Politika

Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

Zdravstvo
Anatomija jednog direktora

Prvi čovek Instituta za zaštitu zdravlja Srbije Dragoljub Đokić kao kadar Jugoslovenske levice najviše brinuo kako da promoviše sebe i svoju partiju, a na račun zdravlja nacije kupovao sebi stan, odela, kolače i veštačko cveće

"Došao sam ovde da ostanem 20 godina.." Ovako se pre tri i po godine tada trideset petogodišnji docent dr Dragoljub Đokić, predsednik komiteta za zdravstvo Direkcije JUL-a, upoznao sa zaposlenima, stupajući na dužnost direktora Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut". Sredinom oktobra odlukom većine zaposlenih smenjen je sa te funkcije.

Institutu je ostavio novi računski centar, uređene prostorije, zaposlene podeljene po plati na manjinu privilegovanih i većinu koja je jedva sastavljala kraj s krajem, sumnjive †nansijske transakcije i račune, tone reformskih knjiga koje više nema ko da promoviše, luksuznu monogra†ju o Institutu koja počinje i završava se slikama i prilozima najviših funkcionera JUL-a, projekte u čiji su značaj i †nansijsku potporu imali uvida samo on i probrani saradnici.

ZASLUGE SA LEVICE: Troipogodišnji lični učinak dr Đokića nije za zanemarivanje: titula redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i vanrednog na Beogradskom univerzitetu na Katedri za socijalnu medicinu, jedan je od tvoraca reforme zdravstvene politike i zaštite u Srbiji upakovane u pet knjiga, stan o trošku Zavoda za zdravstveno osiguranje, lična promocija, putovanja u inostranstvo i za ovdašnje uslove više od pristojnih primanja na funkciji direktora.

Zaposleni tvrde da je imao neograničenu vlast i da je sebe stavio čak i iznad upravnog i nadzornog odbora.

Po izboru, munjevitoj karijeri, ponašanju, samoproklamovanim ovlašćenjima, pripadao je generaciji direktora levice koji su pod zaštitom partije neprikosnoveno vladali zdravstvenim ustanovama i zdravljem građana.

U pomenutoj monogra†ji čiji je autor, sam o sebi dr Đokić iznosi podatke koji govore o munjevitoj karijeri koja počinje još u toku studija izborom za prorektora univerziteta i na toj funkciji dočekuje i Osmu sednicu CK SKS. Na svake tri godine u univerzitetskoj karijeri sledilo je novo zvanje: asistent 1993. godine, docent – 1996, vanredni profesor 1998. a redovni – 1999. godine. U vreme ministrovanja svoje partijske koleginice dr Leposave Milićević, odlukom vlade Srbije postaje direktor Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije. U svoje biografske podatke unosi i da je autor ili koautor više od 200 naučnih i stručnih radova, slede zatim podaci o monogra†jama i udžbenicima, o rukovođenju projektima Ministarstva zdravlja, Ministarstva za nauku i tehnologiju, Medicinskog fakulteta, Zavoda za zaštitu zdravlja a potom Instituta, pa čak i Svetske zdravstvene organizacije.

Upkos navedenim naučnim radovima i aktivnostima, kolege lekari i specijalisti socijalne medicine tvrde da ga do njegovog dolaska u Zavod nikada nisu videli ni čuli ni na jednoj sekciji socijalne medicine, niti na kongresima, niti su znali za stručne radove koje pominje. Jedan od njih kaže da su njegove zasluge došle sa levicom "i da tu nema pravog stručnog pokrića".

U Zavod, koji neposredno po njegovom dolasku prerasta u Institut za zaštitu zdravlja, ustanovu koja je najvažniji centar zdravstva republike i iz koje se koordinira rad svih zdravstvenih ustanova u republici u koju se pogledi upiru i na samo spominjanje zaraznih bolesti, kvaliteta ishrane i življenja, u koju se slivaju svi podaci o zdravstvenom stanju nacije, dolazi posle dvogodišnjeg rukovođenja centrom za prevenciju Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu.

Dr Nada Protić, jedan od sagovornika "Vremena", inače 25 godina zaposlena u Institutu, ovako opisuje početak direktorovanja dr Đokića: "Na samom startu nam je saopštio da od sada radimo prema novim ciljevima. Posle smo shvatili da se radi navodno o ciljevima Svetske zdravstvene organizacije, čije pominjanje je do tada uzgred budi rečeno bila prava jeres. Krenulo se sa pisanjem reforme uz zdušnu podršku Leposave Milićević, angažovani su kadrovi sa strane, bilo je u timu dosta penzionera. Posle toga pročitali smo u 'Politici' da je naručilac projekta i †nansijer reforme zdravstva Jugoslovenska levica a izvršilac tadašnji Zavod, sadašnji Institut. Projekat reforme je napravljen, ali od toga nema ništa osim debelih knjiga..."

NEIZBEŽNA PREDSEDNICA: Idući očigledno već uhodanom stazom julovske "glasnosti" a sledeći primer dr Bojića i ostalih partijsko zdravstvenih kadrova, i dr Đokić uz veliku medijsku promociju reformiše Zavod u Institut, umesto četiri sektora, pravi 15 centara, menja Statut i sebi daje neograničena ovlašćenja rukovođenja i upravljanja. Otimanje za Institute samo za neupućene značilo je podizanje određene ustanove na viši rang. Za razliku od ostalih, julovci su dobro shvatili da Institut otvara vrata državnim privilegijama i mogućnostima za proširivanje delatnosti.

Širi upliv u državnu kasu omogućio je i renoviranje 700 kvadrata prostora u Institutu i opremanje informativnog centra, koji je i odista bio potreban Institutu. Njegovo otvaranje dovelo je u goste i Mirjanu Marković, predsednicu Direkcije JUL-a, sa zdravstvenom partijskom elitom i državnom televizijom. Kada su ovih dana počeli da se obelodanjuju računi, ispostavilo se da je dr Đokić specijalno za tu priliku naručio veštačko zelenilo koje je kasu Instituta koštalo 27 hiljada dinara.

Drugom prilikom (obeležavanje 80 godina rada Instituta) dr Marković je postala i prvi dobitnik Velike plakete Instituta. U obrazloženju, iscrpno citiranom u pomenutoj monogra†ji, pored ostalog se kaže "da ona vrlo dobro zna da put ka blagostanju naroda vodi preko zdravlja.." i da " je blagostanje naroda najvažniji cilj sveukupnog društvenog i stručnog angažovanja dr Mire Marković.."."Njeno zalaganje za reformu otvorilo je put i reformama u oblasti zdravstvene zaštite..." Put za pisanje reforme koja, nikada neće biti primenjena, bio je otvoren. Dr Đokić je sebe video kao izvršitelja.

Smenom dr Leposave Milićević sa mesta ministra zdravlja spisateljstvo dr Đokića gubi na rejtingu a novi ministar dr Bojić bez ikakvog pisanja snagom partijske moći u umirućem zdravstvu otpočinje reformu, od koje su građane Srbije spasli izbori. Dok je dr Đokić stao na pisaniju, dr Bojić je ispraznio farmaceutsku industriju i magacine sa lekovima.

Na svu sreću, ljudi u Institutu, osim privilegovane grupe, normalno su radili svoj posao, kao što su to činili i prethodnih osam decenija.

Establišment Instituta okupljen oko direktora živeo je svoj život, i za to bio nagrađen bolje od ostalih. Sredinom oktobra su sa direktorom smenjeni članovi Upravnog i Nadzornog odbora, savetnici i pomoćnici i službenici u kabinetu direktora. Odlazak dr Đokića i letimičan upliv u poslovanje šokirao je ljude u Institutu.

Na osnovu papira do kojih su došli, zaposleni su 19. oktobra 2000. godine podneli Drugom opštinskom sudu krivičnu prijavu protiv doskorašnjeg direktora u kojoj se iznosi simnja da je postupao "suprotno odredbama kolektivnog ugovora, nezakonito otuđivao imovinu Instituta, nezakonito došao do stana..."

PLATE PO NAHOĐENJU: "Mi nismo istražni organi i ne želimo to da budemo. Tek sada teškom mukom dolazimo do nekih papira o poslovanju koji bi morali da budu dostupni na uvid svakom članu kolektiva. Oni nagoveštavaju zloupotrebe i položaja i novca. Šta je rađeno sa projektima, humanitarnom pomoći koja je išla preko Instituta tek će se videti. To nam je za sada nedostupno i formirali smo komisiju da sve to ispita.

Postojala je očigledno i dvojna arhiva: u centralnoj su svi važni spisi beleženi samo pod brojevima, čak i bez navođenja naslova dokumenata", kaže dr Protić.

Poput drugih smenjivanja u kojima ovih dana Srbija ne oskudeva, ona u zdravstvu najviše šokiraju: raskošni direktorski kabineti, još raskošniji vozni park i primanja jednostavno bodu oči naspram sirotinjskih bolnica, bednih lekarskih plata i pomanjkanja lekova.

Na platama i otkrivanju raznih privilegija po svemu sudeći "pao" je i direktor prestižnog Batutovog instituta, ustanove koja je daleke 1924. godine izgrađena po ugledu na sličnu ustanovu u Londonu, donacijom Fulbrajta.

Iz platnog fonda za 298 zaposlenih (novoformirana komisija sada pominje broj od 318, ali je status tih dvadesetak ljudi za sada neispitan) na 27 privilegovanih ljudi odlazilo je 266 hiljada dinara. Ostatak od 1.058.000 na sve ostale zaposlene.

Na osnovicu su privilegovani dobijali i nagrade i mnogo toga.

Za odanost direktoru njegov vozač primao je više od doktora nauka ili vanrednog profesora pred penzijom. Poslednja plata vozača, po evidenciji računovodstva, je bila 8500 dinara. Direktorova sekretarica sa kozmetičkom školom bila je plaćena bolje od specijaliste, koji je dobijao sa svim povećanjima manje od šest hiljada dinara, lekar oko 4700.

Naši sagovornici kažu da direktor uopšte nije poštovao kolektivni ugovor pa nagrade koje je pojedincima delio mimo plate odstupaju od predviđenih dokumenata. On je primao 42 hiljade dinara.

Iz Instituta je ovih dana upućeno pismo privremenoj upravi Medicinskog fakulteta u kojoj se upozorava da je dr Dragoljub Đokić nezakonito sa punim radnim vremenom istovremeno bio zaposlen i na Medicinskom fakultetu i na Institutu.

Među pronađenim papirima nalaze se i računi za kupovinu odela kod "Nikolasa" o trošku Instituta, visoki računi za mobilne telefone (od 10 hiljada do 44 hiljade po jednom aparatu), troškovi reprezentacije koji su dnevno odnosili nešto manje od mesečne plate lekara, plaćanje proslava po školama, računi iz Gradske poslastičarnice.

Pored pompezno najavljene Škole narodnog zdravlja, u kojoj su obučavani menadžeri za poslovanje u zdravstvu (zašto baš preko Instituta, nikom nije jasno) u kojoj su za rad u toku radnog vremena predavači (direktor i uglavnom načelnici, a bilo je i ljudi sa strane) dobijali pristojne honorare, za sada najviše reakcija izaziva ugovor o kupovini stana za direktora Đokića.

Posle dva meseca Đokićevog boravka u Institutu, 31. jula 1997. Upravni odbor odlučuje da se direktoru kupi stan od 110 metara kvadratnih u centru Beograda od privatnog lica. Na ime preuzimanja duga, iznos od 1.019.000 dinara, koliko je plaćen stan, Zavod za zdravstveno osiguranje Srbije 1. avgusta 1997. uplaćuje izvesnoj Ras banci. Ubrzo posle toga dr Đokić otkupljuje stan za 91 hiljadu dinara. Krajem avgusta, iste godine iz kase Instituta odlazi na ime poreza za stan 27.900 dinara.

Renovirajući Institut po sopstvenom ukusu, nekadašnja prestižna biblioteka preseljena je u podrum, gomila starih časopisa i dokumenata je uništena, a u nekadašnjoj čitaonici gde su generacije studenata spremale ispite, danas se nalazi salon sa stilskim nameštajem. Čitaonice više ne postoje.

Direktor dr Dragoljub Đokić je kao i većina njegovih smenjenih (najurenih) partijskih kolega danas zvanično na bolovanju, a zdravstvo u kome su ostavili pustoš je bolesnik koji, poput većine stanovnika Srbije, preživljava zahvaljujući humanitarnoj pomoći.

Branka Kaljević

prethodni sadržaj naredni

vrh