Film: "Neka druga ljubav"
Miris zamke
Re�ija: John Schlesinger; igraju: Madonna, Rupert
Everett, Benjamin Bratt
Do
krajnosti kreativno isce�en, Holivud poku�ava na svaki na�in da
revitalizuje svoje potencijale i da pro�iri svoj tematsko-�anrovski
korpus. U praksi, to bi zna�ilo da su se mo�nici iz velikih studija
bacili na presa�ivanje u nekoj drugoj klimi uspelih mladica u svoj lonac,
koji, kako se poodavno ustalio kao simbol sveameri�kog melting-pota,
prima svako �ubrivo, ali su mu biljke pre�esto kr�ljave. U ovom
konkretnom slu�aju, Paramaunt je po�eleo da patentira holivudsku verziju
poslednjih godina zastra�uju�e popularne podvrste ameri�kih nezavisnih
filmova, isto tako popularno poznatih pod imenom �filmovi o pederima i
lezbejkama� ili, u finoj literarnoj formi, �filmovi o
homoseksualcima�. Radi se o mahom izuzetno jeftinim ostvarenjima, koja
su uspela da takva budu jer je njihovim tvorcima po pravilu stalo isklju�ivo
do pri�anja pri�e, duhovitog dijaloga, kroz isti � pribli�avanja i o�ivljavanja
adolescentskih frustracija, kao i isticanja i obrazlaganja svog seksualnog
opredeljenja. Sve ovo podrazumeva da im je vizuelni aspekt filma naj�e��e
stran, a uvek nebitan, pa su tro�kovi koji bi se ticali kamere,
scenografije, kostima, tj. re�ju � dizajna, nepostoje�i. Ve� unapred
su, dakle, onome ko se pomenutom operacijom kalemljenja bavio mogli da
budu jasni svi spojevi po kojima stvar preti da pukne. D�on �lezinger,
veteran �ija filmografija uklju�uje i naslove kao �to su Pono�ni
kauboj (1969) ili
Maratonac (1976), ipak se po svemu sude�i nije mnogo mu�io razmi�ljanjima
kako to da spre�i, a ni�ta vi�e od njega nije bio zabrinut ni Tom
Rupelovski, pisac scenarija. Rezultat njihovih napora, naime, i pored
nekih svetlih momenata, odaje �udan utisak da su autori u stvari bili bla�eno
nesvesni zamki koje ih po prirodi stvari okru�uju pri jednom ovakvom poku�aju,
i uspeli su ne da zagaze ve� da se skucaju naglava�ke u svaku pojedinu
od njih. Kako je ceo koncept ovog ��anra� originalno nastao samo da
bi: a) film mogao da se snimi bez para, b) film mogao da snima bilo ko ko
zna da napi�e pola sata duhovitih i sat eksklamativnih replika, uvo�enje
bitnih materijalnih sredstava i sposobnog reditelja u ovaj sistem logi�no
dovodi do njegovog potpunog razvodnjavanja i obesmi�ljavanja. Gledaoci po�inju
da se pitaju za�to se film �ne pona�a� kao �normalan bioskopski
film� kad ve� tako izgleda, i samim tim imaju daleko ozbiljnija o�ekivanja.
Ako, nekim slu�ajem, ubrzo proniknu u intencije koje ovo ostvarenje nosi,
po�e�e da smatraju da imaju pravo barem na duhovite i spretne replike,
kakve su u Nekoj drugoj ljubavi
retke. Odmah potom �e se zapitati za�to je film toliko �dru�tveno
svestan�, �korektivan�, �porodi�an� i �zabrinut�, i za�to
u stvari neodoljivo podse�a na nau�no-popularni program o alternativnim
vidovima �ivota i dru�tvene organizacije. Sve vreme �e ih nervirati ono
�to ih je uvek nerviralo i u nezavisnim filmovima iz kojih je, valjda to
jedino, doslovno preuzeto: za�to svi filmovi koji su o npr. pederima ne
mogu opredeljenje svojih junaka da tretiraju kao datost, kao njima jedino
mogu�u i prirodnu stvar, �to ona i jeste, ve� se time bave svaki put
ispo�etka, stvaraju�i najzad utisak da je to jedina bitna i relevantna
osobina kojom junak raspola�e.
Taman �e se malo navi�i, u�ini�e im se da su likovi najzad po�eli da se pomaljaju, dijalozi da zvu�e ispravno, izuzetno uverljivi Rupert Everet da vadi stvar, kada �e preovla�uju�i, manje ili vi�e uspe�ni, komi�ni ton naglo i na sveop�ti u�as zameniti gorka i te�ka drama u sudnici. Upravo: borba za starateljstvo nad detetom � umesto Lud za Ejmi (1997) � Kramer protiv Kramera (1979), umesto polusimpati�nih bezazlenih roditelja � dotle ve�to sakriveno �udovi�te (Madona) i o�ajem slomljeni otac koji to u stvari nije (Everet).
Iz svega ovoga materijalizuje se za�u�uju�i dojam da je �lezinger, poput napaljenog studenta re�ije koji tr�i ka diplomskom filmu kad mu vreme nije, uleteo u ovaj projekat ne namirisav�i zamku, i izgubio se u galimatijasu �anrova koje ne poznaje dovoljno, koji zajedno ne idu, i koji se ne�e sami spakovati ni uz Madoninin seksi vokal ni uz Rupertovu gluma�ku snagu. Mada se potonji stvarno trudio.
Maja Uzelac
