Nadstrana�ka li�nost
Pro�e
i �etvrti dan Ko�tuni�ine vladavine, a iz DOS-a ni pisma ni
razglednice... Bio sam uveren da �e mi se najkasnije ve�eras Bati� ili
neko makar nezvani�no obratiti koliko da dobije moju na�elnu saglasnost.
Nisam nestrpljiv, ni nerazuman, ali sam kao nadstrana�ka li�nost mislim
imao pravo da ne�to o�ekujem: Milo�evi� je bio u punoj snazi i formi
pa se bio okru�io onolikim nestrana�kim li�nostima, potom i
prijateljima Srbije, ja sam i jedno i drugo, a nova vlast na to ne daje
pet para! Onaj ko nas pridobije, �to nije nikakav problem, nas pridobiti,
ima puno pravo da ka�e, evo, na polo�aje ne postavljamo ni aparat�ike,
ni ro�ake, ni kumove, nego, naprotiv, �estite, stru�ne, nama li�no
nepoznate ljude, ne�lanove udru�ene opozicije!
Dobro, ima poslova koji su pre�i nego �to je imenovanje mene i meni sli�nih, ali se neko mogao javiti, koliko da me obraduje i da vidi moju reakciju � mo�da ja to mesto zbog ne�ega ne�u, pucam na ne�to vi�e, ili jednostavno ne mogu da prihvatim toliku odgovornost (ne ka�e se d�aba � breme odgovornosti).
I dalje verujem u novu vlast, verujem da joj moje sposobnosti nisu promakle, mada joj u ovoj fazi razvoja izgleda nisu toliko ba� ni neophodne, ne znam ni sam, sedim i gledam kako jedan po jedan polo�aj odlaze u nepovrat: za�to mene ne bi poslalo u Venecuelu, umesto na�eg diplomate koji je teglio d�ak kokaina? Onako pominjem tu Vencuelu, prosto kao mogu�nost, li�no ne verujem da bih to bio prihvatio, ali Kertesovo mesto na primer bih, to bi bilo veliko priznanje i meni i Banatu kojem je ba�vanske dominacije ve� preko glave... Ulazim ja da komisijski preuzmem Saveznu upravu carina, u kancelariji moj prethodnik, gura ne�to u ma�inu za uni�tavanje dokumenata, istrgnem hartiju, kad �e meni Bracika: "Nije to �to mislite, to je portret moga predsednika, ne�ete do�iveti da vam ga predam �ivog! Ram pripada Carini, zatekao sam ga kad sam stupio na du�nost, i vra�am ga u ispravnom stanju, ali sliku ne dam i ne dam!" Ma�ina ve� pretvorila u froncle deo Milo�evi�evog sakoa, tako da je dole kao Vinetu, a gore kao �to jeste, ponesite ikonu na va�u novu du�nost, gospodine Kertes, obe�ali smo da ne�e biti revan�izma, i ne�e, mada opet, ko zna, na va�em biv�em stolu ima jo� dosta dokumenata koje niste samleli, a mogli ste, jer rukovodite, vidim, tom seka�om ma�inom, ali mo�da niste stigli...
Dobro, za Kertesovo mesto o�ito nisam bio vi�en, mo�da me �eka ne�to drugo, mo�da ne... Nova garnitura mi nije ni�ta odre�eno obe�ala, nije mi zapravo ni�ta obe�ala, pa nema �ta ni da ispuni, ali bi bilo u�tivo da mi, ako ve� ne ra�una sa mnom, stavi to do znanja.
Ina�e �u uzeti slobodu da razmatram i ponude druge strane. �ta, biv�i predsednik, razo�aran savetima koji su ga doveli dovde dokle su ga doveli, zovne me i ospe paljbu na moje prethodnike: "Moj pad, gospodine �ivkov, njihova je slika, i njihova bruka, a ne moja, ili Srbije kao celine, kako su me savetovali tako sam i pro�ao, sad mi treba neko sasvim druk�iji, neko ko �e me iz ove jaruge popeti tamo gde mi je odvajkada i zanavek bilo mesto!" Ili, jo� bolje, zvoni mi telefon, dobar dan, zovem iz Budve, vidim poznat mi glas, Vuk, jesam li ja onaj novinar �ivkov ili sam obi�an Bugarin koji �ivi u vidu nacionalne manjine, kako, kako, a, novinar "Vremena", da, mene tra�i i nema ni�ta protiv da budem i Bugarin, ako �u ga bratski i pametno savetovati, ja sam ga, ka�e, lepo bio upozorio �ta da ne radi uo�i izbora, ali se on o to oholo oglu�io, jesam li razmi�ljao o polo�aju savetnika, kako da ne, gospodine Dra�kovi�u, bila bi mi �ast da pro�itate moju studiju o izgradnji �etni�kog groblja, spomen-parka zapravo u kome bi spokoj na�le kosti svih ravnogorskih delija, SPO-u bi se na raspolaganje stavili eksperti svih profila, arheolozi, grobari, nekrofili, patolozi, imam i govor koji bi Aleksandar Kara�or�evi� pro�itao odmah posle opela; u prvobitnoj verziji obredu prisustvuju i predstavnici partizan�tine, ali njima sada nije ni do �ega, pa bih taj deo, naravno u dogovoru sa Vama, gospodine Dra�kovi�u, preina�io, da �aku zemlje sve�ano baci Zoran �in�i�, dobro, ne mora ni on ako mislite da bi to bilo svetogr�e, to je, ukratko, ono �to mislim da Srbiji treba, njoj treba epitimija, Srbija je �eljna parastosa, pomena i ekshumacija, a ne kredita i vazdu�nog saobra�aja, �ta ka�ete, uzeo sam vam re� iz usta, pa drago mi je, polaskan sam i hvala vam, ve� vidim da �emo lepo sara�ivati...
Pola �etiri je, ne�e mi niko telefonirati, u neku ruku mi je i laknulo �to ne moram nikome da dr�im stranu, osta�u svoj, a ako mi se DOS ili neko od pora�enih snaga ipak bude javio, vi�e ne�u biti na izvolte. Ostavili ste me vi�e od nedelju dana na �eravici i jedni i drugi, bio sam spreman da obavljam koju bilo javnu funkciju, ali sada slu�ajte vi mene, prihvatam jednu jedinu du�nost � da kao komesar u ministarstvu za prognana i raseljena lica rukovodim medijskom ku�om u kojoj �e zaposlenje dobiti svi novinari koji su se istakli u odbrani i veli�anju re�ima, avaj, biv�eg re�ima. Ali, ne bi to gde sam ja komesar bilo nekakav popravni dom, naprotiv, ja bih se ba� starao da moji �ti�enici pi�u i govore onako kako su to radili u mati�nim ku�ama: dnevnik ure�uje Spomenka Jovi�, presecaju se vrpce, udaraju temelji, kre�e se novi stanovi u koje jani�arska noga ne�e kro�iti, g. Mati� pred kamerama saslu�ava atentatore na Slobodana Milo�evi�a, ovi ne�to vrdaju, ministar uzima sikiricu koju su zlikovci doneli iz Holandije, u�icom iz sve snage udara sebe u slepo oko, a �ta je ovo, a �ta je ovo!?... Za novine bi pisali A. �aja, pa haiku-novinar T. An�eli�, kroz sve radio i televizijske emisije protr�avao bi Radovan Brankov koji bi izve�tavao sa rati�ta, svinjokolja, zlatnih svadbi, svaki drugi dan i�la bi njegova reporta�a iz Mionice, mesta �iji �itelji i dan- danas blagosiljaju zemljotres jer ih je posle kataklizme koju su i tako pre�iveli posetio Slobodan Milo�evi�... Ko bi to gledao? Ko ne bi?! Bilo bi i muzike (Neprodati hitovi, u�estv. Zl. Manojlovi� i hanuma mu, zatim Viktorija, Buba Miranovi� i sl.), na radiju bi se smenjivali Argument vi�e i serijal Iz riznice Milike �undi�a... Novinari bi se slu�ili arhivskim snimcima, toga ima dovoljno da se pravi program jo� dva milenijuma, smenjivali bi se reprize, recikla�e, replike, monta�om bi rukovodio g. �uki� �ije su novine onako ve�to omasovile Milo�evi�ev nastup u Crnoj Gori, uglavnom, svi stvaraoci tog kova nastavili bi da �ive i rade mimo stvarnosti, zatvoreni u svoj svet, kao Ami�i u Americi, recimo, a za gledanost ne berem brigu, pratili bi ljudi to jo� kako, neko kao tugu i opomenu, neko kao dragu uspomenu, za nekog bi to bio horor ili prosto alternativni program, jer ako nove televizije i nove novine prekarda�e sa istinom, opet �emo imati jednoumlje...
Stvarno, ima li ne�to dosadnije od istine?
Ljubomir �ivkov
