Iako
arheološki dokazi o prvim tetovažama potiču iz Egipta, još iz
4000-2000. godine pre nove ere, bogovi su hteli da čovek od koga je
krenuo savremeni fenomen tetovaže bude Englez. Godine 1816, negde u
ostrvskom arhipelagu Novog Zelanda, rodila se romansa između engleskog
mornara John Rutherforda i ćerke jednog Maorskog poglavice. Videvši
devojku, mornar je odlučio da se u toku noći iskrade sa broda i pridruži
plemenu. S njom i Maorima proveo je narednih šest godina na egzotičnom
ostrvcetu. Ljubav je skončala i on se vratio u Bristol s novinom u svom
izgledu. Bio je istetoviran od glave do pete, uključujući i lice. Tadašnja
Engleska je sa velikim simpatijama primila ovu senzacionalnu vest. Možda
je razlog tome i činjenica da su kapetan Kuk i razni pirati odavno sa
putovanja po Australiji dovlačili istetovirane domoroce, od kojih su
netom stvarali atrakciju izlažući ih engleskoj aristokratiji.
Od Johnovog povratka na rodnu grudu u mornarskom imidžu bitno mesto počela
je da zauzima tetovaža. Ustalila se i izreka da je mornar bez tetovaže,
isto što i brod bez ruma, te oboje baš i nisu za plovidbu po moru, ili
da to prevedemo u duhu srpskog jezika, ...beš mornara bez tetovaže.
Svaka mornarska tetovaža je pored ukrasne imala i određenu simboličku
funkciju. Istetovirano prasence ili petao na listu noge trebalo je da štite
mornara od nesreće i davljenja. Sidro je pokazivalo da je dotični
preplovio Atltantik, a izvrnuta kornjača da je plovio preko ekvatora.
Mornari su ti koji su prvi počeli da vlastite priče ispisuju po svojim
telima.
Čast da prvi krenu s profesionalnim tetoviranjem i komercijalizuju čitavu
stvar pripala je kome drugom nego preduzimljivim Amerikancima. Tačnije,
prvi profesionalni tatu majstor je nemački emigrant, koji je u jeku američkog
građanskog rata bez problema prelazio čas kod južnjaka, čas kod
severnjaka i uz novčanu nadoknadu tetovirao vojnike.
Najveći bum tetovaža je doživela u drugoj polovini dvadesetog veka.
Njen stvarni život je otpočeo pomeranjem granica u muzici, slikarstvu, i
uopšte liberalizacijom odnosa u društvu. Hipi pokret, rok, pank, sve je
to doprinelo širenju spektra ove umetnosti. Danas je tetovaža zaštitini
znak raznih supkulturnih grupa i pokreta, bilo da su u pitanju gay
pokreti, Anđeli pakla ili nazi
skinheadsi. Komercijalizacijom je tetovaža ušla i u mainstream,
ali je ujedno tetoviranje ozvaničeno kao i umetnost. Ukratko rečeno,
komercijalizacija, koja sama po sebi ubija kvalitet, čini se da joj nije
previše naudila.
A kakva je situacija među ovdašnjom rajom?
Posle škole osamnaestogodišnja ćerka ulazi u kuću i saopštava
svojim matorcima da je umesto u školi bila na tetoviranju. Nastaje kuršlus,
otac sve po spisku od svetog Ilije pa do njenog dečka, "onog
narkomana", dok maman usplahirena i na rubu nerava pokušava da smiri
ukućane.
Prva masovnija društveno prihvaćena upotreba tetovaže u Srba datira
od onih s ljubavnim zakletvama lepšem polu – Mica zauvek, Jovanka
zaokružena srcem – i patriotizma iskazanog tetoviranjem podataka o služenju
vojnog roka u JNA. Usred gužve u gradskom autobusu, dok prakticirate
"kolektivno vaćarenje sa sugrađanima", često negde visoko
vidite podlakticu na kojoj je drhatavim rukopisom i bledom zelenom bojom
istetovirano: sidro – 12. 8. 1967 – Pula. Politički sistemi su se
menjali, a tetovaže su ostajale i stvarale probleme svojim vlasnicima.
Zamislite da danas, u ovoj situaciji, imate istetoviran lik bivšeg
predsednika Slobodana. To bi u najmanju ruku bilo politički nekorektno.U
devdesetim, obeleženim "pink" kulturom, kada su svi
alternativni vidovi urbanog života gotovo izumrli, najviše se tetovirala
generacija odrasla u idolopoklonstvu Kneletu i drugim žestokim momcima.
Uz kajlu, trenerku i devojku, bila je neizbežna mačo tetovaža u vidu
kobre, orla ili mrtvačke glave. Srećom u poslednje vreme na ulici možemo
videti moderno žensko čeljade sa probušenim pupkom i slatkom tetovažicom
na ramenu. Sexy and fancy.Reklamni
slogani za parfeme potenciraju individualnost. Tako u reklami za parfem
Celvina Kleina Contradiction
stoji slogan "She is always and never the same" ili u reklami za
parfem Huga Bossa "Don’t imitate. Inovate". U svetu mode na
primer, dominiraju jednostavni krojevi koji ne predstavljaju osobu u
drugom svetlu, već se naprotiv trude da istaknu ono što osoba sama po
sebi jeste, njenu posebnost. Po logici stvari, ideologiji te nove
individualnosti pripada i tetovaža. Svaka je posebna, svaka ponaosob
oslikava poruku koju istetovirana osoba želi da njen tejt odašilje u
svet. To je sada deo mene, to sam ja i to želim da se vidi. Ljudi se
identifikuju sa svojim tetovažama, emotivno su vezani za njih, čak i u
poodmaklim godinama, kada tetovaža na ostareloj koži nije preterano
estetski atraktivna. Poklonici tetoviranja kažu da je to strast, te takođe
tvrde da je teško zaustaviti se samo na jednoj sličici. Zato razmislite
pre nego što odete u neki tattoo
salon, posebno ako vam se džepovi malo popune, pa vam finansijske prilike
odjednom omoguće mnoštvo tribala, likova i crteža po telu.
Davor Konjikušić
