Izborna kriza 2000
Zatvoreno zbog kra�e
Jedan neuspe�ni vladar Slobodan Milo�evi� posle izgubljenih izbora li�i na Kralja Ibija kad odlu�i da promeni narod. Narod se upustio u jednostavniju operaciju koja ima cilj da smeni njega. Dilema je jednostavna � ili on, ili Srbija
Biv�i predsednik SRJ
Slobodan Milo�evi�, kako sam ka�e u o�ajni�kom obra�anju naciji u utorak 2. oktobra,
dva puta je biran za predsednika Srbije i jedanput za predsednika Jugoslavije, pa mu,
dakle, nije li�no stalo do te funkcije, nego se dr�i zubima za fotelju zbog budu�nosti
Srbije. U �asovima koji verovatno predstavljaju kraj njegove nesre�ne vladavine, on
lansira po�tapalicu da "oni ne napadaju Srbiju zbog Milo�evi�a, ve� Milo�evi�a
zbog Srbije" i sugeri�e da �e Srbi do�iveti sudbinu Kurda ako na njihovom �elu ne
ostane on, veliki za�titnik i tuma� narodne budu�nosti. Dok je imao podr�ku znatnog
dela naroda on je bio cezaristi�ki autoritarac, nepromi�ljeni hazarder i neuspe�ni
ratni vo�a, a u septembru 2000. godine on zavr�ava svoju karijeru kao bedna figura koju
ve�ina gra�ana verbalno i neverbalno, preko pesama i slogana, ismeva kao la�ova i
be��asnog prevaranta. Pateti�no je to �to on veruje da ima moralni autoritet da narodu
prebaci da je nedozreo, da mu on mo�e pomo�i da shvati da 24. septembra nisu odlu�ivali
gra�ani Srbije nego neko umesto njih. Slobodan Milo�evi� u tim �asovima li�i na
Kralja Ibija kad odlu�i da promeni narod. Narod se upustio u jednostavniju operaciju koja
ima cilj da smeni njega.
STAO PO�AREVAC: U trenutku kada se ulicama i trgovima, po ku�ama i fabrikama, po ugljenokopima i putevima po �kolama i fakultetima �iri samo jedno pitanje "Kad �e ovaj da ode?", plakat "Zatvoreno zbog kra�e", kao jezrgovita su�tina najdramati�nije politi�ke borbe u Srbiji u poslednjoj deceniji, iz sata u sat, osvanjava na vratima, prozorima, firmama...
�ak i meteorolozi-prognozeri vremena odlu�ili su da ne daju vi�e prognozu vremena. Slavoljub �uki�, pisac knjige "On, ona i mi", za neki radio ka�e kako ne bi bilo iznena�enje ako bi �ak i dvorska posluga napustila posao. U Ni�u i U�icu re�im napu�taju i oni bez kojih nijedan re�im ne mo�e da funkcioni�e � poreznici. Tamo su slu�be za platni promet stupile u �trajk. Stao je �ak i �itav Po�arevac, rodno mesto bra�nog para Milo�evi�-Markovi�. Rad su obustavile i zdravstvene ustanove: Bolnica, Dom zdravlja i Medicina rada, Projektni biro, Advokatska komora, Beobanka, Komunalno preduze�e, Preduze�e za puteve, Centar za �ivinarstvo. Oko 20.000 Po�arevljana oti�lo je u tri kilometra udaljeno industrijsko predgra�e Kostolac pozivaju�i radnike da se pridru�e u protestu i blokiraju�i saobra�aj na po�areva�koj petlji. U �trajku su Povr�inski kopovi Kostolac i Termoelektrana Kostolac, u kojima protestuje oko 4.500 radnika. Termoelektrane su organizovale rad u skladu sa zakonskim obavezama o minimumu procesa proizvodnje. Prilazi ugljenokopima i gradu Kostolcu bili su blokirani. Prese�ena je i �erdapska magistrala kod sela Bratinac kod Po�arevca i na ulazu i izlazu iz Velikog Gradista.
�trajkovi zahvataju preduze�a koja su bila simboli industrijalizacije i ideolo�ka legitimacija vladaju�e partije u prethodnom periodu: �aba�ku "Zorku", kragujeva�ku "Zastavu-namenska" ili ni�ku "Elektronsku industriju" (vidi tekst Zatvoreno zbog kra�e). Re�ju � politi�ki tornado izazvan tre�om izbornom kra�om u poslednjih pet godina zahvatio je i �iroke radni�ke slojeve koji su do sada ili podr�avali Milo�evi�a ili su ga trpeli zbog takozvane podani�ke pasivnosti i sirotinjskog defetizma.
VITALNI SISTEMI: Talas protesta ugrozio je na mnogim ta�kama vitalnost velikih sistema. Elektrodistribucija je pre�la na havarijski re�im rada pozivaju�i se na �trajk rudara u Kolubari. Po�to su fabrike u �trajku, trebalo bi da ima dovoljno struje, pa bi to mo�da mogao da bude na�in na koji re�im ucenjuje gra�anstvo i �trajka�e. U utorak u podne u centru Beograda se videlo da je to kontraproduktivan potez, ako je uop�te ne�iji potez, pre �e biti znak onog kretanja koje mo�ete uo�iti kod muve bez glave. Ovaj tekst nastaje tako �to se va� hroni�ar preme�ta iz kvarta u kvart u kome ima struje. Blokirana je �elezni�ka pruga Beograd-Bar kod Po�ege, mnogi magistralni putevi uklju�uju�i i autoput Beograd-Ni� kod �uprije. Stotine hiljada gra�ana �irom Srbije u�estvovalo je u ponedeljak, na poziv Demokratske opozicije Srbije, u protestima, �trajkovima i blokadama puteva zbog nepriznavanja pobede Vojislava Ko�tunice u prvom izbornom krugu.
Elektrodistribucija je najavila da �e raditi u havarijskom re�imu.
Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije (EPS), koji broji 62.000 �lanova, uputio je u utorak apel "svim politi�kim faktorima i Ustavnom sudu SRJ" da po hitnom postupku "utvrde verodostojnost izbornih rezultata" i upozorio da, "ukoliko se nastala situacija ne razre�i �to hitnije", mo�e do�i do potpune obustave rada i u EPS-u.
TA�KA KOJA NIJE ZA
POGA�ANJE: Vojislav Ko�tunica, koji se u ponedeljak na�ao me�u kolubarskim
radnicima, a zatim produ�io put kroz svoj zavi�aj pra�en hiljadama ljudi, uo�ava da je
do�ao trenutak kada vo�e vi�e ne vode narod, ve� kad narod vodi vo�e. Ko�tunica je
po politi�koj filozofiji legalista i konstitucionalista, i nerado pominje re�
"revolucija", ali u ponedeljak je bio prinu�en da ka�e da u Srbiji traje mirna
demokratska politi�ka revolucija. On ostaje pri stavu da je izborna volja naroda zakon,
da se vlast ne mo�e konstituisati na cenjkanju i la�ima, i ponavlja da drugog kruga
predsedni�kih izbora u Srbiji ne�e biti. Ne bi se reklo da ga je rusko cinculiranje
mnogo pokolebalo. Izgleda da �e on zadr�ati �vrst stav u pogledu toga da s narodnom
voljom nema igre, �ak i ukoliko ode u Moskvu na poziv predsednika Putina. On je jednom
re�enicom pokazao distancu i prema Rusiji i prema Americi primetiv�i da je re� o
geostrate�koj igri. Amerikanci ne ispu�taju iz usta ha�ku optu�nicu protiv
Milo�evi�a, kao da je to va�nije pitanje nego sudbina deset miliona ljudi, a za Ruse
ka�e da prave korak napred, korak nazad, i da nije sasvim jasno da li su sada zastali u
iskoraku nazad. On i ostali opozicioni lideri uop�te nemaju razloga za nervozu i ostaje
im samo da ohrabruju talas protesta koji je zahvatio �itavu Srbiju.
Relativno najve�a okupljanja gra�ana odr�ana su u Kru�evcu (40.000), Kragujevcu (40.000), �a�ku (30.000), Novom Sadu (30.000 gra�ana), Ni�u (30.000), Po�arevcu (20.000), U�icu (20.000), Gornjem Milanovcu (10.000). Beogradu se �esto zamera �to sav nije na ulicama, mada, u su�tini, opozicija u Beogradu nije radila na velikim protestnim okupljanjima u centru jo� od onog dana kada je na beogradskom Trgu republike Vojislava Ko�tunicu kao pobednika pozdravilo vi�e ljudi nego �to se okupilo na onom kultnom opozicionom do�eku Nove 1997. godine. U Beogradu se desilo ne�to �to se do sada nije de�avalo: da demonstracije izbiju na vi�e mesta na Novom Beogradu (kod Merkatora i u blokovima 66-67). Studenti, taj civilizovani katalizator svih gra�anskih pobuna, od ponedeljka su na gradskim ulicama. Ne razlikuju se od prethodnih slavnih studentskih pohoda.
ODLUKA DONETA: Slobodan Cveji�, sociolog s beogradskog Filozofskog fakulteta, ksoji je u svojim istra�ivanjima i pre izbora nagove�tavao da je u tkivu dru�tva ve� doneta odluka o promeni, konstatuje u ponedeljak da je demokratski pokret u Srbiji rekonstituisan, neodlu�ni su se prevezli na drugu stranu, i da su sada na politi�koj sceni jasno profilisani ideolo�ki blokovi (re�im vs. demokratska opozicija) i da niko vi�e ne mo�e da premosti taj jaz � ni SPO, ni radikali, ni me�unarodna zajednica. Sada je snaga akcije na strani demokratskog pokreta u Srbiji.
Elita, politi�ke stranke i ostali dru�tveni akteri u prilici su da �trajkom, protestom, blokadama i razli�itim elasti�nim akcijama aktiviraju takozvane kaskade aktivizma, to jest da akciju i duh akcije �ire na one koji su bili na periferiji i bili samo posmatra�i. Obim protesta u unutra�njosti to bolje pokazuje nego Beograd. Na drugoj strani, o�ito, imamo re�im sa vo�om koji li�i na voza�a koji nikako ne mo�e da shvati da taj auto ne mo�e da vozi i koji �e se verovatno survati u istorijsku provaliju.
Za sada je represija relativno malog obima s obzirom na energiju doga�aja. Policija je po�ela da hapsi �lanove sindikata, da oduzima tablice ili vozila voza�ima koji u�estvuju u blokadama ulica. U nekim preduze�ima radnicima koji �trajkuju preti se otkazima, ali to prirodno poja�ava pomalo zaboravljenu radni�ku solidarnost.
Jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milo�evi�, brat Slobodana Milo�evi�a, u ponedeljak nije isklju�io mogu�nost da vlasti u Beogradu upotrebe silu ali, kako je rekao, "samo u krajnjem slu�aju, ukoliko po�ne kori��enje sile" od strane opozicije. Slobodanov sin Marko, u svojoj neobuzdanosti, podsetio je DOS-ov izborni �tab u Po�arevcu da je njegov otac jo� na vlasti i da �e tako i ostati. Izgleda da to vi�e nije mogu�e. Sociolog Slobodan Antoni� s novosadskog Filozofskog fakulteta zapa�a da je Slobodan Milo�evi� do sada pro�ao kroz �est ozbiljnih kriza, 9. mart, izborna kra�a, hiperinflacija, bombardovanje, te da je uvek trpeo i �ekao. Verovatno je i oguglao. Antoni� podse�a da je Milo�evi�ev li�ni savetnik Zvonimir Trajkovi� svedo�io da je 9. marta 1991. Slobodan Milo�evi� mesec dana bio u �oku. Antoni� smatra da je ova kriza druk�ija od prethodnih, po�to je Milo�evi�eva strategija trpljenja i �ekanja po�ivala na tzv. cezaristi�kim osnovama, a ta cezaristi�ka osnova se istanjila jo� '93, otkad Slobodan Milo�evi� vlada sklapaju�i razli�ite unutra�nje politi�ke aran�mane.
Sada je belodano jasno da se njegova vlast vi�e ne mo�e pozivati na narodnu volju, i njegova dilema je sada prosta � ili da postavi vlast na represiji ili da se povu�e.
KO�NICE: U svom govoru Slobodan Milo�evi� je tretirao narod kao maloletan i isprsio se da jo� jednom proba kao veliki vo�a i u�itelj. Nije delovao ubedljivo. Mogu�e je petpostaviti da se s nekih nivoa vlasti polako ko�i eventualni avanturizam frustriranog vladaoca.
Nije va�no da li to va�i i za generala Pavkovi�a koji mu ostaje li�no odan, odbija da se sastane s delegacijom pobednika ovih izbora, a istovremeno zove degradiranog predsednika da promovi�e novu klasu vojnih stare�ina. Potom u Lazarevcu preuzima ulogu rudarskog inspektora i u no�i izme�u ponedeljka i utorka o�ito do�ivljava fijasko.
Opozicija na volej
do�ekuje Milo�evi�ev "opro�tajni govor". Izabrani predsednik Ko�tunica,
posle predsedni�kog do�eka u svakom mestu du� Ibarske magistrale, u �a�ku, na trgu na
kome ni igla nije mogla da padne na zemlju od silnog sveta, nagla�ava: "Ja ka�em
ovde u �a�ku da Milo�evi� radi za NATO!" Zoran �in�i� iste ve�eri u Beogradu
obave�tava prisutne na Trgu republike da je pre nekoliko sati predsednik Jugoslavije,
biv�i ali jo� vladaju�i, za njim raspisao poternicu (Milo�evi� je tvrdio da je narod
zapravo izabrao �in�i�a, a ne Ko�tunicu), te da je taj isti biv�i a jo� sada�nji
predsednik i narod u Srbiji proglasio za narodnog neprijatelja. �in�i� je konstatovao
te ve�eri da je Slobodana Milo�evi�a "zahvatila panika", te da
"on ne �eli da shvati da ga tri miliona glasa�a vi�e ne �eli", re�ju, da on
vi�e ni�ta ne shvata.
Oni koji su zapravo najve�e otkri�e ovih izbora to su stanovnici malih varo�ica koje pokazuju svoj veliki rezervoar energije i moralne osetljivosti. U Prokuplju je u ponedeljak uve�e �esnaest sudija op�tinskog suda stupilo u �trajk, a masa je opkolila zgradu suda u kojoj je bio zaklju�an sudija �iji se potpis nalazi na sumnjivim kosovskim zapisnicima koji su stigli u izbornu jedinicu sa osamnaest sati zaka�njenja. Ako opet se�anje ne vara, to bi trebalo da je onaj sudija koji je sedamdesetih osudio knji�evnika Ivana Ivanovi�a zbog knjige "Crveni kralj". Naslov je aludirao na onog "crvenog kralja", koji je, ma �ta ko mislio o njegovoj vladavini, zavr�io �ivot i vladavinu u slavi, ispra�en velikom narodnom tugom. Drugi "crveni kralj", koga je nesre�ni sudija sada "�titio", zavr�ava svoju vladavinu poni�ten masovnim prezirom u atmosferi mnogo pitoresknijoj od Markesove "Jeseni Patrijarha". To kazuje pri�a o izbornoj jedinici 24 Prokuplje, u kojoj se i o�ekivala izborna kra�a, jedinici �ije je i samo krojenje i�lo "u korist socijalista". Stvari se menjaju.
PE�AT SRE�U KVARI: Politi�ke borbe u Srbiji septembra 2000. godine prevazilaze zna�aj jedne bezo�ne izborne kra�e, a ovo je tre�a izborna kra�a u proteklih pet godina � ona 1996. izazvala je proteste �irom Srbije; ona druga iz 1997. zavr�ila se samo na konstatacijama eksperata i podacima za Ginisovu knjigu rekorda: ova 2000. ima sasvim nove karakteristike.
Nalik na 1996, isti onaj Dragoljub Jankovi� u �ijem su pravcu letela jaja gnevnih demonstranata tvrdi u razgovoru s nekim me�unarodnim predstavnikom kako se kod nas izborni proces odvija U normalnoj i zakonskoj proceduri. Kakva je to procedura svedo�io je u ponedeljak sudija Zoran Ivo�evi�, koji je kao stru�njak Lige eksperata pisao prigovor za tu�bu koju je DOS uputio Saveznom ustavnom sudu: Savezna izborna komisija se u odgovoru na prigovor DOS-a pozvala na vlastitu sramotu, jer je pomenula spornu odluku Izborne komisije u Vranju, kojom je manipulisano sa najmanje 60.000 glasova na Kosovu. DOS je, naime, u prigovoru uo�io da je 60.000 glasova na parlamentarnim izborima poni�teno, a na predsedni�kim nije. Komisija je odgovorila da DOS ne govori istinu, i saop�tava da su i ti glasovi poni�teni. Sudija Ivo�evi� poseduje kopiju te nove "odluke" � u njenom zaglavlju pi�e da je to dokument izborne komisije iz Vranja. Pored tog "impresuma" stoji �etvrtasti pe�at da je dokument primljen u Saveznoj izbornoj komisiji. Na kraju dokumenta stoji potpis predsednika izborne jedinice iz Vranja. A pored potpisa, kako i treba, i okrugli pe�at. Ali, avaj, to je pe�at Savezne izborne komisije, a ne vranjanske! Neko je bio u �urbi, nije vi�e imao vremena da skokne do Vranja po pe�at i lupio tu�i mur. Da li onda �udi �to je u ponedeljak bilo toliko natezanja oko toga da gospodin �ivkovi� stavi na uvid podatke koji bi svuda morali da budu javno dobro, izborne podatke po izbornim mestima, a to valjda podrazumeva i prate�u dokumentaciju na osnovu koje su ti podaci uneti u kompjutere. Razgovor komisije s gospodinom �ivkovi�em bio je slikovit. Mla�an Dinki� tvrdi na konferenciji za �tampu da je �ivkovi� pokazivao da je svestan nevolje u koju se uvalio, skandiranje "Gotov je" �uo je kao "Lopove!", i da je jednog trenutka rekao da on odlazi zajedno s brodom koji tone. �ak je navodno rekao: "Streljajte me, ali �ta �u, tako je!" Savezna izborna komisija potom cini�no saop�tava da te podatke ne da uz tvrdnju da je predstavnik DOS-a u prostorijama Komisije dobio uvid u izbornu dokumentaciju. �lanovi Komisije koju je delegirala opozicija tvrde da komisija fakti�ki nije radila, grupa eksperata nije pu�tena da u toku brojanja proveri brojanje glasova, samo je omogu�eno da pravni zastupnik prelista dokumentaciju i da hvata bele�ke. Nije mu omogu�eno da ih fotokopira... DOS objavljuje plakat, prakti�no poternicu za predsednikom Savezne izborne komisije u kojima Maja Vasi� br.sl. leg. 024 SIK-a i Sini�a Nikoli� br. sl. leg. 025 tvrde da je sudija Pavle Vuka�inovi� �ovek koji je nakon nekoliko smenjenih sudija pristao da osudi Vladimira Nikoli�a, da sudi "paucima" i "osama" u Okru�nom sudu, da je svoje kolege iz DOS-a oslovljavao sa "fosovci", �to zna�i "francuski obave�tajci", da su ova dva �lana tokom prebrojavanja glasova zatvorenika izba�eni iz prostorije tako da nikad nisu saznali ko ih je brojao, da su �lanu SIK-a Maji Vasi� sudija Milena Are�ina i �ef stru�ne slu�be Peri�a Jovanovi� naredili da napusti prostoriju tokom utvr�ivanja rezultata za predsednika Republike!
Komisija se branila �utanjem, zaba�urivanjem, zamajavanjem kakvo ne primenjuju valjda ni maloletni delinkventi. G17 je onda iza�ao sa obave�tenjem da je od slu�benika Saveznog zavoda za statistiku dobio i bazu podataka i kopiju softvera na kome su obra�ivani podaci, i da mogu da rekonstrui�u, po datumima, kada su podaci brisani, pisani i prepravljani. Sude�i po re�ima dr Miroljuba Labusa, broj glasova za Vojislava Ko�tunicu je, kako izgleda iz prvog uvida, relativno korektno prikazan, ali su Milo�evi�u dodavani glasovi, �ime je istovremeno podignut i prag na osnovu koga je i nu�en drugi krug. Najvi�e kra�e bilo je u izbornim jedinicama Prokuplje i Vranje, ali je i u drugim jedinicama dodavao otprilike po 1000-2000 glasova. Opomene opozicionih politi�ara da se ovde radi o veoma te�kim krivi�nim delima SIK progla�ava za lin� i tra�i od Nadzornog odbora da je za�titi. Mla�an Dinki� najavljuje tu�bu protiv svih �lanova izborne komisije koji se u kratkom roku ne distanciraju od njenog rada. Ako je pola od onoga �to �lanovi G17 tvrde, ne samo da je neophodno novo brojanje glasova, ve� je neophodno i ispitivanje odgovornosti. Kao i u slu�aju glasanja vojske i policije, curenje podataka na opozicionu stranu govori da je dr�avni aparat na ni�im nivoima tako�e opoziciono raspolo�en. Arogancija vlasti to jo� ne �eli da vidi. U Crnoj Gori, zbog izbornih manipulacija, javni tu�ilac je ve� preuzeo inicijativu. U Srbiji i u federaciji javni tu�ilac nije preduzeo ni�ta. Da bude jasnije, nije uradio ni�ta povodom o�igledne izborne kra�e, ali zato goni �efa jedne partije (Neboj�u �ovi�a) i jednog potpredsednika stranke (Borisa Tadi�a) zbog toga �to se rudari Kolubari bune zbog izborne kra�e! Vlada Srbije, koja valjda snosi i sama bar nekakvu politi�ku odgovornost �to se ne rasvetljavaju uzroci velike dru�tvene krize pridru�uje se odbrani kompromitovanog eks-predsednika i nare�uje narodu da se ne bavi "destruktivnim aktivnostima" kao �to je zaustavljanje saobra�aja, �trajkovi itd. A glavni uzrok destrukcije pravnog i moralno-politi�kog sistema ne vidi! Re� je zapravo o vlasti koja pokazuje da nema ose�aj za elementarnu moralnu i politi�ku odgovornost. Re� je o moralno mrtvoj garnituri na vlasti. Zato je Ko�tunica tako spektakularno u neravnopravnoj borbi i pobedio najva�nijeg eksponenta te vlasti. Kapital te pobede ne �ini ni broj glasova, ni slaba funkcija �efa rasklimane savezne dr�ave, ve� energija sa kojom se uspostavlja imperativ zakonitosti. Tako su politi�ke borbe u Srbiji dovedene do re�i oko koje su se vrteli svi veliki istorijski preokreti � oko re�i "pravda". Hiljade gladnih i izmu�enih gra�ana Srbije, spremnih da beskrajno trpe zarad dr�ave, pokazuju na ulicama i trgovima, po �kolama i fakultetima, po fabrikama i kopovima u trenutku kada nastaje ovaj tekst da im je i u gladi i u propadanju ta re� va�na, i da bez nje nema novog po�etka. Bi�e interesantno videti kakav im ukaz to mo�e oduzeti.
Milan Milo�evi� sa ekipom izve�ta�a "Vremena"
Izborni debakl leve
koalicije (SPS-JUL) potvr�en je i na lokalnim izborima. Prema do sada poznatim
rezultatima u trenutku kada lokalni izbori jo� nisu zavr�eni jer se na nekim mestima
ponavljaju, Demokratska opozicije Srbije osvojila je vlast u najve�im op�tinama u
Srbiji. Na karti op�tina Srbije dat je grafi�ki prikaz rezultata za odbornike
op�tinskih skup�tina do kojih je Dokumentacioni centar "Vreme" u trenutku
zaklju�enja ovog broja mogao da do�e.