Stradanje umetni�kih dela
Kolateralna �teta
Ispred zgrade beogradski kerami�ar Neboj�a
Veselinovi� pronalazi izga�eno, probu�eno i pocepano platno slike Enterijer manastirske crkve Bo�ka Vuka�inovi�a, i odnosi ga u
Narodni muzej. Onome ko je uzeo sliku o�igledno se vi�e dopao ram od
platna, pa je sliku i��upao i bacio, a ram odneo ku�i
Doga�anje
naroda od 5. oktobra ove godine, koje �e se kasnije kolokvijalno nazvati
oktobarskom bager revolucijom, po�elo je kada su se demonstranti, brane�i
izbornu volju gra�ana, probili kroz oblak suzavca i provalili u zgradu
savezne skup�tine lome�i sve na �ta su nailazili. Usledila je jurnjava
po hodnicima, proleterski besno udaranje po izlo�enim slikama i
skulpturama, a ubrzo i �upanje lampi sa zidova, skidanje lustera, slika,
razno�enje knjiga, dokumenata, name�taja, a iz bo�nih prozora zgrade po�eo
je da kulja gust crn dim od zapaljenih zavesa i skup�tinskih papira.
Nalik na scene iz Zafranovi�evog Pada
Italije, smenjivali su se potom prizori na stepeni�tu ispred skup�tine
i okolnim ulicama, sa demonstrantima koji vuku sa sobom svoj
revolucionarni plen u vidu stolica, stilskih fotelja, tepiha, mesinganih
pepeljara, lampi, lustera, kvaka, knjiga, slika, ramova, skulptura.
U op�tem mete�u Radovan Piljak, slikar-restaurator Narodnog muzeja koji se zatekao u skup�tini, i koji je znao kakvo umetni�ko blago se u njoj nalazi, poku�ava da spre�i dalju plja�ku. Prvi predmet koji je ugledao na podu bio je pe�at Narodne skup�tine. U gu�vi pronalazi narodnog poslanika i jednog od lidera DOS-a Dragoljuba Mi�unovi�a, koji uzima pe�at i njime overava Piljku potvrdu da mo�e slobodno da se kre�e po zgradi skup�tine. Tako je nastao prvi dokument nove narodne vlasti. Ubrzo Piljak organizuje improvizovani interventni vod za spasavanje kulturnog blaga, kojim poku�ava spasti �ta se jo� spasti da. U njega ulaze jedan radnik republi�kog arhiva, nekoliko momaka iz obezbe�enja Demokratske opozicije Srbije, nekoliko ljudi iz Zavoda za decu bez roditeljskog staranja, koji su se ko zna otkud tu zatekli, i jedno lice za koje se samo zna da je � izbeglica. Polazi im za rukom da iz skup�tine evakui�u 34 dela, me�u kojima i devet portreta predsednika Narodne skup�tine Uro�a Predi�a, zatim slike Jovana Bijeli�a, Petra Om�ikusa, Ismeta Mujezinovi�a, Halila Tikve�e. Telefonista Narodnog muzeja �or�e Joksimovi� uspeva da spre�i paljenje biblioteke parlamenta koja je brojala vi�e od 60.000 knjiga, ali ne i njeno razno�enje. Vodovodne cevi su popucale, pa je skup�tinski arhiv pod vodom, a "Politikina" arhivska gra�a potpuno je uni�tena. Uni�teni su i predsedni�ki kabineti ura�eni po nacrtu poznatog ruskog arhitekte Nikole Krasnova, kao i takozvani salon kneza Pavla.
METE�: U me�uvremenu kroz razbijene prozore lete predmeti, glasa�ki listi�i, knjige, slike. Ispred zgrade beogradski kerami�ar Neboj�a Veselinovi� pronalazi izga�eno, probu�eno i pocepano platno slike Enterijer manastirske crkve Bo�ka Vuka�inovi�a, i odnosi ga u Narodni muzej. Onome ko je uzeo sliku o�igledno se vi�e dopao ram od platna, pa je sliku i��upao i bacio, a ram odneo ku�i. Razbacani papiri i predmeti le�ali su svuda unaokolo.
Zahvaljuju�i radnicima Narodnog muzeja koji su po�etkom ove godine napravili popis umetni�kih predmeta koji su se nalazili u saveznoj skup�tini, sa namerom da izdaju monografiju o toj zna�ajnoj zbirci, mogu�e je napraviti bilans sa�uvanih, nestalih i uni�tenih predmeta. Od ukupno 161 slike sa�uvane su ili vra�ene 73, od �ega je njih 30 mogu�e bez problema vratiti u prvobitno stanje, dok �e ostala platna morati na idu na znatne intervencije restauratora.
Od 48 skulptura koliko ih je bilo u zgradi skup�tine neo�te�eno je osam ve�ih mermernih statua u holovima, koje je bilo i te�ko o�tetiti, a prona�ene su dve kerami�ke i dve bronzane skulpture. Potpuno su uni�tene gipsane skulpture hrvatskog vajara Petra Palavi�inija, �e�kog �aka koji je deo �ivota proveo i u Beogradu, kao i skulpture Frana Kr�ini�a i Lojza Dolinara.
APEL:
Posle apela gra�anima da vrate slike koje su uzeli, uz posredovanje
Kriznog �taba DOS-a, neke su i vra�ene. Tako je jedna slika Pe�e
Milosavljevi�a stigla iz Vrnja�ke Banje, slika Ivana Radovi�a je u
najlon kesi ostavljena na prijavnici gradske skup�tine, jedna slika je
stigla u Sombor do njenog autora Vladimira Spasi�a, a jedna slika i jedan
ram ostavljeni su kod portira Invest banke.
Osim nesistematskog trganja i skidanja slika, postoje indicije da su u posao izno�enja umetnina bili ume�ani i "profesionalci". Dve vra�ene slike Pe�e Milosavljevi�a i Ivana Radovi�a su o�igledno stru�no i pa�ljivo skinute i zapakovane. Ljubica Miljkovi� tvrdi da bi se u nekim slu�ajevima po izboru slika koje su nestale moglo pretpostaviti da je neko znao �ta radi, navode�i kao primer da je u jednoj kancelariji u kojoj se nalazilo remek delo Petra Dobrovi�a prona�ena jedna druga odba�ena slika. O�igledno je neko znao koja slika vi�e vredi, pa je uzeo Dobrovi�evu sliku, a ostavio onu koju je prvobitno uzeo. Ali sa druge strane, sam �in kra�e slika govori o tome da je to radio neko ko ipak nije znao �ta radi, niti poznaje tr�i�te umetnina. "Slika se ne mo�e prodati ako se ne zna njen istorijat. Sve ukradene slike su registrovane, obra�ene i snimljene, i one se ne mogu prodati. Kra�a umetni�kih predmeta ne zastareva. Fotografije ukradenih slika bi�e dostavljene policiji, galerijama, muzejima, za slu�aj da se neka od njih pojavi", ka�e Ljubica Miljkovi�, i apeluje na sve one koji su uzeli slike da ih vrate, jer su u pitanju dela od ogromne nacionalne va�nosti, a potpuno neupotrebljiva kada je u pitanju prodaja. Ona sa gor�inom pominje kako sa svakom revolucijom i promenom vlasti ni kriva ni du�na stradaju umetni�ka dela, zbog �ega je na�a duhovna ba�tina umnogome osiroma�ena.
ZA�TITA OD VREMENA: Takva sudbina prati Narodni muzej, pod �ijom ingerencijom se nalaze sva nacionalna kulturna dobra, od njegovog osnivanja 1844. godine. Prvi kolekcionar moderne Srbije bio je Milo� Obrenovi�, od �ije kolekcije naravno ni�ta nije sa�uvano. O kolekciji Milana Obrenovi�a ni�ta ne znamo. Posle ubistva Aleksandra Obrenovi�a u majskom prevratu mnogo toga je prodato Doroteumu u Be�u. U toku Prvog svetskog rata Narodni muzej je potpuno poharan. U Drugom svetskom ratu nestala su mnoga dela, izgorela je Narodna biblioteka sa mnogim dragocenim rukopisima. Za vreme demonstracija 9. marta 1991. polupani su prozori i vrata Narodnog muzeja, i malo je nedostajalo da demonstranti provale unutra sa predvidljivim posledicama. Prilikom pro�logodi�njeg bombardovanja zgrade republi�ke vlade uni�teno je trideset umetni�kih dela. "Izgleda da je uvek bilo isto", ka�e Ljubica Miljkovi�. "Neko je jednom rekao da se �ovek mo�e za�tititi od nevremena, ali od vremena nikako. Takvo je vreme koje �ivimo, a ceh su, na�alost, platile skulpture i umetni�ki predmeti."
U krugovima simpatizera DOS-a ovakav postupak dela demonstranata se ne opravdava ali se na to gleda sa odre�enim razumevanjem. Pominje se opravdani narodni revolt i relativno mala �teta s obzirom na broj ljudi i veliku opasnost od krvoproli�a. Kao, niko nije mogao da predvidi �ta �e se desiti. Po�to o�igledno godinama nije bilo nikakve vajde od papirnih avion�i�a, pi�taljki i zve�ki, na red je do�ao bager. A kad bageri rade, Sava �umanovi� mu do�e kao "kolateralna �teta". Narod, �ta �ete.
Nikola Gruji�i�
�ta je nestalo
O�te�enja tih slika poti�u od udaraca, vatre i vode. Tako je jedna slika slovena�kog slikara Bogdana Me�ka probijena po sredini, verovatno rukom. Jedna od dve slike Save �umanovi�a potpuno je uni�tena �to od vatre, �to od ga�enja po�ara, i njena restauracija je nemogu�a, ba� kao i slike Lazara Vujaklije. Druga �umanovi�eva slika je nestala. Sve slike Miodraga B. Proti�a su nagorele, a jedna tre�ina slike Mirka Kuja�i�a potpuno je izgorela. Neke slike Stojana Aralice trajno su o�te�ene, a jedna slika Petra Lubarde koja je ra�ena industrijskim lakovima od po�ara je potpuno promenila svojstva i kolorit. "To je mrtva slika", ka�e na� sagovornik Ljubica Miljkovi�, kustos Narodnog muzeja, i nabraja imena velikih ju�noslovenskih slikara �ija su platna nestala. Nestala su remek dela poput Dolapa Lazara Li�enoskog, zatim jedan predeo Zore Petrovi�, tako redak u njenom opusu, a nestale su i kapitalne slike Petra Dobrovi�a, Save �umanovi�a, Ignjata Joba, Josipa Cara, Koste Hakmana, Vladimira Filakovca, Marka �elebonovi�a, Branka �otre, Pe�e Milosavljevi�a, Mila Milunovi�a, Milana Konjovi�a, �edomira Krsti�a, Petra Lubarde, Ive �ubica, Marka �u�tari�a, Josipa Bifela, Slave Bogojevi�a, Vilima Sve�njaka, �or�a Bo�ana, Vojteha Bratu�e, Nikole Graovca, Ivana Tabakovi�a, Borisa Dogana, Ive Dul�i�a, Ljube Ivan�i�a, Jefte Peri�a, Bo�ka Petrovi�a, Mihajla Petrova, Milana Popovi�a, Rizaha �teti�a, Aleksandra Priji�a, Miodraga B. Proti�a, Mice Todorovi�...
