Vojvođanski drugi krug izbora
Bitka za Skupštinu
Bez vojvođanskog parlamenta, DOS ne može demonstrirati svoju demokratsku orijentaciju i programsku decentralizaciju
U Vojvodini, gde je Vojislav Koštunica, pobednik na jugoslovenskim predsedničkim izborima, čak i prema podacima SIK-a dobio 653.365 glasova (58 odsto glasova vojvođanskih birača), široko je odjeknulo njegovo pismo građanima (od 2. oktobra) u kome ih on poziva da izađu na drugi krug glasanja za Skupštinu Vojvodine i u kome kaže da ih DOS "nije zaboravio", te da Vojvodina neće biti prepuštena SPS-u i da o sudbini pokrajine "Vojvođani imaju poslednju reč". Koštunica je u pismu naglasio da će "Vojvodina biti demokratska samo ako bude u sastavu demokratske Srbije i demokratske Jugoslavije".
Koštunica je tim pismom presekao izvesnu napetost unutar DOS-a oko pitanja – treba li u okviru politike odbacivanja drugog kruga predsedničkih izbora, zbog pokušaja Miloševića da prekroji stvarne izborne rezultate, bojkotovati i propisima predviđen drugi krug izbora za Skupštinu Vojvodine?
Ta neizvesnost oko izlaska ili neizlaska na drugi krug pokrajinskih izbora pojavila se u nedelju (1. oktobra), kada je menadžer izborne kampanje DOS-a Zoran Đinđić, gostujući u jednoj emisiji najslušanijeg novosadskog Radija 021, na pitanje slušalaca odgovorio da smatra da bi izlazak na drugi krug izbora za Skupštinu Vojvodine doveo do izvesne političke konfuzije i predstavljao opasnost da Milošević taj izlazak na izbore iskoristi i za legitimisanje drugog kruga predsedničkih izbora. Uz to, on je dodao da osvajanje Pokrajinske skupštine, koja je skupština samo na papiru i predstavlja suvu voćku – nije ništa naspram rušenja Miloševića. Istina, Đinđić je tom prilikom rekao da konačan stav o tom pitanju u DOS-u nije zauzet.
Zapravo, taj konačan stav u DOS-u u Vojvodini – već je bio donet tog dana na sastanku prvaka vojvođanskih stranaka i čelnika pokrajinskih organa opozicionih stranaka Srbije (kome je prisustvovao i Vuk Obradović, predsednik Socijaldemokratije), pa je Đinđićeva izjava unela izvesnu zabunu. Tim pre što je baš istog tog 1. oktobra Milan Milutinović, predsednik Srbije, dojurio u Novi Sad i na sastanku sa "političko-privrednim aktivom Vojvodine" istakao značaj drugog kruga izbora u Vojvodini, pošto je, navodno, namera stranaka "autonomaško-separatističke orijentacije" da "Vojvodinu najpre odvoje od Srbije, a da je onda pod maskom regionalizacije podele na distrikte u kojima bi Srbi bili u manjini", što bi bilo "novo tragično drobljenje srpskog nacionalnog korpusa i kraj srpskog nacionalnog bića na ovom prostoru".
Već na večernjem mitingu u Novom Sadu, na kome je govorio pre Zorana Đinđića, Nenad Čanak je pozvao Vojvođane na drugi krug glasanja za Skupštinu Vojvodine, a precrtavanje listića za predsedničke izbore, "pošto je vojvođanski parlament najvažniji parlament koji DOS sada može osvojiti u celini", pa će "od njega početi demokratizacija cele Srbije i Jugoslavije". (Đinđić nije ponovio svoje negativno mišljenje o drugom pokrajinskom krugu.)
U prvom krugu izbora za Skupštinu Vojvodine, prema državnoj Pokrajinskoj izbornoj komisiji (predsednik Žikica Dronjak), natpolovičnu većinu dobilo je 16 kandidata – 12 iz DOS-a, tri iz Saveza vojvođanskih Mađara i jedan iz koalicije SPS-JUL. Pošto su tri izborne jedinice izbori poništeni, za jedno od preostalog 101 mesta (ukupno ima 120 mandata) ostalo je da se u drugom krugu bori praktično isto toliko kandidata DOS-a, SPS-JUL-a i još poneko – jer, čudnom odlukom Skupštine Vojvodine o izbornom redu – ovde je predviđeno da u drugi krug idu tri najbolje plasirana kandidata (zapravo, ovde se računalo da će opozicija večito biti podeljena, za razliku od levog bloka).
Ako postavimo pitanje zašto je DOS ipak rešio da se bori za Skupštinu Vojvodine, prvo moramo objasniti da ona doista u formalno-pravnom smislu nema nikakva ustavna ovlašnenja. U Ustavu Srbije iz 1990. godine, Skupština Vojvodine kao "glavni organ autonomije" donosi program razvoja pokrajine "u skladu sa planom razvoja Republike Srbije i utvr?uje mere za njegovo sprovo?enje". Pošto Skupštini Vojvodine ven deset godina nije od Republike Srbije odobren nijedan dinar za sprovo?enje ijednog programa razvoja Pokrajine, odredba o donošenju "mera za njihovo sprovo?enje" je besmislena, pa je bilo besmisleno i donošenje nekog programa razvoja. Zatim, Skupština Vojvodine "donosi budžet i završni račun", no to nije budžet autonomne pokrajine, kako bi ispalo po ustavnom tekstu, nego budžet činovničkih troškova Skupštine i njegovog izvršnog veća sa pratećim organima, itd.
Ipak, Skupština Vojvodine je veoma bitna za DOS, kaže Đorđe Subotić iz Reformista Vojvodine (kandidat za poslanika) jer može biti jedan od važnih instrumenata za rušenje sadašnje piramide vlasti u Srbiji i SRJ. Osim toga, u njoj DOS pred građanima Vojvodine može demonstrirati svoju doista demokratsku orijentaciju i programsku decentralizaciju, a ona može biti i polazno mesto značajnih političkih inicijativa prema Skupštini Srbije. Uostalom, bez Skupštine Vojvodine nije moguće institucionalno artikulisanje interesa građana Vojvodine u budučoj demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji.
Dimitrije Boarov
