Univerzitet:
Pod zastavom Otpora
Da li će najnoviji studentski protest uspeti da uzdrma armiju “univerzitetskih ketmena i kameleona”
Još prošle nedelje
kada je vlast, to jest leva koalicija, zvanično obelodanila da se ne obazire na izbornu
volju građana i ne priznaje da je Vojislav Koštunica u prvom krugu pobedio Slobodana
Miloševića, Filozofski fakultet je obustavio svaku vrstu aktivnosti. U ponedeljak se na
Platou, u organizaciji Otpora, Studentske unije, Studentske federacije i Generacije 21 i
Udruženja nastavnika i istraživača (UPI), okupilo nekoliko hiljada studenata i
profesora sa svih fakulteta u Beogradu. S najvišeg sprata Filozofskog fakulteta
zavijorila se ogromna bela zastava Otpora, a na Platou su se ponovo čule pesme "Mir,
brate mir", "Slobodan – ne", "Gedo, gluperdo", neki stari, ali
i novi poklici: "Ajmo, ajde svi u napad! i poznata poruka Slobodanu Miloševiću da
ode.
Honičari studentskih protesta tvrde da početak nije nikada bio masovniji: kolona akademaca kretala se Makedonskom ulicom 28 minuta. Zviždanje je dobilo na intenzitetu kada je kolona prolazila pored zgrade Politike na čijim su staklenim vratima bile izlepljene nalepnice “ZATVORENO ZBOG KRADJE!” Na izbornu krađu je najbrže i najorganizovanije reagovao Univerzitet u Novom Sadu: Naučno-nastavno veće je eufemistički poručilo da se početak školske godine odlaže za deset dana, a onda se nekoliko hiljada studenata i nastavnika Univerziteta u Novom Sadu pridružilo masovnim demonstracijama na Studentskom trgu.
Još u ponedeljak nastava je obustavljena i na gotovo svim fakultetima u Nišu i Kragujevcu.
PRETNJE I ĆUTANJE: Gotovo sve srednje škole u Srbiji u ponedeljak su stupile u štrajk. Ministarstvo prosvete se hitno oglasilo zvaničnim upozorenjem nastavnicima i profesorima u kome naglašava da “pojave ometanja nastave u školama predstavljaju kršenje zakonskih propisa i zloupotrebu učenika u političke svrhe”.
Rektor Univerziteta u Beogradu Jagoš Purić, kao što se i moglo očekivati, ćuti. Purić je ćutao i kada su neke profesore fakulteta “gorile” fizički maltretirale, i kada su studente mlatili profesionalni batinaši i kada su ih portparoli vlasti nazivali fašistima, kriminalcima i teroristima.
Navodno su Puriću najbliži saradnici, neki dekani, na jednom internom sastanku savetovali da ne bi trebalo da se ponaša kao ozloglašeni rektor Veličković, da ne ide “đonom” na studente i profesore, već da kao svojevremeno rektor Unković pokaže malo veštine i lukavosti.
Prof. dr Jevrem Janjić, ministar za više i visoko obrazovanje, doneo je odluku, ne pominjući proteste i obustave nastave fakulteta po Srbiji, da se svim studentima nakon završetka oktobarskog roka koji traje do 10. oktobra odobri dodatni ispitni rok do 22. oktobra, ali i da za upis u narednu godinu studenti dobiju još jednu olakšicu – jedan ispit manje nego što je to predviđeno Zakonom! Ministar je odlučio da nastava u školskoj 2000/2001.
godini za studente viših godina počinje tek 23. oktobra. Ministar Janjić se ponaša kao da su univerziteti Prokrustova postelja: nasilno skraćuje ili produžava akademsku godinu, prema situaciji. Podsetimo, ministar Janjić je krajem maja, zbog pobune i batinanja studenata na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu koje su “nepoznati” batinaši isterali iz fakultetskog zdanja, svojim hatišerifom skratio akademsku godinu na svim univerzitetima za nekoliko nedelja, ne obazirući se što na nekim fakultetima nije pređena ni trećina predviđenog gradiva. Sada je odlučio da odloži početak akademske godine uz dodatne “olakšice” studentima koji već godinama studiraju “po skraćenom" postupku.
DA LI ĆE PROGLEDATI: Da li će najnoviji studentski protest uspeti da uzdrma “tihu većinu” na univerzitetima, tu armiju “univerzitetskih ketmena i kameleona”, koji i u najteža vremena ćutke “plivaju” iako su bukvalno dovedeni na ivicu lične i profesionalne egzistencije? Da li će studentski protest 2000. i manjina profesora okupljenih oko Udruženja profesora i istraživača i Otpora uspeti da pokrenu “mrtvo more”, akademsku javnost koja se nije žešće suprotstavila ni ukidanju autonomije univerziteta, ni šikaniranju i otpuštanju oko 200 “nepodobnih” profesora, teroru nekih dekana, pa ni onda kada su njihove studente predstavnici vlasti nazivali “fašističkim falangama” i na njih upućivali maskirane batinaše?
Da li će glasove studentskog otpora i apele Udruženja profesora i istraživača, ali i usamljene glasove hrabrih pojedinaca, konačno čuti i većina nastavnika koja je dosad pognute glave samo “obrađivala svoj vrt”?
Ostaje nada da će sada, kada se većina oslobodila straha, i univerzitet početi da stvari bolje vidi, “da ih sagledava na Coraxov način”, kako je to nedavno u intervjuu “Danasu” primetila teatrolog Mirjana Miočinović: ”Nama za vratom već trinaest godina stoji jedan ibijevski par i njegova smešna kamarila, među kojom nema ni jednog jedinog ljudskog lika, a mi to nismo primećivali..."
Slobodanka Ast
