Nemirni Bliski istok
Nova krvava runda
Analiti�ari ka�u da je sasvim jasno da je za krah primirja
dovoljan svaki novi okr�aj izme�u Palestinaca i jevrejskih naseljenika,
odnosno njihovih ogor�eno suprotstavljenih jezgara re�enih da jedni
druge zbri�u sa zemlje
Dva
dana posle potpisivanja sporazuma o prekidu vatre u egipatskom �arm el-�eiku,
krvava bitka izbila je izme�u jevrejskih naseljenika i Palestinaca na
brdu iznad Nablusa. Bitka je trajala sedam sati, uz napade izraelskih
helikoptera i celovit televizijski prenos.
Jedan Palestinac i jedan Izrealac su izgubili �ivote � kao dodatni dokaz da najnovije krhko primirje koje su izradili Amerikanci ne zavisi samo od napora Jasera Arafata da zauzda svoje ljude, niti od toga da li �e izraelska armija povu�i trupe sa okupiranih podru�ja i omek�ati svoju taktiku. Analiti�ari danas ka�u da je sasvim jasno da je za krah primirja dovoljan svaki novi okr�aj izme�u Palestinaca i jevrejskih naseljenika, odnosno njihovih ogor�eno suprotstavljenih jezgara re�enih da jedni druge zbri�u sa zemlje.
Na okupiranim teritorijama danas �ivi 225.000 izraelskih naseljenika.
Oni su civilna okupaciona sila pod za�titom izraelskih oru�anih snaga. Izrael je potro�io ogromne koli�ine novca za podizanje utvr�enih gradova i gradnju mre�e strate�kih puteva koji seku arapske oblasti.
Okr�aj kod Nablusa se izdvaja po tome �to je prvi posle sporazuma u �arm el-�eiku do koga je do�lo posle tri sedmice neprekidnih bitaka u kojima je najmanje 107 Palestinaca poginulo a 3000 ranjeno. Deset Izraelaca je izgubilo �ivot, uklju�uju�i dvojicu rezervista koje je lin�ovala palestinska gomila u Ramalahu 12. oktobra. Pogibija Izraelca kod Nablusa, ka�u izraelski izvori, gotovo �e sigurno naterati premijera Ehuda Baraka da se slo�i sa svojim generalima koji tra�e dozvolu da trupama narede juri� na ciljeve �irom prostora pod palestinskom kontrolom.
PREKID
BEZ PREKIDA: Ni palestinska ni izraelska strana ne pola�u mnogo vere
u primirje koje su pro�log utorka odbile da potpi�u u �arm el-�eiku.
Izrael je rekao da prvo ho�e da vidi opipljive dokaze da �e Palestinci
okon�ati nasilje. Tako se do�lo do sporazuma o prekidu vatre kao uvodu u
budu�e primirje, da bi prekid vatre bio prekinut posle 48 sati.
Obe strane optu�uju jedna drugu za ga�enje sporazuma iz �arm el-�eika. Saeb Erakt, �ef palestinskog pregovara�kog tima, optu�uje Izrael da nastavlja blokadu gradova, sela i izbegli�kih logora na Zapadnoj obali.
Prvi dan prekida vatre po�eo je uz notu koja obe�ava. Izrael je malo popustio u blokadi Palestinaca i u drugim zabranama zavedenih tokom proteklih sedmica nasilja. Prvi put od 8. oktobra putni�ki avioni su po�eli da lete sa me�unarodnog aerodroma u Gazi � tom simbolu palestinske nezavisnosti koji Izraelci ipak kontroli�u iza scene.
Bila je otvorena i granica izme�u Gaze i Egipta. Kamioni su po�eli da se kre�u preko grani�ne postaje izme�u Gaze i Izraela. Me�utim, Izraelci i dalje zabranjuju Palestincima da idu na svoje svakodnevne izraelske poslove jer su, ka�u, zabrinuti zbog terorizma. Napetost je svuda velika.
Izraelski ministar unutra�njih poslova �lomo Ben-Ami ka�e: "Ne vidim da se stvari smiruju. Li�no vidim da se ne�to ozbiljnije de�ava unutar palestinskih vlasti, �to otvara kriti�no pitanje da li Arafat ima kontrolu." Zatvaranje palestinskih oblasti na Zapadnoj obali i Gazi delom je ukinuto kako bi Palestinci mogli da se kre�u unutar svojih prostora, ka�e Ben-Ami. "Ali, Palestincima ne�e biti dozvoljen pristup Izraelu sve dok Arafatove snage bezbednosti ponovo ne uhapse gerilce Hamasa i Islamskog d�ihada koji su pu�teni iz palestinskih zatvora u protekle tri sedmice."
"Ne
vidim da se pra�ina sle�e. �aljem pismo svim �efovima diplomatija
povodom sumnjivog sprovo�enja sporazuma u �arm el-�eiku od strane
palestinskih vlasti, bilo da to �ine namerno, bilo da okre�u
glavu", ka�e Ben-Ami koji je tako�e na du�nosti �efa izraelske
diplomatije.
Ipak, ovaj put Izrael nije optu�io palestinsko rukovodstvo da je namerno izazvalo sukobe. A Palestinci nisu posegli za svojom uobi�ajenom tu�bom da Izrael slepom vojnom silom udara na demonstrante. U mo�da najve�oj promeni stava, palestinski vo�i su po�eli javno da pozivaju i na okon�anje uli�nih bitaka sa izraelskim trupama, i to nakon �to je ubijeno vi�e od stotinu Palestinaca. "Mi ne �elimo da se prolije nijedna nova kap krvi", izjavio je jedan od veterana u rukovodstvu PLO-a Mahmud Abas, poznatiji kao Abu Mazen, grupi palestinskih novinara. Palestinsko rukovodstvo se nada da �e mirovni pregovori mo�i da se nastave u roku od mesec dana, ali da �e biti neophodna stro�a kontrola demonstracija i "haosa u bezbednosti" koji je izazvala naoru�ana milicija na palestinskim ulicama, rekao je Abas: "Demonstracije unutar na�ih gradova niko ne mo�e da spre�i. Ali sukobi sa novim ljudskim �rtvama, to je previ�e i to mora prestati."
TAJNI PREGOVORI I PORUKE: Dve strane su i dalje u tajnim pregovorima � posredstvom ameri�ke Centralne obave�tajne agencije � da ponovo uspostave poverenje razbijeno tokom vi�enedeljnog krvoproli�a. Kalkolija, Nablus, Tulkarm, Hebron i Beit D�al, svi veliki gradovi Zapadne obale, odse�eni su od spoljnog sveta.
Rezultat
je gomilanje olujnih oblaka na severu, istoku i jugu, uz zloslutnu
prognozu izbijanja sveop�teg rata, ka�u novinski izve�ta�i. Pred
takvim izgledima, izraelski ministri su po�eli da planiraju jednostrano
povla�enje iz palestinskih oblasti. Ti planovi bi trebalo da stave ta�ku
na svako novo pregovaranje o palestinskoj dr�avi. Nepovezani komadi
zemlje, koji ne�e mo�i da trguju sa Izraelom, bi�e sve �to �e Arafat
naslediti.
�injenica da su izraelske vlasti dozvolile da ovi planovi procure u �tampu pokazuje da Izrael �alje jasan zahtev Arafatu da zaustavi nasilje. Izraelske opozicione partije su objavile da "ne�e odbaciti" ideju svog priklju�enja vanrednoj vladi � ako se prekid vatre ne odr�i i ako Barak ne u�ini nikakav korak da ponovo pokrene mirovne pregovore zasnovane na razumevanju postignutom pro�log jula na samitu u Kejp Dejvidu. Barak uzvra�a da se "i dalje nada, uprkos svemu," da �e mirovni napor biti sa�uvan.
Mnogi u Izraelu i Palestini veruju da je gr� nasilja, istorijski, vodio ka mirovnim probojima � oktobarski rat 1973. ka izraelsko-egipatskom miru 1978, a intifada, ili palestinski ustanak, koji je po�eo 1987, ka privremenom mirovnom sporazumu u Oslu 1993. Tokom petnaestodnevnog samita u Kejp Dejvidu, ve�ina stru�njaka za region je sumnjala da je kona�ni mirovni sporazum mogu� zato �to su, kako su rekli, potrebne jo� jedna ili dve krvave runde. U ovom �asu, ka�u bliskoisto�ni komentatori, te�ko je zamisliti da teku�e nasilje mo�e da bude ta prekretnica koja �e prevagnuti ka miru.
Miodrag Radovi� (Beta)
