Vazdu�aste svetinje
"Cinizam prema politi�kom �ivotu";
"Vreme" br. 510
U "Vremenu" je objavljen intervju sa knji�evnikom Vladimirom Arsenijevi�em u kojem su se potkrale i nekolike re�enice na koje se, sve da ih nije izrekao jedan srpski pisac, mo�da ne bi ni trebalo obazirati. Ipak, kada jedan, ina�e tira�an pisac, izjavi: "Kosovo nikad nisam do�ivljavao kao srpsku kolevku ili svetinju, kako je opisuje visokoparna retorika", ili "ovde su godinama negovani mitovi o vazdu�astim svetinjama od kojih nemamo ni�ta, budu�i da ve� godinama ne mo�ete da odete i mirno pogledate neku od njih", tada je to u najmanju ruku simptomati�no.
Mo�da Arsenijevi�u ni�ta ne bi ni trebalo obja�njavati ni zamerati, naposletku, njegovo je pravo da misli �ta god ho�e; ipak, u �udu �to se na njegove re�i nije osvrnuo niko pozvaniji, verujem da �e za ovih par redaka biti mesta u va�em cenjenom nedeljniku.
Naravno, glupo je i deplasirano argumentovati za�to Kosovo jeste ono saborno (i sabirno) mesto na�e duhovnosti i kulture, crkve i dr�ave sa kojeg, kako bi Du�i� rekao, o�i na oba sveta gledaju. Nigde stvarnost i mit, sada�nje, pro�lo i budu�e nisu toliko isprepleteni. Kosovo jeste, i oduvek je bilo, veliko sabori�te ali i veliko sudili�te. Ovakvo kakvo danas jeste, ono je, me�utim, i najpouzdanije ogledalo na�e politike, morala... naposletku i literature. Zato za najnoviju kosovsku golgotu, parafrazira�u opet jednog pesnika, nema nevinih � odgovoran �e biti svako ko je disao. Ipak, kao knji�evnik, Arsenijevi� bi morao znati da se svetinje ne "gledaju". Njima se odlazi u hodo�a��e i na poklonjenje. Stoga bih mu, sve u nadi da je citirano izrekao brzopleto i lakomisleno, savetovao da, kada za to na�e vremena, svkako ode u neku od beogradskih biblioteka i (na odeljenju umetnosti) potra�i monografije o makar nekom od kosovskih manastira. Ako mi dozvoli, savetovao bih mu da, za po�etak, nikako ne "ispusti" Gra�anicu, De�ane, Patrijar�iju i Ljevi�ku. Kasnije, mogao bi da se raspita i o Svetim Arhan�elima, mada bi njihov zna�aj malo te�e shvatio po�to ta svetinja, Arsenijevi�evom logikom, jeste i bukvalno vazdu�asta. Tako�e, kao pisac Arsenijevi� bi svakako trebao znati i to da se motivi niti stvaraju, niti neguju godinama, ve� � u najmanju ruku � vekovima. To su samo neke od �injenica koje srpski pisci obi�no znaju.
Naravno da su zlo�ini po�injeni nad Albancima u poslednjih desetak godina stra�ni i za svaku osudu (na stranu pri�e o uzrocima, posledicama, gre�kama odlaze�eg re�ima, kao i o tome da se ni istorija ne meri godinama). Ipak, sve dok se ne shvati zna�aj tih vazduhovnih svetinja "ovde ne�e do�i do totalne katarze", kako bi to Arsenijevi� rekao.
Neboj�a Milenkovi�, pesnik
Od�aci
Pacovska anatomija
"Anatomija pacova"; "Vreme"
br. 511
Objavljivanje teksta Z. �i�ka "Anatomija pacova" potvr�uje dobro poznatu protivre�nost, da �ovek upravo kada pi�e o drugima najvi�e i najre�itije svedo�i o samom sebi. �ivimo zaista u vremenima velike konfuzije, nedoslednosti, uni�tenog sistema vrednosti , u vremenu pravih i istinskih �uda. Najpogubnije posledice re�ima koji je vladao u ovoj zemlji ostale su u sferi morala i politi�ke kulture. De�avaju se gotovo nezamislive pojave, da ljudi koji su slu�ili gotovo svakom re�imu sada pune stranice novina tekstovima o prevrta�ima i politi�kim prebezima, i da oni koji su na najponizniji na�in slu�ili vrhovnom gospodaru sada dele lekcije o toleranciji i nedostatku kritike u na�em politi�kom �ivotu. Objavljivanje teksta Z. �i�ka "Anatomija pacova" upravo govori o tome u kojoj meri je u na�oj javnosti izgubljen svaki ose�aj za moralnost i doslednost. Nema sumnje da Z. �i�ak dobro poznaje na�e politi�ko podzemlje i pacovske kanale, ali je zaista neverovatno da �ovek koji je u na�em politi�kom �ivotu poznat kao provereni politi�ki likvidator i �pekulant, sada pi�e mali priru�nik za otkrivanje politi�kih pacova u redovima demokratske opozicije Srbije. Jezik konfidenstva, intriga i politi�ke mimikrije kojim se ovaj probu�eni pacolovac slu�io u svojoj burnoj politi�koj karijeri prisutan je i u ovom vodi�u kroz na�e politi�ko podzemlje.U svom tekstu Z. �i�ak je rekao: "Nema razloga za sumnju da �e se isti tipovi pacova pojaviti i u Srbiji"; on je zaista u pravu, pacovi su se zbilja pojavili, jer njegov tekst je najbolje svedo�anstvo o tome. Demokratske promene koje su se desile u Srbiji otvaraju mogu�nost da se ostvari pravi dijalog o najslo�enijim pitanjima na�eg dru�tva, ali to pretpostavlja vra�anje elementarnim moralnim na�elima i normama u na� javni �ivot. Bez tog procesa koji �e biti te�ak i mukotrpan ne�e biti reafirmisano dostojanstvo i doslednost li�nog govora i stava u na�oj politici i javnom delovanju.
Verujem da je ova pacovska anatomija Z. �i�ka samo dobra ilustracija o smutnim i prevratni�kim vremenima u kojima �ivimo. Nadam se da �e u predstoje�im danima najgori predstavnici politi�kog podzemlja ostati tamo gde im je ina�e i mesto. Samo li�na odgovornost i doslednost za svaku izgovorenu i nepisanu re� mo�e biti put u stvaranje demokratske javnosti u Srbiji.
Marinko M. Vu�ini�, elektronskom po�tom
Poznajem �oveka
"Anatomija pacova"; "Vreme"
br. 511
Svedoci smo nastojanja raznih preleta�a, kameleona i pod drugim imenima poznatih "ljudi bliskih vlasti" da se pridru�e doju�era�njoj opoziciji u proslavi pobede demokratije nad tiranijom.
Re� je o vrsti ljudi, poznatoj u celoj dosada�njoj istoriji, koja je uvek uz vlast, ne bi li uz njenu pomo� sebi pribavili materijalnu ili statusnu korist. Istovremeno oni su nosioci najcrnjeg i najnazadnijeg u dru�tvu i, po mnogo �emu, jedni od najve�ih krivaca za na� sada�nji polo�aj. Neki od njih prvi su nam se obratili sa ekrana "slobodne, nove RTS" (nove a opet stare, neinventivne televizije). U najnovijem broju va� saradnik ih naziva "pacovima". Pogledah sliku i ime visprenog autora i u�ini mi se poznat. Zar to nije onaj, komunisti�ki kadrovik koji je "gasio" OK kanal, kasnije 3. kanal. Po nalogu njegovog tada�njeg gazde, Milo�evi�a, pla�e�i se da �e promene iz Isto�ne Evrope (krah komunizma) o kojem je ovaj kanal javljao zahvatiti i na�e krajeve. U �ije ime danas govori ne znam i ne zanima me. Pitao bih ga samo u koju je kategoriju sebe ubrojao. Kad ve� pomenuh 3. kanal, zar njegov urednik ne be�e onaj cini�ni komentator (u kategoriji G.Mati�a, I.Markovi�a, Komrakova i sli�nih jaha�a apokalipse). Ne smemo zatvarati o�i, niti prostituisati principe za koje se i sami zala�emo, bez obzira na to ko ih i u ime �ega kr�i.
U nadi da �ete pismo objaviti i ostati bespo�tedni kriti�ari svih devijacija u dru�tvu, pozdravlja vas
Nenad Peri�, Beograd
Nismo mi otpad
"Topli zec"; "Vreme" br. 510
Gospodine Pan�i�u,
Moralisanje u va�em najnovijem �lanku o tome da li je trebalo tu�i gospo�u Spomenku Jovi� isprazno je i glupo, a tako�e i dosadno. Ja ne dolazim iz kanalizacije starog re�ima, kako biste se vi neizmerno duhovito izrazili, kao ni iz neke suprotne krajnosti tipa �etni�kog pokreta (ako to danas postoji), razuzdane horde divljih Zvezdinih navija�a, ili prosto iz grupe ljudi koji mogu biti i Milo�evi�evi protivnici, ali su primitivni i zatucani kao da su upravo ispali iz d�epa minulog sistema itd.
Zato vas molim da me, ako budete uop�te �itali ovo pismo, ne etiketirate i progla�avate pripadnikom bilo �ega.
Smu�ila mi se ta besomu�na kritika srpskog naroda, bez obzira na trenutak, okolnosti, situaciju, uslove pod kojima se kod nas �ivi decenijama, a naro�ito poslednjih deset godina. Kao da smo mi upravo poslednji otpad na ovoj planeti i nekakav izbljuvak civilizacije.
Uglavnom, vi upravo zvu�ite kao neki srednjovekovni hroni�ar katoli�ke crkve ili tako neki odvratni tip koji istinski ne voli Srbe, da ne ka�em da ih mrzi pa pi�e neke gadosti o njima i njihovoj istoriji koje uop�te nisu ta�ne. Razumete �ta ho�u da ka�em. Vi kao novinar treba da imate neku plemenitu misiju.Treba da obrazujete ljude, da ih u�ite, da ih prosve�ujete i da ih osve��ujete nekom pozitivnom i konstruktivnom kritikom, a ne da ih vre�ate i progla�avate stadom izme�u redova, a ponekad i vrlo direktno. Mogu vam re�i da me boli uvo za Spomenkine modrice, �tavi�e krajnje sam pomirljiva prema osobama koje su je zasule �amarima.
Pi�ete o tu�em nadrimoraliziranju, a pri tom se upravo vi time bavite u datom �lanku, mada bih ja to pre nazvala cepidla�enjem i sitni�arenjem nego tom komplikovanom re�ju.
Za�to niste napisali neku re� pohvale i naravno poneku re� upozorenja? Ali ne...vi samo kudite i pljujete ovaj svet koji to ipak nije zasluzio u tolikoj meri.
Isidora Gladovi�, student fizike, elektronskom po�tom
Ima jo� rupa
"Osam rupa na svirali";
"Vreme" br. 510
Izvanredan �lanak g. Dragoljuba �arkovi�a. Treba posebno sada insistirati na "pravednom i kontrolisanom revan�u". Jo� jedna "rupa" koju Dragoljub �arkovi� nije spomenuo to je problem "Galenika", tj. "ICN Pharmaceuticals". Ako se dobro se�am drug Slobodan Milo�evi�, biv�i predsednik SRJ, u�ivo je "ukrasio" potpisivanje kupovine "Galenike" od strane g. Milana Pani�a. Sve je to bilo prikazano na dr�avnoj televiziji. Kakva sre�na vremena! Da bi se sve sumnje o legalnosti i eventualnim manipulacijama oko celog posla uklonile, treba insistirati da g. Milan Pani�, a bogami i drug Slobodan Milo�evi�, iza�u u javnost sa svim finansijskim i drugim detaljima ove transakcije. Ako se to ne u�ini osta�e velika, velika sumnja da oba partnera u ovoj transakciji nemaju � "mane pulita".
Vladimir Glisin
Sanivejl, Kalifornija
