Vreme uživanja |
Vreme broj 511, 19. oktobar 2000. |
Vreme uživanja Prilično lakomisleno pripušten u sladokusačko ćoše ove simpatične
nedeljne ŠTAMPANE STVARI, hajde da u većem tiražu recikliram već
jednom prepričanu poučnu anegdotu. Udovica Isaka Babelja se u svojim memoarima, pedesetak godina kasnije,
i dalje čudi pokojnom suprugu što je usred Staljinovog Velikog Terora
(193?) odlazio kod svog prijatelja Ejzenštejna pa su se kao ludi na brašno
cerekali gledajući iz Meksika donesenu buvlju svadbu: buvu-mladoženju u
fraku, buvu-mladu u belim čipkama, ulickane buve-svatove. A valjda je
bilo i buva-muzikanata. Gotovo sam siguran da je spisateljsko-rediteljski
duet pri tom falš a gromoglasno pevao LA KUKARAČU ili nešto iz tog žanra.
Štogod se duetu može zameriti, od manjka pameti nisu patili. A opet,
vreme ozbiljno a oni se glupiraju, tj. uživaju. Jedan je ubrzo dobio
metak u potiljak, drugi za deset godina umro od “prskanja damara”. I
tako se uozbiljili. Eto i nas sada u najnovijem izdanju ozbiljnog vremena. Imali smo 5.
o.m. interludu uživanja. I više od toga – tzv. revolucionarnu
svetkovinu (štono u davna vrema rekla Situacionistička internacionala).
I to comme il faut. Tačno prema
receptu. I komunari u Parizu razuzdano su se ponašali na javnim mestima,
izgorelo je ponešto (npr. Banka), g. Kurbe iz slikarskog esnafa
nekulturno je oborio nacionalnu svetinju, Vandomski stub. A bilo je i
huliganskog pucanja u satove na zvonicima. Umislili huligani da je došlo
NOVO VREME!? Koliko god kičasto zvučalo i ovde je izgleda došlo neko novo vreme
(dobro, zemlja je mala pa nek je i vremence). I opet – zbilja ozbiljno. Koliko vidim, prosvećeno građanstvo stenje pod bremenom ozbiljnosti.
Senzibilne prodosovski orijentisane gospođe oba pola, s jedne strane,
strepe od krvoprolića i S. M. Baba Roge koja “stalno telefonira”
(osim kad nervozno cupka: priterala nužda, a znamo kako stoji stvar sa
vodokotlićem); s druge strane, uši im bruje od tandrkanja nadirućih
tenkova; s treće strane, žučno osuđuju procvat kulta ličnosti g. Koštunice,
a glavni corpus delicti je izlog
u Vasinoj ulici u kojem je fotograf posle Lepe Brene, misica svih boja i
nijansi, isturio lik svežeg Predsednika SRJ; sa četvrte strane, liju
suze nad nehumanim tretmanom g. Milanovića i skupštinskih fotelja; sa
pete strane, ne mogu više ni sekundu da gledaju g. Šainovića ili g.
Ovog, a naročito gđicu Lepe Noge, i najradije bi ih rasčerečile; sa šeste
strane, sede pred televizorom i od gađenja nad tim ko se sve pojavljuje
na Novoj RTS povraćaju u fišeke savijene od Nove "Politike".
Sa sedme strane vrte na analitičkom ražnju časnike nove vlasti. Biće
pečenja. Odoše svetkovina i uživanje u tandariju. Hara čemer. Srećom, isposlovao sam da mi uslužni Krizni štab iz komšiluka izda
uverenje (pečat smo napravili od krompira) da sam lekar opšte prakse,
iako nisam omirisao ni kurs prve pomoći. Gvožđe se kuje dok je vruće.
To su te slasti haosa i partizanštine. (Pozajmljeni beli mantil mi odlično
stoji.) Dragi čitaoci, sugrađani, pacijenti!!! Ljudski mozak ima veliki kapacitet. I kad se smeste i te kako opravdane
brige, materija obrađena u znamenitom produktu Radija B92 “Ja se svega
bojim”, neophodna vera da naši znaju šta rade a njihovi ne, da
merodavne nevladine organizacije kao pozitivne Kir Janje gomilaju
dokumentaciju, da otporaši vrebaju kano jastrebovi a radnička klasa se
uskopistila i nikako da opet zaspi, itd., i t.sl. – ostaje i te koliko
mesta. Pa i za uživanje. Kako ne uživati kad specijalno za nas
nastupaju: CIRCUS MAXIMUS!!! Marko Jovanović peva CONFESSION HOUR GORAN (JUL) MATIĆ&JEDAN PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA
POD MASKOM: LJUDI SA HILJADU LICA!!! SAVEST MI JE MIRNA Ova predstava se u ovom obimu ne može ponoviti!!! Branko Vučićević |