Bu�enje Studentskog kulturnog centra
Kraj smutnih vremena
Jedna od najzna�ajnijih tekovina �ezdeset osme,
kultno mesto osamdesetih, nakon niza praznih godina koje je ispunjavala
"JUL-kul" estetika, polako se vra�a svom izvornom konceptu
Kao
u jednoj epizodi Princa Valijanta Harolda Fostera kada su "osedeli vitezovi
verni svom kralju Aguaru odlu�ili da proteraju uzurpatora i oslobode Tulu
ili poginu", dan po "osvajanju" parlamenta i televizije,
dok su na beogradskim ulicama jo� bili demonstranti u specifi�noj ulozi
"�uvara Revolucije", pred vratima SKC-a okupila se grupa
osedelih urednika najurenih tokom devedesetih, odlu�nih u nameri da
proteraju uzurpatora, vrate SKC-u stari sjaj i predaju ga novoj generaciji
na upotrebu i staranje.
U sveop�toj "postrevolucionarnoj" pomami stavljanja prefiksa "novi/a" ispred naziva svakoraznih institucija (televizija, radio, re�imske novine) u petak, trinaestog ovog meseca, otvoren je stari dobri SKC, kolektivnom izlo�bom u Galeriji, koreo dramom Primarni krug teatra "Mimart" (simboli�no otvaranje ku�e, pozivanjem publike u salu i zadovoljstvo iskazano smehom na kraju), dokumentarnim filmom San o letenju Zorana Solomona (pore�enje srpskog i nema�kog militarizma), d�ez koncertom seksteta Ivana �vangera i na kraju pi�encetom. Lepo i eufori�no.
KLICA SLOBODE: Osnivanje Studentskog kulturnog centra, na Dan studenata 1971. godine, jedna je od najzna�ajnijih tekovina studentske pobune '68. Tada�nja komunisti�ka vlast bila je dovoljno visprena da zna kako je za nju bolje da buntovnike dr�i na oku nego da se okupljaju po privatnim stanovima na nenadgledavanim tribinama. Tako je za tada�nje nepodobne profesore i asistente izmi�ljeno ne�to kao "Institut za sociolo�ka istra�ivanja" (mnogi �inioci sada�nje politi�ke scene su u njemu bili okupljeni), a studenti su dobili SKC. Osniva� je bio Beogradski univerzitet, a finansiran je iz bud�eta Republike. Prvi direktor bio je Petar Ignjatovi� koji je ujedno i otac koncepta SKC-a. Likovni program je bio dominantan, ali su bili zastupljeni i filmski ("Filmforum"), muzi�ki... Ekipa tada mladih urednika pratila je svetske trendove u umetnosti i prikazivala je ovda�njoj publici. Veliki broj doma�ih umetnika, izlo�bama, radionicama, muzi�kim susretima, imao je promociju ba� u SKC-u. Bogatsvo programa i vrhunski gosti stavljali su ga u vrh evropske avangarde 70-ih i 80-ih. Po modelu beogradskog SKC-a stvoreni su i zagreba�ki SKUC i ljubljanski �KUC.
Za sudbinu SKC-a naro�ito su bile zna�ajne tribine Mila Petrovi�a, Milovana Bo�inovi�a i Angeline Markovi�, na kojima je za�eta i populisana, mo�e se re�i, slobodna demokratska misao u tada�njoj SFRJ. "Uspostavljena demokratska misao, koja je bila evolutivna, omogu�avala je potpuni ose�aj pripadnosti Evropi i da je i dru�tvo i�lo tim putem ve� bismo bili u Evropskoj uniji", ka�e za "Vsreme" Miodrag Milutinovi�, organizator i urednik pozori�nog programa.
ISTORIJA: Dugogodi�nja tribina "Kriza jugoslovenskog dru�tva" okupljala je "koli�nik jugoslovenske demokratske misli" kako bi danas rekao Milovan Boji�, lekar i humanista. Na tim tribinama je otvaran demokratski proces, za�eci slobodnog mi�ljenja koji su preneti i na politi�ko pozori�te tog vremena preko otvaranja tabu tema. Golubnja�a, �ovinisti�ka farsa, Karamazovi i Oslobo�enje Skoplja (poslednje dve u re�iji Ljubi�e Risti�a) samo su neke od predstava koje su uzburkavale tada�nju javnost i politi�ke krugove. Na "Danima Latinske Amerike" prvi put su se javno predstavili u�esnici oslobodila�kih pokreta Latinske Amerike. Tada je i oslikan prelepi veliki mural na zidu ispod ba�te koji je danas, o u�asa, sakriven kioscima. Osamdesetih godina, pored mnogih, nenabrojivih projekata bili su i "Dani poljske kulture" i tribina "Nova poljska misao" u kojima je promovisan pokret "Solidarnost". U�esnici tribine i umetnici doslovce su ilegalno prelazili granicu da bi u�estvovali u programu. Tada je i po�eo sukob sa vlastima, oli�enim u predsednici Univerzitetskog komiteta SKJ Mirjanom Markovi�.
SKC je goreo '83. i to u dva meseca tri puta i sva tri puta "iz nehata" zaposlenih. Paljevina je, �ini se, koincidirala sa Danima poljske kulture. Tada�nja vlast se pla�ila uvoza virusa "Solidarnosti" i najverovatnije je, mada je to nemogu�e dokazati, dr�ala �ibicu.
Sve je po�lo nizbrdo, nije te�ko pogoditi, devedesetih. Na mesto direktora, na insistiranje Ministarstva prosvete, doveden je Slavoljub Veselinovi�, odani �lan partije. Prvo "delo" mu je bilo formalno "prevo�enje" SKC-a iz nadle�nosti Univerziteta u nadle�nost Ministarstva, drugo ukidanje kolegijuma urednika, najva�nijeg upravlja�kog tela. Opstrukcijom rada na programima, sitnim podmetanjima i ucenama "osloba�ao" se jednog po jednog urednika i tako gasio redakcije. Rezultat su modne revije, modne revije i samo modne revije za novu "JUL-kul" klasu, poneki rok koncert, kafane, kafi�i i kiosci i sve ostalo "�to vole mladi". Pri�e o reketiranju zakupaca kioska i privatizaciji ku�e nije potrebno ni spominjati.
AMBICIJE: �ta se doga�alo u poslednjih nedelju dana i koji su dalji koraci ispri�ao nam je urednik muzi�kog programa i zakratko privremeni upravnik Miroslav Savi�: "Biv�i urednici su se samoinicijativno okupili i u�li u SKC. Prvo je formiran, nazovimo ga tako, 'krizni �tab' od �est �lanova: tri iz ku�e, tri najurena. Kasnije je, po preporuci DOS-a, napravljen �tab samo od zaposlenih a za v.d. direktora postavljen je pravnik Goran Rakovi�. Krizni �tab je doneo proglas kojim od biv�ih urednika tra�i pomo� da ostvare program. Zvani�no je oformljen kolegijum urednika, ali samo kao savetodavno telo koje se nedavno sastalo i donelo plan za ceo mesec. Planovi su veliki ali ni problemi nisu mali: niko od urednika nema kancelariju, ne zna se �ime �e programi biti finansirani (program za otvaranje je napravljen na dobrovoljnoj bazi ili srpski re�eno 'za d�'), nema pe�ata niti je bilo �iji potpis deponovan. Smenjeni direktor se ne pojavljuje pa se ne mo�e napraviti primopredaja. Sve dalje zavisi od Rektorata: da li �e SKC delovati kao Univerzitetska ku�a kulture ili ne. Iamamo �vrsta uveravanja da �e se, �im se formira prelazna vlada u�initi ne�to na tome da SKC krene napred. Ambicija ovog kolegijuma je da napravi koncepciju moderne ku�e kulture po visokim profesionalnim standardima i kao takav bude predat univerzitetu. Da bi se ostvarivali kvalitetni programi neophodno je da autorska ekipa fluktuira. Ideja je da se ustanovi konkurs projekata a ne radnih mesta i da se ne ponovi da sede glave rade na projektima za studente."
Probali smo da stupimo u kontakt sa svrgnutim direktorom, ali bezuspe�no. Preko �efa obezbe�enja nam je poru�io da je "indisponiran svim ovim doga�ajima". I ne bio.
Zoran Majdin
Biljana Tomi�, urednik likovnog programa: "Ponovo je otvoren slobodni SKC. Da bi �in otvaranja bio 'pravi' pozvani su nekada�nji saradnici i prijatelji da potvrde svoj trag i novi po�etak."
Branko Ili�, Otpor: "Od novog SKC-a o�ekujem penetraciju ideje, imaginaciju kulture, eskalaciju slobode, eksploziju umetnosti i zajedno prezentaciju mladih. Privremena uprava, po mom mi�ljenju, to mo�e ponuditi ali treba i da zna da �e imati alternativu u ilegali. Ako ne ispuni o�ekivanja iza�i �emo iz ilegale."
Mr�an Baji�, profesor FLU: "Na ovoj zgradi nekada je stajala tabla Brane Dimitrijevi�a 'Ovo mo�e da bude mesto od istorijskog zna�aja'. To je istina i ta zgrada je to i bila. U smutnom me�uvremenu SKC je postao skup raznolikih butika. Nisam do�ao na otvaranje ni iz kakvog sentimentalizma. Ova ku�a je data generaciji '68. a sada treba da je preuzme generacija 2000. da ovde stvara umetnost koja je opozicija svim sistemima."
Slavko Timotijevi�, "Sre�na galerija": "Do�ao sam samo da pomognem u ostvarivanju kontinuiteta u istorijskom smislu. Ponudili smo i prihva�eno je na�e znanje i senzibilitet i nadamo se da �e mladi to znanje iskoristiti. Bi�e te�ko ali zato smo mi tu.
