Predlog za odevanje
Bunt je second hand
Sedamdesete
Pi�e: Sonja Krsti�, modni kreator
Ne sumnjam da bi Beograd ove zime mogao da bude grad u kome �e aktuelni modni trend definitivno zagospodariti, s obzirom na to da svetski stru�njaci preporu�uju stil sedamdesetih i osamdesetih godina kao apsolutni modni imperativ. Sre�om pa smo se ba� tih godina dobro "nosili", upakovani u duge ko�ne mantile, najkvalitetniji teksas, "psihodeli�ne" ko�ulje, fine �tofove, uska odela... A sve to sa stranom etiketom, naravno! Kao da smo znali da �e to biti zaostav�tina za budu�nost...
Zato, ukoliko dr�ite do imid�a, a dr�ite se svog nov�anika, pribegnite lukavstvu pa podmlatku koji te stvari ne pamti preporu�ite ku�ni fundus. Sve �to ima du�e kragne, krznene okovratnike, pro�irene nogavice, spu�ten struk, krupan dezen, vidljiv �tep, rese, jake boje, usku formu i groteskan izgled va�e mladosti i dalje je upotrebljivo -�tavi�e, vrlo je moderno! Najnoviji modni �asopisi prepuni sve�ih kolekcija, trendy reklama i modnih kampanja, zali�i�e vam najpre na foto album iz studentskih dana, i �udi�ete se kako se moda brzo vra�a?! Gotovo da je sve isto, osim �to su materijali malo kvalitetniji (ni sintetika nije kao �to je nekad bila), boje znatno intenzivnije, a sve deluje mnogo skuplje i upeglanije. Ono �to je nekad bilo bunt i dekadencija, sada je samo luksuz, s tim �to luksuz tamo i ovde ima potpuno druga�ije zna�enje!
Stoga sam sasvim sigurna da je li�ni second hand dobar izbor za moderan izgled ove zime, pa prevrnite
ormane, umijte staro ruho nekim novim modnim detaljem (dugi meki �al,
torba sa �ljokicama, uske �picaste �izme...) i sve�om energijom �
efekat �e biti isti, a i porez na luksuz se ne pla�a!
Meridijani
Rim: Deli� istorije
Boca arhivskog italijanskog vina Biondi Santi iz 1891. godine prodata je pro�le nedelje na aukciji ku�e Pandolfini za vrtoglavih 29,5 miliona lira, ili za oko 27.000 maraka. Na svetu postoji ukupno sedam boca ovog vina koje poti�e iz �uvenog podruma Brunelo di Montal�ino. Jedan stru�njak nazvao je ovo vino deli�em istorije i uporedio ga je sa umetni�kim delom. Boca je prodata anonimnom holandskom industrijalcu koji je, po re�ima njegovog zastupnika na aukciji, kolekcionar umetni�kih dela i vina.
On je dodao da �e vino ostati deo kolekcijie i da se najverovatnije nikada ne�e popiti.
Madi: Pili�i za demokratiju
Ujedinjene nacije lansirale su nedavno program mikrokredita u Kirgistanu koji treba da pomogne suzbijanju gladi. Procenjuje se da je oko 80 odsto od ukupno 4,5 miliona stanovnika Kirgistana na ivici gladi, a prose�na zarada iznosi oko 100 nema�kih maraka mese�no. Selo Madi, nedaleko od grada O�a, jedno je od nasiroma�nijih u Kirgistanu. Zahvaljuju�i programu UN-a koji se ve� sprovodi u drugim zemljama Srednje Azije i Afrike, stanovnici pozajmljeni novac ula�u u kupovinu doma�ih �ivotinja, �to im omogu�ava da prodaju jaja. Na primer, Minavar Salijanova je od zajma koji nije bio ve�i od 200 maraka kupila �ezdeset pili�a, od prodaje jaja kupila je nekoliko koza, a nada se da �e uskoro uspeti da kupi i kravu i tele. Na njenoj trpezi sada ima pile�eg paprika�a, tur�ije i u�e�erenih kajsija. Pre samo godinu dana Salijanova je bila na ivici bede i jedva je hranila sedmoro dece. Danas se njenim dvori�tem �eta ve� oko 150 pili�a. �ef programa UN-a u Kirgistanu Jurij Misnikov ka�e da �e program oja�ati demokratiju u Kirgistanu ja�anjem preduzetni�tva jer �e stanovnici postati manje zavisni od dr�ave. Predsednik Kirgistana Askar Akajev je na po�etku prihvatio program UN-a jer je u njemu video sredstvo za suzbijanje bede, ali u poslednje vreme pokazuje sve manje interesovanja otkako se program �iri i donosi rezultate.
Meksiko Siti: �ansa
Prioritet
novoizabranog meksi�kog predsednika Vi�entea Foksa o�igledno �e biti
smirivanje sukoba sa levi�arskom Nacionalnom oslobodila�kom vojskom
Zapatista (EZLN) koja kontroli�e jug zemlje i bori se za ve�a prava
Indijanaca. Foks je tre�i uzastopni meksi�ki predsednik koji poku�ava
da postigne dogovor sa pobunjenicima, koji su se tokom godina podelili u
vi�e naoru�anih frakcija, pa je veliko pitanje da li �e mirovni
sporazum sa EZLN-om uistinu smiriti nemire. Foks, me�utim, ima dobre �anse
za uspeh jer je njegov glavni pregovara� Luis Alvarez, me�u
pobunjenicima uva�en kao borac za indijanska prava za koja prethodni
predsednik Zediljo nikada nije mario. Iako zapatisti i dalje smatraju
Foksa kapitalistom i eksploatatorom, voljni su da pregovaraju i da re�enje
sukoba tra�e mirnim putem. No, �ak i ako se uspostavi autonomija,
upozoravaju analiti�ari, novi zakoni ne�e mo�i da re�e zamr�ene
sukobe oko zemlji�ta i izvora vode. Felipe Arizmendi, katoli�ki biskup
iz San Cristobala de la Cazas, upozorava da �e potpisani mir sa EZLN-om
biti mrtvo slovo na papiru ukoliko ne prestanu sukobi izme�u samih
Indijanaca.
Santjago: Optu�nica
za Pino�ea
Sudija
Huan Guzman donedavno je �iroj javnosti u �ileu bio poznat kao �ovek
koji je zabranio prikazivanje filma Martina Skorsezea "Poslednje
Hristovo isku�enje". Od kada je podigao optu�nicu protiv diktatora
Augusta Pino�ea (85) i naredio njegovo hap�enje zbog organizovanja
takozvanih karavana smrti, �ileanska javnost je podeljena. Protivnici
sudije Guzmana, mahom desni�ari, ali i mnogi visoki zvani�nici �ileanske
vlade i vojne garniture, poku�avaju da ospore zakonitost odluke, dok �rtve
Pino�eovog re�ima slave ovu odluku u nadi da �e diktator biti izveden
pred lice pravde. Dr�avni tu�ilac Klara Scaranski ukinula je Pino�eu
imunitet, �to je omogu�ilo Guzmanu da podigne optu�nicu protiv biv�eg
predsednika koji je 1973. godine pu�em svrgnuo Salvadora Aljendea. Pino�ea
su godinama podr�avale biv�e ameri�ke administracije i biv�a
premijerka Velike Britanije Margaret Ta�er zbog bojazni da �e se levica
vratiti na vlast u �ileu, uprkos tome �to je bilo poznato da je odmah
nakon pu�a Pino�e organizovao likvidaciju politi�kih neistomi�ljenika.
Optu�nica tereti Pino�ea za smrt 73 osobe, ali �e kona�nu odluku o
valjanosti optu�be doneti Apelacioni sud �ilea. Pino�eovi advokati �alili
su se na nepo�tovanje procedure i na pristrasnost sudije Guzmana. Pino�e
�e do odluke Apelacionog suda ostati u ku�nom pritvoru.
Internet news
Virusi nam sti�u
Opet
je ono doba godine: Nova Godina i Bo�i�; na sve strane se �alju
elektronske �estitke, slike, filmovi, audio poruke. Ove godine bi�ete
pametniji nego ranije i ne�ete otvarati ba� sve �to vam dopadne �aka,
je l' da?
Najozbiljnije, u ovo vreme distributenti kompjuterskih virusa naprosto se pomame no�eni krilima op�te "d�inglbel" euforije. Jedan pogre�an klik na fajl prika�en uz poruku mo�e da anulira sve �to ste uradili u prethodnom milenijumu, prema tome oprez. U poslednjih nekoliko dana pojavio se novi virus pod imenom Prolin, koji napada Windows operativni sistem i menja imena fajlova toliko da ne mo�ete da ih koristite. Popravka je mogu�a, ali zahteva dobro poznavanje Linuks operativnog sistema (ime virusa je derivat od Pro Linuks, autor o�igledno ne miri�e Windows).
Virus sti�ete tako �to kliknete na Creative.exe fajl za koji vam po�iljalac tvrdi da je neki fenomenalan film�i�. Ukratko, nemojte aktivirati nikakav fajl sa nastavkom .exe dobijen mejlom od ma koga, taman da se zove KsenijaPaj�inPokazujeSve.exe. Ako ste, pak, dobili .jpg ili .gif fajl takvog imena, otvorite ga bez straha ili, jo� bolje, po�aljite ga na ekspertizu redakciji "Vremena".
Izbor ameri�kog predsednika ima svoj uticaj i na internet, jeste li uop�te u to sumnjali? Naime, tokom predizborne kampanje vlasnici pornografskih sajtova zdu�no su pozivali da se glasa za Ala Gora, koji se zala�e za ve�e slobode na mre�i, za razliku od D�ord�a.WWW.Bu�a koji bi takve sadr�aje formatirao bez gri�e savesti (kad ve� ne mo�e njihove vlasnike da pr�i na elektri�noj stolici, �to mu je omiljena aktivnost). S druge strane, izbor Bu�a obradovao bi firmu Majkrosoft, budu�i da je ovaj izjavio da ne�e insistirati na cepanju softverskog giganta. Nije ni �udo �to je u Gorovom timu advokata i nemilosrdni Dejvid Bois, poznat po tome �to je pocepao Majkrosoft ko Ustav Srbiju, zastupaju�i tezu "slab Majkrosoft, jaka Amerika".
Kona�no, na tr�i�tu se pojavila nova verzija Netskejpovog softvera za pregledanje interneta, jednostavno nazvanog Netscape 6. Softver je besplatan i mo�e se skinuti sa adrese www.netscape.com. Autori tvrde da se radi o verziji potpuno druga�ijoj od prili�no komplikovanog Netskejp Komunikatora i o�ekuju da povrate svoj uticaj na tr�i�tu. Prikaz ovog programa mo�ete o�ekivati u jednom od narednih brojeva "Vremena", �im se izle�imo od virusa ste�enih kliktanjem po .exe fajlovima dobijenim od vernih �italaca.
Zoran Stanojevi�
Forum
Dijana Vukomanovi�:
Milo�evi� nije gotov
Nakon Petog vanrednog Kongresa SPS-a postalo
je o�igledno � iako je ponovo izabran za predsednika, pozicija
Slobodana Milo�evi�a unutar SPS-a je okrnjena. Premda je Milo�evi�
uspeo da dobije ubedljivu podr�ku od 86 odsto prisutnih delegata, klju�no
je pitanje da li on u istom procentu mo�e da ra�una na podr�ku svoje
partijske mre�e razastrte �irom Srbije. Veliki je znak pitanja da li Milo�evi�
u ovom trenutku mo�e da ra�una na 86 posto podr�ke svojih 29 okru�nih
odbora, 189 op�tinskih organizacija, ili 10.000 mesnih odbora. U
terenskoj mre�i SPS-a napravljena je prva velika "rupa" i to u
samom srcu partijskog aparata � Milo�evi�
je izgubio podr�ku socijalista iz �umadije. Time je po�eo proces
krnjenja podr�ke Milo�evi�u unutar
partijskog aparata koji �e se �iriti od severa ka jugu Srbije. Mada su
se socijalisti uzdr�ali od obra�una za kongresnom govornicom, otpo�ela
je odlu�uju�a bitka na terenu izme�u antimilo�evi�evskih frakcija �
za podr�ku lokalnih odbora, �ija je imovina (u novcu i nepokretnostima)
najtra�eniji politi�ki kapital.
Autor je politikolog u
Institutu za politi�ke studije
�ivorad Kova�evi�:
Amerika je blizu
�ini mi se da je politika za naredni period
fiksirana i na jugoslovenskoj i na ameri�koj strani. SAD jesu
zainteresovane za stabilizaciju prilika na Balkanu, i ve� su dale vi�e
znakova da su spremne za saradnju. Administracija je promptno pozitivno
reagovala na dolazak nove vlasti. Zatim, uva�ili su da re�avanje Milo�evi�eve
sudbine nije od prioritetne va�nosti za novu vlast, i u vezi s tim
pitanjem odobrili su izvesni "grace period" � mada �e problem
odlaska biv�eg jugoslovenskog predsednika u Hag uskoro sti�i na dnevni
red. Izra�avaju �elje za kontaktima sa novom vla��u, pokazali su
interesovanje za brzo uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SRJ. I ameri�ki
ambasador pri UN Ri�ard Holbruk i specijalni izaslanik Bila Klintona za
Balkan D�ejms O'Brajen imali su samo lepe re�i za nove lidere
Jugoslavije. To �e, sa ameri�ke strane biti presudno za budu�e odnose,
i nova administracija �e nastaviti tim putem.
Klju�na ta�ka nove jugoslovenske spoljnopoliti�ke pozicije je proevropska orijentacija, ali to onda zna�i da bi trebalo prihvatiti i evropski odnos prema SAD: one se mogu kritikovati, ali se s njima mora sara�ivati, jer se ipak zna �ta je Amerika.
Autor je �lan Foruma za me�unarodne
odnose
Bo�ko Mijatovi�:
Politi�ke ambicije G17
Postavljanje zamenika guvernera Narodne banke
neo�ekivano je postalo pitanje od najve�eg politi�kog zna�aja,
nabijeno emocijama dovoljnim da sru�e saveznu vladu i dovedu u pitanje
koaliciju koja vlada na saveznom nivou. O�igledno je, bar tako danas
izgleda, da je savez DOS�SNP�G17 u te�koj krizi i da visi o koncu.
Zahvaljuju�i velikoj i ve�toj promociji,
Dinki�, Labus i G17 stekli su kultni status i njihovi oponenti znaju, ili
moraju znati da �e osetiti te�ke posledice obaranja Dinki�a i izlaska
G17 iz savezne i republi�ke vlade. Toga su potpuno svesni Dinki� i G17 i
maksimalno eksploati�u ovu svoju prednost.
Dinki� i G17 imaju velike politi�ke ambicije i smatraju ostale stranke
trenutnim saputnicima na putu ka zvezdama. Pretvaranje G17 u politi�ku
stranku stalna je mogu�nost i pretnja ostalima. Ti ostali vrlo dobro
znaju da je bolje u rasplet u�i ranije nego kasnije, jer popularnost G17
stalno raste.
Autor je saradnik
Centra za liberalno-demokratske studije
(Izvodi iz analiza objavljenih u servisu
beogradskog Medija centra)
Fenomeni
Epidemija side
U
svetu ima 36 miliona HIV pozitivnih, a ove godine je registrovano novih
5,3 miliona zara�enih. Pro�le godine je registrovano 34,3 miliona HIV
pozitivnih. Epidemija se, uprkos raznim lekovima i prevenciji, �iri mnogo
br�e nego �to su to stru�njaci procenili pre desetak godina.
"Virus HIV je prisutan u svim zemalja na svetu, ali je Afrika najugro�eniji
kontinent", navodi se u izve�taju agencije UN-a za sidu (UNAIDS),
sastavljenog povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side. U
Africi ima 25,3 miliona zara�enih, a podsaharska Afrika je najugro�enija.
Prema podacima agencije UN-a, svaka tre�a odrasla osoba u ve�ini afri�kih
zemalja je HIV pozitivna. Epidemija se �iri u isto�noj Evropi, gde je
zara�eno 700.000 ljudi, dok je pro�le godine taj broj iznosio 420.000.
Posebno je dramati�no u Rusiji, gde je ove godine registrovano vi�e od
300.000 HIV pozitivnih, dok je pro�le godine taj broj bio 130.000.
Epidemija "posebno poga�a uzrast od 15 do 24 godine", rekla je
izvr�na direktorka UNICEF-a Kerol Belami. Ona je dodala da se svakih �est
minuta u svetu pojavi novi slu�aj zaraze u tom uzrastu.
Kafopije
Osobe koje redovno piju kafu imaju manje opasnosti da dobiju Parkinsonovu bolest od onih koji ne piju kafu, navodi se u studiji koju je objavio medicinski �asopis "Neurology". Studija koja je sprovedena na 196 zdravih osoba i 196 bolesnih pokazuje da 92 odsto ispitanika iz prve grupe redovno pije kafu, dok je 83 odsto kafopija u drugoj grupi. Koli�ina konzumirane kafe je tako�e va�an faktor � 37 odsto zdravih pije najmanje �etiri �oljice kafe dnevno, a 21 odsto bolesnih. U studiji se dodaje i da se Parkinsonova bolest prose�no pojavi osam godina kasnije kod kafopija. Studija tako�e pokazuje da ljudi koji konzumiraju duvan ili alkohol imaju manji rizik od razvijanja te bolesti. Glavni autor studije neurolog Demetrius Maraganore, iz klinike Majo u Ro�esteru (ameri�ka dr�ava Minesota), ipak nije ube�en da kafa zaista �titi od Parkinsonove bolesti, zbog �ega i ne preporu�uje pacijentima da vi�e piju kafe ili da vi�e konzumiraju duvan ili alkohol.
(Beta)
