Glas strpljivih
Nalazi istra�ivanja Centra za prou�avanje alternativa ukazuju na nesumnjivu pobedu DOS-a na narednim republi�kim izborima i na gotovo potpuni poraz stranaka izvan DOS-a. Mada se u odnosu na septembarsko istra�ivanje smanjio broj onih koji situaciju ocenjuju kao nepodno�ljivu, �to zna�i da su gra�ani spremni da trpe jo� neko vreme, gra�ani jasno stavljaju do znanja da o�ekuju relativno brzo re�avanje socijalnih problema i pobolj�anje li�nog standarda
Istra�iva�ki tim Centra za prou�avanje alternativa (CPA) kojim je rukovodio Sre�ko Mihailovi�, a u kojem su jo� bili dr Bora Kuzmanovi�, dr Stjepan Gredelj, mr Zoran Stojiljkovi� i dr Mirjana Vasovi� su od 24. do 30. oktobra 2000. obavili terensko istra�ivanje (face to face) na uzorku od 1639 punoletnih gra�ana Srbije (bez Kosova). Upitnik je sadr�ao 116 pitanja, razgovori su trajali u proseku po 30 minuta (od 20 do 45 minuta), i prema zapa�anju anketara ljudi su, �to ovo istra�ivanje razlikuje od ranijih, na�iroko iznosili svoja mi�ljenja, �to pre nije bio slu�aj: "Vidi se da su ljudi rastere�eni. Tra�e da budu anketirani!" Koristimo tekst interpretacije ovog istra�ivanja da bismo �itaocu predo�ili raspolo�enje gra�ana Srbije u malo neobi�noj formi � u obliku improvizovanog "prenesenog" intervjua sa 1639 punoletnih gra�ana Srbije. Pitanja su na�a, odgovori pripadaju istra�iva�ima koji su interpretirali stavove ispitanika.
| Za koga �e gra�ani Srbije glasati na narednim republi�kim izborima? | |
| Glasa�e za DOS | 60 odsto |
| Glasa�e za SPS | 5 odsto |
| Glasa�e za SPO | 2 odsto |
| Glasa�e za SRS | 2 odsto |
| Glasa�e za JUL | 1 odsto |
| Ne zna za koga da glasa | 30 odsto |
|
(Sre�ko Mihailovi�: Mnjenje o izborima i izbornim akterima) |
|
| Za koga ste glasali na pro�lim saveznim izborima? | |
| DOS | 59 odsto |
| SPO | 3 odsto |
| SPS i JUL | 12 odsto |
| SRS | 4 odsto |
| Nije izlazio, ili ne �eli da ka�e za koga je glasao | 22 odsto |
|
(Sre�ko Mihailovi�) |
|
| Za koga su stvarno glasali na pro�lim saveznim izborima? | |
| Ve�e gra�ana | 138 poslanika |
| Demokratska opozicija Srbije � dr Vojislav Ko�tunica | 58 mandata, odnosno 2.040.646 glasova; |
| Socijalisti�ka partija Srbije � Jugoslovenska levica � Slobodan Milo�evi� | 44 mandata, odnosno 1.532.841 glas; |
| Socijalisti�ka narodna partija Crne Gore � Momir Bulatovi� | 28 mandata, odnosno 104.198 glasova; |
| Srpska radikalna stranka � dr Vojislav �e�elj | 5 mandata, odnosno 406.196 glasova; |
| Srpska narodna stranka � �elidrag Nik�evi� | 2 mandata, odnosno 8048 glasova; |
| Savez vojvo�anskih Ma�ara � dr Jozef Kasa | 1 mandat, odnosno 47.768 glasova. |
|
(Izve�taj Savezne izborne komisije koji nosi datum 26. oktobar, upu�en Skup�tini Jugoslavije) |
|
| A na pro�lim predsedni�kim izborima, za koga ste glasali? | |
| Za Vojislava Ko�tunicu | 60 odsto |
| Za Slobodana Milo�evi�a | 13 odsto |
| Za Tomu Nikoli�a | 3 odsto |
| Za Vojislava Mihailovi�a | 2 odsto |
| Nije izlazio, ili ne �eli da ka�e za koga je glasao | 22 odsto |
|
(Sre�ko Mihailovi�) |
|
| Za koga su stvarno glasali? | |
| dr Vojislav Ko�tunica | 2.470.304 � 50,24 odsto |
| Slobodan Milo�evi� | 1.826.799 � 37,15 odsto |
| Tomislav Nikoli� | 289.013 � 5,88 odsto |
| Vojislav Mihailovi� | 145.019 � 2,95 odsto |
| Miodrag Vidojkovi� | 45.964 glasova � 0,93 odsto |
|
(Izve�taj Savezne izborne komisije koji nosi datum 26. oktobar, upu�en Skup�tini Jugoslavije) |
|
| Da li je trebalo raspisati izbore i za predsednika Srbije? | |
| Dobro je �to su sada raspisani izbori za republi�ku skup�tinu | 17 odsto |
| Bolje bi bilo da su istovremeno raspisani i izbori za predsednika Republike Srbije | 52 odsto |
| Ne zna, ne mo�e da oceni | 31 odsto |
|
(Sre�ko Mihailovi�) |
|
| Koja stranka vam je bliska? | ||
| bliska | udaljena | |
| Demokratska stranka Srbije | 65 odsto | 12 odsto |
| Demokratska stranka | 38 odsto | 27 odsto |
| Demokratski centar | 31 odsto | 23 odsto |
| Nova Srbija | 31 odsto | 22 odsto |
| Gra�anski savez Srbije | 28 odsto | 23 odsto |
| Demokratska alternativa | 28 odsto | 25 odsto |
| Demohri��anska stranka Srbije | 25 odsto | 25 odsto |
| Pokret za demokratsku Srbiju | 25 odsto | 24 odsto |
| Socijaldemokratija | 24 odsto | 26 odsto |
| Socijaldemokratska unija | 22 odsto | 24 odsto |
| Liga socijaldemokrata Vojvodine | 17 odsto | 40 odsto |
| Nova demokratija | 13 odsto | 34 odsto |
| Reformsko-demokratska stranka Vojvodine | 12 odsto | 31 odsto |
| Koalicija Vojvodina | 12 odsto | 38 odsto |
| Socijalisti�ka partija Srbije | 12 odsto | 72 odsto |
| Srpski pokret obnove | 8 odsto | 69 odsto |
| Srpska radikalna stranka | 8 odsto | 74 odsto |
| JUL | 5 odsto | 78 odsto |
| (razlika do 100 odsto pripada neodlu�nima i onima koji nemaju odre�eno mi�ljenje o pojedinoj partiji) | ||
|
(Sre�ko Mihailovi�) |
||
| Ko je dobitnik, a ko gubitnik? | |||
| septembar 1999. | jul 2000. | oktobar 2000. | |
| Gra�anski savez Srbije | 9 odsto | 21 odsto | 28 odsto |
| Demokratska stranka | 14 odsto | 25 odsto | 38 odsto |
| Demokratska stranka Srbije | 15 odsto | 30 odsto | 65 odsto |
| Jugoslovenska udru�ena levica | 8 odsto | 15 odsto | 5 odsto |
| Nova demokratija | 3 odsto | 11 odsto | 13 odsto |
| Socijaldemokratija | 12 odsto | 20 odsto | 24 odsto |
| Socijalisti�ka partija Srbije | 16 odsto | 20 odsto | 12 odsto |
| Srpski pokret obnove | 16 odsto | 20 odsto | 8 odsto |
| Srpska radikalna stranka | 10 odsto | 15 odsto | 8 odsto |
| Za godinu dana svoj rejting najvi�e su popravili Demokratska stranka Srbije (za 4,3 puta); Nova demokratija (za 4,3 puta); Demokratska stranka (za 2,7 puta); i Socijaldemokratija (za 2 puta). Na drugoj strani, negativan trend je zahvatio Srpski pokret obnove, JUL, Socijalisti�ku partiju Srbije i Srpsku radikalnu stranku. | |||
|
(Sre�ko Mihailovi�) |
|||
| Kakvo je va�e mi�ljenje o politi�arima? | ||
| povoljno | nepovoljno | |
| Vojislav Ko�tunica | 85 odsto | 4 odsto |
| Mla�an Dinki� | 64 odsto | 8 odsto |
| Miroljub Labus | 58 odsto | 5 odsto |
| Dragoljub Mi�unovi� | 51 odsto | 14 odsto |
| Velimir Velja Ili� | 50 odsto | 13 odsto |
| Neboj�a �ovi� | 49 odsto | 12 odsto |
| Milan St. Proti� | 46 odsto | 10 odsto |
| Goran Svilanovi� | 45 odsto | 10 odsto |
| Mom�ilo Peri�i� | 44 odsto | 19 odsto |
| Vuk Obradovi� | 43 odsto | 19 odsto |
| Zoran �in�i� | 43 odsto | 40 odsto |
| Vladan Bati� | 38 odsto | 12 odsto |
| �arko Kora� | 35 odsto | 10 odsto |
| Nenad �anak | 35 odsto | 25 odsto |
| Du�an Mihajlovi� | 26 odsto | 21 odsto |
| Dragan Veselinov | 24 odsto | 22 odsto |
| Mile Isakov | 21 odsto | 13 odsto |
| Milan Milutinovi� | 19 odsto | 61 odsto |
| Slobodan Milo�evi� | 14 odsto | 74 odsto |
| Vojislav �e�elj | 12 odsto | 75 odsto |
| Vuk Dra�kovi� | 11 odsto | 73 odsto |
| (razlika do 100 odsto pripada neodlu�nima i onima koji nemaju odre�eno mi�ljenje o konkretnom politi�aru) | ||
| Vojislav Ko�tunica i Demokratska stranka Srbije su u u ovom trenutku nosioci novog imid�a Demokratske opozicije Srbije i celog procesa demokratizacije u Srbiji. Prate ga Dinki�, Labus, Mi�unovi�, Ili� (sa preko 50 odsto povoljnih mi�ljenja). Na drugoj strani veoma je uo�ljiv silazak sa scene nekolicine ranije veoma eminentnih politi�ara uglavnom iz vladaju�ih stranaka ili stranaka koje su povremeno u�estvovale u vlasti. | ||
|
(Sre�ko Mihailovi�) |
||
Da li Slobodanu Milo�evi�u
treba suditi?
Najmanji broj gra�ana se opredelio da mu Ha�ki tribunal sudi u na�oj zemlji kao optu�enom za ratne zlo�ine (5 odsto); potom da ga treba isporu�iti Ha�kom tribunalu da mu se tamo sudi (8,5 odsto); da mu sudi na� sud kao optu�enom za ratne zlo�ine (11 odsto); da mu uop�te ne treba suditi (14 odsto). Ubedljivo najve�i broj se opredeljuje za odgovor "treba mu suditi u zemlji, ali za korupciju, izbornu kra�u, zloupotrebu vlasti i sli�no" (48 odsto). Samo 13 odsto je izbeglo odgovor ili izjavilo da ne zna kako bi se opredelilo.
(Bora Kuzmanovi�: Aktuelna raspolo�enja gra�ana Srbije i ocene stanja u dru�tvu)
Imate li poverenje u vojsku?
Vojska u celini u�iva najve�e poverenje gra�ana � njoj veruje tri �etvrtine gra�ana Srbije. Na drugoj strani, u vojsku nema poverenja tek svaki deseti gra�anin. U odnosu na prethodna istra�ivanja dalje raste poverenje u vojsku.
(Zoran Stojiljkovi�: Poverenje u organizacije i institucije)
Verujete li vojnom vrhu?
Osetno manje poverenje je u vojni vrh. Vojnom vrhu veruje polovina anketiranih, nepoverenje iskazuje ne�to vi�e od �etvrtine gra�ana, a petina je neodlu�na.
(Zoran Stojiljkovi�)
Verujete li u policiju?
Neznatno preovladava poverenje nad nepoverenjem (44:31 odsto).
A u policijski vrh?
U odnosu na vrh policije preovladava nepoverenje nad poverenjem (43:30 odsto) uz petinu neodlu�nih (21 odsto).
(Zoran Stojiljkovi�)
|
Da li vojsku treba reformisati? |
|
|
Zadr�ati op�tu vojnu obavezu, jer to je na�a tradicija |
29 odsto |
|
Zadr�ati vojnu obavezu, a samo za neke du�nosti anga�ovati profesionalne vojnike |
29 |
|
Ukinuti op�tu vojnu obavezu i uvesti profesionalnu vojsku u celini |
32 |
|
Ne zna |
10 |
|
U javnosti sve vi�e dominira stav i opredeljenje o nu�nosti uspostavljanja demokratske kontrole, ali i o paralelnoj profesionalizaciji i modernizaciji vojske i policije. |
|
|
(Zoran Stojiljkovi�) |
|
| Kakva treba da bude odbrambena politika na�e zemlje? | |
| Zadr�ati samostalan polo�aj kao i do sada i oslanjati se na sopstvene snage | 25 odsto |
| Ja�ati savez sa Rusijom i oslanjati se na njenu pomo� u pogledu odbrane | 9 odsto |
| Uklju�iti se u evropske odbrambene saveze (Partnerstvo za mir, NATO) | 42 odsto |
| Ne zna, ne mo�e da oceni | 24 odsto |
|
(Zoran Stojiljkovi�) |
|
Treba li na�a zemlja da se pove�e sa drugim dr�avama?
Zna�ajna ve�ina zala�e se za integraciju sa evropskim dr�avama (59 odsto), �to je neznatno pove�anje u odnosu na prethodni period. Ostale opcije zadr�ane su u istom redosledu i gotovo u istom obimu zastupljenosti. Regionalno povezivanje (sa biv�im jugoslovenskim republikama i susedima) zastupa 1/10 populacije, mali broj vidi budu�nost Srbije u povezivanju sa Amerikom (3,5 odsto), a jo� manji sa Kinom (ispod 1 odsto); ne�to je smanjen broj onih koji tra�e povezivanje s Rusijom (sa oko 8 odsto na 5,5 odsto), dok je zagovaranje "samoizolacije" i oslanjanja na sopstvene snage karakteristi�no za 10 odsto gra�ana.
(Mirjana Vasovi�: Ciljevi, identifikacije i orijentacije)
| Kakvi su najpo�eljniji odnosi Srbije i Crne Gore? | |
| Jedinstvena unitarna dr�ava | 11 odsto |
| Sada�nji odnos zajednice dobar, samo se ne sprovodi | 19 odsto |
| Federacija u kojoj bi se po�tovali interesi obe republike | 28 odsto |
| Konfederacija � labava zajednica Srbije i Crne Gore | 7 odsto |
| Savez dve samostalne dr�ave | 10 odsto |
| Srbija i Crna Gora kao samostalne suverene dr�ave | 11 odsto |
| Ne zna | 13 odsto |
| U ovom kontekstu treba ista�i i podatak da je, u odnosu na prethodna istra�ivanja, smanjen postotak onih koji se zala�u za to da Srbija i Crna Gora budu samostalne, suverene dr�ave, odnosno da se Jugoslavija izgradi kao unitarna dr�ava | |
|
(Mirjana Vasovi�) |
|
Kakav treba da bude status Kosova?
Najve�i broj ljudi se zala�e za obezbe�ivanje visoke autonomije Kosova u okviru Srbije (28 odsto), ali nije mali broj onih kojima je bliska ideja o podeli Kosova na srpski i albanski deo (21 odsto). Tre�a mogu�nost koja se navodi sa ve�om u�estalo��u od drugih jeste povratak Kosova u okrilje Srbije, makar silom (18 odsto). Mogu�nost da Kosovo jo� neko vreme ostane pod upravom UN podr�ava 8 odsto gra�ana, "republiku Kosovo" � 5 odsto; a svega 1 odsto zala�e se za njegovu nezavisnost. U pore�enju sa prethodnim istra�ivanjima promene u stavovima su veoma male, tako da se mo�e govoriti o stabilnosti uverenja stanovnika Srbije kada je o kosovskom problemu re� (mada treba re�i da su u okviru pitanja ponu�ene i neke nove opcije).
(Mirjana Vasovi�)
| Da li su posle 5. oktobra gra�ani politi�ki aktivniji? | ||
| Jako i znatno interesovanje za politiku (aktivizam) utrostru�ilo se u odnosu na predizborno istra�ivanje CPA u septembru mesecu, dok se nezainteresovanost za politiku (apatija) znatno smanjila. | ||
| pre izbora | posle izbora | |
| Potencijalni aktivizam | 10 odsto | 33 odsto |
| Pasivnost | 41 odsto | 38 odsto |
| Apatija | 49 odsto | 29 odsto |
|
(Stjepan Gredelj: Postizborna Srbija � akcioni potencijal i delovanje) |
||
| Da li ste u�estvovali u protestima i mitinzima? | ||
| juli 2000 | oktobar 2000 | |
| U�esnik... i dalje �e 20 odsto | 34 odsto | |
| Nije u�esnik i ne �eli | 63 odsto | 51 odsto |
|
(Stjepan Gredelj) |
||
| Da li je opravdano postizborno nasilje? | |
| Nasilje je bio jedini na�in | 33 odsto |
| Opravdava | 35 odsto |
| Nasilje nije opravdano | 23 odsto |
| Neodlu�an | 9 odsto |
|
(Stjepan Gredelj) |
|
| �ta mislite o kriznim �tabovima? | ||
| Ponu�ena tvrdnja | ta�no | neta�no |
| Nema drugog na�ina da se uklone nesposobni iz starog re�ima | 44 odsto | 20 odsto |
| Zahtevi za smenu opravdani su samo ako ih podr�ava sindikat i ve�ina zaposlenih | 60 odsto | 6 odsto |
| Dosta la�nog pozivanja na DOS u cilju li�ne koristi | 38 odsto | 14 odsto |
| Tzv. demokratska vlast koristi nezadovoljstvo i nezakonito otima polo�aje | 15 odsto | 45 odsto |
| (razlika do 100 odsto neodlu�ni i oni koji nemaju odgovor) | ||
|
(Stjepan Gredelj) |
||
Kakvo je op�te raspolo�enje?
U izvesnoj meri splasnulo je (ali nije sasvim nestalo) i ose�anje gneva i besa. Ako pratimo promene stanja i raspolo�enja kod gra�ana od pro�le godine do ovog trenutka, mo�emo da zaklju�imo (mada u svim istra�ivanjima nisu upotrebljeni identi�ni instrumenti ispitivanja) da se taj razvoj kretao od apatije, straha i zabrinutosti preko gneva i nade do �vrste vere da �e uskoro sve biti bolje, pa do odre�ene euforije. Optimizam i spremnost na anga�ovanje �e��e su karakteristike obrazovanijih ispitanika nego onih koji su zavr�ili samo osnovnu �kolu. Kad je od ispitanika zahtevano da od svih ponu�enih opisa raspolo�enja izaberu jedan kao najkarakteristi�niji za njih, najve�i broj (34 odsto) se opredelio za odgovor "vera da �e se uskoro sve promeniti nabolje", a potom i za op�tu nadu i optimizam (21 odsto), ali se na tre�em mestu (sa ne�to manje, 12 odsto, ispitanika) na�ao strah i zabrinutost.
(Bora Kuzmanovi�)
Kakva su o�ekivanja?
Probu�eni optimizam gra�ana vezan je pre svega za budu�nost i nije doveo do nekriti�ke ocene sada�njosti. Tek jedan odsto ocenjuje aktuelnu situaciju kao dobru, 19 odsto kao podno�ljivu, 55 odsto kao te�ko podno�ljivu i 23 odsto kao nepodno�ljivu. U odnosu na septembarska istra�ivanja, smanjio se broj onih koji situaciju ocenjuju kao nepodno�ljivu (sa 37 na 23 odsto), a pove�ao se broj ispitanika koji prihvataju ocenu "te�ko podno�ljiva" (sa 46 na 55 odsto)...
(Bora Kuzmanovi�)
�ta zna�i to ubla�avanje kriti�nosti?
Smanjivanje broja onih koji upotrebljavaju najte�u ocenu verovatno zna�i da su gra�ani spremni da trpe jo� neko vreme, daju�i �ansu novoj vlasti da u�ini ne�to kako bi se situacija promenila. Te�ko jeste, razumemo situaciju i trpe�emo jo� izvesno vreme u nadi da �e stvari krenuti nabolje � poru�uju otprilike gra�ani.
(Bora Kuzmanovi�)
Kakva �e, po oceni gra�ana biti slede�a godina?
Najve�i broj (47 odsto) gaji umereni optimizam, o�ekuju�i da �e naredna godina biti "ne�to bolja od nekoliko prethodnih godina", ali nije zanemarljiv broj onih koji o�ekuju da �e ona biti "mnogo bolja od prethodnih nekoliko godina" (17 odsto); dok je mnogo manje onih koji o�ekuju da �e ona biti ista kao ranije (9 odsto); a pogotovo da �e biti ne�to gora (4 odsto) ili �ak mnogo gora (5 odsto).
Dok glasa�i Ko�tunice (razume se i DOS-a) znatno �e��e nego glasa�i Slobodana Milo�evi�a ocenjuju da �e naredna godina biti bolja od nekoliko prethodnih (59 prema 23) ili �ak mnogo bolja (22 prema 4 odsto), ovi drugi �e��e izjavljuju da �e naredna godina biti mnogo gora (21 prema 1 odsto), ne�to gora (14 prema 35) ili da �e biti ista kao prethodne godine.
(Bora Kuzmanovi�)
Da li to nova vlast mo�e u�ivati u "medenom mesecu od sto dana"?
Gra�ani o�ekuju da se uskoro pojave neki vidljivi znaci pobolj�anja njihove egzistencijalne situacije. To se vidi i u odgovoru na pitanje da li veruju u najave nekih lidera DOS-a da bi uskoro mogao da se pobolj�a �ivotni standard. Ne�to vi�e od 58 odsto u to veruje, samo 16 odsto ne veruje, a jedna �etvrtina "ne zna �ta da ka�e"...
Optimisti�ka o�ekivanja mogu biti povoljna okolnost i podsticaj (podr�ka) za rad nove vlasti, ali, ako se poka�u nerealnim, mogu postati izvor novih nezadovoljstava, socijalnih kome�anja i potencijalnih pobuna...
(Bora Kuzmanovi�)
Da li, na primer, gra�ani o�ekuju da cene treba da budu ograni�ene?
Da cene osnovnih namirnica budu ograni�ene (tra�i) 28 odsto ispitanika (ranije 26); da se cene slobodno formiraju podr�ava 54 odsto (ranije 51 odsto). Pore�enje odgovora iz dva perioda pokazuje da nema ve�ih promena u stavovima: slobodno formiranje cena opcija je ve�ine ispitanika i ranije i sada � ne�to u�estalije me�u najimu�nijima, a najmanje ra�irena me�u doma�icama.
(Mirjana Vasovi�)
Kako gra�ani reaguju na pove�anje cena va�nih proizvoda i usluga?
Najve�i broj (37 odsto) smatra da su "ove pojave posledica nastojanja pripadnika starog re�ima da izazovu nezadovoljstvo gra�ana", vi�e od petine (22 odsto) smatra da je pogor�anje �ivotnog standarda u ovoj fazi bilo nu�no i da je privremenog karaktera, 18 odsto se opredeljuje za odgovor "pomalo sam razo�aran zbog nesnala�enja novih vlasti", jedna desetina (10 odsto) prihvata eksplicitnu ocenu da su ove pojave posledica lo�eg rada i nesposobnosti nove vlasti, a 14 odsto ne mo�e da oceni ili izbegava odgovor.
(Bora Kuzmanovi�)
�ta gra�ani o�ekuju od dr�ave?
Sada kao i u prethodnom istra�ivanju preovla�uje predstava o socijalnoj dr�avi � onoj koja ima odgovornost u obezbe�enju egzistencije svakog pojedinca (61 odsto odgovora, ranije 64); da ljudi sami treba da preuzmu odgovornost sad smatra 25 odsto ispitanika, a ranije je smatralo 22 odsto.
Da gra�ani treba direktno da u�estvuju u tro�kovima �kolovanja i le�enja smatra 31 odsto ispitanika (ranije 29 odsto); da dr�ava treba u potpunosti da snosi te tro�kove smatra 47 odsto (ranije 44)...
Stavovi o socijalnoj sigurnosti bili su ina�e me�u osnovnim socijalno-psiholo�kim osloncima nekada�nje (komunisti�ke i neo-komunisti�ke) vlasti. U ovom pogledu u istra�ivanjima javnog mnjenja godinama je bele�en pad broja gra�ana Srbije koji se zala�u za o�uvanje minimuma socijalne sigurnosti po cenu ve�e mogu�nosti za individualni i dru�tveni boljitak. Na neki na�in, ovaj pad je koincidirao sa osipanjem poverenja u biv�u vlast i pove�anjem broja onih koji su osporavali njen legitimitet. Najnovija istra�ivanja pokazuju da se ovakav trend nastavlja, mada umerenim tempom. Siguran posao, bez obzira na to kakva je plata "bira" 33 odsto (ranije 44 odsto), posao u kome mo�e da se zaradi, makar mesto bilo nesigurno � 47 odsto (ranije 40 odsto)...
(Mirjana Vasovi�)
Da li su, sude�i po rezultatima istra�ivanja pre izbora i posle izbora, gra�ani Srbije promenili svoje prioritete?
Pore�enje nalaza iz dva vremenska perioda pokazuje da se u pogledu klju�nih prioriteta gra�ana Srbije nije mnogo toga promenilo. Redosled prioriteta ostao je nepromenjen: na prvom mestu po va�nosti jeste re�avanje socijalnih problema i podizanje standarda � cilj koji u oba perioda prioritetno nagla�ava znatna ve�ina (48 odsto) gra�ana. Iza toga, prema u�estalosti (tj. pridatoj va�nosti), slede ciljevi "uspostavljanje demokratskog politi�kog poretka" (31 odsto), "uspostavljanje na tr�i�tu zasnovane privrede" (11 odsto) i, na zadnjem mestu, "dobro re�enje nacionalnog pitanja" (6 odsto)...
Generalno posmatrano, u periodu posle izbora donekle je porasla va�nost "uspostavljanja demokratskog poretka", a opala va�nost cilja "dobro re�avanje nacionalnog pitanja". Uo�ava se, tako�e, da u postizbornom periodu gra�ani stavljaju ne�to ja�i naglasak na re�avanje socijalnih problema.
(Mirjana Vasovi�)
Priredio Milan Milo�evi�
