Demanti o 988
"Propast agitpropa", "Vreme"
br. 509
U va�em nedeljniku, koji je iza�ao 5.10.2000. godine, Du�an Radulovi� u svom tekstu pod naslovom "Propast agitpropa", s punim pravom, a bez pitanja, pi�e o na�em Radiju 988.
Citiramo: "�ukari�ki Radio 988, koji neki nazivaju "zvu�nikom �ike Mu�tikle", od nedelje emituje program pod novim imenom "slobodni, nezavisni radio 988", koriste�i informacije agencije Beta, vesti sa interneta i nezavisne �tampe i vesti koje pravi ekipa njihovih saradnika.
Namerno ili ne, ali od dana pobede 24. septembra 2000, verovatno zbog ubedljivog i strahovitog poraza diktatorskog re�ima, mnogi �ele da �to pre pobegnu sa broda koji tone, pri tome prave�i kredite i slavu kod novoizabrane vlasti, gaze preko ljudi koji su bili u prvim borbenim medijskim redovima, zato demantujemo i za sve one koji to jo� ne znaju, a trebalo bi da znaju � Radio 988 nikada nije bio �ukari�ki ve� radio iz �eleznika, a ponajmanje je bio zvu�nik doti�nog �ike Mu�tikle. Na�i verni slu�aoci odli�no znaju da smo mi od 30. septembra, kada smo prvi put emitovali vesti kako bismo pru�ili podr�ku predsedniku dr Vojislavu Ko�tunici i objektivno informisali gra�ane o de�avanju u zemlji, bili isklju�ivo muzi�ko-sportski radio.
Redakcija Radija 988 vas moli da radi istine i objektivnog informisanja objavite na� demanti.
Sima Gazikalovi�, direktor
Ezoteri�ni kod
"Topli zec"; "Vreme" br. 510
Mnogobrojni komentari koji se �uju ovih dana na svakom koraku (�to se ru�ilo i palilo, �ta im je trebalo da onako tuku Milanovia, itd. i sl.), a i na stranicama Va�eg uva�enog �asopisa ("Topli zec" T. Pan�i�a, br. 510), pokazuju neupu�enost ljudi u ono �to je jedna od fundamentalnih konstanti istorije i antropologije � proces ritualnog o�i��enja, podjednako prisutan u �ivotu primitivnih kultura Polinezije i savremenog zapadnog Evropljanina, podjednako u neolitu kao i u kosmi�kom dobu. Da bih pojasnio na �ta mislim, upotrebi�u jednu veoma korisnu istorijsku analogiju. Kada je 344. godine pre n.e. zba�ena tiranija Dionisija Mla�eg u Sirakuzi, gra�ani tog (tada najve�eg na svetu) grada-dr�ave spontano su se organizovali i kamen po kamen razgradili tiraninovu palatu-tvr�avu na Ortigiji. Mo�da je ona predstavljala remek-delo arhitekture (ne znamo, ali s obzirom na to da su je gradili neki od najve�ih arhitekata tog doba, sa neograni�enim bud�etom, sasvim je mogu�e). Ali, ko mo�e osu�ivati Siraku�ane zbog toga? Zatim su izglasali zakon da na tom mestu vi�e nikad niko ne sme i�ta da gradi, i da ta ledina ima za ve�na vremena da podse�a na sve u�ase despotizma. Tome istom slu�ila su sve�ana ru�enja svih onih Staljinovih i Lenjinovih bista i spomenika, �irom biv�e komunisti�ke imperije � dakle ritualnoj potrebi �oveka da na dramati�an, sna�an, emocijama nabijen na�in izrazi diskontinuitet sa prethodnim, da ozna�i ta�ku sa koje vi�e nema povratka na staro.
Setimo se i velikog srpskog stvaraoca, mo�da najve�eg u ovom veku, Borislava Peki�a, koji u "Godinama koje su pojeli skakavci" se�aju�i se svoje mladosti u "oslobo�enoj" zemlji pi�e i da je rado sa drugovima i�ao u pozori�te da gleda vi�e puta �ekspirovog "Julija Cezara" da bi u�ivao u sceni ubistva tiranina. Ne treba sumnjati da je i oko skuta Cezara, kao i svih drugih tirana, bilo raznih Milanovi�a i Komrakova. Me�utim, potreba za ritualnim �i��enjem ista je bila tada kao i sada. Stoga, uprkos va�em komentatoru, uop�te nije u pitanju razlika u "civilizacijskom kodu"; ili je ezoteri�ni "kod" g. Pan�i�a zaista potpuno druga�iji od onog koji (barem u ovom pogledu) delimo Borislav Peki� i ja.
Dr Milan M. �irkovi�, Beograd
