CD
Skok sa ivice
Bjork Selmasongs (One Little
Indian, 2000)
"Na neki smešan način, ja volim disciplinu!", izjavila je Bjork za švedsku TV stanicu ZTV. Vi koji poznajete opus i ličnost ove islandske pevačice verovatno ste već umrli od smeha. Vi ostali, upoznajte Bjork kroz neke zanimljive i nadasve disciplinovane detalje iz njenog života.
Bjork, po ocu Gudmunduru prezimenovana Gudmundsdottir, rođena je 21. novembra 1965. Njena ne-tako-disciplinovana majka razvela se od oca par godina kasnije i zajedno sa ćerkom pridružila se lokalnoj hipi komuni (kako to izgleda na Islandu, stvar je nama nepoznate discipline!). Omiljena zabava male Bjork bila je disciplinovana jurnjava zatvorenih očiju po ulici, zbog čega i dan-danas ima ožiljak na licu od sudara sa banderom. Otkrivši sredini vrlo rano talenat za muziku, Bjork već sa 11 godina snima album Bjork na kome se nalaze obrade Beatlesa, Stevieja Wondera, dečjih i islandskih folk pesama. Disciplinujući svoju karijeru, Bjork je krajem sedamdesetih odlepila na punk, obrijala obrve i pridružila se ženskom hardcore sastavu Spit and Snot. Zbog razlika u poimanju discipline, Bjork ih napušta i nastavlja karijeru sa bendom Tippi Tikarras, čiju muziku kritičari porede se ranim The Cure i Siouxsie And The Banshees. Međutim, već godinu dana kasnije bend se raspada i Bjork postaje članica punk-jazz-gothic sastava Kukl. Istovremeno disciplinujući i svoj odnos prema novcu, ona radi, prvo u fabrici za preradu ribe, a potom i u fabrici koka-kole. Godine 1986. Bjork se pojavljuje u muzičkoj emisiji islandske televizije samo u suknjici i brushalteru, sve sa stomakom sedmomesečne zapremine. Jedna žena disciplinovano dobija infarkt. Iste godine nastaju Sykurmolarnir, kasnije preimenovani u Sugarcubes, kada njihov prvi hit Birthday postaje hit u Engleskoj, a potom i u Americi. Debi album Life's Too Good prodaje se u tri miliona primeraka. Karijera benda se disciplinovano ali komercijalno znatno slabije razvija sve do kraha 1992. kada je objavljen njihov poslednji studijski album Stick Around For Joy (ime disciplinovano prema ishodu!). Vredan pomena je i iskorak u jazz sa projektom Gling Glo na kome su obrađeni islandski (?!) jazz standardi. Godinu dana kasnije, sa pesmicama koje je disciplinovano čuvala poput intimnog dnevnika, Bjork započinje solo karijeru albumom Debut. Britanska štampa proglašava isti za jednu od najinovativnijih ploča započete decenije. Nakon toga slede još dva studijska albuma, Post i Homogenic, na kojima je njen animalni vokal u sukobu sa tehnologijom doveden do perfekcije, sve više disciplinujući prosečno ljudsko uvo. "Čini mi se da polovina mene ima pet godina, a druga polovina 50. Ovu koja ima 50 sakrivam od drugih ljudi", kaže Bjork.
I da li je sada iznenađujuće ili nedsiciplinovano to što Bjork u novom filmu (kralja neozbiljnosti) Larsa fon Triera glumi češku imigrantkinju u Americi koja se zove Selma, i za tu ulogu dobija prestižnu kansku nagradu?!
"Što više imaš discipline, to više imaš slobode", kaže Bjork. Hmmm. "Samo treba znati kako da budeš disciplinovan", objašnjava potom. M-hmmm...
Selmasongs je prigodno naslovljen soundtrack za film Dancer in the Dark. Spojenost reči Selma i songs odslikava, valjda, vezanost koju je Bjork ostvarila sa likom Selme. Glasine kažu da je na snimanju ponekad stvarno bio problem vratiti je u realnost. Iako je Fon Trier pun reči hvale za njen glumački talenat, Bjork je izjavila da više nikada neće glumiti. Sve postaje jasnije kada Fon Trier, u jednom intervjuu, njihovu bliskost uporedi s bliskošću dvoje ljudi koji se razvode.
Budući da nisam video film, jer raskoš jednog mjuzikla samo imbecil može da rabi na piratskoj kaseti, a uzimajući u obzir sve glasine o istom, čini mi se da je Selmasongs neobično kratak (samo 35 minuta muzike) i neobično bjorkast. Dok za prvo nema objašnjenja, drugo se može objasniti time da je Bjork prvobitno bilo ponuđeno da uradi muziku za film, ne i da glumi u njemu, što je očigledno udvostručilo njenu prisutnost. Otuda zapanjuje u kojoj meri se njen cangr-cangr-klong ritam, prošaran oh-its-tooooooo-quiet egzaltiranošću, doima kao restauracija nekog Gene Kellyjevog mjuzikla.
Na albumu Selmasongs Catherine Deneuve peva, ritam u jednoj pesmi postiže se stvarnim fabričkim zvucima mašina (Cvalda), a postoji i pesma In The Musicals u kojoj se na mjuzikl način rekapituliraju nužni sastojci žanra. Poseban doživljaj ostvaruje poslednja tema, u kojoj se Bjork direktno sudara sa Van Gelisovim opusom, čak njemu nalik pompezno krsteći pesmu New World. Međutim, fingirana emocija dueta sa Thom Yorkeom (iz Radiohead) u baladi I've Seen It All predstavlja vrhunac u ostvarenoj ljubavnoj tenziji uzimajući u obzir opus oba autora. Ljubav i tuga, kao dve misaone imenice, koje su u životu preretko samo misaone, protkale se ovaj dijalog retko melodičnim vapajem koji instantno postaje klasik vašeg srca.
Poredeći svoje glumačko iskustvo sa skokom sa ivice provalije, čini se da je za Bjork komponovanje za mjuzikl došlo kao daleko lakši ali podjednako zahtevan zadatak. Selmasongs u poređenju sa ostatkom Bjork kataloga nije esencijalno izdanje, ali mu upravo krletka strogih, da ne kažem disciplinovanih, pravila mjuzikla daje skoro remekdelični sjaj, a ne rajska ptičica u njoj zatočena.
Slobodan Vujanović
