Vojvo�anski drugi krug izbora
Bitka za Skup�tinu
Bez vojvo�anskog parlamenta, DOS ne mo�e demonstrirati svoju demokratsku orijentaciju i programsku decentralizaciju
U Vojvodini, gde je Vojislav Ko�tunica, pobednik na jugoslovenskim predsedni�kim izborima, �ak i prema podacima SIK-a dobio 653.365 glasova (58 odsto glasova vojvo�anskih bira�a), �iroko je odjeknulo njegovo pismo gra�anima (od 2. oktobra) u kome ih on poziva da iza�u na drugi krug glasanja za Skup�tinu Vojvodine i u kome ka�e da ih DOS "nije zaboravio", te da Vojvodina ne�e biti prepu�tena SPS-u i da o sudbini pokrajine "Vojvo�ani imaju poslednju re�". Ko�tunica je u pismu naglasio da �e "Vojvodina biti demokratska samo ako bude u sastavu demokratske Srbije i demokratske Jugoslavije".
Ko�tunica je tim pismom presekao izvesnu napetost unutar DOS-a oko pitanja � treba li u okviru politike odbacivanja drugog kruga predsedni�kih izbora, zbog poku�aja Milo�evi�a da prekroji stvarne izborne rezultate, bojkotovati i propisima predvi�en drugi krug izbora za Skup�tinu Vojvodine?
Ta neizvesnost oko izlaska ili neizlaska na drugi krug pokrajinskih izbora pojavila se u nedelju (1. oktobra), kada je menad�er izborne kampanje DOS-a Zoran �in�i�, gostuju�i u jednoj emisiji najslu�anijeg novosadskog Radija 021, na pitanje slu�alaca odgovorio da smatra da bi izlazak na drugi krug izbora za Skup�tinu Vojvodine doveo do izvesne politi�ke konfuzije i predstavljao opasnost da Milo�evi� taj izlazak na izbore iskoristi i za legitimisanje drugog kruga predsedni�kih izbora. Uz to, on je dodao da osvajanje Pokrajinske skup�tine, koja je skup�tina samo na papiru i predstavlja suvu vo�ku � nije ni�ta naspram ru�enja Milo�evi�a. Istina, �in�i� je tom prilikom rekao da kona�an stav o tom pitanju u DOS-u nije zauzet.
Zapravo, taj kona�an stav u DOS-u u Vojvodini � ve� je bio donet tog dana na sastanku prvaka vojvo�anskih stranaka i �elnika pokrajinskih organa opozicionih stranaka Srbije (kome je prisustvovao i Vuk Obradovi�, predsednik Socijaldemokratije), pa je �in�i�eva izjava unela izvesnu zabunu. Tim pre �to je ba� istog tog 1. oktobra Milan Milutinovi�, predsednik Srbije, dojurio u Novi Sad i na sastanku sa "politi�ko-privrednim aktivom Vojvodine" istakao zna�aj drugog kruga izbora u Vojvodini, po�to je, navodno, namera stranaka "autonoma�ko-separatisti�ke orijentacije" da "Vojvodinu najpre odvoje od Srbije, a da je onda pod maskom regionalizacije podele na distrikte u kojima bi Srbi bili u manjini", �to bi bilo "novo tragi�no drobljenje srpskog nacionalnog korpusa i kraj srpskog nacionalnog bi�a na ovom prostoru".
Ve� na ve�ernjem mitingu u Novom Sadu, na kome je govorio pre Zorana �in�i�a, Nenad �anak je pozvao Vojvo�ane na drugi krug glasanja za Skup�tinu Vojvodine, a precrtavanje listi�a za predsedni�ke izbore, "po�to je vojvo�anski parlament najva�niji parlament koji DOS sada mo�e osvojiti u celini", pa �e "od njega po�eti demokratizacija cele Srbije i Jugoslavije". (�in�i� nije ponovio svoje negativno mi�ljenje o drugom pokrajinskom krugu.)
U prvom krugu izbora za Skup�tinu Vojvodine, prema dr�avnoj Pokrajinskoj izbornoj komisiji (predsednik �ikica Dronjak), natpolovi�nu ve�inu dobilo je 16 kandidata � 12 iz DOS-a, tri iz Saveza vojvo�anskih Ma�ara i jedan iz koalicije SPS-JUL. Po�to su tri izborne jedinice izbori poni�teni, za jedno od preostalog 101 mesta (ukupno ima 120 mandata) ostalo je da se u drugom krugu bori prakti�no isto toliko kandidata DOS-a, SPS-JUL-a i jo� poneko � jer, �udnom odlukom Skup�tine Vojvodine o izbornom redu � ovde je predvi�eno da u drugi krug idu tri najbolje plasirana kandidata (zapravo, ovde se ra�unalo da �e opozicija ve�ito biti podeljena, za razliku od levog bloka).
Ako postavimo pitanje za�to je DOS ipak re�io da se bori za Skup�tinu Vojvodine, prvo moramo objasniti da ona doista u formalno-pravnom smislu nema nikakva ustavna ovla�nenja. U Ustavu Srbije iz 1990. godine, Skup�tina Vojvodine kao "glavni organ autonomije" donosi program razvoja pokrajine "u skladu sa planom razvoja Republike Srbije i utvr?uje mere za njegovo sprovo?enje". Po�to Skup�tini Vojvodine ven deset godina nije od Republike Srbije odobren nijedan dinar za sprovo?enje ijednog programa razvoja Pokrajine, odredba o dono�enju "mera za njihovo sprovo?enje" je besmislena, pa je bilo besmisleno i dono�enje nekog programa razvoja. Zatim, Skup�tina Vojvodine "donosi bud�et i zavr�ni ra�un", no to nije bud�et autonomne pokrajine, kako bi ispalo po ustavnom tekstu, nego bud�et �inovni�kih tro�kova Skup�tine i njegovog izvr�nog ve�a sa prate�im organima, itd.
Ipak, Skup�tina Vojvodine je veoma bitna za DOS, ka�e �or�e Suboti� iz Reformista Vojvodine (kandidat za poslanika) jer mo�e biti jedan od va�nih instrumenata za ru�enje sada�nje piramide vlasti u Srbiji i SRJ. Osim toga, u njoj DOS pred gra�anima Vojvodine mo�e demonstrirati svoju doista demokratsku orijentaciju i programsku decentralizaciju, a ona mo�e biti i polazno mesto zna�ajnih politi�kih inicijativa prema Skup�tini Srbije. Uostalom, bez Skup�tine Vojvodine nije mogu�e institucionalno artikulisanje interesa gra�ana Vojvodine u budu�oj demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji.
Dimitrije Boarov
