Buđenje Studentskog kulturnog centra
Kraj smutnih vremena
Jedna od najznačajnijih tekovina šezdeset osme,
kultno mesto osamdesetih, nakon niza praznih godina koje je ispunjavala
"JUL-kul" estetika, polako se vraća svom izvornom konceptu
Kao
u jednoj epizodi Princa Valijanta Harolda Fostera kada su "osedeli vitezovi
verni svom kralju Aguaru odlučili da proteraju uzurpatora i oslobode Tulu
ili poginu", dan po "osvajanju" parlamenta i televizije,
dok su na beogradskim ulicama još bili demonstranti u specifičnoj ulozi
"čuvara Revolucije", pred vratima SKC-a okupila se grupa
osedelih urednika najurenih tokom devedesetih, odlučnih u nameri da
proteraju uzurpatora, vrate SKC-u stari sjaj i predaju ga novoj generaciji
na upotrebu i staranje.
U sveopštoj "postrevolucionarnoj" pomami stavljanja prefiksa "novi/a" ispred naziva svakoraznih institucija (televizija, radio, režimske novine) u petak, trinaestog ovog meseca, otvoren je stari dobri SKC, kolektivnom izložbom u Galeriji, koreo dramom Primarni krug teatra "Mimart" (simbolično otvaranje kuće, pozivanjem publike u salu i zadovoljstvo iskazano smehom na kraju), dokumentarnim filmom San o letenju Zorana Solomona (poređenje srpskog i nemačkog militarizma), džez koncertom seksteta Ivana Švangera i na kraju pićencetom. Lepo i euforično.
KLICA SLOBODE: Osnivanje Studentskog kulturnog centra, na Dan studenata 1971. godine, jedna je od najznačajnijih tekovina studentske pobune '68. Tadašnja komunistička vlast bila je dovoljno visprena da zna kako je za nju bolje da buntovnike drži na oku nego da se okupljaju po privatnim stanovima na nenadgledavanim tribinama. Tako je za tadašnje nepodobne profesore i asistente izmišljeno nešto kao "Institut za sociološka istraživanja" (mnogi činioci sadašnje političke scene su u njemu bili okupljeni), a studenti su dobili SKC. Osnivač je bio Beogradski univerzitet, a finansiran je iz budžeta Republike. Prvi direktor bio je Petar Ignjatović koji je ujedno i otac koncepta SKC-a. Likovni program je bio dominantan, ali su bili zastupljeni i filmski ("Filmforum"), muzički... Ekipa tada mladih urednika pratila je svetske trendove u umetnosti i prikazivala je ovdašnjoj publici. Veliki broj domaćih umetnika, izložbama, radionicama, muzičkim susretima, imao je promociju baš u SKC-u. Bogatsvo programa i vrhunski gosti stavljali su ga u vrh evropske avangarde 70-ih i 80-ih. Po modelu beogradskog SKC-a stvoreni su i zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
Za sudbinu SKC-a naročito su bile značajne tribine Mila Petrovića, Milovana Božinovića i Angeline Marković, na kojima je začeta i populisana, može se reći, slobodna demokratska misao u tadašnjoj SFRJ. "Uspostavljena demokratska misao, koja je bila evolutivna, omogućavala je potpuni osećaj pripadnosti Evropi i da je i društvo išlo tim putem već bismo bili u Evropskoj uniji", kaže za "Vsreme" Miodrag Milutinović, organizator i urednik pozorišnog programa.
ISTORIJA: Dugogodišnja tribina "Kriza jugoslovenskog društva" okupljala je "količnik jugoslovenske demokratske misli" kako bi danas rekao Milovan Bojić, lekar i humanista. Na tim tribinama je otvaran demokratski proces, začeci slobodnog mišljenja koji su preneti i na političko pozorište tog vremena preko otvaranja tabu tema. Golubnjača, Šovinistička farsa, Karamazovi i Oslobođenje Skoplja (poslednje dve u režiji Ljubiše Ristića) samo su neke od predstava koje su uzburkavale tadašnju javnost i političke krugove. Na "Danima Latinske Amerike" prvi put su se javno predstavili učesnici oslobodilačkih pokreta Latinske Amerike. Tada je i oslikan prelepi veliki mural na zidu ispod bašte koji je danas, o užasa, sakriven kioscima. Osamdesetih godina, pored mnogih, nenabrojivih projekata bili su i "Dani poljske kulture" i tribina "Nova poljska misao" u kojima je promovisan pokret "Solidarnost". Učesnici tribine i umetnici doslovce su ilegalno prelazili granicu da bi učestvovali u programu. Tada je i počeo sukob sa vlastima, oličenim u predsednici Univerzitetskog komiteta SKJ Mirjanom Marković.
SKC je goreo '83. i to u dva meseca tri puta i sva tri puta "iz nehata" zaposlenih. Paljevina je, čini se, koincidirala sa Danima poljske kulture. Tadašnja vlast se plašila uvoza virusa "Solidarnosti" i najverovatnije je, mada je to nemoguće dokazati, držala šibicu.
Sve je pošlo nizbrdo, nije teško pogoditi, devedesetih. Na mesto direktora, na insistiranje Ministarstva prosvete, doveden je Slavoljub Veselinović, odani član partije. Prvo "delo" mu je bilo formalno "prevođenje" SKC-a iz nadležnosti Univerziteta u nadležnost Ministarstva, drugo ukidanje kolegijuma urednika, najvažnijeg upravljačkog tela. Opstrukcijom rada na programima, sitnim podmetanjima i ucenama "oslobađao" se jednog po jednog urednika i tako gasio redakcije. Rezultat su modne revije, modne revije i samo modne revije za novu "JUL-kul" klasu, poneki rok koncert, kafane, kafići i kiosci i sve ostalo "što vole mladi". Priče o reketiranju zakupaca kioska i privatizaciji kuće nije potrebno ni spominjati.
AMBICIJE: Šta se događalo u poslednjih nedelju dana i koji su dalji koraci ispričao nam je urednik muzičkog programa i zakratko privremeni upravnik Miroslav Savić: "Bivši urednici su se samoinicijativno okupili i ušli u SKC. Prvo je formiran, nazovimo ga tako, 'krizni štab' od šest članova: tri iz kuće, tri najurena. Kasnije je, po preporuci DOS-a, napravljen štab samo od zaposlenih a za v.d. direktora postavljen je pravnik Goran Raković. Krizni štab je doneo proglas kojim od bivših urednika traži pomoć da ostvare program. Zvanično je oformljen kolegijum urednika, ali samo kao savetodavno telo koje se nedavno sastalo i donelo plan za ceo mesec. Planovi su veliki ali ni problemi nisu mali: niko od urednika nema kancelariju, ne zna se čime će programi biti finansirani (program za otvaranje je napravljen na dobrovoljnoj bazi ili srpski rečeno 'za dž'), nema pečata niti je bilo čiji potpis deponovan. Smenjeni direktor se ne pojavljuje pa se ne može napraviti primopredaja. Sve dalje zavisi od Rektorata: da li će SKC delovati kao Univerzitetska kuća kulture ili ne. Iamamo čvrsta uveravanja da će se, čim se formira prelazna vlada učiniti nešto na tome da SKC krene napred. Ambicija ovog kolegijuma je da napravi koncepciju moderne kuće kulture po visokim profesionalnim standardima i kao takav bude predat univerzitetu. Da bi se ostvarivali kvalitetni programi neophodno je da autorska ekipa fluktuira. Ideja je da se ustanovi konkurs projekata a ne radnih mesta i da se ne ponovi da sede glave rade na projektima za studente."
Probali smo da stupimo u kontakt sa svrgnutim direktorom, ali bezuspešno. Preko šefa obezbeđenja nam je poručio da je "indisponiran svim ovim događajima". I ne bio.
Zoran Majdin
Biljana Tomić, urednik likovnog programa: "Ponovo je otvoren slobodni SKC. Da bi čin otvaranja bio 'pravi' pozvani su nekadašnji saradnici i prijatelji da potvrde svoj trag i novi početak."
Branko Ilić, Otpor: "Od novog SKC-a očekujem penetraciju ideje, imaginaciju kulture, eskalaciju slobode, eksploziju umetnosti i zajedno prezentaciju mladih. Privremena uprava, po mom mišljenju, to može ponuditi ali treba i da zna da će imati alternativu u ilegali. Ako ne ispuni očekivanja izaći ćemo iz ilegale."
Mrđan Bajić, profesor FLU: "Na ovoj zgradi nekada je stajala tabla Brane Dimitrijevića 'Ovo može da bude mesto od istorijskog značaja'. To je istina i ta zgrada je to i bila. U smutnom međuvremenu SKC je postao skup raznolikih butika. Nisam došao na otvaranje ni iz kakvog sentimentalizma. Ova kuća je data generaciji '68. a sada treba da je preuzme generacija 2000. da ovde stvara umetnost koja je opozicija svim sistemima."
Slavko Timotijević, "Srećna galerija": "Došao sam samo da pomognem u ostvarivanju kontinuiteta u istorijskom smislu. Ponudili smo i prihvaćeno je naše znanje i senzibilitet i nadamo se da će mladi to znanje iskoristiti. Biće teško ali zato smo mi tu.
