Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Jugoslavija u UN-u, u OEBS-u, Paktu za stabilnost Evrope, Ko�tunica u Bijaricu, Moskvi, Skoplju, Strasburu. Ivanov,Vedrin, Hombah, Fi�er, Frunzaverde, Todorova, Martonji, Dimitrov... u Beogradu. Samo u danu kada je vo�en ovaj razgovor za �Vreme� ministar inostranih poslova Goran Svilanovi� (36) imao je planirane susrete sa �traserom, generalnim sekretarom Dunavske komisije, ministrom inostranih poslova �panije Hoseom Pikom, pa Aleksom Rondosom, pomo�nikom ministra spoljnih poslova Gr�ke, telefonski razgovor sa britanskim kolegom Robinom Kukom, pa susret sa makedonskim ministrom inostranih poslova Aleksandrom Dimitrovim, onda razgovor sa D�ejmsom O'Brajenom, Klintonovim savetnikom za Balkan, pa susret sa delegacijom OEBS-a povodom pra�enja izbora 23. decembra, a najavljen je i dolazak delegacije Izvr�nog ve�a Vojvodine

"VREME": Posle velikog oktobarskog preokreta, odmah je po�ela �debalkanizacija Balkana�, Jugoslavija se vrtoglavom brzinom vra�a na svetsku pozornicu. I dok se situacija na doma�oj sceni menja sporije, pa je prate i strepnje �zbog gubljenja ritma�, prve poteze nove jugoslovenske diplomatije prate aplauzi i velika o�ekivanja, a pro�lo je samo nekoliko nedelja kako je Beograd zaista postao � svet...

GORAN SVILANOVI�: Nisam ja ministar nekoliko nedelja: meni je ovo tek sedmi dan! Ka�ete da se �uju aplauzi �to smo opet deo sveta a, pravo da vam ka�em, ovde u MIP-u mi se �ini kao da sam isklju�en od svega. Jeste, i ja sam �uo komentare: ni�ta ne radi u vladi osim Ministarstva inostranih poslova! Koliko god da to prija, to nije sasvim ta�no. Mnogo je lak�e na me�unarodnom planu: posle izbora i 5. oktobra Jugoslavija je promenila svoj odnos prema svetu, ali je i svet promenio odnos prema nama. Vrata za komunikaciju sa svetom su nam zaista �irom otvorena. Na me�unarodnom planu mnoge stvari su ve� unapred pripremane, i mi iz DOS-a i svet bili smo spremni za reintegraciju Jugoslavije u me�unarodnu zajednicu. Isuvi�e dugo smo bili izvan tokova me�unarodne saradnje. Prema tome, meni je bilo mnogo lak�e nego kolegama zadu�enim za sre�ivanje situacije u zemlji. Mnogo toga je ura�eno i pre nego �to je vlada formalno izabrana. Otud taj utisak da je na�a spoljna politika daleko efikasnija od unutra�nje. Kada �Vreme� izlazi?

U �etvrtak.

Eto, u �etvrtak bi savezna vlada trebalo da donese odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa sve �etiri zemlje sa kojima su odnosi bili prekinuti: Francuskom, Velikom Britanijom, Nema�kom i SAD, a mo�da i sa Slovenijom! Jeste, neverovatno je mnogo ura�eno na me�unarodnom planu, na na�em povratku na svetsku pozornicu. Optimizam i velika o�ekivanja gra�ana su razumljivi. Ali, nisu dovoljne samo politi�ke promene. Rad cele vlade ima smisla tek kada i gra�ani osete da su se desile promene.

Pa, ose�a se, op�te je uverenje da se lak�e di�e...

Da, u neku ruku, ali gra�ani to jo� nisu osetili po svojim d�epovima. Politi�ke promene moraju da prate i ekonomske promene. Smatram da u�inak vlade mo�e da se meri, posle nekoliko meseci, ili godinu dana, samo po tome kako gra�ani �ive. Sve ovo �to smo do sada postigli na me�unarodnom planu mo�e da bude izvanredno, ponovo smo prisutni na me�unarodnoj sceni, evo, ovih dana �e na� predstavnik govoriti i u Savetu bezbednosti, to je zaista veliki diplomatski uspeh. Ali, ako gra�ani ne osete da bolje �ive, nismo uspeli. Nadam se da �e to na�oj vladi po�i za rukom.

Mislim da je velika prednost i za mene i za ovih nekoliko ljudi koji su sa mnom do�li u Kabinet �to imamo politi�ke kanale komunikacije koje smo uspostavili dok smo bili opozicija, pa sa ministrima drugih zemalja veoma dobro komuniciramo od ranije. Iznena�en sam time �to su drugi u ovoj ku�i bili iznena�eni kada sam neki dan rekao �efici svog kabineta da li�no telefonira visokom ameri�kom zvani�niku da se dogovori o ustupcima na�oj zemlji povodom neke rezolucije UN-a. Mislim na ljude u rangu pomo�nika ministra (neki su to bili, neki �e to i ostati). Ljudi ovde o�igledno godinama nisu imali takvu, manje formalnu vrstu komunikacije sa svetom. To je na�a velika prednost i zato stvari idu mnogo br�e. Na� stil i na�in rada su druga�iji. Mislim da na�a nova diplomatija, da tako ka�em, do punog izra�aja dolazi kad �isko�i iz protokola�, kad komuniciramo spontano, bez napisanih govora, kada nam se pru�i prilika da zaista objasnimo �ta se to sve doga�alo i �ta se doga�a u na�oj zemlji.

�ta strance najvi�e interesuje? Da li je to Milo�evi�? Ha�ki tribunal? Nekada je to bila obavezna uvertira u po�etak svih razgovora...

Pa, jo� ne... Milo�evi� je tema koja dolazi na dnevni red. Sa tim �emo se suo�iti vrlo brzo... Mislim da �e ve� na prole�e sve teme odjednom biti na stolu. U ovom trenutku njih najvi�e interesuju odnosi Srbije i Crne Gore, Kosovo, odnosi sa Bosnom, Hrvatskom, Makedonijom. Interesuje ih, naravno, na�a strate�ka orijentacija, gde smo to mi na Balkanu, u Evropi i svetu uop�te. Tu su na�i stavovi poznati: dobrosusedski odnosi u regionu � tvrdim da �e Jugoslavija biti garant teritorijalnog integriteta svih svojih suseda i da to isto o�ekuje od njih � tesna saradnja sa Evropom, Rusijom, SAD. Zala�emo se za jedan potpuno balansiran polo�aj na�e zemlje u me�unarodnoj zajednici. Predsednik SRJ i njegov kabinet intenzivno kontaktiraju sa svetom, kao i savezna vlada. I lideri DOS-a imaju intenzivnu diplomatsku komunikaciju, oni �esto mogu direktnije da komuniciraju nego Ministarstvo. To je ogromna pomo�.

Nagovestili ste da �e u Ministarstvu inostranih poslova biti �vrlo ozbiljnih i vrlo vidnih rezova�. Ne znam da li ste videli onu knjigu-slikovnicu �Srce je na levoj strani�: svi porodi�ni prijatelji bra�nog para Milo�evi�-Markovi� nagra�eni su ambasadorskim mestima... Da li �e iz Moskve biti povu�en ambasador Borislav Milo�evi�, brat Slobodana Milo�evi�a, koji je ��udnom koincidencijom� bio u Beogradu kada je Ko�tunica bio u Moskvi...

Za sve spoljnopoliti�ke poteze potrebna je odluka vlade i postoji dogovor o tempu dono�enja odluka, s druge strane, tempo diktiraju i sednice vlade. Ve� ovih dana bi�e napravljen spisak ljudi koji �e biti opozvani, a onda, naravno, slede i imenovanja. Evo, ja sam sino� i o tome imao razgovore, pravimo spiskove... I meni je stalo, a i predsedniku vlade, da orijentacija za smenu ne mo�e da bude partijska pripadnost, ve� kompetencija ili nekompetencija, na�in na koji je osoba primljena u odre�enoj sredini... Naravno, va�no je kako su ti na�i diplomatski predstavnici primljeni i u na�oj javnosti. Ni ja, ni na�a vlada ne mislimo da neko treba da ode iz Ministarstva samo zato �to je �lan neke stranke.

Kao �to je poznato, do sada je bilo raznih �klju�eva� po kojima su birani ambasadori. Kojim kriterijumima �ete se vi rukovoditi?

Izgleda da je to pitanje koje nas sve zanima. O tome se dogovoramo u vladi. Moj predlog je da na najva�nijim mestima budu istaknuti politi�ari, vrsni diplomati ili eksperti za pojedina pitanja.

Moram da ka�em da je u Ministarstvu ipak ostalo dosta profesionalaca, vrsnih diplomata koji �e mo�i da ponesu sada�nju intenzivnu politi�ku aktivnost. Ima mladih ljudi, ali ima i onih koji nisu imali priliku da se na�u na odgovornijim du�nostima. Svi koji su u ovoj ku�i godinama i nisu bili miljenici re�ima, nisu godinama bili napolju, uglavnom su profesionalci koji dobro znaju svoj posao.

Crna Gora ima svoje Ministarstvo inostranih poslova? Kakva �e biti komunikacija Ministarstva SRJ za spoljne poslove i crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova?

Iz razgovora koje sam imao sa na�im koalicionim partnerom SNP-om do�ao sam do zaklju�ka da �e oni zaista nastojati da njihovi predstavnici u na�oj diplomatiji budu predstavnici Crne Gore.

�ta �e biti sa sada�njim diplomatskim predstavnicima Crne Gore u inostranstvu? Crna Gora ima diplomatska predstavni�tva u svim zna�ajnim centrima sveta?

To je stvar vlade Crne Gore. To je stvar u koju ja ne mislim da ulazim, niti mogu da ulazim. To je odluka njihove vlade. Nemam ni�ta protiv toga da Crna Gora ima svoja trgovinska predstavni�tva. Naprotiv, poku�a�emo kao Ministarstvo, koliko god je to mogu�e, da pomognemo njihova trgovinska predstavni�tva i kancelarije pod raznim imenima. Prvenstveni zadatak na�eg ministarstva je da ima predstavni�tva po svetu koja predstavljaju SRJ, dakle Srbiju i Crnu Goru.

Svaka akcija koju ja budem preduzimao bi�e na dobro svih gra�ana Srbije i svih gra�ana Crne Gore.

Od svih politi�kih lidera bili ste najmanje eksponirani, i na mitinzima visokog rizika bez telohranitelja i �svite�. Od francuskih diplomata sam �ula da su vas zapravo oni prvi predstavili Evropi u okviru programa �Ljudi pred kojima je budu�nost�.

Nisu, znate, mene drugi primetili i predstavili Evropi, kako to ka�ete. Ja sam posle dolaska na �elo Gra�anskog saveza, posle Vesne Pe�i�, okupio jedan tim koji je i sad sa mnom i u Ministarstvu i u GSS-u. Ti ljudi su veoma pomogli da mnogo toga uradimo u me�uvremenu. Moram da ka�em da smo nasledili ogroman politi�ki kapital Gra�anskog saveza Srbije: veliki ugled i u zemlji i u inostranstvu. Mi smo jasno definisali kako zami�ljamo razvoj stranke i razvoj politi�ara; radili smo prili�no ozbiljno i na vreme, rekao bih, na promociji stranke i predsednika stranke (vi to iz �Vremena� uostalom znate). Dakle, sve je osmislio tim iz GSS-a. Taj tim �e uskoro imati i izlo�bu, zajedno sa kolegama koje su u�estvovale u kampanji DOS-a i Otpora, ja se nadam, u Parizu. Bi�e to prava verzija onoga �to se u Srbiji stvarno doga�alo, a istovremeno i jedinstvena izlo�ba moderne umetnosti. Mnogi su se �udili �to smo jo� u zimu, pred novu 2000, po�eli sa tom promocijom. Hteli smo da se predstavimo i u inostranstvu, markirali smo dve zemlje: Englesku i Francusku, tako da sam ja tokom leta nekoliko dana bio u poseti Parizu i Londonu. Poseta je imala nizak politi�ki profil za doma�u javnost. Cilj je bio da se upoznam sa ljudima koji verovatno u trenutku kada sam se sa njima upoznavao nisu o�ekivali da �u za nekoliko meseci sedeti sa njima kao ministar spoljnih poslova SRJ, ali sada su ti kontakti u Parizu i Londonu dragoceni. To konkretno zna�i da �u se danas telefonom �uti sa Kukom. To je to. Bio je to, moram da ka�em, prili�no osmi�ljen nastup GSS-a.

Ivo Andri�, koji je dve decenije proveo u svetu diplomatije, ka�e gorko da mu se �ini da u diplomatskoj slu�bi ima vi�e nego i u jednoj drugoj �proma�enih ljudi�, koji su pogre�ili vrata, pa sad niko ne mo�e da ih izvede i oni ne umeju da na�u izlaz... Da li svoju budu�nost vidite u

politici, u diplomatiji, ili na fakultetu?

Verovatno je Andri� u pravu. Ja nisam u diplomatiji. Ja sam u prolasku... Ne znam, iskreno da vam ka�em... U velikoj sam dilemi, jo� razmi�ljam o povratku na fakultet... Ja sam ministar koji jo� nije zaposlen u ovom Ministarstvu, ali i to �e biti za neki dan... Ovo �to danas radim deo je mojih obaveza prema mojoj zemlji i prema mojoj deci. �ta �u raditi za godinu, dve ili tri zavisi od dogovora koji budemo imali u Demokratskoj opoziciji Srbije, zavisi od toga �ta �emo morati da uradimo na me�unarodnom planu i od ocene ko to mo�e da uradi bolje i br�e od ostalih.

Slobodanka Ast

Predla�ete osnivanje Komisije za istinu u kojoj bi bile �najistaknutije li�nosti iz javnog i politi�kog �ivota�. Li�nosti iz Jugoslavije, ili bi komisija imala me�unarodni sastav?

Nisam mislio da to bude neki me�unarodni forum. Mislio sam da Komisiju sa�injavaju na�i ljudi koji imaju nesporan autoritet u javnosti: politi�ari, nau�nici, novinari pa i �lanovi politi�kih stranaka. Osnovna ideja u vezi sa ovom komisijom je slede�a: mislim da na�i gra�ani u su�tini nisu dovoljno obave�teni o onom �to se zaista doga�alo za poslednjih desetak godina i da naj�iroj javnosti kona�no treba pru�iti na uvid informacije. To se mo�e uraditi u medijima, ali s obzirom na odnos prema medijima koji je izgra�en u ovih desetak godina postoji veliki stepen nepoverenja. Onda sam do�ao na ideju da bi te informacije trebalo javnosti da iznesu ljudi koji u�ivaju poverenje i podr�ku gra�ana. Mislim da bi trebalo da pru�e dokaze o doga�ajima, potpuno otvoreno govore�i o zlo�inima, koji su po�injeni navodno u ime �srpskih nacionalnih interesa�, �srpstva� i �velike ideje�, ali i o zlo�inima koji su po�injeni protiv na�eg naroda i gra�ana ove zemlje. Ukoliko Komisija obavesti javnost o svim ovim doga�ajima, ukoliko progovori argumentovano, sa �injenicama, sa �to vi�e detalja, to �e ljudi bolje shvatiti koliko je sve to bilo u�asno, koliko pojedini doga�aji, pojedini zlo�ini predstavljaju nesre�u za sve nas. Moja ideja je jednostavno da se saop�ti istina o onom �to se doga�alo i da se onda stvori jedno druga�ije raspolo�enje u javnom mnjenju u na�oj zemlji. Verujem da �to vi�e ljudi bude upoznato sa onim �to se de�avalo, to �e vi�e biti zainteresovani za konkretnu odgovornost, zna�i � sa imenom i prezimenom onih koji su zlo�in po�inili. Krivci, naravno, moraju biti ka�njeni. Vi mo�ete biti u bilo kojoj stranci bilo kakvog politi�kog opredeljenja, zlo�in vas poga�a. Mislim da je to jedan normalan nagon. Kada �ujete informacije o tome �ta se dogodilo, kada vam budu prezentirani ta�ni podaci o tome, kada vidite fotografije, vi reagujete kao �ovek bez obzira na to kakva je va�a politi�ka pozicija.