Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

U talasu sveopštih promena i redefinisanja odnosa unutar federacije i samih republika doći će na red i pitanje državnih praznika. Pitanje je šta ćemo slaviti u međuvremenu

Dvadeset deveti pada u sredu. Ovu "šifru", nerazumljivu za svakog ko nije živeo u SFRJ do 1991. godine, stanovnici te danas nepostojeće države odgonetali su lako i uz oduševljenje. Dan republike, 29. novembar, pa još u sredu, značio je za mnoge pravi mini-odmor od pet do deset dana, naravno kada se spoji sa petkom, i nekako izmigolji sa posla u ponedeljak i utorak. Država koja je formirana tog dana već punih devet godina ne postoji, ali se taj dan uredno i pod zakonskom obavezom obeležava u jednom njenom delu, Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Mada je malo verovatno da će novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica iskoristiti svoja ovlašćenja i narediti topovske salve u čast Dana republike u Beogradu i Podgorici, na manje od tri nedelje od pomenutog datuma, još nije jasno hoće li to i dalje biti praznik i, što je još važnije, hoće li se obeležavati radno, prvi put u poslednjih pedeset i pet godina.

Smislenost obeležavanja Dana republike, i to baš toga dana, stavljana je pod znak pitanja još od raspada SFRJ (čak je i vodopad u Jajcu u međuvremenu presušio), no uprkos tome, praznik je odolevao. Njegova ideološka osnova mnogima je smetala, ali propratna manifestacija od minimum dva neradna dana bila je već bolje prihvaćana. Svako je u poslednjim danima novembra imao šta privatno da oposli ili koga da obiđe; tradicionalno, bila je to dobra prilika za svinjokolj.

TRADICIJA I IDEOLOGIJA: Državni praznici su stvar identiteta jedne države, mada nije redak slučaj u svetu da je taj identitet više u vezi s vladajućom ideologijom, nego s istinskom tradicijom i istorijom. S obzirom na datume koje obeležava, naša država bi se mogla svrstati u one koje ideologiju stavljaju ispred tradicije.

Prema mišljenju docenta Filozofskog fakulteta i heraldičara Aleksandra Palavestre, ljudi imaju iskonsku potrebu da nekako podele vreme, otud i potreba za praznicima. Međutim, naše praznike on smatra prilično neadekvatnim.

"Bez neke ideološke priče, potpuno je besmisleno da slavimo 29. novembar. To je praznik jedne države koja više ne postoji", kaže gospodin Palavestra, dodajući:

"Ja bih se založio da se praznici koji nas povezuju sa prethodnom državom ukinu, što je prirodno. Ali da se ne žuri sa donošenjem, na silu Boga, nekih novih državnih ‘rođendana’."

Po njegovom mišljenju, 27. april, dan kada je rođena Savezna Republika Jugoslavija, možda trenutno izaziva nelagodu kod nemalog broja ljudi u Crnoj Gori, dok je 28. mart, dan kada je donesen Ustav Srbije, potpuno besmislen, jer niti je to prvi Ustav, niti će biti poslednji. Naprotiv, ustavne promene su očekivane.

Arhitekta, takođe heraldičar, i član Krunskog saveta Dragomir Acović misli da državni praznici dobijaju legitimnost trajanjem njihovog proslavljanja i istrajavanjem u tome:

"U narodnoj tradiciji kod Srba postoje praznici koji se smatraju nacionalnim praznicima i koji su svi do jednog deo crkvenog sistema praznika i crkvenog rituala. Sve ono što je bilo van toga i što je bilo zasnovano na ideološkim i političkim pretpostavkama aktuelne države imalo je onoliko značaja koliko je taj koncept države i ta državna ideologija bila prihvatljiva za stanovništvo." On je iznenađen potrebom da od svih značajnih događaja u našoj istoriji – dobijenih i izgubljenih bitaka, kulturnih i naučnih dostignuća – mi obeležavamo baš dan kada je pobeđena monarhija, uz obrazloženje da monarhija nije ispravno uredila međunacionalne odnose.

Gospodin Acović misli da pitanje datuma i povezivanje s nekim konkretnim događajem ne mora da bude presudno, podsećajući da su Englezi za rođendan svog suverena proglasili dan kada u Londonu statistički najređe pada kiša, te je zgodan za paradu. U tom smislu, prema gospodinu Acoviću, ukoliko nam je kao državi neophodan praznik, možemo odrediti bilo koji datum koji je za obe republike nesporan i nema ideološki neprihvatljivih konotacija, dok će se ostali tradicionalni praznici uklopiti sami, ukoliko Crkva dobije odgovarajuće mesto u društvu. Gospodin Acović misli da bi zbog svog značaja, za ljude sa obe strane republičke granice unutar Jugoslavije, dobar datum bio Vidovdan. Naravno, bitan preduslov za ovu priču jeste da zajednica Srbije i Crne Gore opstane.

DEJTON KAO PRAZNIK: U sličnoj poziciji, kao i mi sada, našle su se početkom devedesetih istočnoevropske države i države bivšeg Sovjetskog Saveza. Većina ovih država posegla je za sopstvenom istorijom prilikom određivanja državnih praznika, onoliko daleko koliko im je nacionalna istorija dozvoljavala. Međutim, vodilo se računa i o novouspostavljenoj tradiciji. Tako se u gotovo svim državama nastalim na teritoriji Sovjetskog Saveza slavi Dan pobede, 9. maj, kao i Dan žena, 8. mart. Uz te praznike, kao nacionalni slave se i verski praznici, a datumi zavise od toga da li u državi preovlađuju pravoslavci, katolici ili muslimani, te dan nezavisnosti ili dan države. Tipično komunistički praznici, odnosno datumi koji imaju veze sa nepostojećim SSSR-om, ne slave se više nigde.

Što se tiče republika koje su nekada činile Jugoslaviju, Slovenija kao najznačajniji praznik slavi Dan državnosti, 25. jun, u Hrvatskoj je to 30. maj, dok se u Bosni i Hercegovini kao najvažniji nacionalni praznik slavi 21. novembar, dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Makedonci kao svoj nacionalni praznik slave Ilinden, 2. avgust.

Praznik rada, Dan rada, ili negde samo Prvi maj, slavi se 1. maja u bezmalo celoj Evropi, i istočnoj i zapadnoj. Interesantno je da je datum odabran zbog radničke pobune u Čikagu 1848. godine, a sami Amerikanci kao Dan rada slave 1. septembar. Najviše praznika imaju Japanci, pa Nemci (nisu svi nacionalni). Primer Nemačke može da nam posluži kada budemo predlagali nove praznike. Njihova skupština je kao nacionalni dan odabrala 3. oktobar, kada se Nemačka ponovo ujedinila 1990. godine. Nemali broj ljudi smatra da se radi o birokratskom prazniku jer se ključni događaj zbio 7. novembra 1989, kada je srušen Berlinski zid. No, na isti dan 1938. godine zbila se i "kristalna noć", nacisti su spalili 200 sinagoga širom Nemačke, pa se smatralo da bi proslava mogla imati i negativne konotacije. To je ove godine izazvalo brojne proteste širom Nemačke, pre svega onih koji smatraju da od sopstvene istorije ne treba bežati, kakva god da je.

U našoj istoriji takvi sporni datumi mogli bi biti 13. jul – dan kada su Srbija i Crna Gora dobile nezavisnost 1878. u Berlinu, ali kao dve različite države, ili 26. novembar – dan kada su se 1918. godine Srbija i Crna Gora prvi put ujedinile, ali po cenu proterivanja crnogorskog kralja Nikole Prvog i njegove dinastije i prihvatanje dinastije Karađorđevića.

"CRVENO SLOVO": Poslovni ljudi u Jugoslaviji već duže vreme svoje planove prave konsultujući crkveni a ne svetovni kalendar. Mnogi "novorođeni" vernici među njima izbegavaju da rade na "crveno slovo". Takav način obeležavanja praznika iščileo je iz običnih kalendara. Sem Nove godine i ponegde Prvog maja (samo taj dan), te naravno nedelje, nijedan drugi datum se ne upisuje crvenom bojom.

Što se tiče turističke industrije koja je svojevremeno imala špiceve baš u vreme praznika, direktor Jugotursa Milan Belanović uverava nas da su ta vremena davno iza nas. On kao podjednako značajne preduslove za organizovanje turističkih aranžmana pored slobodnih dana za praznike navodi i vizni režim s većinom turistički interesantnih zemalja i osiromašenost stanovništva.

"Da budem potpuno otvoren, za Prvi maj i Dvadeset deveti išlo se uglavnom u šoping ture, da se kupi zimska i letnja garderoba. Nije tu bilo nekog turizma", kaže za "Vreme" gospodin Belanović.

"Ja mislim da najozbiljnije razloge da bude praznik ima 5. oktobar, ali ni s tim ne treba žuriti. Treba videti da li će taj datum biti prihvaćen", smatra gospodin Aleksandar Palavestra. "Ali s drugom stvari treba žuriti, i mislim da smo malčice zakasnili. Ispred Ujedinjenih nacija vije se zastava takođe jedne bivše države. Plavo-belo-crveno je zastava Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije i SFRJ, s onim ideološkim obeležjima. Ona je takva zbog Slovenaca i Hrvata, zbog njihovih zastava. Ne postoji ni jedan jedini istorijski razlog da ova SRJ, zajednica Srbije i Crne Gore, nema drugačiju zastavu, odnosno zastavu kakvu imaju Srbija i Crna Gora, dakle crveno-plavo-belu. To je moglo biti urađeno kada je menjan grb 1993. godine, ali to tada nije prošlo u saveznoj skupštini, a interesantno je da su najglasniji protivnici menjanja zastave bili Borisav Jović i Miodrag Vuković, koji su smatrali da je stara trobojka čuvar kontinuiteta Jugoslavije."

Tačno definisanje državnih praznika nije bez značaja ni kada je planiranje poslovne godine u pitanju, i to bi trebalo da imaju u vidu oni koji priželjkuju navalu stranih partnera. Kako trenutno stvari stoje, onima koji imaju u planu neki posao u Jugoslaviji treba napomenuti da svakako izbegavaju januar. Iako se Nova godina slavi samo prvog i drugog, a Božić (7. januara) nije obaveza već opcija, niko ozbiljan neće govoriti o poslu pre 15. januara, odnosno nakon takozvane Srpske nove godine. Mada nigde, sem u Republici Srpskoj, ovo nije zvaničan praznik, većina ljudi u Srbiji smatra nepristojnim da se 14. januara pojave na poslu pre podneva, a i tada je poželjan zamućen pogled, odmahivanje rukom na svaku poslovnu inicijativu i preklinjanje za kakav lek protiv glavobolje, pa makar i kineski.

Zoran Stanojević

Prema Zakonu o državnim praznicima SRJ iz 1997. godine, praznici Savezne Republike Jugoslavije su Nova godina, Dan Savezne Republike Jugoslavije, Praznik rada, Dan pobede i Dan republike. Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Dan Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila, Praznik rada 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja i Dan republike 29. i 30. novembra.

Ako jedan od navedenih datuma, osim 9. maja, padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. U dane praznika Savezne Republike Jugoslavije, osim Dana pobede, ne rade državni organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.

Državni praznici Republike Srbije su Sedmi jul, dan ustanka u Srbiji 1941. godine, i Dvadeset osmi mart, dan Republike Srbije kada je uspostavljen državno-pravni suverenitet. Na dane državnih praznika u Srbiji ne rade državni i drugi organi, preduzeća, ustanove i druga pravna lica i radnje. Preduzeća i ustanove čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad mogu da rade i u dane državnih praznika, ukoliko to svojim opštim aktom predvide.

U školama Republike Srbije praznuje se 27. januar – Dan svetog Save. Način obeležavanja ovog praznika uređuje se propisima u oblasti obrazovanja.

Zaposleni imaju pravo da u toku godine odsustvuju s posla u dane verskih praznika, i to:

1) pravoslavni – na prvi dan Božića – 7. januara, na drugi dan Uskrsa i na prvi dan krsne slave;
2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića prema njihovom kalendaru i na drugi dan Uskrsa;
3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i na prvi dan Kurbanskog bajrama;
4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Kipura.

prethodni sadržaj naredni