Izbori u Sloveniji
Povratak Drnovšeka
Elektronski mediji u Sloveniji su
samo petnaest minuta nakon zatvaranja birališta objavili prve, nezvanične
rezultate. Rezultati trećih parlamentarnih izbora u nezavisnoj Sloveniji,
dobijeni na osnovu tzv. uporednih glasanja, objavljeni su u nedelju u
19.15 h. Najavili su ono što je danas činjenica – ubedljivu većinu
mandata dobila je Liberalna demokratija Slovenije (LDS) uz jačanje
partija levice
Rezime
parlamentarnih izbora u Sloveniji održanih u nedelju 15. oktobra, meseca
jeste da je najgore prošla desnica. Sad se tek vidi da je pobeda desnice
pre pola godine (kada je Drnovšek nateran na abdikaciju, a njegov kabinet
raspušten) bila Pirova. Vladajuća koalicija je, kratko rečeno – poražena.
To je logičan odgovor birača na politiku koja se nije brinula o
"blagodeti državljana", kako je obećala, već se od osvajanja
vlasti obračunavala sa neistomišljenicima i sprovodila čistke na svim
nivoima društvene uprave. Tako je šestomesečna vladavina desnice, na čelu
sa premijerom Andrejem Bajukom, uz ministarske "povratnike" u
ključnim resorima (odbrana – Janez Janša, spoljni poslovi – Lojze
Peterle) završena katastrofalno.
Za Janeza Janšu je utešno što se njegova stranka
prvi put popela na drugo mesto, iako je dobila manje glasova nego pre četiri
godine. Što znači da će njen uticaj u budućem parlamentu biti manji
nego ikad.
MINIMALNA GREŠKA:
Elektronski mediji su u specijalizovanim emisijama informisali građanstvo
o tome kako odmiče prebrojavanje glasova i iz minuta u minut objavljivali
nove i nove (nezvanične) rezultate. Glasalo je nešto više od dve trećine
birača (na birališta je izašlo milion i 107.200 birača ili oko 68
odsto punoletnih građana). Posle dva sata prebrojano je oko 60 odsto
listića! Tada se znalo da većih oscilacija više neće biti i da su
uporedna glasanja, koje su dve najveće TV kuće organizovale na nekoliko
tuceta birališta (ispred zvaničnih mesta) dobro prognozirala ishod.
Drnovšek je već uveliko davao izjave.
Do ponoći su prebrojani glasovi sa oko 90 odsto
listića (nešto manje od milion glasača) a do sledećeg jutra 99,64
odsto. Rezultati još uvek nisu konačni, pošto je republička izborna
komisija najavila da će zvanično zaključiti rad 24. oktobra. U svakom
slučaju, LDS je osvojila 36,27 odsto glasova ili 34 mandata u parlamentu,
koji ukupno ima 88 poslaničkih mesta. Druga na lestvici je
Socijaldemokratska partija Slovenije (SDS) Janeza Janše sa oko 15,83
odsto i može da računa na 14 poslaničkih klupa. Treća je Udružena
lista socijaldemokrata (ZLSD, nastala reformom bivšeg Saveza komunista
Slovenije) Boruta Pahora, sa oko 12,09 odsto osvojenih glasova ili 11
mesta u parlamentu. Iza nje je najveći gubitnik proteklih izbora –
SLS+SKD. Rogobatna skraćenica krije Narodnjačku demohrišćansku partiju
Jožeta Zagožna sa oko 9,55 odsto birača, ili oko 9 mandata. Sledi Nova
Slovenija (NSi), partija dosadašnjeg premijera Andreja Bajuka sa oko 8,63
odsto glasova ili 8 poslanika.
U parlament je ušlo ukupno osam stranaka, a na repu
su se našle tri manje koje su dobile taman toliko glasova da
"probiju" izborni prag (4 odsto glasova). To su partija
penzionera DeSUS sa oko 5,14 odsto glasova i 4 mandata, Slovenačka
nacionalna partija(SNS) Zmaga Jelinčiča sa oko 4,38 odsto glasova i četiri
mandata i, konačno, najveće iznenađenje proteklih izbora – partija
mladih Slovenije (SMS) sa oko 4,34 odsto i četiri poslanička mandata.
Nije ništa manje iznenađenje da u parlament nije uspela da uđe partija
Zelenih (koja je početkom devedesetih bila jedna od vodećih), kao ni
stranka žena, niti komunisti, koji su osvojili 0,18 odsto biračkog tela.
Parlament je dopunjen izborom dva predstavnika zvaničnih
slovenačkih manjina. Mađarska manjina (oko 6600 glasača) birala je
jednog predstavnika između pet kandidata; mesto je zadržala dosadašnja
poslanica, dok je nešto lakši posao čekao oko 2600 glasača italijanske
manjine iz Primorske, od čega je na biralište izašla jedva trećina;
oni su odlučivali o jednom kandidatu od jednog mogućeg, čime je ponovo
potvrđen dosadašnji predstavnik Robert Bateli.
Ono što je kuriozitet ovih izbora i što nekako
sekira ovdašnje komentatore jeste da se slovenački parlament pretvara u
nekakvu "sindikalnu podružnicu", gde vlast i jednak položaj
dele dve "generacijske" partije – partija mladih i partija
starih. O ovu pojavu se cinično okrznuo donekle razočarani Janez Janša,
primetivši da evropske države ne poznaju sličan fenomen, te da su u
Sloveniji starost i mladost našle recept kako da se unovče, pod firmom
političke akcije.
BRZO
I BEZBOLNO: DeSUS već ima staž od četiri
godine u vlasti (bio je i koalicioni partner u Drnovšekovoj vladi) i
pretpostavlja se da će i sada podržavati LDS. Nikome, međutim, nije
jasno otkud partija "mladih", koja postoji jedva tri meseca
(pojavila se u predizbornoj kampanji), a čiji je predsednik tek zakoračio
u dvadesete. Desnica insinuira da su "mladi" klon LDS-a (inače
– "odakle im pare za plakate i autobus") i da je to bio Drnovšekov
manevar da pred izbore još više zbuni birače i rascepka parlament.
"Mladi" tek treba da pokažu s kim će lobirati svoja 4 glasa u
parlamentu, ali se naslućuje da će sa penzionerima činiti interesni
blok "za socijalu" – jedni će brinuti o zapošljavanju, drugi
o očuvanju penzija i pravima starijih...
Najzad, posebnost ovih izbora jeste i novi proboj
SNS-a Zmaga Jelinčiča. Bivši baletan, numizmatičar, sakupljač oružja
i navodni nekadašnji "savezni agent", Jelinčič je jedini
političar koji je pred izbore korigovao ne samo partijsku politiku, već
je donekle promenio izbornu bazu. Počeo je kao naoružani nacionalista,
nastavio kao kritičar aspiracija katoličke crkve, a pred izbore
intenzivno kritikovao apetite Evropske unije i branio tekovine partizana.
Prošle godine je jedini u Sloveniji osudio NATO bombardovanje Jugoslavije
i slovenačku servilnost, čime se ozvaničio kao zastupnik
"nepriznatih", stigmatiziranih manjina koje žive u Sloveniji,
pre svega Srba.
Srbi i nova situacija u Jugoslaviji su i inače bili
glavna tema poslednjih predizbornih dvoboja. Zanimljivo je da su partije,
od levice do desnice, povodom promena u Srbiji i Koštunice bile
jedinstvene (sa izuzetkom Jelinčiča). Član Drnovšekovog LDS-a,
reflektant na mesto ministra spoljnih poslova Dimitrije Rupel nije propuštao
priliku da iskritikuje Koštunicu i sve što uz njega ide rečenicom:
"Znamo mi njega – on je sa Čavoškim izmislio 'jedan čovek –
jedan glas'. On je nacionalista." Istu dikciju nije delio samo Janez
Janša i Borut Pahor nego čak i predstavnik Zelenih: "Znamo mi njih
– oni nikad ne drže reč."
Bez obzira na sve bizarnosti (i vulgarnosti) iz
predizbornih kampanja, jedno je sigurno – LDS ima u rukama veliku
pobedu. Sve tri desne partije iz vlade Andreja Bajuka (SLS+SKD, SDS i NSi)
teško da bi i ujedinjene (kad ne bi bile posvađane) mogle da ostvare
jaku opoziciju, što je bila karakteristika prethodnog sastava parlamenta.
Jednostavna računica pokazuje da zbir glasova sve tri partije zajedno ne
sustiže ukupan broj mandata LDS, koja ima odrešene ruke da sklapa kakve
god želi koalicije, verovatno sa Pahorovom ZLSD. Ako poredimo podatke sa
izborima iz 1996. godine, Drnovšekova LDS danas je jača za oko 8,
Pahorova Udružena lista za oko 3,2, a Jelinčičeva SNS (kojoj su mnogi
prognozirali propast) porasla je za četiri godine za oko 1,1 odsto. Janšina
SDS jeste na drugom mestu, ali je "pala" za oko 0,2 postotka.
Najviše je izgubio spoj Zagoženovih Narodnjaka i
demohrišćana – čak 10 odsto glasova. Ocenjuje se da je to bila kazna
razočaranih simpatizera, koji su posle svih partijskih lomova i fuzija
ove izbore jednostavno preskočili. Ista sudbina je stigla i Janšu, koji
već godinama reflektuje na mesto premijera. Loš rejting je rezultat
brojnih slabih poteza koje desne partije povlače od proleća (kada su
osvojile vlast svojevrsnim pučem u vladi i parlamentu). Sve to je samo
ojačalo Drnovšeka, koji je izašao iz vladine palate kao žrtva zavere.
Tada su obe partije sa desnice, obe demohrišćanskog usmerenja, stvorile
novu zajedničku stranku (SLS+SKD) i sa jednim glasom većine u parlamentu
potvrdile dolazak argentinskog Slovenca Andreja Bajuka na čelo vlade. LDS
je uzvratio udarac tako što je povukao podršku većinskom izbornom
sistemu, što je dovelo do cepanja desnice – SLS se predomislila i
odustala od većinskog izbornog sistema, što je bio životni projekat
Janeza Janše. Mesec dana potom sledi osveta – Janša podržava Bajuka
da rasturi SLS i osnuje Novu Sloveniju. Jasno – Bajukova vlada je od
svog početka tavorila, rastrzana unutrašnjim svađama i liderskim
ambicijama. Da sve bude gore – povlačila je sve nepopularnije kadrovske
poteze. Izbori su stavili tačku na "i".
Nova veličina LDS-a unekoliko budi nelagodnost kod
onih koji se boje da će Drnovšek suviše "lako i udobno
vladati", bez pravih oponenata. S druge strane, ovakav rezultat omogućava
Drnovšeku da lakše sastavi vladu. Vladu koja neće biti blokirana međupartijskim
svađama koalicionih partnera, već će se baviti pravim pitanjima. Onima
koja najviše tište birače.
Svetlana Vasović-Mekina
