Nije te�ka robija ve� robija�i
"Uslovi u kojima �ive zatvorenici nisu razlog za pobunu, oni
su bili takvi i pre pet godina. Organizovana tortura stra�ara i
zatvorskog osoblja tako�e nije razlog, koliko ja znam, oni trpe torturu
prvenstveno od drugih zatvorenika", ka�e za "Vreme" �ikica
Simi�, psiholog u KPD "Bolnica" u kojoj su sme�teni
zatvorenici sa te�kim psihi�kim devijacijama
Erupcijom
psihopatskog pona�anja, paljenjem zatvorskih objekata i arhiva
zatvorenici su, iako mo�da instrumentalizovani, na ekstreman na�in ipak
skrenuli pa�nju javnosti na sebe. Zatvori su preslika�i dru�tvenog
sistema, smatraju psiholozi, a pobuna zatvorenika bila je o�ekivana i
mogla se predvideti posle smene vlasti. U me�uvremenu, apetiti
zatvorenika su porasli � smene rukovodstva, pobolj�anje uslova �ivota,
amnestija � dok su brojne me�unarodne i doma�e organizacije za ljudska
prava svakodnevno izdavale saop�tenja o te�kom polo�aju zatvorenika u
Srbiji. Da li su uslovi �ivota u zatvorima tako o�ajni kako tvrde
zatvorenici, a njihova ljudska prava toliko ugro�ena?
"Uslovi u zatvorima nisu dobri, ali nisu ni u �kolama,
gimnazijama, bolnicama, usled op�te erozije dru�tva. Uslovi u kojima �ive
zatvorenici nisu razlog za pobunu, oni su bili takvi i pre pet godina.
Organizovana tortura stra�ara i zatvorskog osoblja tako�e nije razlog,
koliko ja znam, oni trpe torturu prvenstveno od drugih zatvorenika",
ka�e za "Vreme" �ikica Simi�, psiholog u KPD
"Bolnica" u kojoj su sme�teni zatvorenici sa te�kim psihi�kim
devijacijama. Psiholog pokre�e pitanje prenagla�enog reagovanja medija
na zatvorsku pobunu. "Mediji su dali veliki prostor zatvorskoj
pobuni, i po mom mi�ljenju nije trebalo tako reagovati. Zatvorenici su se
pojavljivali na televiziji, pri�ali su na radiju, i na taj na�in je
podstaknuto njihovo asocijativno pona�anje koje je dobilo potvrdu i
satisfakciju. To je veoma delikatno pitanje, i trebalo se diskretnije pona�ati.
I za njih bi bilo bolje da nije bilo tolike medijske promocije. �ta �e
tamo Rade Markovi�, Fljora Brovina ili Nata�a Kandi�?" Simi�
smatra da je pobuna zapravo politi�ko pitanje i da nekome odgovara stanje
haosa u dru�tvu, ali da se eventualna povezanost zatvorskog podzemlja sa
DB-om ne mo�e dokazati.
"Zatvorsko podzemlje je dobro organizovano, ima svoje vo�e,
bosove, gangove i odli�no funkcioni�e. Postoji zatvorska izreka da 'nije
te�ka robija ve� robija�i'. Zatvorenici koji imaju pravo na izlazak
izlo�eni su velikom pritisku zatvorskih bosova kojima je izlazak
zabranjen. Takvi zatvorenici se nalaze u neprijatnoj situaciji �
rukovodstvo im je ukazalo poverenje pu�tanjem iz zatvora, a bosovi od
njih tra�e odre�ene usluge."
Simi� ka�e da bi trebalo izvr�iti reformu zatvorskog sistema, i
potpuno razdvojiti lak�e od te�ih prestupnika da se takve situacije ne
bi de�avale. "Neki od lidera pobune preba�eni su iz Sremske
Mitrovice i Ni�a kod nas. Pogledao sam njihove kartone � to su ljudi
koji su izvr�ili najte�a krivi�na dela."
O ugro�enosti njihovih ljudskih prava psiholog Simi� ima druga�ije
mi�ljenje nego nadle�ni u fondovima i odborima koji se bave ljudskim
pravima. "Ugro�eno im je osnovno ljudsko pravo � pravo na slobodu
� i li�avanjem slobode oni su poni�teni kao ljudska bi�a. Na humanom
nivou njihova ljudska prava nisu ugro�ena. U zapadnim zemljama se vrlo
drasti�no, o�tro i bez milosti reaguje na sve pojave koje ugro�avaju
standardni na�in �ivota stanovni�tva. Du�nost sre�ene dr�ave je da
brzo ugu�i zatvorsku pobunu na odre�en na�in, primenom sile ili
pregovorima, i tek kad se stanje vrati u normalu treba pristupiti re�avanju
problema." Simi� smatra da pobuna nije autenti�na u humanom smislu
ve� je proizvod impulsa, agresivnosti, �elje da se "u�ari"
smenom vlasti, a sve je to stavljeno u referentni okvir koji nema veze sa
stvarnim stanjem stvari. "U bolnici u kojoj ja radim ima grejanja i
tople vode, normalno se tu�iraju i niko od osoblja ih ne maltretira.
Hrana nije najbolja i nema lekova, ali isto je i u bolnicama.
Zatvorenicima i vojnicima �ivot je sli�an: rano ustajanje, terapijske,
radne ili proizvodne aktivnosti u toku dana, televizija, �ah ili stoni
tenis u toku popodneva. Ponekad nema tople vode, pokvari se bojler, ali to
nije pravilo."
Simi� ka�e da se godinama ni�ta nije radilo na stu�nom planu, uvek
je bio nacionalni interes ispred zatvorske problematike. "Pre 20
godina, kada sam po�injao karijeru zatvorskog psihologa, i�lo se na
seminare, skupove, uvodili su se novi nau�ni metodi. Danas nemamo osnovna
sredstva za rad, fiziolo�ke rastvore, zavoje, lekove. Struka je
zanemarena, nipoda�tavana, obezvre�ena, plate kasne po �etiri meseca, a
doskora nismo ni smeli da pitamo za plate." U zatvorskoj aferi jedini
opravdani zahtevi su zahtevi zatvorskih radnika, i tim problemom treba da
se pozabave mediji. Otkada je po�elo da se govori u javnosti da �e
zatvorenici biti amnestirani, neprestano me zovu moji prijatelji i pitaju
da li je mogu�e da �emo uskoro na ulici imati ubice i lopove koji se
slobodno �etaju. Treba amnestirati odre�eni broj lak�ih prestupnika,
sla�em se, ali nikako ne treba amnestirati ili smanjiti kaznu ubicama i
te�kim kriminalcima. Uostalom, ko �e nas amnestirati zbog te�kih uslova
�ivota?", pita se Simi�.
Biljana Vasi�
