Vreme broj 513, 2. novembar 2000.

Bivši kapetan podmornice Jurij Gladkevič ne veruje da će se puna istina ikada saznati: "Nažalost, u Rusiji ne postoji politički mehanizam koji bi istragu o uzrocima tragedije Kurska učinio javnom. Sve zavisi od dobre volje vlade i armije"

"Imali smo opremu za spasavanje. Imali smo sve. Gde je sve to nestalo?" Zastavnik Vladimir Sedin gorko je posmatrao ceremoniju sahrane prva četiri tela izvučena sa nuklearne podmornice "Kursk" koja je pod nerazjašnjenim okolnostima potonula u Barencovom moru 12. avgusta. Sedin je do marta prošle godine i sam bio član posade nesrećne podmornice te je imao razloga i da se zahvaljuje srećnim zvezdama i da tuguje dok se u nedelju (29. oktobra) ministar odbrane Igor Sergejev opraštao od posade Kurska u Severomorsku. Četvora borna kola prekrivena plavo-belim zastavama mornarice dovezla su kovčege u nedelju na Trg hrabrosti. Tokom vikenda, ruski i norveški ronioci izvukli su još 8 tela sa dubine od 108 metara, ali je vreme bilo isuviše loše da bi helikopteri mogli da ih prebace sa spasilačkog broda na kopno. "Oprostite nam i zbogom" rekao je maršal Sergejev dok se škrto severno sunce smenjivalo sa snegom nad okupljenom rodbinom i mornarima u Severomorsku.

Istog dana, ruski predsednik Vladimir Putin je u Moskvi stajao sa svećom u ruci pored patrijarha Alekseja II i molio se za duše 84 poginula putnika aviona koji je iz Gruzije vraćao ruske oficire i članove njihovih porodica.

Takođe, istog dana, javlja Interfax, sedam ruskih vojnika poginulo je u Čečeniji. Eksplozivna naprava raznela je i njih, i kafanu i vlasnicu restorana u mestašcu Čiri Jurt, blizu Groznog. Ako je verovati čečenskim izvorima, poginulo je ne sedam nego 14 ruskih vojnika.

Sve tri slike samo su ogledalo jadnog stanja u koje je zapala nekada moćna ruska armija, kaže vojni analitičar moskovske kancelarije Carnegie Endownment Dmitrij Trenjin. "Oružane snage broje oko milion ljudi, a vojni budžet je težak samo 4 milijarde dolara godišnje. Sa skoro sto puta manje para, Rusija i dalje pokušava da održi paritet sa Amerikom, a to je nemoguće. Te četiri milijarde nisu dovoljne ni da se pošteno nahrani i plati vojska, a kamoli da se održava silna (i sve starija) vojna tehnika."

Prosečna plata podmorničara sa "Kurska" iznosila je 2500 rubalja (jedva 200 maraka). Za najmoderniju rusku nuklearnu podmornicu nije bilo ni dovoljno para da redovno plovi i uvežbava posadu. Baš kao i ruskim vojnim pilotima, i podmorničarima je nedostajalo sredstava za kompletnu obuku. Brod je nosio ime grada Kurska koji se zauzvrat obavezao da finansijski potpomogne mornaricu poput dobre vile ili sponzora. Koliko su opšta beda i siromaštvo koji su zahvatili čitavu armiju doprineli katastrofi u kojoj je život izgubilo 118 mornara još nije poznato, ali teško da sve ovo nije povezano. Vojni analitičari na primer kažu da bi broj mrtvih u Čečeniji (najmanje 3000) bio mnogo manji kada bi vojnici imali pancir košulje…

PORUKA: "Oni su ispunili svoj dug do kraja", rekao je maršal Sergejev dok se i sam vidno borio sa suzama u Severomorsku. Ali nije rekao ono što čitava nacija i svi mediji govore svakodnevno – da država nije ispunila svoj dug prema mornarima. Ne samo time što nije imala para da ih pošteno plati i obuči, već i da im u nevolji pritekne u pomoć. Pa čak ni da naciji pošteno kaže istinu o tome šta se događalo na dnu Barencovog mora.

Bivši kapetan podmornice Jurij Gladkevič ne veruje da će se puna istina ikada saznati… "Pogledajte kako su nas lagali tokom čitave operacije spasavanja. Nikada nam nisu rekli istinu. Stoga nemam nikakvog razloga da verujem da će rezultati istrage biti objavljeni. Nažalost, u Rusiji ne postoji politički mehanizam koji bi istragu o uzrocima tragedije Kurska učinio javnom. Sve zavisi od dobre volje vlade i armije." Te dobre volje baš i nije bilo, sudeći po tome kako je javnost bukvalno obmanjivana, kaže Gladkevič.

Najpre su predugo podgrevane nade rodbine mornara pričama o tome kako sa posadom postoji kontakt i kako se operacija spasavanja uspešno sprovodi. Nekoliko dana kasnije, ispostavilo se da ruska spasilačka oprema i ronioci jednostavno nisu dorasli zadatku. Sa velikim zakašnjenjem, prihvaćena je britansko/norveška ponuda, no, tada je već uveliko bilo kasno. Ronioci su mogli samo da konstatuju da u podmornici nema preživelih. Usledila su onda uveravanja da je sve proteklo munjevito i da podmorničari na "Kursku" nisu patili. A onda je prošlog četvrtka komandant mornarice, admiral Vladimir Kurojedov izašao pred novinare i saopštio da je na telu jednog od četvorice mornara izvađenih sa "Kurska" nađena cedulja koju je napisao kapetan druge klase Dmitrij Kolesnikov.

VOLIM TE: Prema toj poruci, grupa mornara uspela je nakon eksplozije da se probije do poslednjeg, krmenog dela podmornice, ali nisu uspeli da otvore izlaz za slučaj opasnosti. Zna se da su bili živi bar nekoliko časova. "Sada je 13.50. Sva posada iz šestog, sedmog i osmog odeljenja je prešla u deveto. Ovde su 23 čoveka. Došli smo ovde zbog havarije. Niko od nas ne može da izađe na površinu." Admiral Kurojedov, međutim, nije pokazao cedulju, niti je rekao da li se iz nje da saznati nešto više o uzrocima nesreće. Dodao je da je taj deo poruke čitko ispisan i da je očigledno još radila rasveta na podmornici.

Igor Spaski, direktor zavoda "Rubin", koji je je projektovao podmornice klase "Oskar 2" kojoj je pripadao i "Kursk", kaže da mu nije jasno zašto Kolesnikov i ostali mornari nisu uspeli da otvore izlaz iz podmornice. Kaže da su možda bili iscrpljeni, ranjeni... No, kako tvrdi Igor Kurdin, predsednik Udruženja podmorničara is Sankt Petersburga, lako je moguće da su eksplozija i udarac podmornice o dno bili toliko jaki da se deformisao trup a samim tim poremetio mehanizam za otvaranje izlaza.

U drugom delu poruke, za koji je rečeno da je ispisan u mraku, jer je vrlo nečitak, Kolesnikov piše svojoj supruzi: "Olga, zdravo. Volim te. Molim te, nemoj da tuguješ." Sva u suzama, Olga Kolesnikov je novinarima rekla da još nije dobila poruku, da joj je komandant Severne flote admiral Popov obećao da će dobiti fotokopiju, jer je sama cedulja u stanju raspadanja. Kolesnikova kaže da je bila zgranuta kada je čula za poruku. "Imala sam neko predosećanje da moj muž nije odmah poginuo i to me je bolelo..."

Roditelji Dmitrija Kolesnikova bili su protiv toga da se tela mornara vade iz olupine "Kurska", što je svojevremeno obećao predsednik Vladimir Putin. Bivši kapetan Pjotr Petrov je takođe za to da mornari "Kurska" ostanu na dnu sa svojom podmornicom u skladu sa starom mornarskom tradicijom. "Pomislite samo na to kako će se osećati porodice onih mornara čija tela ne budu nađena". Aleksej Budnjev iz Udruženja veterana ruske flote pak smatra da bi novac koji se troši na vađenje tela bio pametnije usmeren kada bi otišao na izgradnju spasilačkih mini-podmornica i obuku ronilaca.

Nenad Šebek

"Posada Kurska je živa sahranjena", kaže Veronika Marčenko, predsednica Udruženja "Vojničke majke" (udruženje koje se već deset godina bori protiv regrutne vojske). "Vlada brine o tome kako da sakrije tragediju i sačuva vojne tajne, umesto da spasava mornare", kaže Marčenkova.

No, vojni analitičar Pavel Felgengauer kaže da je pravi cilj operacije vađenja tela mornara baš u nalaženju poruka poput one koju je ostavio Kolesnikov, ne bi li se saznalo nešto više o uzrocima nesreće. Komanda ruskih oružanih snaga se i dalje nada, kaže Felgengauer, da je uzrok tragedije sudar sa drugom podmornicom i to nekom koja pripada NATO-u. Trenutno su sve podmornice klase "Oskar 2" usidrene što umnogome ograničava moć ruske mornarice. Pre nego što se ponovo puste u more mora se znati uzrok nesreće, kaže Felgengauer.

Trenutno su još uvek u opticaju tri teorije. Prva je ona o sudaru sa drugom podmornicom, omiljena u ruskim krugovima. Druga je omiljena u izvorima NATO-a i prema njoj havarija se desila usled eksplozije torpeda ili rakete koja se zaglavila u cevi prilikom ispaljivanja. Možda zbog isprobavanja nove vrste goriva. To je bila primarna eksplozija koju su zabeležili seizmički aparati. Usledila je potom još jedna, kada su eksplodirale ostale rakete i torpeda. Treća teorija je ona prema kojoj je "Kursk" naleteo na minu zaostalu iz II svetskog rata. Ona je i najmanje verovatna jer teško da bi najmodernija podmornica sa duplim trupom mogla da nastrada na takav način. Šta god da je uzrok, on se mogao izbeći, tvrdi nekadašnji komandant Crnomorske flote admiral Edvard Baltin. Po njegovim rečima, nesreća je posledica nesposobnosti i lošeg planiranja: "Kursk je pravljen za dubine okeana, a ne za plitke vode u kojima je potonuo. Tu su jake struje, jaki vetrovi i nedovoljno vode za složene manevre. Na takvom prostoru se uopšte ne izvode vežbe bojevog gađanja."

Sa Baltinom se slaže i vojni komentator nedeljnika "Itogi" Aleksandar Golc. On kaže da je uzrok nesreće odavno poznat ruskim vlastima. Rad državne komisije zapravo je pravljenje magle, tvrdi Golc: "Naši vojni komandanti znaju to vrlo dobro. Oni se ne bave istraživanjem, već sakrivanjem uzroka nesreće. A to je nestručnost..."

Nijedna zemlja na svetu ne voli da odaje svoje vojne tajne, i nema te armije koja ne štedi kada je reč o informacijama i istini. Samo što neki to rade veštije, a neki nespretno. Ruske vlasti će možda i uspeti da ubede svoju javnost da nisu odgovorne za katastrofu zvanu "Kursk", ali teško da će ikoga uveriti u to da su nakon havarije znale šta i kako rade.

prethodni sadržaj naredni