izborna pobjeda DOS-a
značiti puno i za samu RS”. "Izborna pobjeda Demokratske opozicije
Srbije mnogo će značiti i RS jer su stranke odane Miloševiću uporno
stvarale nestabilnu situaciju u RS i rušile njene organe, izvršavajući
zadatke koje im je on postavljao", kažu socijaldemokrate u saopštenju
za javnost. Istovremeno se nadaju da su "vremena autoritarnih režima,
ratnih trubača i sijača straha iza nas".
SNS Biljane Plavšić, koji je podržavao DOS od samog početka,
“ohrabren je uspjehom opozicije u Jugoslaviji, čime su demokratska
misao i mogućnost za prosperitet srpskog naroda u SRJ konačno na
vidiku". "SNS je i do sada davao podršku DOS-u i Vojislavu Koštunici,
i mislim da se SRJ nalazi u političkom trenutku u kakvom je RS bila 1997.
godine, kada je otvoren proces demokratizacije", rekla je poslanik
ove stranke u parlamentu Srpske Milica Marković-Elez.
Za lidera Partije demokratskog progresa Mladena Ivanića pobjeda
Vojislava Koštunice je “izuzetan rezultat”. Ivanić je i jedan od
rijetkih političara koji smatra da izbori u Jugoslaviji neće imati
prevelik uticaj na novembarske u Srpskoj, jer je taj uticaj, smatra Ivanić,
"moguć jedino ukoliko dođe do problema, odnosno nemira, u procesu
implementacije izbornih rezultata".
Radikali, ali ne Šešeljevi i Poplašenovi (u RS postoje dvije
radikalne stranke), nadaju se da će Srbija “postići pobjedu
demokratije”. Šešeljev radikal Mirko Blagojević tvrdi da je Koštunica
pobjedio u prvom krugu i da se "Milošević preračunao".
"On je", kaže član Glavnog odbora Srpske radikalne stranke,
"htio da pobijedi opoziciju i prevari srpske radikale, što se obilo
o glavu ne samo njemu nego i njegovim saradnicima." Blagojević
smatra da će poslije izbora nastati mučan period i za SRJ, što se može
preslikati i na RS.
Za nove socijaliste Nebojše Radmanovića “krupna promjena bila bi
Miloševićev odlazak”. Promiloševićeva struja za sada ćuti, čekajući
"zvaničan stav Savezne izborne komisije", jer
"preliminarni rezultati DOS-a i SRS-a mogu biti spekulacije".
Uostalom, Radišićev socijalista Dragutin Ilić podsjeća da "Miloševiću
nije skraćen mandat, već traje do polovine naredne godine".
Jedan od čelnika SDS-a Mirko Banjac, poslanik u bh parlamentu, nije
htio komentarisati prve prispjele rezultate iz Srbije, jer oni, po njemu,
“ne moraju biti tačni”. Banjac je samo rekao da ako “Milošević
ode, biće to volja naroda i treba je poštovati”. To je ujedno bila, do
sada, i jedina reakcija iz krugova političkih stranaka naklonjenih
(ne)zvaničnoj politici Slobodana Miloševića.
Naravno, ima i onih koji su suzdržani u komentarima jer još uvijek,
zapravo, ne znaju ko je pobjedio. Svi politički subjekti, bez obzira na
opciju koju zastupaju, kao i predstavnici međunarodne zajednice, u jedno
su pak ubjeđeni – rezultati izbora u Jugoslaviji bitno će odrediti tok
i rezultate novembarskih u Srpskoj. Za njih je ostanak ili odlazak Miloševića
postalo pitanje života ili političke smrti.
Tanja Topić
Zagreb: Briga za (sopstvene) građane
Ako sve krene po dobru, početak demokratskih promjena u Srbiji mogao
bi uozbiljiti i hrvatsku demokraciju, kaže Jelena Lovrić ("Novi
list"). Predsjednik Mesić javno priznaje da "navija" za
pobjedu opozicije u Srbiji, te de†nira: "Koštunica je manje opasni
nacionalist od Miloševića, a uz to je i legalist i legitimist" (a
Mesić to najbolje zna: i on je počeo od nacionalizma u HDZ-u, da bi
danas dogurao do "predsjednika svih građana"). Dušan Bilandžić
koji Koštunicu poznaje više od 20 godina optimistički tvrdi da je Miloševićevoj
politici kraj, te predviđa kratko ali silovito krvoproliće kao
posljednji Miloševićev korak.
Među onima koji i dalje Hrvatsku plaše Srbijom najglasniji je Zdravko
Tomac: "Kratkoročno gledajući, Koštunica će postati na Zapadu
superzvijezda, a nova situacija od Hrvatske traži da bude stabilna i da
jasno de†nira svoj nacionalni interes, jer samo snažni možemo naći
odgovor na predstojeće izazove." Stara je to teza koju uglavnom
koriste desničari u Hrvatskoj, koji tvrde da je "Milošević jedini
garant hrvatske nezavisnosti". Oni, ovih dana pogotovo, zamjeraju
predsjedniku Mesiću što "više brine o demokraciji u Srbiji nego o
problemima u Hrvatskoj". Njima se pridružuje i kolumnist desničarskog
biltena "Slobodne Dalmacije" Danko Plevnik: "Likovanje Koštunice
bez konsenzusa sa stvarnim držačima državne vlasti ne jamči stvarni
društveni obrat, nego jedino prilagođavanje starog aparata novim
liderima. Po uzoru na ruski 'tranzicijski' model ostajanja na mjestu. Zato
je Miloševiću prihvatljiviji 'reformirani nacionalist' Koštunica, tj.
osviještena Biljana Plavšić u hlačama, nego 'deformirani komunist'
Stambolić, koji će se vjerojatno nakon kidnapiranja pojaviti na političkoj
sceni tek poslije izbora."
Ministarstvo vanjskih poslova prvi puta je izdalo uputu građanima
Hrvatske da bez prijeke potrebe ne putuju u SR Jugoslaviju, te da se ne
zadržavaju duže od 24 sata. Ministar Tonino Picula u jednom intervjuu kaže:
"Ako dođe do promjena u Srbiji, pozitivnih, demokratskih, koje priželjkujemo,
ja bih zaista volio da se promjene dogode u sferi politike, a ne samo u
promjeni imena i osoba koje zauzimaju stare pozicije."
Smjena vlasti u Beogradu povod je za neke da nastave razmišljati o
diobenoj bilanci bivše SFRJ, ali i o ratnoj odšteti. Srećko Jurdana,
kolumnist "Nacionala", tako zaključuje: "Trenutak Miloševićeva
odlaska označit će vrijeme da se ta pitanja internacionaliziraju, tj. da
se uputi poruka Zapadu kako srpska demokratizacija u Hrvatskoj ima svoju
cijenu."
Tatjana Tagirov
Ljubljana: Bez istrčavanja
U ponedeljak 25. septembra, posle prvih vesti o pobedi DOS-a, posebnu
izjavu za slovenačke elektronske medije dao je ministar spoljnih poslova
Lojze Peterle: "Nezavisni posmatrači iz Srbije izveštavaju da se
srpski narod izjasnio za demokratske promene. U Sloveniji tu odluku
pozdravljamo... Ubeđeni smo da je to početak promena, posle kojih će
Srbija opet postati važan faktor stabilnosti u regiji." Ministarstvo
spoljnih poslova je istovremeno izdalo i saopštenje u kome ističe da je,
uprkos činjenici da zvanični rezultati izbora još nisu saopšteni, na
osnovu izveštaja nezavisnih izvora "moguće zaključiti da je
velikim učešćem na izborima srpski narod uzeo sudbinu u svoje
ruke" i "jasno izrazio volju da izvrši demokratske promene i
označi kraj politike koja je vodila u izolaciju države". Slovenački
MIP zaključuje da su demokratske snage u Srbiji odbacile dosadašnji
autoritarizam i "odlučile se za politiku koja će doprinositi
bezbednosti i stabilnosti u Evropi i regiji na jugoistoku".
Mediji u Sloveniji su krenuli tragom svog ministarstva. Isprva su
reakcije bile dosta tanke, pošto su svi čekali na saopštenje Savezne
izborne komisije i zvanične rezultate, te Miloševićevu reakciju.
Zanimljivo je da je dopisnik "Dela" u Beogradu došao do zaključka
da je prošlogodišnje NATO bombardovanje bilo "autogol" za
demokratske snage, te da je ono razlog što je danas tako teško svrgnuti
Miloševića. Dodao je i da su "demokratske snage u Srbiji" time
stavljene "u nemoguć položaj, u kome je samo na nivou naučne
fantastike moguće očekivati promene na političkoj pozornici".
U ljubljanskom "Dnevniku" su drugog postizbornog dana ocenili
da se "izborno komešanje u SRJ nastavlja", da ćemo
"verovatno biti svedoci drugog kruga", da je "Koštunica
bez obzira na glasine o lažiranju navodno prikupio dovoljan broj
glasova" i da je "Miloševićev zid već pukao". U drugom
tekstu autor kritikuje Zapad zbog preuranjenih ocena o pobedi opozicije i
nabraja argumente zašto bi trebalo sačekati na zvanične rezultate, jer
"još ništa nije jasno". Očito da se komentatori ne snalaze u
novoj situaciji, i mogućnost da Miloševića više nema budi prve znake
nervoze zbog radikalne promene političke scene.
Elektronski mediji su izabrali profesionalniji pristup sa manje emocija
i više izveštaja sa terena.
Podršku kolegama iz Srbije izrazila je studentska organizacija
Ljubljanskog univerziteta, koja je upozorila na nedemokratske prilike u
Jugoslaviji i dodala "da podržava borbu Otpora". Zato su
ljubljanski studenti organizovali i akciju pod naslovom "Podrška
Otporu".
Svi čekaju, pazeći da se ne istrčavaju preterano.
Svetlana Vasović-Mekina
