Vreme broj 513, 2. novembar 2000.

Biv�i kapetan podmornice Jurij Gladkevi� ne veruje da �e se puna istina ikada saznati: "Na�alost, u Rusiji ne postoji politi�ki mehanizam koji bi istragu o uzrocima tragedije Kurska u�inio javnom. Sve zavisi od dobre volje vlade i armije"

"Imali smo opremu za spasavanje. Imali smo sve. Gde je sve to nestalo?" Zastavnik Vladimir Sedin gorko je posmatrao ceremoniju sahrane prva �etiri tela izvu�ena sa nuklearne podmornice "Kursk" koja je pod nerazja�njenim okolnostima potonula u Barencovom moru 12. avgusta. Sedin je do marta pro�le godine i sam bio �lan posade nesre�ne podmornice te je imao razloga i da se zahvaljuje sre�nim zvezdama i da tuguje dok se u nedelju (29. oktobra) ministar odbrane Igor Sergejev opra�tao od posade Kurska u Severomorsku. �etvora borna kola prekrivena plavo-belim zastavama mornarice dovezla su kov�ege u nedelju na Trg hrabrosti. Tokom vikenda, ruski i norve�ki ronioci izvukli su jo� 8 tela sa dubine od 108 metara, ali je vreme bilo isuvi�e lo�e da bi helikopteri mogli da ih prebace sa spasila�kog broda na kopno. "Oprostite nam i zbogom" rekao je mar�al Sergejev dok se �krto severno sunce smenjivalo sa snegom nad okupljenom rodbinom i mornarima u Severomorsku.

Istog dana, ruski predsednik Vladimir Putin je u Moskvi stajao sa sve�om u ruci pored patrijarha Alekseja II i molio se za du�e 84 poginula putnika aviona koji je iz Gruzije vra�ao ruske oficire i �lanove njihovih porodica.

Tako�e, istog dana, javlja Interfax, sedam ruskih vojnika poginulo je u �e�eniji. Eksplozivna naprava raznela je i njih, i kafanu i vlasnicu restorana u mesta�cu �iri Jurt, blizu Groznog. Ako je verovati �e�enskim izvorima, poginulo je ne sedam nego 14 ruskih vojnika.

Sve tri slike samo su ogledalo jadnog stanja u koje je zapala nekada mo�na ruska armija, ka�e vojni analiti�ar moskovske kancelarije Carnegie Endownment Dmitrij Trenjin. "Oru�ane snage broje oko milion ljudi, a vojni bud�et je te�ak samo 4 milijarde dolara godi�nje. Sa skoro sto puta manje para, Rusija i dalje poku�ava da odr�i paritet sa Amerikom, a to je nemogu�e. Te �etiri milijarde nisu dovoljne ni da se po�teno nahrani i plati vojska, a kamoli da se odr�ava silna (i sve starija) vojna tehnika."

Prose�na plata podmorni�ara sa "Kurska" iznosila je 2500 rubalja (jedva 200 maraka). Za najmoderniju rusku nuklearnu podmornicu nije bilo ni dovoljno para da redovno plovi i uve�bava posadu. Ba� kao i ruskim vojnim pilotima, i podmorni�arima je nedostajalo sredstava za kompletnu obuku. Brod je nosio ime grada Kurska koji se zauzvrat obavezao da finansijski potpomogne mornaricu poput dobre vile ili sponzora. Koliko su op�ta beda i siroma�tvo koji su zahvatili �itavu armiju doprineli katastrofi u kojoj je �ivot izgubilo 118 mornara jo� nije poznato, ali te�ko da sve ovo nije povezano. Vojni analiti�ari na primer ka�u da bi broj mrtvih u �e�eniji (najmanje 3000) bio mnogo manji kada bi vojnici imali pancir ko�ulje�

PORUKA: "Oni su ispunili svoj dug do kraja", rekao je mar�al Sergejev dok se i sam vidno borio sa suzama u Severomorsku. Ali nije rekao ono �to �itava nacija i svi mediji govore svakodnevno � da dr�ava nije ispunila svoj dug prema mornarima. Ne samo time �to nije imala para da ih po�teno plati i obu�i, ve� i da im u nevolji pritekne u pomo�. Pa �ak ni da naciji po�teno ka�e istinu o tome �ta se doga�alo na dnu Barencovog mora.

Biv�i kapetan podmornice Jurij Gladkevi� ne veruje da �e se puna istina ikada saznati� "Pogledajte kako su nas lagali tokom �itave operacije spasavanja. Nikada nam nisu rekli istinu. Stoga nemam nikakvog razloga da verujem da �e rezultati istrage biti objavljeni. Na�alost, u Rusiji ne postoji politi�ki mehanizam koji bi istragu o uzrocima tragedije Kurska u�inio javnom. Sve zavisi od dobre volje vlade i armije." Te dobre volje ba� i nije bilo, sude�i po tome kako je javnost bukvalno obmanjivana, ka�e Gladkevi�.

Najpre su predugo podgrevane nade rodbine mornara pri�ama o tome kako sa posadom postoji kontakt i kako se operacija spasavanja uspe�no sprovodi. Nekoliko dana kasnije, ispostavilo se da ruska spasila�ka oprema i ronioci jednostavno nisu dorasli zadatku. Sa velikim zaka�njenjem, prihva�ena je britansko/norve�ka ponuda, no, tada je ve� uveliko bilo kasno. Ronioci su mogli samo da konstatuju da u podmornici nema pre�ivelih. Usledila su onda uveravanja da je sve proteklo munjevito i da podmorni�ari na "Kursku" nisu patili. A onda je pro�log �etvrtka komandant mornarice, admiral Vladimir Kurojedov iza�ao pred novinare i saop�tio da je na telu jednog od �etvorice mornara izva�enih sa "Kurska" na�ena cedulja koju je napisao kapetan druge klase Dmitrij Kolesnikov.

VOLIM TE: Prema toj poruci, grupa mornara uspela je nakon eksplozije da se probije do poslednjeg, krmenog dela podmornice, ali nisu uspeli da otvore izlaz za slu�aj opasnosti. Zna se da su bili �ivi bar nekoliko �asova. "Sada je 13.50. Sva posada iz �estog, sedmog i osmog odeljenja je pre�la u deveto. Ovde su 23 �oveka. Do�li smo ovde zbog havarije. Niko od nas ne mo�e da iza�e na povr�inu." Admiral Kurojedov, me�utim, nije pokazao cedulju, niti je rekao da li se iz nje da saznati ne�to vi�e o uzrocima nesre�e. Dodao je da je taj deo poruke �itko ispisan i da je o�igledno jo� radila rasveta na podmornici.

Igor Spaski, direktor zavoda "Rubin", koji je je projektovao podmornice klase "Oskar 2" kojoj je pripadao i "Kursk", ka�e da mu nije jasno za�to Kolesnikov i ostali mornari nisu uspeli da otvore izlaz iz podmornice. Ka�e da su mo�da bili iscrpljeni, ranjeni... No, kako tvrdi Igor Kurdin, predsednik Udru�enja podmorni�ara is Sankt Petersburga, lako je mogu�e da su eksplozija i udarac podmornice o dno bili toliko jaki da se deformisao trup a samim tim poremetio mehanizam za otvaranje izlaza.

U drugom delu poruke, za koji je re�eno da je ispisan u mraku, jer je vrlo ne�itak, Kolesnikov pi�e svojoj supruzi: "Olga, zdravo. Volim te. Molim te, nemoj da tuguje�." Sva u suzama, Olga Kolesnikov je novinarima rekla da jo� nije dobila poruku, da joj je komandant Severne flote admiral Popov obe�ao da �e dobiti fotokopiju, jer je sama cedulja u stanju raspadanja. Kolesnikova ka�e da je bila zgranuta kada je �ula za poruku. "Imala sam neko predose�anje da moj mu� nije odmah poginuo i to me je bolelo..."

Roditelji Dmitrija Kolesnikova bili su protiv toga da se tela mornara vade iz olupine "Kurska", �to je svojevremeno obe�ao predsednik Vladimir Putin. Biv�i kapetan Pjotr Petrov je tako�e za to da mornari "Kurska" ostanu na dnu sa svojom podmornicom u skladu sa starom mornarskom tradicijom. "Pomislite samo na to kako �e se ose�ati porodice onih mornara �ija tela ne budu na�ena". Aleksej Budnjev iz Udru�enja veterana ruske flote pak smatra da bi novac koji se tro�i na va�enje tela bio pametnije usmeren kada bi oti�ao na izgradnju spasila�kih mini-podmornica i obuku ronilaca.

Nenad �ebek

"Posada Kurska je �iva sahranjena", ka�e Veronika Mar�enko, predsednica Udru�enja "Vojni�ke majke" (udru�enje koje se ve� deset godina bori protiv regrutne vojske). "Vlada brine o tome kako da sakrije tragediju i sa�uva vojne tajne, umesto da spasava mornare", ka�e Mar�enkova.

No, vojni analiti�ar Pavel Felgengauer ka�e da je pravi cilj operacije va�enja tela mornara ba� u nala�enju poruka poput one koju je ostavio Kolesnikov, ne bi li se saznalo ne�to vi�e o uzrocima nesre�e. Komanda ruskih oru�anih snaga se i dalje nada, ka�e Felgengauer, da je uzrok tragedije sudar sa drugom podmornicom i to nekom koja pripada NATO-u. Trenutno su sve podmornice klase "Oskar 2" usidrene �to umnogome ograni�ava mo� ruske mornarice. Pre nego �to se ponovo puste u more mora se znati uzrok nesre�e, ka�e Felgengauer.

Trenutno su jo� uvek u opticaju tri teorije. Prva je ona o sudaru sa drugom podmornicom, omiljena u ruskim krugovima. Druga je omiljena u izvorima NATO-a i prema njoj havarija se desila usled eksplozije torpeda ili rakete koja se zaglavila u cevi prilikom ispaljivanja. Mo�da zbog isprobavanja nove vrste goriva. To je bila primarna eksplozija koju su zabele�ili seizmi�ki aparati. Usledila je potom jo� jedna, kada su eksplodirale ostale rakete i torpeda. Tre�a teorija je ona prema kojoj je "Kursk" naleteo na minu zaostalu iz II svetskog rata. Ona je i najmanje verovatna jer te�ko da bi najmodernija podmornica sa duplim trupom mogla da nastrada na takav na�in. �ta god da je uzrok, on se mogao izbe�i, tvrdi nekada�nji komandant Crnomorske flote admiral Edvard Baltin. Po njegovim re�ima, nesre�a je posledica nesposobnosti i lo�eg planiranja: "Kursk je pravljen za dubine okeana, a ne za plitke vode u kojima je potonuo. Tu su jake struje, jaki vetrovi i nedovoljno vode za slo�ene manevre. Na takvom prostoru se uop�te ne izvode ve�be bojevog ga�anja."

Sa Baltinom se sla�e i vojni komentator nedeljnika "Itogi" Aleksandar Golc. On ka�e da je uzrok nesre�e odavno poznat ruskim vlastima. Rad dr�avne komisije zapravo je pravljenje magle, tvrdi Golc: "Na�i vojni komandanti znaju to vrlo dobro. Oni se ne bave istra�ivanjem, ve� sakrivanjem uzroka nesre�e. A to je nestru�nost..."

Nijedna zemlja na svetu ne voli da odaje svoje vojne tajne, i nema te armije koja ne �tedi kada je re� o informacijama i istini. Samo �to neki to rade ve�tije, a neki nespretno. Ruske vlasti �e mo�da i uspeti da ubede svoju javnost da nisu odgovorne za katastrofu zvanu "Kursk", ali te�ko da �e ikoga uveriti u to da su nakon havarije znale �ta i kako rade.

prethodni sadr�aj naredni