Predlog za odevanje
Bunt je second hand
Sedamdesete
Piše: Sonja Krstić, modni kreator
Ne sumnjam da bi Beograd ove zime mogao da bude grad u kome će aktuelni modni trend definitivno zagospodariti, s obzirom na to da svetski stručnjaci preporučuju stil sedamdesetih i osamdesetih godina kao apsolutni modni imperativ. Srećom pa smo se baš tih godina dobro "nosili", upakovani u duge kožne mantile, najkvalitetniji teksas, "psihodelične" košulje, fine štofove, uska odela... A sve to sa stranom etiketom, naravno! Kao da smo znali da će to biti zaostavština za budućnost...
Zato, ukoliko držite do imidža, a držite se svog novčanika, pribegnite lukavstvu pa podmlatku koji te stvari ne pamti preporučite kućni fundus. Sve što ima duže kragne, krznene okovratnike, proširene nogavice, spušten struk, krupan dezen, vidljiv štep, rese, jake boje, usku formu i groteskan izgled vaše mladosti i dalje je upotrebljivo -štaviše, vrlo je moderno! Najnoviji modni časopisi prepuni svežih kolekcija, trendy reklama i modnih kampanja, zaličiće vam najpre na foto album iz studentskih dana, i čudićete se kako se moda brzo vraća?! Gotovo da je sve isto, osim što su materijali malo kvalitetniji (ni sintetika nije kao što je nekad bila), boje znatno intenzivnije, a sve deluje mnogo skuplje i upeglanije. Ono što je nekad bilo bunt i dekadencija, sada je samo luksuz, s tim što luksuz tamo i ovde ima potpuno drugačije značenje!
Stoga sam sasvim sigurna da je lični second hand dobar izbor za moderan izgled ove zime, pa prevrnite
ormane, umijte staro ruho nekim novim modnim detaljem (dugi meki šal,
torba sa šljokicama, uske špicaste čizme...) i svežom energijom –
efekat će biti isti, a i porez na luksuz se ne plaća!
Meridijani
Rim: Delić istorije
Boca arhivskog italijanskog vina Biondi Santi iz 1891. godine prodata je prošle nedelje na aukciji kuće Pandolfini za vrtoglavih 29,5 miliona lira, ili za oko 27.000 maraka. Na svetu postoji ukupno sedam boca ovog vina koje potiče iz čuvenog podruma Brunelo di Montalćino. Jedan stručnjak nazvao je ovo vino delićem istorije i uporedio ga je sa umetničkim delom. Boca je prodata anonimnom holandskom industrijalcu koji je, po rečima njegovog zastupnika na aukciji, kolekcionar umetničkih dela i vina.
On je dodao da će vino ostati deo kolekcijie i da se najverovatnije nikada neće popiti.
Madi: Pilići za demokratiju
Ujedinjene nacije lansirale su nedavno program mikrokredita u Kirgistanu koji treba da pomogne suzbijanju gladi. Procenjuje se da je oko 80 odsto od ukupno 4,5 miliona stanovnika Kirgistana na ivici gladi, a prosečna zarada iznosi oko 100 nemačkih maraka mesečno. Selo Madi, nedaleko od grada Oša, jedno je od nasiromašnijih u Kirgistanu. Zahvaljujući programu UN-a koji se već sprovodi u drugim zemljama Srednje Azije i Afrike, stanovnici pozajmljeni novac ulažu u kupovinu domaćih životinja, što im omogućava da prodaju jaja. Na primer, Minavar Salijanova je od zajma koji nije bio veći od 200 maraka kupila šezdeset pilića, od prodaje jaja kupila je nekoliko koza, a nada se da će uskoro uspeti da kupi i kravu i tele. Na njenoj trpezi sada ima pilećeg paprikaša, turšije i ušećerenih kajsija. Pre samo godinu dana Salijanova je bila na ivici bede i jedva je hranila sedmoro dece. Danas se njenim dvorištem šeta već oko 150 pilića. Šef programa UN-a u Kirgistanu Jurij Misnikov kaže da će program ojačati demokratiju u Kirgistanu jačanjem preduzetništva jer će stanovnici postati manje zavisni od države. Predsednik Kirgistana Askar Akajev je na početku prihvatio program UN-a jer je u njemu video sredstvo za suzbijanje bede, ali u poslednje vreme pokazuje sve manje interesovanja otkako se program širi i donosi rezultate.
Meksiko Siti: Šansa
Prioritet
novoizabranog meksičkog predsednika Vićentea Foksa očigledno će biti
smirivanje sukoba sa levičarskom Nacionalnom oslobodilačkom vojskom
Zapatista (EZLN) koja kontroliše jug zemlje i bori se za veća prava
Indijanaca. Foks je treći uzastopni meksički predsednik koji pokušava
da postigne dogovor sa pobunjenicima, koji su se tokom godina podelili u
više naoružanih frakcija, pa je veliko pitanje da li će mirovni
sporazum sa EZLN-om uistinu smiriti nemire. Foks, međutim, ima dobre šanse
za uspeh jer je njegov glavni pregovarač Luis Alvarez, među
pobunjenicima uvažen kao borac za indijanska prava za koja prethodni
predsednik Zediljo nikada nije mario. Iako zapatisti i dalje smatraju
Foksa kapitalistom i eksploatatorom, voljni su da pregovaraju i da rešenje
sukoba traže mirnim putem. No, čak i ako se uspostavi autonomija,
upozoravaju analitičari, novi zakoni neće moći da reše zamršene
sukobe oko zemljišta i izvora vode. Felipe Arizmendi, katolički biskup
iz San Cristobala de la Cazas, upozorava da će potpisani mir sa EZLN-om
biti mrtvo slovo na papiru ukoliko ne prestanu sukobi između samih
Indijanaca.
Santjago: Optužnica
za Pinočea
Sudija
Huan Guzman donedavno je široj javnosti u Čileu bio poznat kao čovek
koji je zabranio prikazivanje filma Martina Skorsezea "Poslednje
Hristovo iskušenje". Od kada je podigao optužnicu protiv diktatora
Augusta Pinočea (85) i naredio njegovo hapšenje zbog organizovanja
takozvanih karavana smrti, čileanska javnost je podeljena. Protivnici
sudije Guzmana, mahom desničari, ali i mnogi visoki zvaničnici čileanske
vlade i vojne garniture, pokušavaju da ospore zakonitost odluke, dok žrtve
Pinočeovog režima slave ovu odluku u nadi da će diktator biti izveden
pred lice pravde. Državni tužilac Klara Scaranski ukinula je Pinočeu
imunitet, što je omogućilo Guzmanu da podigne optužnicu protiv bivšeg
predsednika koji je 1973. godine pučem svrgnuo Salvadora Aljendea. Pinočea
su godinama podržavale bivše američke administracije i bivša
premijerka Velike Britanije Margaret Tačer zbog bojazni da će se levica
vratiti na vlast u Čileu, uprkos tome što je bilo poznato da je odmah
nakon puča Pinoče organizovao likvidaciju političkih neistomišljenika.
Optužnica tereti Pinočea za smrt 73 osobe, ali će konačnu odluku o
valjanosti optužbe doneti Apelacioni sud Čilea. Pinočeovi advokati žalili
su se na nepoštovanje procedure i na pristrasnost sudije Guzmana. Pinoče
će do odluke Apelacionog suda ostati u kućnom pritvoru.
Internet news
Virusi nam stižu
Opet
je ono doba godine: Nova Godina i Božić; na sve strane se šalju
elektronske čestitke, slike, filmovi, audio poruke. Ove godine bićete
pametniji nego ranije i nećete otvarati baš sve što vam dopadne šaka,
je l' da?
Najozbiljnije, u ovo vreme distributenti kompjuterskih virusa naprosto se pomame nošeni krilima opšte "džinglbel" euforije. Jedan pogrešan klik na fajl prikačen uz poruku može da anulira sve što ste uradili u prethodnom milenijumu, prema tome oprez. U poslednjih nekoliko dana pojavio se novi virus pod imenom Prolin, koji napada Windows operativni sistem i menja imena fajlova toliko da ne možete da ih koristite. Popravka je moguća, ali zahteva dobro poznavanje Linuks operativnog sistema (ime virusa je derivat od Pro Linuks, autor očigledno ne miriše Windows).
Virus stičete tako što kliknete na Creative.exe fajl za koji vam pošiljalac tvrdi da je neki fenomenalan filmčić. Ukratko, nemojte aktivirati nikakav fajl sa nastavkom .exe dobijen mejlom od ma koga, taman da se zove KsenijaPajčinPokazujeSve.exe. Ako ste, pak, dobili .jpg ili .gif fajl takvog imena, otvorite ga bez straha ili, još bolje, pošaljite ga na ekspertizu redakciji "Vremena".
Izbor američkog predsednika ima svoj uticaj i na internet, jeste li uopšte u to sumnjali? Naime, tokom predizborne kampanje vlasnici pornografskih sajtova zdušno su pozivali da se glasa za Ala Gora, koji se zalaže za veće slobode na mreži, za razliku od Džordža.WWW.Buša koji bi takve sadržaje formatirao bez griže savesti (kad već ne može njihove vlasnike da prži na električnoj stolici, što mu je omiljena aktivnost). S druge strane, izbor Buša obradovao bi firmu Majkrosoft, budući da je ovaj izjavio da neće insistirati na cepanju softverskog giganta. Nije ni čudo što je u Gorovom timu advokata i nemilosrdni Dejvid Bois, poznat po tome što je pocepao Majkrosoft ko Ustav Srbiju, zastupajući tezu "slab Majkrosoft, jaka Amerika".
Konačno, na tržištu se pojavila nova verzija Netskejpovog softvera za pregledanje interneta, jednostavno nazvanog Netscape 6. Softver je besplatan i može se skinuti sa adrese www.netscape.com. Autori tvrde da se radi o verziji potpuno drugačijoj od prilično komplikovanog Netskejp Komunikatora i očekuju da povrate svoj uticaj na tržištu. Prikaz ovog programa možete očekivati u jednom od narednih brojeva "Vremena", čim se izlečimo od virusa stečenih kliktanjem po .exe fajlovima dobijenim od vernih čitalaca.
Zoran Stanojević
Forum
Dijana Vukomanović:
Milošević nije gotov
Nakon Petog vanrednog Kongresa SPS-a postalo
je očigledno – iako je ponovo izabran za predsednika, pozicija
Slobodana Miloševića unutar SPS-a je okrnjena. Premda je Milošević
uspeo da dobije ubedljivu podršku od 86 odsto prisutnih delegata, ključno
je pitanje da li on u istom procentu može da računa na podršku svoje
partijske mreže razastrte širom Srbije. Veliki je znak pitanja da li Milošević
u ovom trenutku može da računa na 86 posto podrške svojih 29 okružnih
odbora, 189 opštinskih organizacija, ili 10.000 mesnih odbora. U
terenskoj mreži SPS-a napravljena je prva velika "rupa" i to u
samom srcu partijskog aparata – Milošević
je izgubio podršku socijalista iz Šumadije. Time je počeo proces
krnjenja podrške Miloševiću unutar
partijskog aparata koji će se širiti od severa ka jugu Srbije. Mada su
se socijalisti uzdržali od obračuna za kongresnom govornicom, otpočela
je odlučujuća bitka na terenu između antimiloševićevskih frakcija –
za podršku lokalnih odbora, čija je imovina (u novcu i nepokretnostima)
najtraženiji politički kapital.
Autor je politikolog u
Institutu za političke studije
Živorad Kovačević:
Amerika je blizu
Čini mi se da je politika za naredni period
fiksirana i na jugoslovenskoj i na američkoj strani. SAD jesu
zainteresovane za stabilizaciju prilika na Balkanu, i već su dale više
znakova da su spremne za saradnju. Administracija je promptno pozitivno
reagovala na dolazak nove vlasti. Zatim, uvažili su da rešavanje Miloševićeve
sudbine nije od prioritetne važnosti za novu vlast, i u vezi s tim
pitanjem odobrili su izvesni "grace period" – mada će problem
odlaska bivšeg jugoslovenskog predsednika u Hag uskoro stići na dnevni
red. Izražavaju želje za kontaktima sa novom vlašću, pokazali su
interesovanje za brzo uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SRJ. I američki
ambasador pri UN Ričard Holbruk i specijalni izaslanik Bila Klintona za
Balkan Džejms O'Brajen imali su samo lepe reči za nove lidere
Jugoslavije. To će, sa američke strane biti presudno za buduće odnose,
i nova administracija će nastaviti tim putem.
Ključna tačka nove jugoslovenske spoljnopolitičke pozicije je proevropska orijentacija, ali to onda znači da bi trebalo prihvatiti i evropski odnos prema SAD: one se mogu kritikovati, ali se s njima mora sarađivati, jer se ipak zna šta je Amerika.
Autor je član Foruma za međunarodne
odnose
Boško Mijatović:
Političke ambicije G17
Postavljanje zamenika guvernera Narodne banke
neočekivano je postalo pitanje od najvećeg političkog značaja,
nabijeno emocijama dovoljnim da sruše saveznu vladu i dovedu u pitanje
koaliciju koja vlada na saveznom nivou. Očigledno je, bar tako danas
izgleda, da je savez DOS–SNP–G17 u teškoj krizi i da visi o koncu.
Zahvaljujući velikoj i veštoj promociji,
Dinkić, Labus i G17 stekli su kultni status i njihovi oponenti znaju, ili
moraju znati da će osetiti teške posledice obaranja Dinkića i izlaska
G17 iz savezne i republičke vlade. Toga su potpuno svesni Dinkić i G17 i
maksimalno eksploatišu ovu svoju prednost.
Dinkić i G17 imaju velike političke ambicije i smatraju ostale stranke
trenutnim saputnicima na putu ka zvezdama. Pretvaranje G17 u političku
stranku stalna je mogućnost i pretnja ostalima. Ti ostali vrlo dobro
znaju da je bolje u rasplet ući ranije nego kasnije, jer popularnost G17
stalno raste.
Autor je saradnik
Centra za liberalno-demokratske studije
(Izvodi iz analiza objavljenih u servisu
beogradskog Medija centra)
Fenomeni
Epidemija side
U
svetu ima 36 miliona HIV pozitivnih, a ove godine je registrovano novih
5,3 miliona zaraženih. Prošle godine je registrovano 34,3 miliona HIV
pozitivnih. Epidemija se, uprkos raznim lekovima i prevenciji, širi mnogo
brže nego što su to stručnjaci procenili pre desetak godina.
"Virus HIV je prisutan u svim zemalja na svetu, ali je Afrika najugroženiji
kontinent", navodi se u izveštaju agencije UN-a za sidu (UNAIDS),
sastavljenog povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side. U
Africi ima 25,3 miliona zaraženih, a podsaharska Afrika je najugroženija.
Prema podacima agencije UN-a, svaka treća odrasla osoba u većini afričkih
zemalja je HIV pozitivna. Epidemija se širi u istočnoj Evropi, gde je
zaraženo 700.000 ljudi, dok je prošle godine taj broj iznosio 420.000.
Posebno je dramatično u Rusiji, gde je ove godine registrovano više od
300.000 HIV pozitivnih, dok je prošle godine taj broj bio 130.000.
Epidemija "posebno pogađa uzrast od 15 do 24 godine", rekla je
izvršna direktorka UNICEF-a Kerol Belami. Ona je dodala da se svakih šest
minuta u svetu pojavi novi slučaj zaraze u tom uzrastu.
Kafopije
Osobe koje redovno piju kafu imaju manje opasnosti da dobiju Parkinsonovu bolest od onih koji ne piju kafu, navodi se u studiji koju je objavio medicinski časopis "Neurology". Studija koja je sprovedena na 196 zdravih osoba i 196 bolesnih pokazuje da 92 odsto ispitanika iz prve grupe redovno pije kafu, dok je 83 odsto kafopija u drugoj grupi. Količina konzumirane kafe je takođe važan faktor – 37 odsto zdravih pije najmanje četiri šoljice kafe dnevno, a 21 odsto bolesnih. U studiji se dodaje i da se Parkinsonova bolest prosečno pojavi osam godina kasnije kod kafopija. Studija takođe pokazuje da ljudi koji konzumiraju duvan ili alkohol imaju manji rizik od razvijanja te bolesti. Glavni autor studije neurolog Demetrius Maraganore, iz klinike Majo u Ročesteru (američka država Minesota), ipak nije ubeđen da kafa zaista štiti od Parkinsonove bolesti, zbog čega i ne preporučuje pacijentima da više piju kafe ili da više konzumiraju duvan ili alkohol.
(Beta)
