Izjave nedelje:
"Ti
pritisci se manifestuju kroz ogromnu količinu novca koja je u toku ovog meseca, a i
ranije, stizala u našu zemlju. S tim novcem je trebalo da građani naše Republike budu
potkupljeni, podmićeni, uplašeni, zbunjeni i dezinformisani, a sve zajedno sa ciljem da
rezultati na izborima budu takvi da omoguće onaj cilj koji je bio motiv za bombardovanje
naše zemlje pre godinu i po dana."
MIRJANA MARKOVIĆ, predsednik Direkcije JUL-a, u govoru na sastanku izbornog štaba SPS-JUL-Slobodan Milošević u izbornoj jedinici 15 – Požarevac
"...pripadnici vrha demokratske opozicije Srbije novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrašuju građane i organizuju štrajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost."
SLOBODAN MILOŠEVIĆ, obraćanje naciji kandidata za predsednika SR Jugoslavije
Radoje Milić,
"mornar iz Kembridža" (u "Borbi"), koji je deset godina proveo na
školovanju u inostranstvu, prekinuo je studije u Kembridžu i vratio se u zemlju da bi
odslužio vojni rok:
"Mogao sam da ostanem tamo i niko me ne bi terao da idem u vojsku. Ali ovde je moja
domovina, moj dom, moji prijatelji, sve moje. Mnogi naši ljudi misle da je tamo 'obećana
zemlja', da pare 'dolaze s neba', ali nije tako. Puno se radi, ljudi cene samo novac,
vremena nema ni za porodicu, a kamoli za prijatelje. Kod njih nema prijateljstva. Oni
prijateljstvo stvaraju samo da bi imali korist, a kod nas je prijateljstvo nesto posebno,
ljudsko."
Jagoš Zalenović:
rektor prištinskog univerziteta, na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Kosovskoj
Mitrovici, pozdravljajući brucoše, kazao je a prenela "Borba":
"Činjenica da na području severnog Kosmeta imamo šest fakulteta, a od ove školske
godine i novootvoreno odeljenje Medicinskog fakulteta, najbolje govori o našoj želji da
ćemo i ubuduće činiti sve da se izborimo za političke, bezbednosne i institucionalne
infrastrukturne uslove, odnosno da svi ti fakulteti budu u svojim sedištima –
Prištini, Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici."
Milan Božić,
član Predsedništva
SPO, na pitanje "Nedeljnog telegrafa" kako je predsednik stranke Vuk
Drašković, kada se vraća, kaže:
"Vrlo brzo. Često i beskrajno dugo razgovaramo telefonom. Velike pare dajemo ovim
Karićima za mobilne telefone. Vuku je najteže što u ovim trenucima nije ovde. On je
navikao da vrlo revnosno svakog jutra dodje u stranku u deset sati, i ostane do šest
popodne, da vidi ogroman broj ljudi. Sada to ne može."
Maja
Nikolić,
"pop pevačica", prema pisanju "Nove nade", ljubav prema knjizi
iskazuje ne samo čitanjem već i kupovinom. Najviše ih je donela sa putovanja:
"Na prvim stranicama knjiga koje donesem iz inostranstva uvek napišem kad, gde, i
zašto su kupljene. Volela bih da imam veliku biblioteku i sve to jednog dana poklonim,
kako bih i po tome bila upamćena..."
Milić od Mačve,
slikar, priča o ljubavi za "Novu nadu":
"A ljubav? Niko bez ljubavi ne može da živi. Samo, što je za umetnika žena važna
kao inspiracija. Šta je inspiracija? To je ta žena koja je vaspitana da neguje lepotu,
pošto je to krajnji cilj umetnosti, da se lepotom postigne spasenje sveta. Logično je
onda da je žena koja predstavlja deo te lepote – važna umetnikova potreba. I ja sam
imajući na umu tu vrstu druženja negovanja veza sa ženama, uvek podvlačio tu
inspirativnu crtu. Na mojim slikama se lepo oseća da su sve moje žene, sa kojima sam bio
u braku, bile i moja inspiracija u periodima u kojima sam sa njima bio."
Milan
Vrbić Vrba,
menadžer grupe "Models", na pitanje novinara "Nedeljnog
telegrafa", koja je od članica grupe najpopularnije, kaže:
"Publika ih sve voli. Svako ima svog favorita. Poenta je u tome što je postava
'Modelsa' oformljena tako da njih četiri mogu da pokriju najveći deo ukusa ljudi.
Znači, imamo modni tip devojke, imamo narodni, seksi tip, i intelektualni..."
Vanja Bulić,
novinar, u knjizi Nade Mijatović "Savremeni muškarci o muškarcima" je rekao:
"Muškarci doživljavaju jedan drugoga kao jelen jelena. Često se čuje primedba –
dobro se ugojio, nikada – dobro izgledaš. Možda nije uvek u pitanju malicioznost. U
svakom slučaju, ‘švalerčina’ izaziva pomalo ljubomoru drugog muškarca, koji to
nije. Ali ako je u pitanju oženjen čovek, taj drugi ga nikada neće ‘otkucati’ kod
žene."
Dragutin
Topić,
atletičar, o sebi govori u "Novoj nadi":
"Ja sam veoma emotivan, brzo reagujem, ali me i brzo prodje. Samo ako imam u trenutku
dok skačem ‘čelične živce’, mogu pobediti. Kad letim, ne samo što moram da vladam
sobom, već čini mi se, čitavom vasionom. Motiviše me osećaj preletanja ne samo
letvice, već dosezanje neba. U meni je prava erupcija osećanja, želeo bih da preletim
granice snova."
Marinko
Rokvić,
pevač narodne muzike, na pitanje novinara "Sabora" da li ima novi auto kaže:
"A, ne, ovaj lepi japanac je auto moje supruge Slavice. Pozajmila mi ga je za ovu
priliku. Morate priznati da je k’o lutka! Marke je ‘honda’ kabriolet, dvosed,
sivometalik, sjajna stvarčica... To je bio moj rodjendanski poklon. U stvari, ispala je
zgodna kombinacija za kupovinu, a rodjendan se baš namestio u to vreme. Slavica je veoma
zadovoljna ‘kosookim’, dobro je služi, malo troši, a mogu vam reći i meni je milina
kad je vidim za volanom ‘honde’, kako jezdi drumovima. A još kad skine krov, pa joj
se duga plava kosa zavijori na vetru..."
Mira
Škorić,
estradna zvezda, na pitanje "Svedoka" kako će se braniti od priča i tračeva,
odgovara:
"Ma nek ljudi pričaju šta hoće do mile volje, ali ih upozoravam: ko povredi čast
i dostojanstvo Mire Škorić i njene porodice, odležaću ga. Neće mi trebati nikakav
sud."
Jelena
Tinska,
u svojoj novoj knjizi o muškarcima koju prenosi "Svedok" priča:
"...I dok smo tako šetale, naišle smo na neku ogradu obraslu u borove iza koje je
bila stažarska kućica i u njoj jedan mlad čovek. Pošto smo se skoro doselile u taj
kraj, ja sam htela da vidim šta je to i dok smo prilazile on je ugledavši nas, izašao
napolje i pošavši nam u susret brzo gutajući, jer očigledno je večerao, kad smo
naišle. Bio je ljubazan i objasnio nam je kako je on iz obezbedjenja i kako je to zdanje
Policijska akademija. Bio je u uniformi. Plavoj. I izgledao je lepo. Pomislila sam da li
bih ga uopšte i primetila da nije imao uniformu.
Uniforma. Da li ste primetili kako se žene pale na nju?
Lekari, vojnici, piloti, kapetani. Mornari, ne. Mislim da su u pitanju činovi. To znači
da ste uspeli u životu, da se od vas boje, da ste neustrašivi, a ako ste lekar, onda su
žene u sigurnim rukama. Nije mi se malo puta dogodilo da lekar izgubi svoju moć
nadamnom, kada me izleči i kada ga vidim bez uniforme..."
Miško,
"najpoznatiji novosadski šibicar", lepo živi od svog zanata i u
"TV Novostima" priča:
"Od ovoga se može sasvim solidno živeti. Pa ja petnaest godina šibicarenjem
izdržavam ženu i dvoje dece. Ni u čemu ne oskudevamo. Dodjemo u mesaru žena i ja,
uzmemo po kilo od ovog, od onog, gurmani smo veliki, volimo dobro da pojedemo, a i može
nam se. Vidim neka gospodja, sigurno je i fakultet završila, kupuje dvesta grama.
Izadjemo napolje, a ja joj tutnem kilo mesa. Žao mi je. Lepo sam stek’o ne mogu da
kažem, ali moja deca neće raditi na ulici sa šibicama. Ima da se školuju za neki
čestiti posao, da budu majstori, da žive k’o ljudi. Da ih ne vija milicija, da ih niko
ne ponižava..."
Željko
Ražnatović Arkan,
poslastičar iz Beograda, ostavio je testament deponovan u Drugom opštinskom sudu
u Beogradu, napisan 30.3.1999, devet i po meseci pre atentata. Na kraju testamenta piše:
"Ovo zaveštanje predstavlja izraz moje želje i volje, učinjeno je potpuno
slobodno, posle mnogo razmišljanja, a u vremenu kada je nad nama novi rat i velika
neizvesnost u ono što nam sutrašnjica donosi..."
Morska princeza,
ljubavni roman u časopisu "Nova nada":
"... Posle jela Blejk i Dejna su se izležavali na suncu. Ona je ležala na
prostirci, a on na travi. Pošto je sunce bilo jako, Blejk je skinuo majicu. Dejna je
pokušala da ne obraća pažnju, ali bezuspešno. Primetila je kako on nju isto tako
posmatra. Ustala je i sela. Njen dah se zaustavio kad je videla da Blejk ustaje i prilazi
joj. Dejna se paralizovala...."
