Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Uslovi sme�taja i rada u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti "Laza Lazarevi�" srozani su na nivo XIX veka, a prilikom posete predsednice Upravnog odbora ove ustanove Mirjane Markovi� odeljenju u Padinskoj Skeli dopremljene su �ardinjere i ve�ta�ka trava, a svi pacijenti zaklju�ani

Neupotrebljiv mokri �vor, kupatila u kojima uglavnom nema tople vode, dva odeljenja za odabrane pacijente, luksuzna direktorska kancelarija sva u plavim tonovima, dijagnosti�ki aparati stari i po trideset godina i vozni park sa mercedesima, pe�oima, golfovima � sve to mo�e se na�i na istom mestu, u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti "Laza Lazarevi�", ustanovi �ijim je Upravnim odborom predsedavala Mira Markovi� i �iji je direktor do 9. oktobra (kada je peticijom zaposlenih smenjen) bio njen partijski drug dr Prvoslav Markovi�.

"Kada je �ovek bolestan, on ide lekaru, a ne frizeru. Nama je napravljena lepa frizura, ali smo i dalje veoma bolesni", ovako situaciju u Institutu opisuje na�elnica Centra za akutne psihoze i kandidatkinja za vr�ioca du�nosti direktora dr Sanda Ra�kovi�-Ivi�. A "frizura" privla�i pa�nju ve� na prvi pogled: fasada Instituta sve�e okre�ena u roze � upu�eni tvrde po izboru dr Markovi� li�no � a re�etke na prozorima ble�tavo bele (ali samo sa spoljne strane).

"BOLEST" I RAJ: Zbog nikad valjano popravljenih instalacija i zbog prirode bolesti pacijenata (koji, kako ka�e dr Ra�kovi�-Ivi�, vi�e nesvesno nego svesno "sva�ta trpaju u mokri �vor"), svakodnevno se zagu�uje toalet � za odgu�enje je potrebno i po nekoliko dana, a u me�uvremenu se zaposleni "snalaze" (�to, kako saznajemo, podrazumeva odvo�enje pacijenata u toalet za zaposlene ili u bolni�ko dvori�te). Osim toaleta, najve�i problem predstavljaju kupatila u kojima iz nepoznatih razloga naj�e��e nema tople vode: "Mi dobijamo pacijente koji su dovedeni bukvalno iz kontejnera, sa va�kama, prljavi, sa ode�om zalepljenom za telo. U poslednjoj godini XX veka, u psihijatrijskoj ustanovi koja je referentna za Srbiju, takvi pacijenti ne mogu biti ni istu�irani", isti�e na�a sagovornica. Kako se zaposleni "snalaze" u tim situacijama, ako se zna da Institut, osim tople vode, ne raspola�e ni dovoljnim koli�inama alkohola, sapuna i �ampona, nismo uspeli da saznamo.

I dok se "obi�ni" pacijenti i "obi�ni" zaposleni dovijaju kako da se izbore sa elementarnim potrebama, na drugom spratu instituta �ive i rade povla��eni: tu se nalazi odeljenje za pacijente koji nisu pro�li standardnu prijemnu proceduru, ve� su tu dospevali po preporuci. Zaposleni tvrde da je osnovni kriterijum bio "veza i penzija", a lekar sa kojim smo razgovarali ka�e da je na otpusnoj listi jednog od povla��enih pisalo: "pristalica SPS-a". �to se osoblja ti�e, pri�a se da je re� o politi�ki ili na drugi na�in podobnim lekarima i medicinskim tehni�arima. Kako saznajemo, svi oni su bili "vi�e nego zadovoljni radom na tom odeljenju", a indikativno je i da se niko od njih nije pojavio na zboru na kome se potpisivala peticija za smenu dr Prvoslava Markovi�a. Oni sami tvrde da "nikakvih veza nije bilo" i da su i pacijenti i osoblje na drugi sprat dospevali regularnim putem. Kako bilo, ovo odeljenje razlikuje se od ostalih: sobe su opremljene krevetima znatno kvalitetnijim od kreveta na koje su navikli "obi�ni" pacijenti, na krevetima je uredna posteljina, na podu itisoni, u hodnicima cve�e. Sve je sve�e okre�eno, toaleti i kupatila rade. Osim toga, povla��enima je na usluzi i ve�i broj tehni�ara: dok je na ostalim odeljenjima uobi�ajeno da jedna medicinska sestra radi sa �etvoro ili vi�e pacijenata, ovde je odnos bio izjedna�en (10 do 20 pacijenata, koliko ih je obi�no bilo, i isto toliko sestara). Zaposleni u Institutu retko su zalazili u ovaj deo zgrade, �to je rezultiralo pri�ama o "hotelskom komforu". Situacija ipak nije takva � odeljenje jeste opremljeno bolje od ostalih, ali na prvi pogled izgleda onako kako bi se dalo o�ekivati da izgleda prostor rezervisan za psihijatrijske bolesnike. Dr Ra�kovi�-Ivi� isti�e da je drugi sprat u stvari bio "izlog koji je va�nim delegacijama trebalo da uka�e na to da je bolnica solidno sre�ena".

Specifi�nost ovog odeljenja je i terapija � pored toga �to je lekova "za njih uvek bilo", pacijenti su podvrgavani i tretmanu niskofrekventnom strujom, poznatijem kao "Elektrosan". Re� je o tretmanu koji datira iz pedesetih godina ovog veka, ali je oboga�en elementima koje je zvani�no patentirao upravo biv�i direktor � iako se radi o u svetu nepriznatoj metodi koja mo�e da bude samo dopunsko terapeutsko sredstvo, dr Markovi� je toliko dr�ao do sopstvenog patenta da je uprili�io i proslavu godi�njice njegovog kori��enja.

Po�to je o�igledno da je biv�i direktor veoma vodio ra�una o ovom odeljenju, ne treba da �udi to �to mu se kancelarija nalazila odmah pored "odabranih". A u kancelariji sve u svetloplavim tonovima, od �panskog zida do ko�nog name�taja � o koli�ini novca ulo�enog u njenu (tre�u po redu) adaptaciju za sada se samo naga�a, ali je kontrast u odnosu na ostale delove bolnice (pa i povla��eni deo) o�igledna. "Gde se ovo nalazim?", pitala je prilikom jednog od retkih ulazaka u Markovi�evu kancelariju zaposlena s kojom smo razgovarali. Direktor, ponosan na izgled svog radnog prostora, odgovorio je kratko: "An�ele moj, mi smo u raju."

UMIRAONICA: Neposredno pred poslednje izbore, predsednica Upravnog odbora Mirjana Markovi� otvorila je jo� jedno povla��eno odeljenje, ali u delu Instituta koji se nalazi u Padinskoj Skeli. Zami�ljeno je da to bude apartmanski deo psihogerijatrije � sve sobe su jednokrevetne, svaka ima kupatilo i parno grejanje, ali je sve to, kako saznajemo, bilo "fu�erajski i na brzinu odra�eno". Iako odeljenje ni do danas nije pu�teno u rad, predizborno otvaranje mnogo je obe�avalo. Dan pred dolazak uva�ene go��e, dr Markovi� je do�ao u Padinsku Skelu, zaposlenima objasnio kuda �e sve go��a da pro�e i kako bi je trebalo do�ekati. Odmah potom nare�eno je detaljno �i��enje svih staza, reprezentativnije medicinske sestre koje su u�le u odbor za do�ek dobile su nove uniforme, a nalo�eno je i da svi bolesnici budu zaklju�ani. Nekoliko sati pre otvaranja, dopremljene su �ardinjere sa cve�em i ve�ta�ka trava kojom je ulep�ano okru�enje novog odeljenja. Naravno, bile su tu i kamere stare Radio televizije Srbije.

Ina�e, u Padinskoj Skeli ve� postoji odeljenje psihogerijatrije, a svi na�i sagovornici tvrde da je i ono bilo nepotrebno: "Suludo je smestiti starije bolesnike u ustanovu koja je 20 kilometara udaljena od svih laboratorija i specijalista koji su im neophodni. Pokazalo se da je to mesto za le�enje unapred otpisanih. To je prava umiraonica", ka�e lekar s kojim smo razgovarali. A da bi se formiralo takvo odeljenje, biv�i direktor smanjio je ostale kapacitete � "vi�ak" bolesnika koji se zbog toga pojavio preme�tan je u sli�ne ustanove u Kovinu i Vr�cu.

Po�to su zgrade u sklopu Padinske Skele u stvari adaptirane zatvorske prostorije, toaleti i kupatila su u jo� gorem stanju nego u gradskom delu Instituta: "Nama su pacovi, mi�evi, muve i va�ke doma�e �ivotinje. A nekad je bilo paunova", ka�u zaposleni. Zahvaljuju�i svemu tome, ovde postoji i konstantan problem osoblja � na rad u taj deo Instituta dolazi se po kazni, a konkurs za sva radna mesta stalno je otvoren. De�ava se ponekad da je jedna medicinska sestra zadu�ena i za nekoliko desetina pacijenata, ali i da laboranti rade posao �ista�ica!

NEBRIGA BRI�NIH: Postavlja se, naravno, pitanje kako je mogu�e da je ustanova �ijem je Upravnom odboru predsedavala Mira Markovi� pala na tako niske grane � na osnovu primera Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" dalo bi se zaklju�iti da je Jugoslovenska levica zaista brinula o institucijama koje su joj bile poverene. Prema re�ima dr Sande Ra�kovi�-Ivi�, establi�ment jeste brinuo, ali ne dovoljno i ne na pravi na�in: "Novac je potro�en na fasadu i na neke stvari koje su mogle biti ura�ene i kasnije, a mi radimo pomo�u �tapa i kanapa, kao neki bosonogi lekari. Nemamo aparat koji slu�i za snimanje protoka krvnih sudova mozga, nemamo skener, a jedan ameri�ki lekar koji nas je posetio fotografisao je elektroencefalografski aparat koji koristimo jer tako ne�to nikada nije ni video." I dok za nabavku neophodnih dijagnosti�kih aparata nije bilo razumevanja, Savezna uprava carina je Institutu iza�la u susret obogativ�i vozni park luksuznim, ali jednoj psihijatrijskoj ustanovi nepotrebnim automobilima. Na�la su se tu dva mercedesa (od kojih jedan tipa karavan � "kao da smo pogrebno preduze�e", ka�u zaposleni) i sli�ni automobili, sve u svemu, vozila od kojih ni bolesnici ni zaposleni nisu imali neke ve�e koristi.

Od nadle�nih su ponekad stizali i lekovi, ali naj�e��e kineski. Na njih su pacijenti ponekad dobro reagovali, ali su se oni ipak pokazali kao znatno slabiji od lekova na koje su pacijenti bili naviknuti: "O tim lekovima se sva�ta pisalo, ali nam niko nije rekao da li je obavljeno farmakolo�ko ispitivanje, da li su oni dobri ili nisu. Ipak, nisu svi lekovi predvi�eni za isti tip ljudi. Nisam rasista, ali postoje detalji koji karakteri�u odre�ene rase. Ne mogu razli�ite rase da upotrebljavaju isti lek na isti na�in", ka�e dr Ra�kovi�-Ivi�. Zbog hroni�nog nedostatka lekova pribegavalo se stoga li�nom anga�manu zaposlenih, odnosno kako nam je re�eno, "moljakanju na poluprivatnim osnovama" i tra�enju pomo�i. Lekove su slali ro�aci pacijenata i donatori koje su zaposleni poznavali.

Po�to ni to nije bilo dovoljno, de�avalo se da bude fizi�kih nasrtaja na medicinsko osoblje, a i fizi�kih obra�una izme�u samih pacijenata. U tim situacijama, neki pacijenti moraju da budu "fiksirani", ali i tu postoje problemi. "�ak su i kai�evi kojima se obavlja fiksacija bolesnika zastareli, tako da i to radimo kao u XVIII i XIX veku", ka�u zaposleni.

Neka humanitarna pomo� stizala je i preko dosada�njeg rukovodstva, ali je, kako se �ini, mali deo toga dospevao do pacijenata. Ono �to je dospevalo, bilo je nedovoljno da omogu�i normalno funkcionisanje. A u instituciji �iji je direktor u�ivao u plavetnilu sopstvene kancelarije i godi�njicama sopstvenih patenata bilo je (i jeste) potrebno sve, od hrane, preko lekova, do posteljine: "Nama su i du�eci koji mogu biti zapaljeni zbog pu�enja u krevetu i pi�ame koje mogu biti razderane u nekim situacijama potro�ni materijal, kao rukavice za jednokratnu upotrebu u hirurgiji." Zbog zloupotreba humanitarne pomo�i, donatora je vremenom bilo sve manje, a i sada postoji konstantan strah da �e oni koji su bili bliski biv�em direktoru osujetiti sve poku�aje da se Institutu pomogne.

Dosada�nje sindikalno rukovodstvo, koje su �inili upravo takvi ljudi, smenjeno je u novembru ve�inom glasova zaposlenih, a novoimenovano tro�lano upravno telo sindikata isti�e da je "kao i na globalnom planu, u Institutu promenjen direktor, a da uticaj i dalje imaju Markovi�evi ljudi". U svakom slu�aju, zaposleni �ekaju da se steknu uslovi za ostvarivanje beneficija koje bi za njihov posao trebalo da se podrazumevaju (a koje su se do sada svodile na 30.000 dinara nadoknade za trajnu telesnu povredu na radu), za utvr�ivanje finansijskog stanja u Institutu i pobolj�anje uslova rada. Pacijenti �ekaju lekove, pi�ame, toplu vodu, toalete. �to se ti�e ostatka Srbije, ona, kako nam re�e dr Sanda Ra�kovi�-Ivi�, "tek �eka svoje psihijatre".

Tamara Skroza

Osim konstantnog propadanja, Institut "Laza Lazarevi�" suo�io se tokom poslednje decenije i sa nekim specifi�nim pacijentima. Bilo je, naime, onih koji su se identifikovali sa Slobodanom Milo�evi�em, iako je, kako ka�e dr Sanda Ra�kovi�-Ili�, "bilo i ne�to malo �e�elja". To je, prema njenim re�ima, razumljivo jer spada u na� arhetip: "Mi smo narod koji do�ivljava Srbiju kao majku, a onda se predsednik do�ivljava kao otac. Ako �ete biti ne�iji dvojnik, tu je otac koji se mo�e do�ivljavati i kao bo�ansko bi�e, ali i kao �avo." Me�utim, posle petog oktobra, promenili su se i "milo�evi�i": "Sad su u defanzivi, samo �apu�u". �to se jednog "�e�elja" ti�e, on je povratio svoj identitet, ali je zadr�ao "�e�eljoidan na�in izra�avanja".

prethodni sadr�aj naredni