Pismenost
Ako neko misli da je tema banalna, vara se: �ujem da je 60 odsto stanovni�tva Srbije "funkcionalno nepismeno", dakle ume da se potpi�e i da na mobilnom telefonu pro�ita ko ih je zvao. Tema je, dakle, vi�e nekako elitisti�ka. Pismeno lice iz vlastite pismenosti izvla�i poprili�nu dozu sujete, u nedostatku boljeg razloga, a u�ivanje u iluziji da si bolji od svojega bli�njega majka je svakog u�ivanja. Ima, me�utim, i malo dubljih razloga za u�ivanje u pismenosti � kako svojoj, tako i tu�oj.
Pre svega, imperativna potreba da se ne�to zabele�i
� jer re�i lete, a pismena ostaju � presudno je doprinela razvoju
ljudske vrste, unev�i red i samodisciplinu u um, a mnogo bolju
koordinaciju u odnose mozga, oka i ruke. Istra�ivanja ameri�ke vojske iz
perioda Drugog svetskog rata pokazuju da od pismenih regruta ispadaju
mnogo bolji strelci nego od nepismenih. Re� je upravo o toj koordinaciji
oka i ruke (mozak tu ne igra neku zna�ajniju ulogu). Ali, mnogo je va�niji
socijalni element: otkad je prvi Sumerac �tapi�em u vla�nu glinenu plo�icu
upisao svoje hijeroglife, pa do dana dana�njeg � pismenost se ceni. I
ne samo to: me�u pismenima su se odmah pojavile razlike jer se mo�e biti
pismen, veoma pismen i polupismen, sa svim mogu�im nijansama izme�u
toga; jedino se ne mo�e biti najpismeniji jer je jezik (pa i onaj pisani)
�ivi organizam koji raste i razvija se.
Biti pismen ne zna�i samo po�tovati pravila gramatike
i interpunkcije; ima takvih dosadnih pisaca, a ime im je Legion. Biti
pismen zna�i biti u stanju prvo smisliti ne�to pametno, pa to onda i
napisati tako da drugi razumeju. Ako pri tom �itaoci i u�ivaju � cilj
je postignut. Tu smo ve� na jednom nivou mnogo viso�ijem od onoga �to
zovu "funkcionalnom pismeno��u". Naime, dade se u�ivati u
dobro utemeljenoj krivi�noj prijavi, a jo� vi�e u izvesnim pravosna�nim
presudama koje lako mo�emo da zamislimo; ali to ipak nije ona vrsta u�ivanja
kao kad se �ita poslednje poglavlje Krle�inog "Banketa u
Blitvi", na primer. Li�no mislim da je Krle�a vi�e u�ivao pi�u�i
to poglavlje, nego policijski inspektor i predsednik Vrhovnog suda iz na�eg
primera, mada se njih dvojica ne moraju nu�no slo�iti...
Naravno da je najbolje biti veoma pismen, mada to
zahteva mnogo rada, razmi�ljanja i samodiscipline. Upravo plodovi tih
napora donose u�ivanje u pismenosti kako onome koji pi�e tako i onima
koji �itaju. Za�to bi ina�e ljudi kupovali knjige, a pisci dobijali
Nobelovu nagradu? Ima tu � osim para � i ne�ega �to je mnogo va�nije:
pismenost je ve�tina ni�ta manja od muzike, slikanja, kuvanja i sli�nih
veoma cenjenih umetnosti. Upra�njavaju�i tu ve�tinu, pismen �ovek na
putu je da postigne du�evni mir i ravnote�u u sebi; to najbolje dokazuje
po�tovanje koje su drevni Kinezi i Japanci ukazivali svojim kaligrafima.
Ali, iza svega toga i dalje vreba sujeta, najve�i �ovekov
porok. Ima li sujetnije i razma�enije �eljadi od pisaca i pesnika, od
skribomana i kolumnista, koji svi �ive od pismenosti? �avo vreba upravo
tu, a jedini spas je umerenost. Ne umerenost u pismenosti! Umerenost u
sujeti. Kineski mudrac Jao Ce Ze davno je upozorio: "�ovek je kao
voda � uvek te�e nizbrdo i iscuri kroz najmanju rupu." Pismen �ovek
ponizno slu�i Ve�tini pismenosti, a ne obrnuto; on je samo alatka u
rukama Ve�tine, a ne obrnuto. U protivnom �e u�ivanje nestati, a
pismenost se izopa�iti u muku, razdra�ljivost, zavist i pasjaluk.
Primera imamo oko sebe dovoljno.
Milo� Vasi�
