Nemirni Bliski istok
Nova krvava runda
Analitičari kažu da je sasvim jasno da je za krah primirja
dovoljan svaki novi okršaj između Palestinaca i jevrejskih naseljenika,
odnosno njihovih ogorčeno suprotstavljenih jezgara rešenih da jedni
druge zbrišu sa zemlje
Dva
dana posle potpisivanja sporazuma o prekidu vatre u egipatskom Šarm el-Šeiku,
krvava bitka izbila je između jevrejskih naseljenika i Palestinaca na
brdu iznad Nablusa. Bitka je trajala sedam sati, uz napade izraelskih
helikoptera i celovit televizijski prenos.
Jedan Palestinac i jedan Izrealac su izgubili živote – kao dodatni dokaz da najnovije krhko primirje koje su izradili Amerikanci ne zavisi samo od napora Jasera Arafata da zauzda svoje ljude, niti od toga da li će izraelska armija povući trupe sa okupiranih područja i omekšati svoju taktiku. Analitičari danas kažu da je sasvim jasno da je za krah primirja dovoljan svaki novi okršaj između Palestinaca i jevrejskih naseljenika, odnosno njihovih ogorčeno suprotstavljenih jezgara rešenih da jedni druge zbrišu sa zemlje.
Na okupiranim teritorijama danas živi 225.000 izraelskih naseljenika.
Oni su civilna okupaciona sila pod zaštitom izraelskih oružanih snaga. Izrael je potrošio ogromne količine novca za podizanje utvrđenih gradova i gradnju mreže strateških puteva koji seku arapske oblasti.
Okršaj kod Nablusa se izdvaja po tome što je prvi posle sporazuma u Šarm el-Šeiku do koga je došlo posle tri sedmice neprekidnih bitaka u kojima je najmanje 107 Palestinaca poginulo a 3000 ranjeno. Deset Izraelaca je izgubilo život, uključujući dvojicu rezervista koje je linčovala palestinska gomila u Ramalahu 12. oktobra. Pogibija Izraelca kod Nablusa, kažu izraelski izvori, gotovo će sigurno naterati premijera Ehuda Baraka da se složi sa svojim generalima koji traže dozvolu da trupama narede juriš na ciljeve širom prostora pod palestinskom kontrolom.
PREKID
BEZ PREKIDA: Ni palestinska ni izraelska strana ne polažu mnogo vere
u primirje koje su prošlog utorka odbile da potpišu u Šarm el-Šeiku.
Izrael je rekao da prvo hoće da vidi opipljive dokaze da će Palestinci
okončati nasilje. Tako se došlo do sporazuma o prekidu vatre kao uvodu u
buduće primirje, da bi prekid vatre bio prekinut posle 48 sati.
Obe strane optužuju jedna drugu za gaženje sporazuma iz Šarm el-Šeika. Saeb Erakt, šef palestinskog pregovaračkog tima, optužuje Izrael da nastavlja blokadu gradova, sela i izbegličkih logora na Zapadnoj obali.
Prvi dan prekida vatre počeo je uz notu koja obećava. Izrael je malo popustio u blokadi Palestinaca i u drugim zabranama zavedenih tokom proteklih sedmica nasilja. Prvi put od 8. oktobra putnički avioni su počeli da lete sa međunarodnog aerodroma u Gazi – tom simbolu palestinske nezavisnosti koji Izraelci ipak kontrolišu iza scene.
Bila je otvorena i granica između Gaze i Egipta. Kamioni su počeli da se kreću preko granične postaje između Gaze i Izraela. Međutim, Izraelci i dalje zabranjuju Palestincima da idu na svoje svakodnevne izraelske poslove jer su, kažu, zabrinuti zbog terorizma. Napetost je svuda velika.
Izraelski ministar unutrašnjih poslova Šlomo Ben-Ami kaže: "Ne vidim da se stvari smiruju. Lično vidim da se nešto ozbiljnije dešava unutar palestinskih vlasti, što otvara kritično pitanje da li Arafat ima kontrolu." Zatvaranje palestinskih oblasti na Zapadnoj obali i Gazi delom je ukinuto kako bi Palestinci mogli da se kreću unutar svojih prostora, kaže Ben-Ami. "Ali, Palestincima neće biti dozvoljen pristup Izraelu sve dok Arafatove snage bezbednosti ponovo ne uhapse gerilce Hamasa i Islamskog džihada koji su pušteni iz palestinskih zatvora u protekle tri sedmice."
"Ne
vidim da se prašina sleže. Šaljem pismo svim šefovima diplomatija
povodom sumnjivog sprovođenja sporazuma u Šarm el-Šeiku od strane
palestinskih vlasti, bilo da to čine namerno, bilo da okreću
glavu", kaže Ben-Ami koji je takođe na dužnosti šefa izraelske
diplomatije.
Ipak, ovaj put Izrael nije optužio palestinsko rukovodstvo da je namerno izazvalo sukobe. A Palestinci nisu posegli za svojom uobičajenom tužbom da Izrael slepom vojnom silom udara na demonstrante. U možda najvećoj promeni stava, palestinski vođi su počeli javno da pozivaju i na okončanje uličnih bitaka sa izraelskim trupama, i to nakon što je ubijeno više od stotinu Palestinaca. "Mi ne želimo da se prolije nijedna nova kap krvi", izjavio je jedan od veterana u rukovodstvu PLO-a Mahmud Abas, poznatiji kao Abu Mazen, grupi palestinskih novinara. Palestinsko rukovodstvo se nada da će mirovni pregovori moći da se nastave u roku od mesec dana, ali da će biti neophodna stroža kontrola demonstracija i "haosa u bezbednosti" koji je izazvala naoružana milicija na palestinskim ulicama, rekao je Abas: "Demonstracije unutar naših gradova niko ne može da spreči. Ali sukobi sa novim ljudskim žrtvama, to je previše i to mora prestati."
TAJNI PREGOVORI I PORUKE: Dve strane su i dalje u tajnim pregovorima – posredstvom američke Centralne obaveštajne agencije – da ponovo uspostave poverenje razbijeno tokom višenedeljnog krvoprolića. Kalkolija, Nablus, Tulkarm, Hebron i Beit Džal, svi veliki gradovi Zapadne obale, odsečeni su od spoljnog sveta.
Rezultat
je gomilanje olujnih oblaka na severu, istoku i jugu, uz zloslutnu
prognozu izbijanja sveopšteg rata, kažu novinski izveštači. Pred
takvim izgledima, izraelski ministri su počeli da planiraju jednostrano
povlačenje iz palestinskih oblasti. Ti planovi bi trebalo da stave tačku
na svako novo pregovaranje o palestinskoj državi. Nepovezani komadi
zemlje, koji neće moći da trguju sa Izraelom, biće sve što će Arafat
naslediti.
Činjenica da su izraelske vlasti dozvolile da ovi planovi procure u štampu pokazuje da Izrael šalje jasan zahtev Arafatu da zaustavi nasilje. Izraelske opozicione partije su objavile da "neće odbaciti" ideju svog priključenja vanrednoj vladi – ako se prekid vatre ne održi i ako Barak ne učini nikakav korak da ponovo pokrene mirovne pregovore zasnovane na razumevanju postignutom prošlog jula na samitu u Kejp Dejvidu. Barak uzvraća da se "i dalje nada, uprkos svemu," da će mirovni napor biti sačuvan.
Mnogi u Izraelu i Palestini veruju da je grč nasilja, istorijski, vodio ka mirovnim probojima – oktobarski rat 1973. ka izraelsko-egipatskom miru 1978, a intifada, ili palestinski ustanak, koji je počeo 1987, ka privremenom mirovnom sporazumu u Oslu 1993. Tokom petnaestodnevnog samita u Kejp Dejvidu, većina stručnjaka za region je sumnjala da je konačni mirovni sporazum moguć zato što su, kako su rekli, potrebne još jedna ili dve krvave runde. U ovom času, kažu bliskoistočni komentatori, teško je zamisliti da tekuće nasilje može da bude ta prekretnica koja će prevagnuti ka miru.
Miodrag Radović (Beta)
