Posle perioda faraonizacije,
i srpska politika se palmeizuje
�udna je stvar ta demokratija, naro�ito u svojoj postmodernoj
fazi, u aktuelnom "posleistorijskom", "kona�nom", road-to-nowhere-else periodu prezasi�enosti Velikim Pri�ama,
Velikim Ljudima, i, uop�te, svime �to je � u isuvi�e doslovnom smislu
� Veliko i pompezno, preko ljudske
mere; dana�nji
gra�anin je opsednut idejom da je Vlast � dakle, parabo�anstvo pred
kojim je �ovek, upla�en i nemo�an, a bogami i zadivljen, skru�eno kle�ao
jo� od nastanka Dr�ave � nu�no preventivno
banalizovati, smaknuti je sa Trona ne u blato (to se radi sa tiranima)
nego u obi�nu varo�ku pra�inu, tamo gde obitavaju "obi�ni
ljudi"; otuda je za nosioca vlasti koji sebi misli dobro nu�no da se
na sve zamislive na�ine prika�e svojim podanicima kao Jedan Od Njih, kao
samozatajni slu�benik koji tek sticajem okolnosti radi jedan te�ak posao
(od kojeg ina�e trpi samo �tetu), dok bi li�no najradije kupio kesu
kokica i oti�ao u bioskop. Jedan vladar, �vedski premijer Ulof Palme je
tako ne�to i uradio � mislim, oti�ao u bioskop, bez telohraniteljske
pratnje i dr�avni�ke pompe � ali ga je to ko�talo glave. Ipak, palmeizacija savremene politike i imid�a politi�ara gotovo je
sveop�ti svetski trend, i u njemu nisu bitnije zaostale ni isto�noevropske
"zemlje u tranziciji". U tom je smislu operetski lik
napirlitanog hrvatskog legalnog
diktatora Tu�mana bio tek pitoreskni izuzetak, ekscentri�na kulturalna
anomalija proiza�la iz preterano u�estalog gledanja �trausovih
opereta; s druge strane, i neverovatni Aleksandar Luka�enko, u dubini
paorske du�e neopevani "indolentni mu�ek" (�to ka�u kod A.
Kova�i�a) s musta�ima, veseljak kojeg su pokupili iz nekakvog Kolhoza
za progresivnu mu�u krava i proglasili ga predsednikom Belorusije, tako�e
je protagonista � i istovremeno �rtva � jedne uvrnute
nostalgije, jednog retro-�ika � bolj�evi�kog, dakako. "Gensek"
me�u kravama, nije li to, da prosti�, fantasti�an pasti�! U glavnini zemalja biv�ih "S. E. V. � skih
ostrva" � a o Zapadu da i ne govorimo � u modi su ipak mladolike
tehnokrate koje se rado smucaju po pijacama, zalaze u pozori�te i slikaju
se za novine u �orcu i patikama (crnogorski predsednik �ukanovi� nije
najslabiji �ak ove �kole) i, uop�te, upadljivo nastoje da odstrane
svaku "monarhisti�ku" crtu iz svog javnog imid�a, jer bi ih
takva razmetljivost mogla skupo ko�tati koliko na slede�im izborima.
Ovih dana, novine u Srbiji pune su ganutljivih reporta�a o Obi�noj Dor�olskoj Stambenoj Zgradi na uglu Gospodar Jevremove i Francuske ulice u kojoj sa suprugom obitava dr Vojislav Ko�tunica (zvani�no aktuelni predsednik ne�ega �to se u grohotnoj �ali rado naziva SRJ, a nezvani�no �pravi� predsednik Srbije), te o njegovim simpati�nim kom�ijama koje simpati�no potvr�uju i nagla�avaju da je i Predsednik tako�e simpati�an, a uz to veoma uljudan i skroman... Po�to u ovim izlivima radosti i ustreptalog divljenja, razume se, entuzijasti�ki prednja�e listovi koji su nas koliko do ju�e uveravali u epohalnu ulogu Slobodana Milo�evi�a kao Spasioca Sveta, bi�e da znaju �ta rade; �Ekspres� je oti�ao korak dalje od konkurencije, pa je uspeo da prona�e i Ko�tuni�inog li�nog berberina (koji je umilno d�ezirao na temu Doktorovih �nesta�nih �i�ki�), a verovatno �e uslediti tronutljive reporta�e sa dobro�udnim dor�olskim kasapima, �usterima, bozad�ijama i �evrekd�ijama u glavnim rolama. Sam ovaj tako iritiraju�e prepoznatljiv novinarski stil nesumnjivo vu�e ka recikla�i starih �ablona u novom pakovanju, ali on ipak, makar nesvesno, proizvodi i jednu korisnu nuspojavu utoliko �to promovi�e ideju �gra�anina-predsednika�, ideju koja je danas obavezan detalj u prtljagu svakog dr�avnog �elnika u tzv. civilizovanom delu sveta. Tako je Ko�tunica kao gra�anin, ali i Ko�tunica-kao-metafora, kao institucionalizovani simbol Promene, postao nekakav katalizator, medijum �elja i nadanja frustrirane i umorne Tihe Ve�ine; njegova Privatnost prvi je put bila drasti�no (zlo)upotrebljena tokom predizborne kampanje, kada je neko ko ne nosi mozak na posao smislio da �e ga oblatiti time �to �e rastrubiti celoj zemlji kako ovaj, navodno, ima sedamnaest ma�aka (�da, da, sedamnaest!�, potvr�ivao je Zaboravni genije!), a oba�ka i �vara svoju �enu�. Kakva idiotska gre�ka! Poturati takve spla�ine pod nos ljudima kojima je bilo ve� onoliko preko glave �oveka koji vara sve osim svoje �ene! Kada je, dakle, poku�aj difamacije neslavno propao � svi �e se slo�iti da Ko�tunica dobar deo popularnosti duguje svom imid�u �estitog, obrazovanog siroma�ka, dakle nekoga s kim se deklasirana srednja klasa lako identifikuje, a radni�tvu i selja�tvu spontano uliva respekt � morao je da usledi simboli�ki trijumf antiteze Milo�evi�u: u ideal-tipskim predstavama miliona, dor�olski profesor je zamenio misti�nog, udaljenog i hladnog, vagnerijanski zastra�uju�eg, komitetski suvoparnog i rojalisti�ki uobra�enog Poluboga sa �otu�enog� Dedinja. Ovde, me�utim, le�i Kvaka 22: ovakav ishod je svojevrsna simboli�ka osveta Milo�evi�u, a u ulozi osvetnika se ne nalazi Ko�tunica nego � on sam. Naime, jedan od veoma va�nih detalja u bri�ljivo kreiranom imid�u populisti�kog vo�e �kojem sunce pali nakostre�enu kosu� iz onih mentalno retardiranih �antibirokratskih� vremena bila je upravo masovna rascmoljenost Socijalisti�kih Trudbenika nad (lukavo ukalkulisanom) ki�-�injenicom da novi Vo�a � za razliku od Starog, mislim, druga Starog... � �ivi �obi�no� i skromno, u jednom ordinarnom stanu negde kod Crvenog krsta... Vrlo brzo je Milo�evi�, jakako, promenio legalo, ali onda je ve� za mnogo �ta, uklju�uju�i mentalno zdravlje velikog broja podanika, bilo prekasno.
Da li ja to �elim da ka�em da nam se ponovo sprema sli�na �nevera�? Ne, nipo�to! Jedna �tehni�ka� sli�nost ovde vodi ka nizu su�tinskih razlika � od li�nih do epohalnih, da ne re�em �civilizacijskih�. Ceo �projekat Milo�evi� bio je, u svakom svom segmentu i od prvog prvcijatog dana, �kontrarevolucionaran� u istorijskom i kulturnom smislu, kao poslednji opasan komplot Starog Re�ima, magare�e uskopi��enog pred zastra�uju�im ehom uru�avanja isto�ne Imperije zla; sva uvredljivo glupa demagogija koja ga je pratila bila je samo sastojak one pri�e o slobodnoj upotrebi Sredstava zarad dostizanja Cilja. Ono radioaktivno �ubre koje je po�i��eno u celoj Evropi, sada je pometeno i ovde; �palmeizacija� imid�a srpske politike i politi�ara deo je paketa Novog doba; ubudu�e, oko toga ne�e biti pregovora. To �e biti podrazumevani strandard, a svaki budu�i �gra�anin-predsednik� �e morati posebno da vodi ra�una o dobrim odnosima sa svojim berberinom. Jer, ako se njemu zameri�, te�ko tebi!
Teofil Pan�i�
